Zvezda

3 В Е 3 Д А

телима или о воденим мехурцима, Ако се ово усвоји, онда се лако можемо уверити, да се ту не врши само рефлексија светлости, већ да се ту светлост још и прелама, т. ј. светлост, која пролази кроз провидне мехурке, наставља свој пут скоро у истоме правцу. И одиста, сферична плочица воде, која чини мехурак, може се — у двема тачкама, где кроз њу пролази светлосни зрак — упоредити са двема равним иарал°лним, и веома малим плочицама. Зг овај је случај познато, да преламање при изласку из средине, што је захватају паралелне равни, допуњује оно преламање при уласку у ту средину. На тај се начин у целини одржава правац светлостл која пролази кроз мехурак. Ова је хипотеза веома повољна по рефлексију свеглости, јер светлосноме зраку износи четири промене у пролазу његову кроз мехурак, т. ј. упадни се зрак реФлектује на спољној и на укутрашњој површинн мехурка при улазу и при излазу. Јачина рефлектованог дела светлости била би, дакле знатно већа од јачине преломљеног дела светлости. С1аизк18 дакле сматра као вероватно, ако не и доказано, да водена пара пре згушњавања у обичне капљице пролази кроз једно кондензационо стање у облику ситних, водених мехурака, Према томе би узрок виделу неба био везан за облик оаога првог - етупња кондензације водене паре. Прелазећи с овога на пигање о узроку плаветнила неба, па дакле и на појаве боја зоре и сугона, С1аизшз претпостављз, да плаветнило није властита особина атмосфзре, веК да ова тако изгледа због водених мехурака, а спсцијално због интерференције зракова великих таласких дужина. Свод небески не би био плав због аасорпције (упијања) комплементарних зракова, као што нам из гледа на пр. плав цвет и т. д., већ би, дакле, његова боја потицала од истога узрока од кога и иризација мехура сапуњввице, чији су зидови веома танки. Ну у сваком случају ваља нагласити, да је — по овоме — нлаветнило неба искључно појава чрзога реда т. ј да му је узрок онакав псти као и појави боје, која обавија цечгрално гачно место у добро познатом огледу са „Љутновим прстеновима." И заносна румен зоре и сугона тумачи се гако исто лако и просго. Оно, до душе, светлост, што прође кроз мехурке и треба да буде комплементарна илавој боји, само је ми не можемо спазити пре но што сунчеви зраци прођу знатан број мехурака, а део преломљене светлости је много слабији од дела рефаектоване*.)

*) Ако се уаме за једишцу целокупна светлосг, онда ао рачуну СЦизтз-а изноеа одбијенц (реФлектовани) део 0'922 а нрелои .Бени 0 у к^ајњим границама.