Zvezda

28

3 В Е 3 Д А

лију : архива београдска садржи једно интересантно писмо, које је писао 2 марта 1859. год. у истом емислу италијански министар у Цариграду, Дирандо, српском агенту у истој вароши. а тако исто и једно писмо, које је писао кнезу Михаилу руски посланик у Бечу, барон Стакелберг. 26 јуна 1866. Један став овог последњег писма уводи нас гп тепгаз гез овога мог саопштавања, те са тога узимам слободу навести вам га. „Општа потреба свођења комплилација, које данашње стање производи. пише руски државник, спречава могућност. да се изазове судар на Истоку. Ми не знамо шта будућност скрива, било да се рат заврши о јесени изборним судом, било да се борбе покрај свеколиких нагађања расиростру и на друге народе. Али интерес српски заповеда вам, да штедите своје изворе, да чувате слободне руке и да не прилазите никоме макар ко то био. Велики дан ослобођења, изгледа нам, није још близу: сиоразум између иароди словенских и Грчке тек је у зачеИу: а и материјална средства чине недостатак, те Русија не бп желела, а не би ни могла ободравати, какав корак, који сматра прераним." Сувишно би било да се распрострањујем на овом месту, пред скупом толико компетентним за овај нредмет. и да се задржавам, и ако за један тренутак, на општем чзтагБУ европске политике у доба од 1860—1868., коЈе обухвата другу владу кнеза Михаила, и на распоред}' дотичних сила. Морам се задовол.ити тим што ћу привући вашу пажњу ма и узгредно. на велике тешкоће, које је имала да савлада политика ерпскога кнеза у тешком задатку: да створи симпатије за народе балканске и њихове тежње у јавном мишљењу Европе. које никада није без извесних празноверица и које је много конзервативније но што би се мислило. Сноменућу само да су једино Русија и Италнја. тај последњи успех принципа националитета, искрено подржавали кнеза Михаила у његовом задатку. ^ том по-