Zvezda

3 В К 3 Д А

101

с тим на чисто. И ако ми је позната извесна тврдња : да је са Војиславом умро наш последњи песник — ја прелазећи преко те, вптпе бутаде, но образложеног мишљења, могу да покажем да је Митровић песник. Нема сумње да ни ова моја тврдња није много ласкава за писца, који пише већ витае од десет година, и за кога је то јамачно ван сваке сумње. Али дапас се сумња о свачем и оспорава све. Мени изгледа сигурније да утврдам и то, узгред али одмах у почетку. Ако ви сматрате као ја, да је песник онај, чија душа има нарочите способности да један предмег или феномен схвати, јаче но обичан човек осети, па да га превари и у пречишћеном облику на свој начин изнесе и представи; и још: чија је душа способна и моћна да прими живо упечатке од појединих предмета и догађаја, и тако саздапа, да ти упечатци у њој производе нарочите сензације, које тај човек, после извесног времена испуњава и манифестује на њему својствене начине —- ако ви таквог човека сматрате за песника, онда будите сигурни да је Митровић песник, и то прави. Наравно, да уз то иду и неке споредне особине, но оне су више песникова лична тековина, него Богом дани дар. Оваква дефинција песника учиниће се по некоме можда и сувише општа, — не спорим ; може се израдити и детаљнија и округлија, али ће свака друга, држим, морати ући у ову. Најчешће се јавља песник увидучовека, који те своје упечатке, осећаје и добијене сензације изказује у стиху. Митровић је, дакле, песник, јер на њега утичу и изазивају у н,ему разне сензације и оне појаве, које су за нас остале, смртне, равнодушне, и нешто, што нама по кашто ни примедбу не изазове, Митровићу измами читаву поворку стихова, и то лепих стихова. За пример наводим његову песму „Била једном ружа једна". Ту је тачно и живо и врло дирљиво, а са невероватно мало речи пред стављен један вулгаран догађај поред каквог је сваки од нас небројено пута минуо, а никакву импресију није однео. Код нас је то остало без дејства, а Митровићу је инспирисало стихове,који се мал те не приближују оним дивним Хајнеовим : „Ез тсаг еЧп аИег Кош§..." Митровић је самом овом збирком „Баладе и романсе" показао : да је његова душа песнички упечатљива, да вибрира јаче од других, да уме открити лепоте и у предметпма где их ми и не слутимо, ч и да сензације што их те лепоте у његовој души рађају ни неинтересантне. А сем тога да све то што сс у његовс^' уме да преведе на леп, чист и концизан језик. Остаје још да расправимо : је ли Митровић лирсци п<-ошш ?•: ; V \ V' \ Г V' :Х ;