Zvezda

30

3 В Е 3 Д А

Гробље немо гледа, плаче и тугује Што се лето ејајао тако сарањује, Кад му жеља била : где је цвеће свело, Да му онде буде и гроб и опело ! ЗИМСКА НОЋ Зимска ноћ је блага, тија, Заспао је бурни град, Иод ногама лед се сија И круни се у парчад! У прозрачпој полутами Огледа се млађан век, Па ми санан поглед мами У загрљај бујан, мек ! А одозго, са облака, Испред јата звездана, Као да ми поноћ лака Шири крила танана ; И зове ме издалека : Хајде, мави живот клет ! Овамо те с жудњом чека Нова нада, пови свет ! Сонољанин.

Ј