Zvezda

БРОЈ 107

БЕОГРАД НЕДЕЉА 19 ДЕЦЕМБРА 1899

год. ш

и з л а з и четвртком и недвљом ЦЕНА ЗА 1 МЕСЕЦ 1 ДИНАР ИЛИ 1 КРУНА

Претилату аримају све иоште у Србкји и иностранству

ЗВЕЗДА ПОРОДИЧНИ лист

БРЕТПЈАТУ ТРЕВА СЛАТИ : Уредништву „Звезде" Коларчева улица бр. 10. НЕПЛАЂЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈЗ Г СЕ. Рукописи не вра^ају :е

УРЕДНИШТВО СЕ ВАЛАЗИ 1 коларчева улица бр. 10.

БРОЈ 15 ПР. дин.

уредник : ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ.

БРОЈ 15 IIР. ДИН.

1- РАДМИЛО У прошли четвртак иодигао се силан свет да свечано отпрати до гроба, земне остатке једног човека, који је за свога крагког века био : и књижевник, и лекар, и научар, и иуковник, и шеФ оба санитета у Србији. Војска, озбиљна и хладна, изашла је да чо дужности исирати свога иуковника Михаила Лазаревића; лекари, ороФесори и научари похитали су да учине последњу пошту своме другу и сараднику доктору Радмилу Лззаревићу; а ми и онај сил ' свет тто је био измилио по оној несрећи и пол '„иди, подигли смо се да ожалимо Радмила. Може се лико постати и лекар и пуковник и начелник и научник, али ]е тешко у данашгБем свегу, под данашње даае иосшати а још теже осшати честит човек Звања и положаје сахрањују са церемонијом и иомиом, иа чак и о државном трошку, али доброг човека заливају само сузе добрих људи, а оне су скупље но највеће иочасти. Зато је и „Звезда" морала затреиерити за Радмилом па зато смо и ми сузу за њим пустили. Мало је оних за којима је она канула ! Али „Звезда" мора жалити за Радмилом и као за чистим књижевником. ГВегови песнички радови и ако нису многобројни, они су врло отмени. А Србија и ако је имала бољих и већих стихотвораца није имала чистијег иесника, песника чији је цео живот п све делање потпуно хармонисало са идеалима, што их је у поезији износио. Радмило је био човек — песник, који се кат-кад само пера машао али чији је живот био благотворан, чија су дела била племенита, чија је душа била благородна и чиста од сваке гадне пожуде, а осећаји узвишени и утапчани. Радмило је био једна права „вредна доброта", јер није можда било дана а да он није учинио какво добро или бар да није покушао учинити га. Али не мислите зато да ђе Радмило био каква од оних добричина, који су само зато добри што нису у стању или не смеју ништа друкчије учинити. Пуно је у нас и таквих људи, и свет, необавештен и наиван, назива их добрима, али је то грдна заблуда

која се врло скуио плаћа. Ти су људи обичае слаботиње и егоисте, који жртв\ ју све своме сиокојству, па су зато врло често штетнији својом триљивошћу него и прави неваљалци Не, Радмило није био слаботиња. Радмило је био идеалиста, илеменит и јунак, али није био према злу попустљив. Он је мрзио зло , и ако није никад мрзио људе. Никад Радмило није пристао учинити оно, за гато би знао да није Добро, нити је допуштао да то други учини. ако би могао спречнти, Али у исто време никад није био злопамтило, осветник. Он је бко непријатељ злу самом својом егзистенцијом. Неваљалци су се њега клонили, ма да им није ни хтео ни могао увек шкодити, јер их је његово пригуство жен^рало. Тај је човек био грижа савесги многима, и зато га многи ниоу волели, ма да нису имали разлога бојати га се. РадмиЈО је био ужасан прекор њима самом својом појавом. Па ипак се нашло бездушника и неваљалаца који су и гакву душу уцвелили. У последњим годинама његова корисна живота он је због свох^а превеликог поштења иостао био жртва неких гадних иревара, чије је он последице стојички сносио, али су му оне здравље иореметиле и живот прекратиле. Бог нека плати тим нељудима! Ми, дакле остављамо да после смрти овог ретког човека жали сваки за оним што је изгубио : војска одличног старешину, лекари примерног колегу цуног самопрегоревања, научари јаку, луцидну интелегенцију и пеуморног трудбеника, а ми ћемо да се заплачемо с<мо за овим јединственим песничом српским, који је био несник и на речи и на делу, и у књизи и у животу. Чудпа је судба добрих људи ! Они својом смрћу оставе највећу празнину нанесу ненакнадни губитак своме роду, али и они и тај губитак остају непозпати. Као најтеже ране, оне ране без пребола, што не проузрокују у самом почетку никакве болове, тако и за оваквим људима, сем најближе околине, ретко ко да зажали. V ђутим недавно су разношени гласови по васколиком Српству да је Србија изгубила те овог, те оног вели ког човека, а ти Срби удаљени и ојађени и не знају иаквог је тек човека данас Србија изгубила.