Zvezda

СТР.

В В Е 3 Д А

БР

велиш ти ! Она те на тај рачун и воли. И шта ! Ти се вијеш под притиском зла којему је она узрок; она то зна и још није долетела! Она није ту, на твојим рукама, на твојем крилу, да на твоје чело излива дах сажаљења! Пошто ниси дорастао да се с њзм бориш, ни да је савладаш, бежи од те сурове непријатељице срећних дана, које си проживео без н.е ; бежи ма куд.. А нарочито презри њезине лажне сузе, њено неверно очајање... Кад с јецањем тражи милости, видећеш је како окреће главу, да ти се у брк насмеје. Он. Ти ми заповедаш, да је оставим, да је не чекам вишо. А како бих имао снаге за то, шта би од мене било, о мој господару без срца, којему је Љубав име ? Љубав. Зар на свету нема више лепих и чедних девојчицз, милостива и невина срца ? Љубавник. Ах ! кад би ме изневерила, ја бих те, може бити, убио ; јамачно бих умро са тога... али од тебе бежати ?! Част Душа ти некад беше поносита, а блага и осетљива спрам увреде, 01ворена најневинијој нежности, племенитим циљевима, одушевљењу за све што је лепо... Зашто се твоје чело, уздигнуто сунцу, подло и ропски снизило до прашине ? Одлази ! Ја те не познајен више. Успомене из детињства Ти си са свим заборавио на својег оца, који је умро у четрдесетој години, који те је зимских вечери љуљушкао покрај ватре, који те је љубио свим жаром својег доброг ерца, којега је твој осмех тешио и крепио од умора његова исцрпена живота, да би твој живот начинио лаким и пријатним. И шта ! Зар његов ноћни труд и напор да се награди твојим очајничким ноћима ! Он је, јадник, само једанпут у животу својем плакао : кад је видео, да остављаш дом његов, те да сам живот проводиш у овом сјајном и злосрећном Паризу. Како те је он љубио ! А како те љуби та ојађена и уцвељена удовица, која се моли мученицима за здравље твоје и спас твој !... Јеси ли заборавио и на њега, оног малог брата, лепог плавог анђелка, што се роди две године посче тебе и који твојем животу обећаваше тако мил^г друга, да га неумитна смрт не покоси још као дете ! Младост, веселост. Збогом! збогом за навек!... То значи и сувише подносити презрење !... Он. Ах ! Како сам блед ! Како ме је дрхтање обузело I Јеси ли ти то, Смрти, сестро љубави ? Разни часовници. Један, два. три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет, једанаест, дранаест. Сви гласови умукну. Напољу влада дубока тишина, само се чује звиждање октобарскога северца. Мрачна ноћ обавија свет и онај нејасни )Х -^аеди

простор, који јади и тишти срце ојађеног детета, поче мало по мало прелазити у изнуреност налик на сан; и у томе сну њему се отеше речи. — Да, вратићу се вама... У тај пар одјеци на степеницама понављају ове речи, које изусти неки умиљати гпас : „Он неће посумњати ни у што ; ако ме баш и запита рећи ћу му, да ме је мајка задржала ; ако не верује, толико му и чини" — Да, вратићу се вама, настави љубавник, вратићу се вама, несебични пријатељи, племените наде прве моје борбе ; збацићу са себе овај страховити јарамХоди амо, послу мој; ходи амо, Шекспире! 0 вино весеља домовине моје! О младости моја! 0 веселости Г Сутра ћу опет бити ваш. А ти, безбожна жено, коју ја обожавам, а ти си ме хтела смрвити папучом својом, да си пров... У предсобљу зашушта хаљина, врата се отворише нагло. Улази она. Он, аавши на колена. 0 Боже, како си добар ! Она. Јух, како је хладно, као у леденици ! Чини ми с& прозор је отворен. Он. Ви сте се мало закаснили, краљице моја ! Она. Вечито прекори. Он. Опрости! Она. Од ово ме^ец дана често сам вам морала праштати. Он. Ово је последњи пут, кунем ти се ! 0 лепојко, коју ја обожавам, ја сам на коленима, но дух мој на небесима лебди... Једна Дантова ињига расклоиљена крај њихових ногу. 1^ а з с 1 а I е о § п 1 Зрегапга! С француског, Велимир Ј. Раји&.

ИСПРАВКА У прошлом броју а у приказу књиге „Путовање по Србији" поткрале су се ове погрешке штампарске, што смисао кваре. У ступцу I у реду 12 оздо стоји : Управо, ова је књига данас грдан прекор нама, „аотоц"ма оних Срба" итд, а треба : „ иотомцима оних Срба" итд. У ступцу II у реду 1 стоји : „У оном истом рудничком округу, где је хајдучија све до Новаковићеве владе најбешње и најгрозније владала и претила да постане чак неко судијама иитање А треба :.... „чак неко ! &6$цијално питање."

Садржај : Ноћ (оесиа) — Море без врвморја — ЈЈз.7Свцске1%с5В»р^Ј^-\- Сувамел — Љубавни нразник — Исправка.

ВлАСНИК Ст. М. ВеСЕЛИНОВИБ. — ШтјШИ&РИЈА С.: Х^РОВИЦА. — УРЕДНИК ЈаНКО М. ВЕСЕЛИНОВић