Borba, Apr 02, 1963, page 6
===
за _п шауве,
не
Страна 6.
ИНФООРИИСАЊЕ ГРАЂАНА У НАРЛОВАЧКОЈ НОМУНИ Одговори бирачима у »зеленом листићу«
Карловац, марта Општински одбор ССРН у Карловцу издао је у 2.300 примерака посебан број џеп них новина „Информације“, у којима се одговара грађа нима на предлоге, сугестије, примедбе и, захтеве који су постављени на зборовима бирача када је претресан друштвени план карловачке општине, „У том листићу зелене боје, који се бесплатно дели на састанцима месних орга низација ССРН и по кућама, налазе се, углавном, одговори на предлоге, сугести је и примедбе који нису мо гли да нађу места у овогодишњем друштвеном плану због недостатка фи ских средстава. Пошто су у многим избор ним јединицама грађани по стављали предлоге или при медбе на исте проблеме, У „Информацијама“ су одгово ри груписани и систематизо вани према одређеним гра-
нама делатности. Тако су
највише места заузели од-
говори из области индустри
је, пољопризреде, занатства, просвете, културе и здравства.
Шта је са интеграцијом предузећа72
Већи број бирача је, између осталог, поставио питање: „Шта је с најављеном интеграцијом сродних _металских предузећа „Кор„дун“ и „Же-Че“2 Неки су желели да знају докле ће се пуштати отпадне воде У реку Купуг2 Други, да ли ће се подићи нека нова фабри ка у селу Драганићи2 Трећи, нису ли високе цене услуга Завода за стамбену изградњу2“
Ево какве су одговоре на шли грађани у џепним новинама „Информације“.
Спајање предузећа „Кордун“ и „Же-Че“ разматрано је на једној од протеклих седница Народног одбора општине. Тада је обра зована комисија која треба
ВЕЛИКО ПОВЕЋАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОМЗВОДЊЕ |
х У кикинди
Кикинда, априла Пољопривредна производња у кикиндској комуни, пре ма предвиђању друштвеног плана, повећаће се ове године за 30 одсто.
Нарочито велик пораст производње очекује се у сто чарству, како би се задовољиле потребе кикиндске кланице „Пик“. Сматра се да ће ове године бити про-
мте
изведено преко 10.000 тона |
меса и преко 12 милиона ли тара млека. ' М. Ф.
сто МИЛИОНА ЗА СТАНОВЕ У ЗВОРНИКУ
Зворник, априла
Преко. сто милиона динаРа утропштиће се ове године за изградњу станова у Зво рнику, од чега 55 у друшт-
ћу „Кордун“ одустали | раније о интеграцији.
них седница.
+»
#
КТРАДИЋЕ СЕ ВОДОВОД ОД СОКОЛА ДО ГРАЧАНИЦЕ
Грачаница, априла Према друштвеном плану Народнот одбора општине Грачаница, који је недавно усвојен, ускоро ће почети радови на изградњи водово да од Сокола до Грачанице у дужини од 7 километара. За изградњу овог комуналног објекта уложиће се 83 милиона динара. И. 0.
ВЕЛИКЕ ИНВЕСТИПИЈЕ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ _ У СТРУМИЧКОЈ општини
Струмица, марта
Друштвени план струмичке комуне сада се налази пред зборовима бирача који су нарочито заинтересовани за што веће инвестиције у пољопривреди.
'Од две милијарде и 270 милиона динара колико износе укупне инвестиције у овој комуни, предлогом је предвиђено само за пољопривреду 69 одсто.
км.
“ ' веној својини. Изградњом ових станова знатно ће се олакштати садашња тешка стамбена ситуација.
БОЛЕСТИ В
арловац: нови
да испита због чега су ор|тани управљања у предузе од прихваћене одлуке Комисија још није завршила рад. Од
говор на ово питање биће поднесен одборницима оба већа Народног одбора оп-
штине на једној од наред-
О испуштању отпадних вода у Купу растрављаће
важног.
