Zvezda

КНВЗ МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ.

које још једино чува прашина по архивама п библиотекама. Одиста је чудновато да се и на крају XIX. века налази људи, који издају књиге, где располажу судбином читавих народа евроиских као Фигурама на шаховској табли ! А обазрите се на то да је цео један век протекао од велике Француске револуције и да је принцип народности издржао већ толиких бораба. Други (као Г. П. Агририадес) хоће да створе савез балкански ,,на основи социјализма" а не увиђају подсмевање, коме се излажу, дајући нам доказа о нечувеном незнању : развоја социјалних и политичких идеја, као и степена развића дотичних земаља. Социјализам и Албанија ! Заиста : сИШсИе ен! каШ-ат поп зсхпћеге ! Политичари разних земаља. међу којима је оваквих као што су горњи а и таквих, који су оставили трага свога рада, бавили су се такође, и то много, источним питањем или — како они веле дајући ствари практичну Форму • деобим Турске. Треба ли набра.јати све пројекте овакве природе, које је имала Аустрија, сама или са Русијом, а од којих је већ бар већину изложио Бер (13је 0г!еп 1,а 1Јксће Роћ1:1к (Е^еггешћв, Рга^ и. Ее1ргј^ 1893)? Треба ли се повратиги на оне које је разлагао Г. АлбСорел (Га ^иез^оп (1'Отеп!; аи ХУШ. 81&с1е) илиГ . Алб. Вандал (Харо1еоп е!; А1еханс1ге св. I.) ? Треба ли ићи даље до кардинала Алберони или Луја XIV. или и до самог средњег века поради доказа, да је ово питање увек посмат ( >ано сједне стране, која је навек схватана са тесног и егоистичног гледишта заинтересованог народа или двора? Међу овим људима су чак и они који су имали особени ток живота, и који су се одликовали љубављу према слободи народној, па и они су вечито уносили у ово и елеменат свога народног индивидуалитета ; ту долазе: Мазини (ХеИеге зи 1а ^пее^оие <!' ОгЈеп1:е), Кошут (Та«'е1>исћ),