Borba, Apr 02, 1963, page 7
одсто а
о решавању Загреб. а од најактуелнијих _ једав « Ма олству — како урих познаваоци школских ИМ а У Хрватској. јесте УодеРта више плана и већа 4 џеР ација средстава у ооуишеН сти са циљем да се бл је приоритетно сташл9 '4 стимулира, како у Па А
тло добити „фи-
у року. о а стручњани. врсти и броју ко
У у тра [а потребан. У а
"сада изгледају „свет.
Бак МЕ сенке“ нашег школк-' ма на позадини на ~ Паг. развиткаг Како ж његова „уска грит ако велике квантитаспехе прелити у нама 1019 тако потребни квали-
свега потребно је
е мало која земља.
Ма ту чак и СССР.
| тако брз развитак си-
| општег образовања. У Ни кој. на пример. пре
~ школским систеМи обухваћено само Ио школских обвезника. ит последњих пет годиклупама осмогодишњих ||7. нашло и одсто деукупног броја становИО атске (4,156.840), даог редовите школе похађа 4 одсто преко 810.000, што у знатно изнад европског “жека. 4 "приближних подаа о еписмености: до 20 ина 1,2 одсто. од 20-30 гоа око 5 одсто, прехо 30 „тна око 17 одсто. укупно 12 одсто. и површна анализа по да се неписменост коре а садашњу фазу нашег ска, У нормалним рела-
Не треба, према томе, — ка
РУЧЕ — окривљава колски систем за неписето га учвршћавати
ТИ
; размаху олства и образовања мно потога остало је недоречено. ишто је заборављено да“се неке релације ни-
школовања на чу стручњаци на школе 1 дње) четвдростру У с• повећао, пропорционал-
(а бојем Ђака који су по-
вање. Средње школе су таједном постале „уско РИ' са стотинама својих ма 4 „уских грла“. Најелиом ј' "чио дефицит у школ0 зградама. клупама. кад итд. Планови су би ''арушени и отварање но1 средњих школа препуш-
(М:
И тритиску одоздо“. Ко[7 су постали „ватрогас| У сразмери са „притис-
стварале су се често
пет година осмозодишњим школова.
данас 98 одсто деце. — Не
Под притиском догађаја до-
желели да наставе |
у је у знатној мери стихи |
најактуелнијих проблема 9
Не а ЕЕ друштво као а
п првенствени ин
У последње три године у Хрватској је. на пример, отворено 125 школа Ш ступња, 30 виших школа, 8 високих школа и факултета, Јер, „при тисак одоздо“ имао је ланча ну реакцију у систему школства. када 90 одсто ученика који заврше основну школу наставља даље школовање.
Укратко: дошло је до извесних дебаланса. који су се још и повећавали механичким формирањем неких врста школа.
У том прилично стихијном развоју неке. сада за нас при оритетне школе (стручне, тех ничке. економско-алминистра тивне, школе ученика у привреди. индустријске) биле су запостављене или изједначене у третману са гимназијама и економским школама. Опасности од такзе стихије су евидентне. Нећемо ли остати без довољног броја неких нужних врста стручњака. а добити вишак других не потртебних“ Стручњаци овде имају утисак да данас код нас нема довољно јасне и енергичне политике у разреша вању те диспропорције.
Коректуре у финан-_ сирању 2
шло је истовремено до отварања истородних школа на истом подручју. помањкања усклађених акција истосмерних привредних предузећа.
њем у Хрватској било је обухваћено ка мишљења стручњака за школство
овој области
појаве великог броја малих (значи, мање ефикасних) шко ла и центара, које много кош тају. а мало дају. итд. '
Запостављање _ планирања кадрова и у складу са тим пројектовања образовних установа 'имало је нужно и свој негативан економски биланс, Друштво је давало и даје велика средства, а јиш увек не прима од школства одговара"јући квалитетни еквивалент. У круговима стручњака овде превладава зато мишљење да треба предузети мере да се школски систем избалансира. да се изврши унутрашња ревалоризација, да сезоно што је приоритетно стабилизира и економски стимулира. То је — сматра се — истовремено и прави пут планирања.