хотел „Корана“
се у надлежним инспекција ма и другим форумима. Пре дузеће се све што се буде могло да се то спречи. За изградњу фабрике у селу Драганићима нема засад финансијских средстава. Нема ни довољно података о потреби-да се она гради. % Цене услуга Завода стамбену изградњу испитује специјална комисија, која ће поднети извештај и дати одређене предлоге.
Побољшање сервиса стамбених заједница
У групи питања и предлога о занатству, већи број се односи на сервисе стамбених заједница. На та питања „Информације“ су одговориле у неколико реченица. Предузете су мере за побољшање сервиса стамбе-
ђење сервиса за прање рубља. Закључено је да сервиси првенствено служе кућним саветима за одржа
| |вање стамбених зграда за друге потребе кућанства. Да се сервисима не дозволе радови због којих би се за| немаривале потребе кућних савета и домаћинстава. ж = »
Поједини бирачи су већ приметили да им се на нека питања одговара превише лаконски. Али, у мепним новинама је технички немогуће одгозорити детаљ но о сваком проблему. Због тога се препоручује грађанима да за поједина питања, на која нису добили за довољавајући _ одговор У „Информацијама“, затраже шире објашњење од својих одборника на зборовима би-
рача. Ј. ИВЕТАЦ
__Бо
Филмови 13. СТАРОГ КРАЈА
· Координациони одбор исељеничких матица Југославије одлучио је на данашњој седници да подржи сваку вкцију која би омогућила ла се удовољи жељама исељени чких организација, домова и клубова у разним земљама ла виде игране и документарне филмове из старог краја. Исељеничке организације, домови и клубови, групе и појединци упутили су до сада исељеничким матицама У Словенији, Хрватској. Србији, Босни и Херцеговини, Македонији и Црној Гори, нашим представништвима у ра зним земљама. редакцијама листова, филмским предузећима и другима низ молби да им се пошаљу играни и доку ментарни филмови који при казују Југославију, а посебно крајеве из којих има већи број исељеника у разним земљама света.
Пошто је размотрио разне захтеве, Координациони одбор се сложио с предлогом Секретаријата за информаци је Савезног извршног већа да се свима који то затраже мо гу ставити на располагање играни и документарни филмо ви који се већ налазе у јутословенским _ представништвима у иностранству. Исто тако је усвојено да се из новије производње документарних филмова одаберу и синхронизују на енглески. француски. штански и друте језике филмови „Земља пет континената“. „Лепотица Јад рана“. „Укроћене воде Санџа ка“, „Мостар“ и други филмо ви и доставе југословенским представништвима и исељеничким организацијама, домовима и клубовима. Тако
за |
них заједница. Друштвеним , планом је предвиђено уре-,
ђе ће се ставити на располагање и документарни филмо ви _„Исељеничка недеља“, „Празник младости“. „Писмо Титу“, „Енергија реке Драве“ итд. као и разни играни филмови. Исељеничким организација ма, домовима и клубовима је препоручено да се за снимање документарних филмова о свом крају, родном месту, селу или чак породици из својих средстава обраћају исеље ничким матицама, југословен ским представништвима у иностранству и југословенским филмским предузећима. На овај начин утврдира се колико ће средстава бити по требно за који филм и његово синхронизовање. .
Ма седници Кбординацио нот олбора разматрани су и захтеви исељеника за органи зовањем фото-изложби са те мама из старог краја, предавања са дијафилмовима итд., као и предлози о посетама на тих културно-уметничких друштава исељеничким коло нијама, о овогодишњој „Исељеничкој недељи“, о разним проблемима исељеника-повра тника и о стипендирању деце наших исељеника.
Х. МЕХМЕДБАШИЋ
| Асфалтиран пут |Медвеђа - (вилајнац
и
Деспотовац, априла Друштвени план деспото
' вачке комуне, између оста-
лог, предвиђа изградњу 2сФалтног пута Медвеђа Свилајнац, којим ће се Деспотовац повезати са ауто-путем Беотрад — Ниш.
