Zvezda

3 В Е 3 Д А

47

кметоваћемо и слушаћемо га". И не пожали — слугаасмо те! Не замјери, ако сад први иут пред твоју ријеч хоћу да ставим своју. Дај, Боже, нек сам останем, нек само ја овако мислим. ал' не замјери и да ти кажем како мислим. Зло је наше браће големо, но и наше пије мало. • Сиротиња смо и голотиња, те гдје је још голотиња одјела туђу голотињу, а гдје босотиња обула туђу босотињу ? Ако ти, кнеже, заиштеш мораћемо дати, па даћемо и последњу пару, ал реца ми, душе ти, шта смо тиме учинили ; спасли смо једно робље, да заробимо друго; утрли смо једне сузе, да пролијемо друге ; ослободили смо робље, гаго га Кулин води, а заробили смо себе. Енез Пво. Је л' тако и ви мислите, браћо ? Еметови. Саротиња смо, кнеже ! Други кмет. Ако је да дамо колико ко може, нећемо изостат ни један. Енез Иво. Не иштем ја да вас осиротим, сироте моје, већ иштем да вас спасем срамоте и грјеха ! Да је њешто Кулин са робљем ударио другим пугем ваљада би ми и лакше било чут, а не видјет ; али, доживљети да Кулин проведе српско робље преко Семберије, преко моје кнежине, не може ми се док ја кнезујем, а не може ни док ви кметујете. (Збаци Дурак са себе и иростре га ио земљи.) Деге, браћо, помените Бога, који вас ни у сиротињи неће заборавпги, па донесите колико који може и колико милује, те да саставимо откуп за оно тужно робље! (Ј 7 врло велчкој даљини чује се потмулч шсан зурле и луча бубња) Први кмет. (Вадм кесу и дреши). Ево, нек ја почнем, кнеже ! (Баца новац на Лурак). Бво три ругпаије и нешто сигнијех гроша; то је од мене и мојега села; сабрао сам да агнам платим, па сабраћемо друго, а ово нека је алал !