Zvezda

488

3 В Е 3 Д А

рем. Али се ја, при свему томе, нећу задржати само на овоме, већ ћу ићи даље Ово не радим због аега, већ због онога што је иза њега. Код г. критичара се осећа неприсебност. Пошто је изређао свих седам тачака, он на 110 страни каже ово : „Тако н. пр. његова (значи моја) тачка 7. слаже се по садржини (а горе је тврдио по преводу) с Умлауфтовом 14., 11. са 12., 12. са 14., 14 са 15.." и т. д. Он је већ заборавио шта је пред овим писао. Тамо је он надугачко и нашироко износио текст из моје 7. тачке и сравн>ивао га са 11. тачком немачкога текста, тако исто сравњивао је и моју тачку 13 са немачком 14. Овде каже да се моја тачка 7. слаже са немачком 14., а и моја тачка 12. опет са 14. — И тај господин критикује другога! Даље каже да ја нисам унео све слике из Умлауфта, а ја кажем: не само да нисам унео све, него нисам ниједне. Свих мојих шест слика ја сам радио, изузев сл. 2., закоју сам позајмио готов клишее од једнога овд. књижара. Још већа се критичарева неприсебност огледа у целокупноме по ступку при писању ове критике. Ја горе наведох његове речи, како је изјавио : „да циљ љегове критике није да оцењује оно што у овој књизи мени припада". Међу тим он то одмах пориче и износи ми неколике замерке. Ја молим г. г. читаоце да их пажљиво прочитају. Прва је ово: „Тачка 16.," каже г. критичар, „тумачи ученицима изналажење средње дневне топлоте. Она је изведена врло незгодно и није доцније примењена ни на једном месту, те је с тога непотребна. Г. Васовић би урадио много боље, да је ученике упознао с одређивањем средње годишње топлоте јер је то веома и потребно". Ја сам о тој сгвари, на страни 9., рекао ово: „Тошгота се обично мери три пута дневно. изјутра на подне и у вече. Ове се три топлоте саберу и збир се подели са 3., па се добија средња дневна тоалота. Средња месечна добија се кад се саберу 30 средњих дневних топлота и подели са 30. Средња годишња добија се или из 12 средњих месечних или из 360 средњих дневних тоалота,,. Овоме не треба никаква коментара. Друга је замерка ово : На 51. страни, где је говор о Кордиљерима Сев. Америке и Алигенима, ја сам казао : „Између ове две висије пружа се целом дужином, са севера на југ, пространа низија". Господин ми критичар на то довикује: „Чудновато да г. В. не зна да су Елигени типски пример за паралелне планинске венце, него их назива висијом!" — „Што зборите, јесте ли при себи?" Овде није говор о паралелизму планина! Овде се Алигени помињу само као висија, а нико неће тврдити да они не чине виеију на источној страни Сев. Америке. За тим до-