У близини Деспотовца на лазе се манастир Манасија и Деспотовачка Бања, коју сваке године посећује ве лики број туриста. Због тога се, у вези са доношењем друштвеног · плана, на 36боровима бирача доста диску товало о уређењу Деспотов ца и околине како би се учинили што привлачнији за домаће туристе,
м. Ђ.
ЕНА НОСТАЈУ СВЕ ВЕЋЕ ЗАО
РБА
И х
_
Друже уредниче,
У Првој пролетерској бри гади, у УТ београдском батаљону, од формирања ове њалце славне јединиље 22. децембра 1941. борилт су се најбољи синови, Београда % околите, као чдру гих места налце земље. Већина ових бораца је погитула. За известан број њих, ми, преживели борит овог батаљона, не знамо тачно ко су, нашме немамо података о њима. За неке не знамо ни мме ни презиме, одакле. су, ц кад'су рођени, Не знамо цм ни занимања та ни, да ли чмаји некога од своје уже породице чц где живе.
Недавно је „изишла из зцтамте књига „Прва тролетерска“-у којој је описан борбена тут ове налце славње јединице у којој се по миљу сви борци, који су били у бригади на дан њенњозг "формирања. Издавач књиге је решио да породицама ли деци тогилијлиг ч% умрлих другова поклонл ову књигу. Али, хако то учинити кад не знамо свима имена. Зато вас најљетње молимо да у „Борби“ објавите ове непоттуње податке о сљедећим погињулим друговима.
1. БАСАРИЋ, звани „Расара“ (рођен негде у Војводини. радник-металац у Београду. по сећању преживелих бораца). У партизане је дошао сеп тембра 1941. из Београда а по гинуо је 22. децембра 1941. у Сјеници.
2. ВЛАИСАВЉЕВИЋ (Илија), родом из Лике, Србин. ученик у привреди — металац. Живео у Београду. У партиза не је дошао септембра 1941. а погинуо је 22. декембра 1941, у Сјеници.
3. ДУШКО „Средњошколадц“ рођен око 1920, године негде у Војводини, Србин, ученик гимназије у Београду. У пар тизане дошао септембра 1941. погинуо у Сјеници 22. децембра исте године.
4, ИСАК, рођен у Београду, Јеврејин, био ђак Друге београдске гимназије. У партизане је доттао септембра 1941. погинуо 22, децембра 1941. У Сјеници,
ко 1920 године у Лици, Србин металски радник у Београду. У партизане дошао септембра, а погинуо 22. децембра 1941. тодине у Сјеници.
6. МУРГАШ МИЛОШ, избе глица из Славоније, Србин. У партизане дошао септембра а
дине у Сјеници. ·
7. НИКОЛА „Црногорац“, рођен у Шрној Гори, угоститељски радник У Беоттаду, по сећању преживелих бораца радио у хотелу „Ексцелзи ор“. Погинуо 22. децембра 1941, године у Сјеници.
8. МИКЦА „Лала“, по сећа њу преживелих бораца наво дно рођен у селу Перлез Зрењанин, ћурчија, Србин, У партизане 1941, године са гру пом партизана прешао у Србију и ступио у Београдски батаљон, погинуо 22. децембра 1941. године у Сјеники.
9. БЕНКО, рођен у Београду, Јеврејин, ђак Друге београдске гимназије, У партиза не дошао септембра 1941. године, рањен 22. децембра 1941. године у Сјеници, остао на ле чењу у Новој Вароши, даље о њему нема података.
