Zvezda

сгр. 848

3 В Е

3_ДА

вр. 106

Изгледа да је томе био узрок н-ки мали скандал. Изгледа да је Г. Драмитург јавно пред друштвом увредио Г. Гавриловића и успео да га понизи. Нарввно да му је то лако б *ло учинити, јер је Г. Газриловић већ ©давно стекао лепу нарав да прогута све оно што би му могло шкодити, ако би на пољу остало. Лепо је то Ларошфуко примзтио : да и најгори нађе увек још ког гсрег од еебз. Кад су ми то причачи ја сам као онај у „1аОгапс!е Оисћеззе" рекао: је 1е 5а1з, 1;ои4; се1а, с'ез1; Гћ151;оЈге дез Гешшез. Као што је познато Усуд, тај ћудљивац, био је претерана циција према Г. Драматургу, и лишавајући га свију потребних качестава, оставио му је само неутолиму зависг према свима онима који фун гирају у улози првих љубавника. Отуда то нерасполо. жење према Г. Гавричовићу који има претензију да те улоге и дан дањи с успехом оииграва. Али Г. Драматург се није само тиме задовољио; он је хтео и да докаже да Г. Гавриловић није оно за што се издаје и зашго га публика дожи, и да га можз згменити макар ко. Зато је изабрао Г. Д. Петровића. На ту сврху, — пошто је Г. Гавриловић био завео чудноват обичај да се пресвлачи по неколико пута у том комаду, па још да му се одело не сјакти као листерско — решила је управа да се Г. Д. Пегровићу одмах покроји три ката хаљина напозоришни рачун. Г. Управник је одмах оцредио и суму за то од 150 дин. I За једног елегантног господина 150 дин за три пара, то је баш довољно, к о воде. „Господин Жестоко", као што глумцл фамилијарно зову свога шефа, већ је одавно усвојио систем који и на нашим царинараицама влада и који му сеучиниомного праведнији. Он је са свим одбацио процену „ас! уа1огет", него се придржава оне „накило"Тако он плаћа глумце, па тако набавља и остали материјал. Г-ђица Петковићева нпр. са свима оним њеним очима, нема више плате од 50 дин. месечно, а толико ваљада у очима доброг шацера и њена грацијозна персона мТра имати килогр;.ма. Динар, брате, кило, па да виш' није ни скупо. Жестоко ! 0! света трацицијо Шајлокова ! Ече, да видите, *све је то направило приличну узбуну у Кикандони. ПоЧела се као нека лонџа. Глумци се већ поодавно жале да их Управигељ „напушта" и „предаје" на михост и немигост Г. Доаматургу чији су такт и симпатичност у опхођењу позаати, а сам се бацио на „Македонију'. Ради јаче убзцљивости навоцили су примере. Поглавито их вређа оно багателисање из ложа, које су пре зато да глумца окураже него да га ометају. Помињате су нарочито „симпатије" и „антипатије" претпостављене господе, те г. Вогдана, те г. Драматурга а мотиви се редовно већ исписују по позоришним дувароровима, хоји су постали формална газета позоришна. Ја наравно свз то слушам и гледам као непристрасан и незаинтересован или уаек као врло радознали брес1а1;ог. Чим сам, дакле, чуо за та три пара одела, ја сам на мах поћушнуо све бриге на страну и решио се да

идем те да и то видим. Отишао сам. Сала као леденица — прецохрана да не би много публике дошло те да виде ова три пара одела. . Али ја сам куражан ; остајем. Не знам како је престава текла, не знам како су играли • дрхћем, цвокоћем и хладно бројим. У првом чину сам констатовао један пар. Одмах сам поаиао да је он за ову свечану прилику срезан. Тај је пар требао да сарани Г. Гавриловића. У крајњој ложи примећује се некакво мало ликовање. Ја се продужавам хладити. Дође други чин. Ја видех један фрак.... Један одоних Фракова . . . Носћ ше <1а §еуезеп! Овај не спада у колекцију; није могуће да је и овај Фрак купљен ! Апсолутно је немогуће купити тако што и а где! Мора да је позајмљен, и то зар од г. Рисантијевића. Други чин дуго ^раје, а ја сам свега један пар видео. Лочињем бивати нестрпељив, ватрен, ватрено-хладан; ишао бих кући али нисам видео бар и други пар. Прођоше и трећи и четврти и пети; ја све једнако дрхтим, цептим, увијам се од зиме у ону моју „дипломатску бунду" и изгледам на она друга два пара што су ми обећали. Ништа. Примећавам незадовољство у сали; сала као да постаје хладна према оваквом успеху ; сала се све више у оној хладноћи хлади ; сала се смрзава. Завеса паде — над само оним једним паром ! Ја одох кући смрзнут и зловољан јер Управа као и до сада ; није дала што је била обећчлч. Обећала је три пара новог одела, а показала само један. И овог пута реклама је слагала. Два су ми парн остали дужни, а ја дуг лако не опраштам. Ето тако то данас мде у „храму Талијином". И док се публика почиње интересовати већ и за овакве неповољне афере, које су за данас једина одлика ове установе, дотле они из Управе потпуштају разне окламише и сваковрсне клапсомуне, те они злоупотребљујући гостопримства и необјашњиву толеоантногг појединих уредништава, бенетају „у крњем стилу" о добром раду данашње Управе. Нарочито се то оцомаћило по листовима ван Србије. Али нека знају, који треба да зндју : да ово јадно Позориште може лепо изгледати и Новосађанима и Мостарцима и Карловчанима и Загрепчанима ; ама оно не ваља Београђанима, који га плаћају и који су осуђени да гледају његову пропаст. И неће ваљати докле год буду седели на Управи ови људи, који нити воле нити разумевају овај посао што раде. ЗрееШШг.

БЕЛ. ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ Изашла је из штампе Бњига о љубави (Баладе и романсе) од Милорада Ј. МтировиКа. Цена 1 динар. I

0ацрж1Ј : „Јованчик-Дилберзд!!" (шсуп) — „Дојрмц трвла гцко.п" — „Без рода и порода" — „Цвети г. Франсова" — „Боље икад него никад" — „Лозоришна хронака." —

ВлАСННК : Ст. М. ВеСЕЛИНОВШ * —• ШгАМаАРИЈА 0. Хоровнца. — уредник Јанко М. ВЕСЕЛИНОВИћ.