Најзад, законима о школству и финансирању школства све школске установе третиране су доследно и једнако. Овај једнак материјални и финансијски однос институционалних органа према свим установама и форумима школског система (семинари. творничке школе итд.), ова својеврсна „уравни ловка“, још више деконцентрише и онако деконцентрисана средства, а у пракси отежава да се сагледају и реше све озбиљне диспропорци је у школству у савезним га змерама. А већ сада је очигтледан императив да се то из врши не парцијално, него. У реалним оквирима. јединстве но за целу земљу.
Ж. БОЖИЋ
__БОРБА ФЕСТИВАЛ МАЛИХ СЦЕНА У САРАЈЕВУ
"Какво нам
"и пољски позоришни ле
Сарајево, 1. априла
Рекло би се да је јучерашња традиционална дискусија о позоришту у оквиру фести вала малих сцена овог пута на тему „позориште и драмски аутор“ била окренута ономе што је за ових пет да=на виђено и шта ће до краја
као једногодишња жетва „но-
вот“ на нашим. да их тако назовемо _ експерименталним сценама. ,
Карактеристично је да су овогодишњем фестивалу понуђене само две нове домаће драме, а да је из свега онога што је досада приказа но као велика и аутентична уметност издвојено гостовање ансамбла СТС из Варшаве, ко ји су синоћ наступили као го | о фестивала ван конкурен |
зориште и аутор“, гости из
Пољске су послужили као
живи образац блиске повеза-
ности
у заједничком напору реали-
зације представе.
Као други пример личне са радње. вли у овом случају само привидне и самим тим промашене, јер се аутор није везао за прокламоване интенције извођења за ангажовану савременост на домаћој тематици. поменута је драм-
| ска дружина „А“. која 1е ове
жини и непосредности прено шења драмског текста. већ у његовом избору.
· С. „Кекец | поклања школу
Између 30 жеста ш насеља добитника ће изабрати учитељи, наставници м тросветим органи комуна ч срезова. — Монтажна школска зграда прошзвод је
,
Последњи, 276, ца“, „Борбинот“ забавника за младе. од 4. вприла. у окви-. Ру своје акције „Кекец“ поклања школу“. анкет ни :! "ник, који треба да попуне учитељи. наставници и просветни органи срезова и комуна, Тај упитник. за бе сплатно додељивање школске зграде деци једног места или насеља У нашој земљи, у ствари је кандидатска пријава. Редакција „Кекеца“ покре-
мула је ову корисну акцију | истом,
да примером подстакне и пру те организације у пружању
моралне. и мат лне помопи просвети "авг
о
Макета моптажне школске зграде коју
сре:
„Криваје“ из Завидовића
. ~ у =“ ] „Кеке-| зова и комуна. да подстакне
самоиницијативу грађана села и градова за подизање школских зграда из месних самодоприноса, првенствено у местима која немају школу. Специјална комисија листа „Кекец“. на основу прикупље
ног материјала из анкетних |
упитника, одабраће 30 места или насеља којима је најпотребнија школска зграда. Тај списак, са објашњењем. обја виће У првомајском броју. У
293. . броју, биће штампани и купони помоћу којих ће учитељи. наставни-
|
ће „Кеец“ |
поклонити једном месту у земљи
на и срезова. изабрати добитника. За школску зграду. поклон „Кекеца“. могу се прија вити преко анкетног упитника све школе у којима посто ји криза школског простора, као и места и насеља која уопште немају школу. Име места добитника поклон-шко ле биће познато 25. маја, на Дан младости.
Школска зграда, дар „Кеке ца“ је савремена монтажна грађевина, производ предузе ћа „Криваја“ из Завидовића. У њој ће бити и стан за учитеља; Произвођач „Криваја“ конструисаће. је према „условима места у коме ће би-
није, она ће у току лета већ бити завршена. У септембру. почетком идуће школске го дине. деца једног места или
насеља У нашој земљи, која. је добију на дер, почеће у'
њој да похађају наставу. Ова корисна акција „Кекеца“ наишла је на велико интересовање међу. просвет| ним радницима и ђачким родитељима у целој земљи, а | очекује се да ће је следити
| привредне и друте организа- [ЕУ а 15. априла у Нишу.
| ције.
