Zvezda

3 в е 3 д а

ници проведе још годину дана, било би јамачно и за н>ега и за народ мгого више користи, а пза свиж тх иадатака остоло би нам још 15.01 0 дин. уштеде, и толико не кошта пи н.ајскуиљи медицински факултет — рачунајуАи га ма једног слугиасца. (Највише сгаје медидински факултет у Русији, па ни тамо не кошта медицчнар више од 1500 дин. годишње, а у Прагу и Цириху 700 дин итд.) Сем тога би земља од медицинског факултета имала и иначе велике материјалне користи: остајао би новац у земљи, који се по туђинству троши; даље би се медиЦинским Факултетом и Београд дигао итд. Остаје још, да поменемо какз на снабдевање лекара из туђинства нико и не помишља, и ако би то призидно било најјевтиније, али у ствари најскупље и најгоре, а сем тога не знају странци ни језика ни обичаја нашега народа. Д-р Петровић у својој поменутој расправи у „Архиву" није пратио редом, по одељцима, излагања у ,Д-р Батутовој књижици, но је поједина своја опажања и замерке износио, где му је било згодније, према пећ унапред учињеном распореду. С тога сам ја приЈ.уђен, да од тих његових замерака изнесем оне, које се односе само на већ изложени материјал из појединих одељака Д-р Бвтутове књижице, како би се ипак очувао неки известан ред. На првом месту Д-р ПетроЕић замера овоме одељку књижице Д-р Батутозе, што је у њему узето, да би Србија на 2,500.000 становника требала др има 1000 лекара. Д-р Петровић опет мислида би за Србију било довољно, да једв.н лекар дође на 4000 становника, т. ј на 2, 0 000 становника (колико он, по сгатистичким подацима, узима да има,) 587 лекара. „Како данас Србија", додаје Д-р Петровић, в 'ша најмање 200 лекара и 150 медицинара, који ће скоро, најдаље зг. ■% —4 године сви свршити, а можда и пре, то можемо и без придоласка СрЗа лекара из Аустро-Угарс::е, рачунати да ће Србија скорим располагати са 350 лекара.... Додајмо овој цифри од 5^7 лекара још н потребне, војне лекаре и заокруглимо је, и рецимо да би са војним лекарима Србији било потребно 680 лекара, тада би Србија била изравната са стањем у Угарској, јер би на 3456 људи дошао 1 лекар." (У Угарској долази 1 лекар на 3580 становника). Међутим, Д-р Петровић не даје никакве разлоге „за што би за наше прилике било и „сувицЈе довољно/- бар за сада, ако увмемо да 1 лекар дође на 4000 становника. 8 Д.р Батут износи опет ваздан разлога, са којих он мисли, „да би