Zvezda

28

3 В К 3 Д А

Ја се хотимично задржавам на овој тачки ирактичног рада и утидаја Руекинова, јер ми је веома драга и сматрам је за безмерно важну, јер држим да је његово схватање можда највиши и завршни ступањ уметности. И са извесном и појмљивом сујетом, ја констатујем да је то дело на коме данас ради оно што је најбоље у мисаоној Европи. Резервишући право, да првом приликом опширније пишем о томе тако силном и дубоком покрету који је данас захватио целу Француску, за сада износим само кратак и значајан програм једног радничког вечера у Монтреју. Вече је било 8. јануара ове године, поздравну реч држао је најелегантнији сувремени писац Француски, академик Анатол Франс. ПроФесор на Сорбони и познати научењак Габриел Сеај држао је предавање о Толстојевом моралу. Један од првих песника, Морис Бушор сам собом, рецитовао је своју лепу песму Муза и радник. Уметнички део испуниле су најбоље снаге са великих позорница париских. За онога који зна духовни живот у Фрапцуској овај мали прзграм веома много каже, Завршујем са потпуним уверењем да ми није пошло за руком да у ове брзе и непотпуне редове збијем један такав живот и једно такво дело... Када се пише о Рускину, бујица мисли и питања избија ; не узан оквир једнога чланка, него цела књига не би била довољна да да приближну идеју о великом писцу. А ипак, уживање је мислити и писати о једном таквом човеку ! И ако су такви људи једна ретка врста у људском роду, они су сјајан доказ да савршепство нвје празна реч, а за душе које очајавају они су иламени стуб који води кроз пустињу! Лозана, марта 1900. Ј, СкерлиЋ.

——