10. РУЛЕ, рођен у Београду, Јеврејин, ђак Друге београдске гимназије, остао исто као Бенко,
11. ШТЕРК МИША (рођен 1012, године, Чуруг, Нови Сал, Јеврејин. намештеник У Београду — према подацима из предратне полицијске кар тотеке УГБ, не зна се да ли се према овим подацима ради о нашем другу Штерк Миши,
ЗА САВРЕМЕНОГ ЧОВЕКА
Венски крвоток за наш организам није ништа мање важан од артеријског. Док артеријама одлази у органе све жа крв, обогаћена кисеоником и разним хранљивим ма теријама, дотле се венама из тих истих органа та употребљена крв враћа у плућа на пречишћавање, а великим де лом и у јетру, где се елиминишуу остаци и изграђују нове материје. Уместо непотреб ног угљендиоксида, плућа при мају свеж кисеоник, а јетра снабдева крв хранљивим материјама. И тај процес је не-
„прекидан током целог живо
НЕВЕСИЊЕ ЋЕ ДОБИТИ њи водовод .,
Невесиње, марта Усвојен је друштвени план невесињске комуне, У
"чију ће привреду ове годи-
не бити инвестирано преко 658 милиона динара. За изградњу станова обезбеђен је износ од 50 милиона. о Изградња водовода, која је отпочела још раније, коначно ће ове године бити зазршена новим улагањима од 180 милиона.
М. с.
та.
Разуме се да ће с временом мрежа кроз коју „непрекидно струји крв. било да је она ар теријска или венска, на овом или оном оптерећеном месту показати знаке попуштања или јачег оштећења. Код артерија се стварају. углавном, 0ошттећења у зидовима. Код вена оштећења су такође у њиховим зидовим", Само док ар терије имају много дебље и еластичније зидове и могу према потреби да мењају своћ
лумен, да се прошире и опет скупе.
— код вена је зид знатно тањи, има мање елас>
пише проф. др Михајло Андрејеђић
тичних влакана и мали слој мишића. А
Према томе, и погон крви према срцу биће у венама зна тно слабији и спорији нето у ајугеријама. Али погону крви кроз вене служе и извесни вентили. То су залисци на из весним местима у зиду вена, који се отварају кад крв стру ји у правцу срца, а затварају, кад крв пође натраг, под дејством некот притиска или земљине теже. Спори ток крви кроз вене и често дуго задржавање на месту поједи них вентила доводи до механичког притиска на венски зид. Како он нема довољно еластичних влакана и мишића, он се може брзо проширити на тим местима застоја. Тако и настаје стално проширење вена.
крви кроз вене по мажу у великој мери мишићи наших удова. Они при сте зању и: опуштању врше притисак на вене и тако рећи пумпају ков ка срцу. Али кад једна група мишића, рецимо при стајању. сталио бива кон трахована, омда тај ефекат кретања отпада. Отуд наста"
је застој, који се током времена испољи као проширење вена. на дотичном месту, изложеном притиску тог честот застоја. То место застоја постају касније и места тромбозе, јер се у тим локалним про птирењима вена баш услед слабот кретања крви лако 0-
Има извесних професија ко је стварају предуслове за таква проширења и тромбозе ве на. То су оне у којима се сатима ради стојећи, Главна оп терећења се код њих одражавају на вене ногу, па се на ногама појаве проширене вене. стварају тромби и настају запаљења вена. Да наведемо само неке професије — келне ре, зубаре, продавце, апотекаре, фризере, праље, лаборанте, хирурге и друге, Код њих ће се неизбежно појавити про ширење вена, а то значи да су даље могуће и све остале последице и компликације У венама и у крвотоку уопште,
С друте , има низ заната и професија где се седи. Кад томе додамо тенденцију савременог човека да све ви
бразују громуљице и створе тромбуси и запаљења. '
ше седи, без обзира на своју професију, јасно ће нам бити зашто је број оних код којих се стварају тешкоће У венском крвбтоку трбушних органа и цреве све већи. Од њих треба поменути возаче, нарочито аутобуса, тролејбуса, трактора и камиона. па и друтих кола и аутомобила. Ра није се, док је фијакер био главно превозно средство, зна ло да од тога пате нарочито фијакеристи.