фестивала моћи да се види!
ције. И управо када је реч о' основној теми разговора „по- |
аутор-редитељ-тлумци |
године изневерила» не по све.
ти подигнута. Што је најваж
позориште треба
У традиционалној дискусији о позоришту учествовао | ду, односно Велике школе ко
критичар Шидловски
Полемични ставови око питања какво нам позориште. треба, кретали су се од миш- | љења да позоришни људи морају. пре свега, да се ослањају на најбоље домине | традиције, јер ниједна вели- | ка позоришна уметност У историји. почев од античке, | преко ренесансне, до оне ХХ | века није постојала без повезаности _ са националних | стваралаштвом. — до сасвим | супротне идеје о потреби интернационализације позоришта тј, прихватања свега 0- | нога што је као уметност ве-, лико и блиско нашем гле-' даоцу. '
У разговор се укључио и пољски позоришни критичар ! Шидловски. који је рекао да | је све оно што је чуо у на- | шим _ разговорима, _ одавно. предмет дискусије у његовој | земљи и да су ти проблеми | у Пољској само делимично | решени, Пре неколико година постојао је у Пољској велики утицај западног театра, чија је продукција у последње време нагло опала. вли се сада пољско позориште враћа на национални репертоар и с обзиром да класична литература не одговара увек на проблеме савременог човека, било је потребно пронаћи савремене домаће писце који ће наћи одговоре на моралне, филозофске и друштвене про блеме., који се раније нису постављали.
— Убеђен сам. рекао — је Шидловски, да је управо појава тих нових друштвених односа и њихово рефлектова ње и на психу нашег, односно вашег човека, — онај нови авангардни мотив који ће, када се пронађе снажно литераоно перо, слати печат драмском стваралаштву друте половине ХХ века.
Дискусија се наставља сутра. Вечерас је на реперто- | ару представа „Бојадисана кула“, чији је једини интерпретатор Сјемјон Војтех, који је синоћ заједно са Алином Јановском без резерве освојио гледалиште.
Љ. САБИЋ
БУГАРСНИ ДЕЧЈИ ХОР | ГОСТУЈЕ У НАШОЈ ЗЕМЉИ
Један од најпознатијих омладинских хорова у Европи, ансамбл „Бодра смена“ из Софије, састављен одсто чланова од 10 до 16 година, гостоваће средином овог месеца и |У нашој земљи. Хор. „Бодра | смена“ основан је 1947. и до сада је са великим успехом | гостовао у више земаља. Овај | уметнички ансамбл освојио је два пута прву награду на светским фестивалима омладине, 1949,
Бугарски омладински хор учествоваће 11. априла на по-
|подневној приредби за децу ' „Сусрети четвртком“ у Дому "синдиката у Београду,
а 12. априла приредиће концерт у дворани Коларчевог универзи тета. Поред тога, хор ће Н. априла гостовати у Новом Са-
(Танјуг) |
Иетепена кабилитација 'аоришта
МА падитоког Народног Хад у животарила је го" Маи
у
сени нереалних опер алетоких планова, ко|" ај али милионе што их "ари Ица одвајала за по-
а | У таквој ситуацији
Туш Ава да је постизала Миу | остварења, Због а Х потешкоћа — нењао И нестални ансамбл, % "ај млађих глумаца и ОМ ову адемичара — и ~ Зршног неперспективоара који се стваи често према ~ а пина из а рама гу-
ћ пау године у годину нашла се у заиста била су аЧИји, Ситуг| св ове но критична
ној _
. “ сезоне пуна три па алазила на репертоа| пучка оемијерне пред" ртра „Да није а за ; Словенића и А Мозно усамљеног човеЈА, ома овнцуског аукм са, _ („Диогенов ћу од одонског аутора + доживео је свеовцу Зедби), ЧетврВу премијера Ну' појавила се тек игра ара. док се у Кро бепризно Со| мр пазе ип“,
| УП Кризи репераза а позорлшта није | Поз да на Ко| 5 "РНИЦИ изведе неке ~ про оарем реуза тредставе огодишње
| и Фокнеро у додо да калуђери Те хничуоге значајан % Коу. зеома добро ј 1 на позорни|“ фстајала затво
Жиру рролико оче; ОГ захвата“
уооаици мо
