Zvezda

стр' 142

3 В Е

3 Д А

бр 18

ница. Неке везујем да не побегну. Што је главно : иде добро ! Пошљи ми гисхиблера ~ добро ми чини..." * Како то све красно иде. Нема ти ту ни убијања ни пуцања (та Станко не трпи ни кад ко хрче у сну или загребе неко ноктом по дувару : сав се стресе ; а камо ли да чује пушку кад пукне). Оопије он лепо изјутра своју белу каву са земичком, узме пилуле, испере зубе четкицом, намаже косу миришљавим зејтином и очешља се, стругуће мало свој нокат у доколици, па онда на свој хајдучки посао са латинском граматиком под пазухом. У учионици чека везан Турчин. Окреће се блесаво око себе, испружио подбријан врат па пљуцка. Станко уђе са Омиром који се загна на везана Турчина (и он се прокуражио нешто мало) а Турчин га погледа дремљиво са отомбољеном усном и пљуцне равнодушно више за свој рачун, а Омир се поплаши па скикне и побегне под сто, одакле прорежи тек заната ради па мирно заспи. — Е сад ћемо мењати именицугоза—вели Станко Турчину. — Мењај бива, вели Турчин равнодушно па пљуцке и још више испружи врат. Станко мења по првој деклинацији, Турчин зева и пљуцка а Омир :латко спава скутурен под столом. — Е сад га могу одрешити — мисли Станко кад измења 5т§и1ап5 и р1игаНб — ваљда се мало под овим ути цајем оплеменио. Тако то траје неколико дана док се не дође до треће деклинације. Ту већ Турчин престане равнодушно зерати и пљуцкати, већ му лицем завлада неки покајнички израз, а чим дође до изузетака за трећу деклинацију ту већ одмах груне у плач и с места потпуно оплемењен опјури кући спреми се за пут и оставља Србију с горким кајањем у души што то није много пре учинио. Ретко се који одржи и преко ових изузетака а да се у њему не побуди осећање правде и чозекољубља. Станко пише другу о једном чудном случају, да је Један Турчин био толико груб да га све деклинациЈе не оплеменише; прешли на заменице — ништа, придеви опет ништа. Прешло се на глаголе, аја: Турчин — каже — само трепл>е, зене по кад што и пљуцне, управо штрћне пљувачку чак на Омира што лежи под столом. И таман Станко да дигне руке одтог непоправимог грешног створа, тек Турчин поче да показуЈе знаке племенитости, јер није пљувао на пашче, што је иначе са задовољством чинио, па се јоч! засмеје крупним басом, кад се Омир препадне и цикне услод таквог напада изненада. Али кад се дође на верба фреквентатива Турчин би савладан. Уби га то као из лушке1 Сроза се човек на под па стаде плакати и њукати као да је све своје тога часа погсопао. Чим се исплака, скочи и у трку јурну некуд као у. д. Ником не каза куда ће. Станко је разабрао да је и он напустио Србију и у трку одјурио до Цариграда, помолио се Мухамеду (на брзу руку) у џамији и скочио у море (ваљда из покајања). Ето шта чини латинска граматика! Овај је случај био чуднији и страшнији. Један Турчии показиваше толико успеха у почетку још прве деклинације дз га Станко остави сама и изиђе да попије мел&нж, Турчин докопао латинску граматику исцепио лист

баш из треће деклинзције (чудна фаталност!) паЈга савио те њиме мирно и спокојно чисти чибук. Станка то толико потресе да је пао у несвест и једва га помоћници повратише ладном водом и сирћетом. После тог најбурниј"г догађаја у хајдучком животу Станко паде у постељ.у V Устанак спречи Станков користан рад. Таман се наш племенити витез опорави и отпоче и даље вршити свој узвитени позив за срећу и спас отаџбине, али га изненадни, немили догађдји сметоше у том мирном, кротком, али успешгшм послу на велику шгету за целу земљу. Букну устанак. Зацикташе љути џевердари и замирисабарут, Србију покри тама од хитрога праха и олова; у тој тами зазвечаше мачеви — затресе ее цела земља. Настаде покољ и реком се проли турска и српска крв, да се њом оперу греси и купи слобода. Настаде страхота. Станко и Омир се узврдали пг. узнезверено и преплашено гледаху куда ли ће, на коју ли страну. — Ух, Боже.. Ах мајн гот.... Та овпе убијају... Ах грозно ли мирише Рарут!... Ух, ух!.. Убијају... То се не може издржати — шапуће Станко у свом племенитом гневу и презаод најмањег шума заједн" са својим верним и тихим Омиром. * Ускоро наш даровитии хајдук заборави и куфере и креозот, па без душе преаесла у чамцу преко на обалу. Ногоди кола па право у Ириг. Али његова хајдучка крв не даде му да се ту дуго скраси. Препречен тим срамним и нечов*кољубив м догађајима. да оствари своју велику замисао и тиме спасе грешни народ српски осећаше ипак као човек широка срца племенитих осеНања да је позван да опет укаже помоћи и поднесе нових жртава на олтзр велике мисли народне. Није могао седети скрштених руку, морао је помоћи,. дакле, браћи својој и он не почаси часа већ оде у манастир Гргетсг те се покалуђери и усрдно се мољаше Богу да опрости Срб^ма за оне ваоваргке и нечовечне поступке према Турцима. Свега му је једном пала на ум грешна мисао те зажеле да погине онај гад турски што оцепи лист од треће деклинације да њиме чисти чибук. После неколико дана у тишини манастирокој и> пусти своју племениту и намучену хајдучку душу. Прњаворци манастирски причају да се сва шума засијала и замирисала на тамјан и босиљак.... Хајдук Станко с& посветио.... То је онај св. Станко, кога, као свога патрона, празнују неки наши храбри филолози. Слава му!