Zvezda

X Р О Н Н К А а) НАУЧНА

МЕТЕОРОЛ.ОГИЈА Сунце и иепогоде на земљи. — Од чега зависи време г које не занима само путнике и привреднике, него је и неисдрпни и неизбежни предмет и најобичнијег разговора? Од промене које се збивају у атмосФери, ваздушном омотачу наше земље, од распореда ваздушног притиска, одговориће нам метеорологија, науке о законима у атмосфери. Наша земља—- „једна сламка међу вихорове," — члан је козмоса, васионе; с тога је веома вероватно да ће стаља љезине атмосфере, колебања и комешања љезина ваздушног мора, донекле да зависе од козмичних, васионских утицаја. У овом погледу још поодавно је запажен утицај месечев, те је и прешао у народно веровање (мена). Ово је веровање у неколико оправдано, као што сведоче скорашња истраживања француских физичара Поенкаре-а и Гаригу-Лагранжа, који показаше да положај месечев има неког утицаја на размештање ваздушног при^иска. Кад пратилац земљин, месец, који је 50 нута маљи од ље, може имати удела у променама времена земаљскога, онда је још вероватнија претпоставка да је грдосија сунце, које је 1,28 милијуна пута веће од земље, које је извор топлоте и светлости и свеколике енергије на љој, од моћног утицаја на стаље земаљске атмосфере. То је уочио и нарочито истакао прашки астрофизичар, проф. Ценгер, који је своје погледе опширно изложио у делу: „Метеорологија сунца и његове системе". Наше сунце — за нас још велика загонетка, чије тајне све већма откривају телескоп , спектроскоп и фотографија представља зажарену лопту, окружену усијаним гасовима. Бзегова температура надмаша земаљске прилике: по Виолу износи