Zvezda

45

једна светиња! Немој се главом шалити да им што на жао учиниш! •1а ћу слушати све што ми заповеде ! — Тако ! И још : они треба да виде да ти њих волиш ! Што послушаш, послушај свеердно! Ти си видела како ја! У мене нема оглушака! „Рајко?" — а ја као пушка, у часу! Тако хоћу! — Добро! — И још нешто ! — рече и ухвати је за руку. — И онако . . . . на себе пази! Немој да ја чујем онако што год што не ваља! То нећу да чујем, јер . . . јер кадар бих те био зато удавити ! Ти сад што ти је — ту ти је ! Сад више нема кола и прела — то је твоје прошло! Сад само да гледаш кућу и ово двоје ! Они су ти сад све! — Добро! — Ја сам, знаш, тебе пазио и девојком, а од како сам те узео пазим те као но ти свога друга, шго кажу и тако. Ја теби нисам био зао — ето реци: јесам ти би зао? — Ниси, баш си био добар. — Ето видиш! А то је зато што си ти била добра, и гледала моје родитеље, и мене пазила онако како треба. Па ко онда на добро да буде зао? Зато ти велим: владај се лепо као до сад пгго си, па не брини! — Ја друкчије и не умем! — Боље не треба! Него још да ти нешто кажем! Знаш онај Милосав Крсманов, знаш већ. ја нећу да чујем да са њим имаш икаква посла! Једнако он око тебе облеће, видео сам ја, — једном сам му хтео и ребра наместити, али некако се то размину — али теби нисам ништа рекао зато, што сам мислио да ниси ништа крива. и што сам ја ту. Али сад ти кажем и после немој рећи да ниси знала! — Ја се једнако уклањам од њега!