Zvezda
3 В Е 3 Д А
77
питању писмено поднео университетској комисији као њен члан, да и ако је, на основу тога ушла у пројект закона, што га је та комисија израдила, и одредба, да се на нашем будуКем университету има основати и мелицински факултет , — ипак за то он је држао „да то тако важно питање не треба да прође само кроз уске границе претходних радова једне званичне комисије, него да поред, тога дохвати и заинтересује још и шире надлежне кругове, а нарочито наше лекаре", те је с тога то питање изнео и пред ширу публику, „у нади, да ће на т»ј начин много допринети узајамном обавештењу и жељеном споразуму." „Уверен сам' вели даље Др. Батут, „даће моје колеге и други стручни људи садржину ове књижице узети озбиљно у претрес и јавну дискусију, те тиме, без сумње, још боље расветлити ово или оно питање тога предмета. Јамачно ће се том приликом наћи још много више основа, још много других потврда мишљењу, што га ова расправа заступа ; — или се може десити да наиђе и на противнике. Б/)ло овако или онако, свако ће јавно или објективно расирављоње овога питања унети још више светлости у поједине одељке њихоЕе, и помоћи правилном решењу свих спорова, који су до сада постојали — а ја друм ништа и не желим. Иитање о медицинском факултету за нас је и сувише озбиљно и судбоносно, а да би нас ири решавању његовом смели (ма и за један часак) заводити осеЛаји сујкте и интереси лччне ариродв. Тојамачно признају и моје к олеге, па ће се добро џ.азити, да при расправљању његовом буду што објективнији : — да им се не поткраде гдегод који елеменат чисто субјективне природе." Ја самвам исписао готово цео предговор тој књижици, јер је он веома важан за разумевање изнетог материјала у њој, као и за побуде, које су јз изазвале, Међутим Др. Петровић у својој расправи у „Архиву", нарочито на самом з вршетку, огрешио се баш о оно, о чему последњи редови овога предговора говоре, а то је о објектианост у расправљању истакнутога питања, и „унео елементе чисто субјективне гфироде," Мени је незгодно, да Еам озде исписујем цео пасус за потврду тога, јер ми се чини, да је неупутно износити на расправу пред читалачку п} блику чисто лична схватања у свој оштрини и опширности њиховој, нарочито кад она потичу из недовољне обавештености и непотпуног схватања онога, што је речено у посве чистој намери. Напоменућу само, да су Др. Петр вића до срца увредиле неке напсмене и тврђења из књиге Др. Батута. Тако је Др. Батут, говорећи о студирању наших ђака на страним меди-