При овом седећем начину живота и рада стварају се за вене и венски крвоток још ве ћа оптерећења него код оних који већином стоје. Док код стајања главна тешкоћа долази за вене од непокретања скелетних мишића, код сталног седења долази До ои ћења још и од нед г кретања цревних мишића, па црева због слабог кретања по стају „лења“ и недовољно се празне. Савремени новек све више почиње да пати од хемороида, . Због све _ већег _ преовлађивања ћег: начина живота код сва“
г човека, као и услед нехитијенског састава исхране, може се слободно рећи да су хеморомди постали болест
; човека
“
5. НИКОЛА КИС, рођен о-.
погинуо 22. децембра 1941. го
седе-'
или неком другом. који није 26. СТАНКО ГАЋЕША (ро- моћник ,
био у нашој јединици. У пар тизане је дошао августа 1941, погинуо 20. новембра 1942, године у . као политички делегат вода,
12, ДУШАН УМЧАНИН (ро ђен 1916. године, Стројнице, Шипово, Јајце, "Србин, типографски радник у Београду — према подацима исто као и за Штерк Мишу). У партиза не је дошао из Београда августа 1941. тодине, погинуо ју на 1942. у селу Корита — Гац ко, као водник.
13. МИЛОШ МИХАЈЛОВИЋ (рођен 1924, године, Крњачки Грабовац, Карловац, ученик тимназије у Београду, Србин ш према подацима. као за
терк Мишу), У партизане дошао из Београда августа 1941, а погинуо 20, новембра 1942, тодине у Ситници, као заменик политичког комесара чете, - .
14. ЛАЗАР ВИКАЛО (рођен 1916, код Босанске Дубице, Со бин, учитељ — према подацима, као за Штерк Мишу). У партизане је дошао из Београда, августа 1941, а погинуо јула 1942. године у Штићу код Прозора као водник,
15. МИОДРАГ БЛАГОЈЕВИЋ-БАТА (рођен ·1914. У Смедеревској Паланци, трговачки помоћник у Врбасу, по сле окупације 1941, дошао У "Београд, живео код сестре, према _ подацима, као за Штерк Мишу). У партизане лошао из Београда августа 1941, а погинуо као комесар чете 20. новембра 1942, године у Ситници.
16. ИВАН ШТАГЉАР (рођен 1814. у Сарајеву, службе ник-студент права у Београ-
%
ду. према подацима као за
Штерк Мишу), У партизане јуна 1944. године код Прозора. Сухе, Сутјеска. КЕ “~ ћ а део АЊА а “ 38. ЈОВАН ЧЕТНИК (ро- | 2. године, Метина, ВрР-
дошао из Београда августа. 1841, погинуо 21. јануара 1942. године у Пјеновцу као комесар чете. :
17. ЈОСИП ВИМЦИЋ (рођен 1907. у Жабљу, Нови Сад. Хр ват, текстилни радник у Београду и на Умци, према пода цима, исто као за Штерк Ми тлу), У партизане дошао из Умке, погинуо у Шћиту код Прозора. јула 1942, године.
18. РУСО ЗЕФИРОВИЋ (р0 Ђен око 1921. године у Београ ду, Србин, металски радник. подаци неутврђени). У партизане дошао септембга 1941. а погинуо 21. јануара 1942. тоди не у Пјеновцу.
19. ВАЛТЕР КОЕН (рођен 1918. године у Бечу. Јеврејин, службеник у Беотраду. према подацима, као за Штерк Мишу), У партизане дошао из Београда августа 1941. погинуо 21, јануара 1942. године У Пјеновцу.
20. МОСКО КОНФИНО (ро ђен 1918. у Сарајеву, Јеврејин, трговачки помоћник у Бе ограду. према подацима као за Штерк Мишу). У партиза+ не дошао августа 1941. из Бе ограда, погинуо 21. јануара 1942, тодине у Пјеновцу.
21, ЦАНЕ „МАЛИ“ (рођен око 1922, у Београду, Јеврејин, ученик гимназије, према сећању преживелих бораца), У партизане је дошао августа 1941, погинуо 21. јануара 1942. у Пјеновцу.
