Zvezda

3 В Е 3 Л А

25

примљеном, звааичном. Рускин за свакога тражи не само право но и дужносг да сам собом испитује и да се одлучује на своју личну одговореост. У готском стилу он слави тај дух исаитивања, самосталност уметникову, неспутан разум његов. Лични осећај, индивидуални елеменат, и у сликарству и у грађевинарству, тојеслобода, оригиналност, напредак, то јест душа, срж сваке уметности. Уметност ако хоће да на предује, што је исто и да жави, мора да се ослободи од мрт вих правила. рутине, занатске сујете ; изнад свега, у њој је главна независност, искреност, способност дивљења. Уметник има да слуша само своје срце, да да маха своме нагопу и нолету, да не води рачуна да ли ће се огрешити о правила и до каквога ће резултата доћи. За Рускиеа, уметност је моћно оруђе васпитања; она није ништа друго до сталан напор да се створе дела која носе у себи озбиљан значај и трајан утицај, чија је стварна вредност у мислима, у осећајима које изазива у души народа. Уметност треба да заузме место поред историје и морала, да постане језик којим уметвик саопштава осталим људима до којих је резултата дошао трудећи се да позна истину, да сазеа узроке и циљеве стварп. Само је један критеријум уметности: једно уметничко дело је у толико веће у колико је уметник боље појмио истину, напојио се природом, осетио живот, био искренији, у колпко то дело више говори нашем духу и души, у колико буди више и највеће идеје, Леиота за Рускина није била само утешитељка, пламени стуб који води човечанство кроз пустињу; он је њој придавао социјални карактер, он је у њој видео искупитељку свију људи. Он је себе назвао „ философски вођ и пријатељ енглескога радника", и заподео крсташки рат да уметеост буде опште благо, на домаку сиротних и потиштених. Он прокламује да владајуће класе немају право да резерв

за себе уживања уметности, а да огромну већину чове ства гурају у беду, незнање, да јој убијају радост живота. способност да се загреје ичим другим до алкохолом и грубим