Zvezda

СМРТ ЈВДНОГ ДВТВТА

445

уосталом, тако исто нестати, ускоро ће победити његова слика; чак и у овом малом усамљеном куту светском, где се развијао његов живот две године, заборавиће ускоро да је он живео : ствари, људи, и овде као и на другом месту, ићи ће и даље својим током. И, у непрестаном рађању и умирању многобројних живота, у бескрајном низу епоха, за његов одлазак с овог света бринуће се тако исто мало, као и за смрт какве ласте или опадање лишћа с беле руже на нашим зидовима .... Али ипак, како да искажем своју горку тугу, своје бескрајно нежно сажаљење, кад се сетим оног узалудног мољења у његову погледу, који се страшио своје смрти! Како да искажем тугу која ме тишти и, осим тога, онај готово детињски страх, кад помислим да мали Роже ник*ад неће знати за њу ! . . .

Сбеш. ЈЈ. Лешробић.

Звезда, Каига III. Св. IV.

6