сника који је преживео тешку операцију налази се у стању реконвалесценције. _ Требаће много умешности и звлагања, У првом реду од стране самих чланова ансамбла, нове управе и позоришног савета. као и подршке од стране. меродавних да би се сплитска Дра ма усмерила дефинитивном оздрављењу. -
Заиста, већ се осетило извесно побољшање. барем у темпу постављања представа. Током марта изведене су две премијере: Пиранделов „Хенрик ТУ“ и Крлежина „Леда“. Нажалост неких – одступања од предвиђеног репертоара за ову годину неће бити из техничких разлога. Међутим. сазнајемо да ће се ипак отворити врата Коморне позорнице. Чини нам се да је за даљни просперитет сплитске Драме неопходна спознаја да позориште постоји због публике, и да је позориште дужно да публици због које постоји. презентира све најбоље и највредније из домаћег и страног драмског репертоара. наравно према афинитетима те публике. али не занемарујући никада _васпитно естетски и идеолошки фактор.
Можда је већ сада време да се позоришна политика У Сплиту сагледи у већој шири ни. ди се почне са систематским одгајањем новог позоришног гледаоца. _У овоме значајну улогу требало би да одигра и Позориште лутака „Пионир“ Дечје позориште „Титови морнари“. Драмска секција КУД „Студент“, „Мала сцена“ и можда још неке институције као Народни уни верзитет и друге, Једним простудираним и координираним репертоаром намењеним свим грађанима од најстаријих до мајмлађих. допринело би се постепеној рехабилитацији по зоришта.
На крају напомињемо да би у сваком случају, прва обавеза сплитске Драме требала бити и остати, осим задовољавања потреба града, усмери“ вање рада према селу. преме осталим местима проширене сплитске општине,
Франо БАРАС
Музички живот
У очекивању пролећне _ свежине
Параметри унутар којих се у последње време одвија иомако сиромашна музичка делатност у Сплиту, темељито су уздрмани: готово да и нема чврсте окоснице одређене политике на том плану. Последње музичко задовољство пружио је пре неки дан мла ди челиста аријан Ј ћ, који је с пијанистом олом Гласлом приредио темпераментно и врло успело кон цертно вече. Овај млади уМаи Ја Уаа ја претацију пуно живљавања и обогатио у сва ком погледу концертно иску ство релативио малобројне публике. Сличног су квалите та биле и раније приредбе,, када су наступали пијанист Ранко Фиљак и — да се вратимо чак у јануар да бисмо
нашли трећу = 16 шки пи Станислав "Кнор.
Концертна се активност,
наиме, одвија готово искљу чиво око Концертне пословзнице. која оскудним средствима мора пословати као привредно _ предузеће, што значи настојати да буде на што мањем губитку. Ипак 0-. на једина приреди права музичка задовољства.
. Поред Ковцертне пословни це постоје и друге музичке институције. али њихово фор смално егзистирање и у ства ри животарење, уједно и не "значи да постоји развијен му зички живот, Особито од Но ве године на овамо ствари су попримиле карактер дефини тивне узбуне за спасавање тралиције, која је макар У извесном _окромном облику стављала Сплит међу истакнутије центре у земљи. Ведрина се. ипак, досад осетила понајвише на оперет мој позорници, преплављеној
_ СПАИТСКА КУАТУРНА ПАНОРАМА
у највећој мери преживелим баналним хумором у ретким наступима забавних ансамбла и сталном очекивању но вог. које би освежило и под стакло како гледаоце, тако и интерпретаторе. Јер, опера упркос средствима која добија од општине, живорати у се ни онога, штто се унутар њена руководства догађа и ни је ове сезоне показала никакав новитет, чак тамо од јесени кад је након паузе започела рад.. Оперета је приказала сасвим сувишну премијеру лошег Тијардовићевог музикала „Мин“, што је у позоришту једини новитет поред балетске премијере „Шехерезаде“ и „Лицитар ског срца“. Од новембра, кад је изведен „Небуко“, представљен већ на Летњим приредбама и Тијардовићев „Мар ко Поло“, који су Сплићани упознали такође прошлог ле та, балетска премијера с ко госта Фрање
У оперској.
