Zvezda

К^ИЖЕВНОСТ Нешто из књиге Пг. К. Јиречека: Кнежевина Блгарија.. Њен састав земљишта, ирирода, народ, газдинство, аросвета, устав, уирава и новија историја. У Бечу 1891. г. стр. 573. У доба, када се између Срба и Бугара води књижевни рат о српској земљи под Турском, рат управо о загатити Срба у српској земљи под Турском, држао сам да неће бити на одмет, да се обазремо на књигу, чији наслов исписах. А намера ми је, да, у ово неколико редака, обратим пажњу позванијима од себе, да прикажу боље и опширније ову књигу од чувеног и признатог научника за дан. Јужне Словене. Г. Јиречек је човек од великог ауторитета у науци и његов би углед могао да нам нанесе велики удар у питању нашег народног и државног опстанка. Велим, велики удар с тога, шт.о је код овог аутора све бугарско, што је изван данашње политичке границе Краљевине Србије на југу; а и од саме Краљевине Србије узима крај између Нигпаве и Мораве до Врања. Цитирајући пак оно, што је г. Јиречек у поменутој књизи изложио, и наводећи и стране, где је што, покушаћу да изиесем две одвојене целине народа у данашњој Бугарској, целине народа: како по језику, по изгледу и ношњи, по обичајима, тако и по начину живота, по ранијој црквеној потчпњености и по симпатијама. I Вели аутор, да сваки крај и свака долина има свој диалекат (стр. 54.). Дијалекти се могу поделити на три велике групе: источни, западни (стр. 61.) и родопски дијалекат (стр. 62.). У источном дијалекту гласи: пЂланина, а у западном: планина, У источном се свршетак старословенског глагола на ж (он, код нас у) изговара а (писа, 1 л. јед. врем. садашњег), а у западном ем (пишем, 1. л.. јед., вр. сад.) (стр. 61., примедба). У источном гласи 3. л. множ.