Zvezda

3 В Е 3 Д А

61

Овај је услов остварен кад је Сунце на хоризонту, јер тааа његови зраци пролазе кроз највећи број таквих мехурака. Теорија С1аиб1и5-ова изгледа да може објаснити посматране појгве. Она је нашла и извеснога ослонца у огледима О. О о V 1. 0 ио шризацији светлосги дифузијом, као и у Тупс1а11 овим огледима. 0 светљењу облака ири граЈјењу. Овај чувени физичар енглески огледом је показао: кад се јако осветли смеса ваздуха, паре бутил-нитрита, амила и сбне киселине под јако смањеним притиском — јавља се „сјајно азурно плаветнило, које с почетка бива све јаснијим, доспева до свога максимума јасноће и интензитета, а по том, кад честице постану веће, прелази у беличасто плаветнило." За ову плаву боју показао је Т у п с! а 11 да је поларисани па је овај оглед помоћу нарочитих материја сматрао као извесну репродукцију појава плаве боје небеснога сводд. Отуда би изашло, да плаветнило постаје рефаексијом, а не апсорпцијом, којом се огобином атмосфера одчикује. Било како му драго, тек је ово тумачење, што га је С1 а из 1 и 5 предложио, изазвало препирку, која је отпочела замеркама Ј. XV. 3'$иН-а на то, да ли постоје у ствари ти водени мехурци у ваздуху. Овај учени Енглез утврдио је, с друге стране, математичком анапизом да и иуне капљице могу рефлектовати плаве зракове и то много боље. Ва ту појаву довољно је, да њихов иречник буде веома мажи и да по величини буде толики колика је дужина таласа дотичнога зрака. Ну ово неслагање између С1аившз-а и ЗШИ-а ма како да је иначе поучно нема нарочиту вредност за предмет о кзме желимо говорити. Овај извод теорије о виделу небесног свода, ма како да је јако непотпун, ипак нас у неколико наводи да верујемо, да је „велика загонетка" плаветнила неба — како се изразио Хершел објашњена. Н> предложено решење окружено је доста пространим пољем цоста основаних сумња. Из самих Тупс1а11-евих огледа непосредно^излази, да светлосг реФлектована са облака, који се гради, остаЈе као плава само за ненолико тренутака, јзр одмах прелази у бледо-плаву, па у белу боју. Ова иролазност очевидчо стоји у јакој опреци са сталношЛу и једноликошћу плаветнила ведрога неба. Ако овде заједно са С 1 а и 5 ј и з-ом додамо : да се непрекидно развијају нове паре — онда се овако, без икаквих других сбјаиЈњења, не може никако разумети зашто мехурци — поставши једном доволшо крупни да даду плаветнило првога реда — поново испаравају да пређу у још финије и то