Филхармонија би требало да буде друга значајна институција, барем што се тиче значења у музичком животу гра да. Тамо се, међутим. понајвише припремају замашњи планови. који се, наводно. ломе о финансијске невоље, иако. искрено верујемо. још више о оне персоналне, Чичи се да би и овде неко ново. стру чно образовано лице могло ствари ставити на право место. Концерти забавне музике у Сплиту су права реткост, а они повремени више су одраз сналажљивости и ентузијазма неколицине пасионираних љубитеља, него неке систематске организације и сре ђене делатности.
Можда ће пролеће донети освежење, а можда ће напори власти и других заинтересованих за санирање музичке бољетице сазрети током
наредних дана. па ће се Сплит моћи опет — бар скром но — похвалити својом музичком активношћу. Жељко РАПАНИЋ
Ликовни живот: 2 Нови уметнички салон
Почетак овогодишњих ли-
ковних манифестација У]
Сплиту отворила је Галерија
уметности занимљивом и
вредном изложбом „Избор из
савремене хрватске графи ке“, Изко графика нијед ндм од излагача није једин ликовно изражајно средство,: изложени графички листови одају њихове уметничке вред ности и ванредно познавање технике, Тежња сплитске Га лерије да популаризира ли-% ковна остварења југословен ске уметности овим је до-: шла до пуног изражаја. јер| је овом изложбом упознала : штиру јавност не само с гра-: фичким техникама, већ и
100-годишњица оснивања Филозофског факултета у Београду —
Ове године се навршава сто година од оснивања _ Филозофског факултета у Београ-
ја је имала три факултета: Тилозофски. технички и прав ни.
Свечана прослава овог значајног јубилеја одржаће се ове јесени почетком — нове школске годиче. Поред Филозофског прославу организују и Технички и Правни факул тет.
Значајан прилог ји Филозофског факултета биће несумњиво споменица која се припрема поводом стогодишњице његовог оснивања. У њој ће бити обухваћен развој филозофског студија. као и рад Факултета у протеклом столећу. Споменица ће оживети успомену на истакнуте професоре ми научне раднике овог факултета. Она ће обухватити и развој студентског покрета од његових првих да на до данас.
У оквиру прославе Филозофско-историјски "факултет ће у заједници са Народним музејом припремити изложбу портрета и фотографија, значајних докумената, уџбеника и других експоната везаних за рад и развој факултета. У склопу свих ових припрема биће завршена и рестаура ција капетан Мишиног здања. (Танјуг)
ПОЧЕЛО СНИМАЊЕ ФИЛМА » НЕВЕСИЊОНА ПУШНА «
Загреб, 1. априла У Подсуседу код Загреба. снимљен је данас први кадар филма „Невесињска пушка“. Филм обрађује херцеговачки устанак против Турака 1875, а снима се у продукцији „Јадран-филма“ у режији Жике Митровића, према сценарију Славка Голдштајна. Насловне улоге тумаче познати југословенски филмски и позоришни уметници: Миха Балох. Јован Милићевић. Петре Прличко. | Драган Опокољић, Владимир Медар. док су две женске улоге поверене Татјани Бељаковој и Миљенки Поповић. Већ више од годину дана | припрема се овај филм у сарадњи са историчарима и војним стручњацима. Одећу. ору жје и накит продуцент је добио од музеја на Цетињу, у Бањалуци и Требињу. као и
|из разних позоришта у земљи.
Филм ће се двадесетак дана снимати у околини Загреба, а онда на Гробничком пољу код Ријеке. Рачуна се да ће бити завршен до краја јуна а стајаће око 130 милиона динара.