22. БАРУХ НИСИМ (рођен 1915. у Сарајеву, Јеврејин, фо тотрафски помоћник у Београлу, према подацима, као за
78.
Штерк Мишу). У партизане дошао августа 1941. из Београ
да, погинуо новембра 1943,
године код Травника, као ба-
таљонски фото-репортер.
23. БРАНКО „Доктор“, ро+ околини, лекарски помоћник, у партизане дошао из Ваљева, у ваа после повлачења из Србије ушао у састав нашег батаљона, према сећању преживелих бораца. Погинуо у кањојуна Ђен у Ваљеву или
љевски партизански одред,
ну Хрчавке, 1943. године.
Сутјеска,
24. БАЛАБАН ДУШАН (ро-
ђен 1915; године у Бањалуци, Србин, металски радник у Београду — према изјави
Оптинског одбора УСБ НОР
Бањалукј, Балабан Душан имао је оца Николу, мајку Ма
|ру и сестру Мару. удату за
ежог професора, живе у Вео траду. нису сигурно потврди ли да ли је овај Балабан наш лрут или је то неко други). У партизане је дошао авпуста 1941, године, из Београда, по
тинуо 1943, године код Сухе —
Сутјеска. 25. МАРКО ВАСИЋ, рођен
192. године, Остојићево Кикинда, Србин, кројачки јрадник у Београду (има сестру која живи у Београду), Поги'нуо јула 1943, године у Зворнику као водемк,.
Непознаши бо рији Прбе пролешерске б Ри
ђен око 1910. године, Банија, живео у Степојевцу код Лаза ревца. Србин, земљорадник има жену и децу која живе у Београду). Погинуо јануара 1943, код Јелака код Теслића. 2. ДУШАН ЖИВКОВИЋ «Дуца“ (рођен 1922, године, Бе оград, Србин, свршени матурант, према подацима као за Мишу Штерк). Настрадао као рањеник јула 1943. године У Шеховићима код Тузле.
28. ДУДОШ „ЛАЛА“, (рођен у _ Меленцима, Зрењанин, Србин. земљорадник, према сећању преживелих, подаци · непроверени). Погитуо јануара 1943. године на Деветинама код Прњавора.
20 МАРКО НИКОЛИЋ, роЂен у Београду. Србин, кројачки радник — према сећању преживелих бораца, Поги нуо јуна 1943. године код Сухе. Сутјеска.
-30. АЉОША | НИКОЛАЈЕВИЧ (рођен око 1910. године 7“ СССР, Рус, обалски радник у Београду — према сећању преживелих бораца). Погинуо јуна 1943. године на Врбничким колибама у бици на Сутјесци. 31. БРАНКО ХРЊАК (избеглица из Хрватске, Орбин, физички радник у Београду — по сећању преживелих 60раца). Погинуо јуна 1948, године код Сухе, Сутјеска.
32. ДОТОР ЧОЛОВИЋ „Зди пи“ (рођен 1920, године, Тепи це, Книн, Србин, _ металски радник — ливац у Јагодини и Београду — према подацима, као за Штерк Мишу), У партизане дошао септембра 191
· Делови Прве пролетерске бригаде на Сухој гори у покрету
тодине из Беопрада, погинуо
Ђен 191 “ лика, Далмација „Србин, текстилни техничар у Новом Саду и Београду), Погинуо априла 1944, године. код Дани ловграда као командант батаљона Друте далматинске бригаде.
34. СИМА КЖЕЦМАН (рођен 1912. године. Дринићи, Босан"аки Петровац, Србин, обућарски радник у Београду — пре ма подацима, исто као за Штерк Мишу). У партизане пошао августа 1941, године из Београда, рањен 22, децембра 1941. у Сјеници, умро фебруара 1942, године.