Б (Танјуг)
Изложба југословенског сликарства и графике у Атини |
Београдски сликар Стојан Ћелић одржао је у Атини кон ференцију за штампу поводом изложбе југословенског сликарства и графике, која ће овде сутра бити отворена, Ће лић је упознао грчке новинаре како са делима која ће бити изложена. тако и са ра-
звојем југословенске ликовне уметности.
| 4 |
с могућности набаве уметни- "~
чких дела познатих уметника по приступачним џенама,
У салону Удружења ликов них уметника Хрватске — по дружнице за Далмацију У току прошлог месеца отворила је своју прву самосталну изложба у Сплиту сликарка Братислава Пагон-Жарковић. на којој је изложила двадесет четири уља. Инспирацију за своје радове она црпи у далматинском пејзажу, који доживљава искрено и спонтано У скали светлих и прозрачних тонова. Иако је њен ликовни израз тек у развоју и још није асимилирао све утицаје, у _ њему се осећа сликарска присутност, која ће временом доћи до пуног и правог изражаја,
Традиција ликовног живота у Сплиту прекинута првих послератних година опет се обновила активношћу УЛУХ-ове подружнице за Далмацију. која је пре неколико година добила и своје изложбене просторије.
Но, поред споменутих про-
"сторија у којима се прире-
ђују поједине е. У Сплиту се одавно осећа потреба отварања једног ма~
Из Крлежине „Леде" у сплитском Народном казалишту
њет изложбеног простора, ко
ји би био стално отворен и вршио функцију продајног салона уметничких дела, Раније је то био уметнички са-
лон Ивана Галића, који је де ловао преко три деценије. Ценећи традицију и значај тот Салона сплитски чланови УЛУХ-а уз помоћ Народног одбора општине преуређују и
адаптирају његове простори-
је према садашњим потреба-
ма. Радови се приводе крају и доскора ћемо на отвара њу имати прилике да видимо
непознате слике из оставшти не сплитског сликара Емануе ла Видовића окупљене изложби, коју приређује По дружница УЛУХ-а а Галери+ јом сетогодишњице његове смрти,
на
уметности поводом де-
Невенка БЕЗИЋ
ЛИКОВНА
Милан.
Коњобић А |
Милан Коњовић: „Сунцокрети“
Бескрајно су сложени путеви којима се стиже до праве истине уметничког дела. Још су сложенији, ако се оно изненадно појави у генези једног већ изграђеног и дубоко личног стваралачког опуса. као тихи, лирски анданте У бучној, радосној симфонији живота. Такав је случај са феноменом Коњовићевих пастела. Можемо их схватити као кратки предах од звонких пожара фовистичког колоризма, као тренутну клонулост иначе необузданог тем перамента, који, гоњен импул сима неке јаке унутарње нужности, експресионистички брутално деформише природу и даје јој оригинални жиг свога израза, Можда кво резултат неког: депресивног психичког стања или једноставно као потребу да се нађе компромис са изражајним могућностима једне нове технике чија суптилност тражи стишанију визију. Свеједно који од тих или других могућих узрока био у питању, тек, у завршним годинама рата 1943. и 1944, Коњовић се повлачи у сеновити мир и спокојну тиштину атељеа и нежним. крхким кредама почиње да пише свој интимни сликарски дневник, посебно поглавље своје уметности.
Тек сада, када нас од Ко-
ТЕЛЕВИЗИЈА
Страна 7.