35. АВРАМ ПЈАДЕ (рођен 1918, године, Београд, Јеврејин, трговачки: помоћник У Београду — према подацима, као за Штерк Мишу), У партизане дошао августа 191. го дине, умро у болниџи у Фочи „фебруара 1942, године као Итманац, :
36. ЈЕЗДИМИР СИМИЋ (ро ђен око 1920, године, ит, Србин. металски ралник = по се ћању преживелих бораца). У партизане лошао августа 1941. године у шумадијски одред, рањен августа 1944. године има Златибору, као командир че“ те, умро као рањеник у Италији, '
37. НИКОЛА (брат по мајци Милоша Мургашт, избеглица из Славеније. трговачки по-
Иоплата накнаде
за поновљено боловање
ПИТАЊЕ: Био сам на бо ловању 25 дана, а после де сетак дана поновила ми се иста болест, због чега сам на боловању већ 15 дана. Да ли ће ми се накнада уместо личног дохотка исплатити, за првих седам дана накнад ног боловања у висини од 80 одето од просека троме“ сечне кош и (како 1" бине,
предузећу), или , пена Пт је рекао референт за социјално осигурање.)
ОДГОВОР: Према члану 65 Закона 0 здравственом осигурању, осигуранику ко ји у року од 50 дала од да“ на кад је престало болова“ ње, постане поново привре мено неспособан за рад 3 Т Ба брда
оловање ранијег боловања и у погле ду основа 34 накнаду лич“
. _ Према дужења | болести, до УНИ и Ми: боловања припада Ми нада личног дохотка У
ни од 90 оде У.
Пенвија по смцу ог"
(
прежив ~ по 22. Хане прораца), за . остао у поља у
на лечењу, . података. Је ов МИЛЕВ,
ељиј роба Јођ дине, у Београду.“ Пон) ралница 7 У преживелих, гинула несрећу бораца), после рата, с; 39. МИЛАН ен 191, годин БИЛО чац, Србин, оба 27749, Београду, умро 1 жао мајор ЈНА. 40. МИЛАН Ф ђен 1924. године ски Брод, ученику П сећању о Ухваћен и љан У Прачи јануара 196 ЗЖИВКО ЈОВАНОр
ђен око 1921, раш, Зр. тодине у саду
рењанин, 4 дник, Србин, по сој децембр 1941 ~
а . Ници. тодине
ЈЕ а ћ ,
чки р Бану
ма ом АЕ АВА.
8 | .
ца). Погинуо 20, но
1942. године у Ситницу,
о о о Виз А А
~ _ – 3. љ
гинуо јуна 1943.
45. ДРАГОЉУБ
живелих бораца, Попот ја 1948, године на "рову и Фоче, ЈЕ
46. РЕЉА НЕШКОМЋ > || ђен око 1920. из у ови ни Прибоја, по сећању преживи 62" ца. Погинуо 21. јутара У године у Пјеновцу, |
| : . и Џ | | 41. МЛАДЕНКО, рум | 4 Босне, погинуо 2 1942. године у Пјеновиу, Молимо родитеље, ч ближу родбину, 007 сваког „ко 6 Момо '" ближе податке, мат МЕ тутити на неког Ко гао да нам помоте 8 ђемо до тачке ћ овим _ палим Због тога најлепше 4 да нам тлицете имје м доставите сво не адресе на адресу“ воје _ Катић, _УЖЕ ДСУП-а НРС, Кнеза У“. ша. број 101, Беотрод У фом 27-804.
Београд, априла За преживеле боза босградског и
Прве прол _ таде Миливоје
ПИТАЊЕ: Имам 8 не, Живео сам У му ком домаћинству за који ме ИЗДРЖ . недавно умро, Д : годину радног с77 мо
немам НИКАКВИХ и! овине, интерк,
Ни Ди имам про И зију # одговор: УМУ 7
на ни ваш син пиј ' уже породице у и деца) који делић, нос породичи ври Е "пун износ порог пи"
је припада 19 “Ј тири и више и
АНИ 5 пепзијекон ти та. породи чи" и пао ин и годита као пл"
је рогите» 5 „ »
и а и и о о до = = = = = =" –—-=_ __ ___- --- == == == => == => 40 = ва ба да о БЛ
а
= о да = == о Бе --
= =
+