ари аенаа дано ана авио И
УМЕТНОСТ—
њовићевог пастелног , интерлудијума дели скоро двадесет година, могуће нам је да завиримо у поједине изабране странице тог његовог бројно и садржајно богатог дневника. Листајући пажљиво страну за страном, упознајемо једног новог, нама скоро непознатог Коњовића, не више. бунтовника из међуратних година са високо уздигнутом заставом авангардизма, ни оног каснијег, опчињеног и занетог опојном жутом зрелином класалих војвођанских поља, већ као уздржаног и осећајног интимистичког сликара, више склоног медитирању него ли егзалтацији. Са његових пастела ишчезава пређашња радост и животни оптимизам. Раније пркосно уздигнута, разбуктала цвећа, сада уморно повијају главе у атмосфери тихе резигнације, То стишавање, то повлачење у себе и круг најближе породице, одразило се и у Коњовићевом сликарском рукопису. Раније брз и нервозан, вођен моторичном снагом темперамента који хоће у једном даху да обухвати и изрази цео свет, сада постаје мање импулсиван, више контролисан, сталоженији. Цртеж са већом пажњом прати природну форму, покорније описује њену волуминозност, поготово на портретима, остављајући боји да је пластично заврши. Кликтави колоризам фовистичке слободе расуте спонтаним гестом по површини платна,. једва делимично укроћен там ном контуром која замењује цртеж, сада смењује помало суморна скала загаситих тонова у којој преовлађују смеђи и плави. Уместо страсних акорда сирових боја чује се дискретно музицирање пастела. Али и поред свих тих формалних и садржајних промена, то је ипак онај исти, њему толико драги и присни, толико карактеристични свет локалне средине, портрета и фигура у ентеријеру или пленеру. мртвих природа и војвођанских предела, као и мотива социјалне садржине које ради 1949. године. који носи изразито обележје Коњозићеве јаке индивидуалности. јер га увек. У сваком тренутку и расположењу. доживљава искрено и непосредно, А так• во је и читаво Коњовићево уметничко дело,
Драгослав ЂОРЂЕВИЋ
„На лицу места“
Серијска емисија „На липу места“ у шест епизода, Прва епизода; „Случај на ауто-стради“. Емитовао Сту дио Загреб 30. марта 1963. Режија Марио Фанели.
Зрела вештина подражавања је вештина која се високо цени. Добри епигони увек су бољи од промашених откривача. Али рђави трабанти стоје бесумње најниже на овој скали вредности.
„Случај на впуто-стради“ то поново потврђује.
Овај криминалистички игроказ, који је под несумњивим духовним патронатом иностраних серијских филмова које редовно емитује загребачки студио, очита је и јалова конструкција, Ни случајно се не помишља да путори чувају неке јаке аргументе у рукаву.
Напротив, заплет не само што је наиван, он је и неузбудљив. У оваквим приликама то је грех који се не опрашта. Да све виси у ваздуху треба веровати да је и ауторима добро знано. Због тога они, уместо да конфликт сведу на основне и лако разумљиве људске и драмске чиниоце, радњу мистифицирају и покушавају да је обогате „комплексним“ личностима или личностима са „комплексима“. “
Један младић у кожној ветровки неминовно је под притиском околине, која га чак и невиног окривљује (крив што је жив), па свој јад ута+ па у коњацима. Један буцмасти тип, за кога је назначено да би могао бити лекар, чезне за телефонском везом са Сарајевом. "Трећи сумњиви тип је неки пословни човек, за кога се коначно испоставља да је на јадранској магистрали прегазио човека.
Тако правда и домишљатост, оличени у потпоручнику Зорану, коначно тријумфују.
Тако се, ето, замишља да
Озбиљно насто јање
Солистичко вече пијанисте Владимира Крањчевића, Дворана Хрватског гла збемог завода у Загребу, 29. марта.
Велики број даровитих младих уметника све више заоштрава конкуренцију на кон цертном подијуму, поготово међу пијанистима који немају тако широке могућности за афирмацију као други инструменталисти, Али принцип понуде и потражње примењен на уметничком подручју није новост, јер је селекција неминовна. Отпадају просечни, а остају само они који су кадри да својом уметношћу задрже пажњу публике.
Пијаниста Владимир Крањчевић одлучио је, изгледа, да истраје као концертант. Његов први наступ после освоје ног трофеја ма конкурсу младих музичких уметника Југославије показао је вилан на-
МУЗИКА
треба да изгледа серијски телевизијски _ криминастичким филм, таде !п Уџкомамја.
„Наши музички умешници“
Емисија посвећена 6еоградском кларинстисти Ми ленку Стефановићу, добит нику Седмојулске награде 1962. Емитовао Студио Београд 31. марта 1963. Режија Јелашин Синовец,
„Музеј воштаних фигура“, У недељу увече, оставио је известан број људи у сумњи и дилеми. Зато је замишљено да овој уследи једна озбиљна емисија. Последњи пут она је — после успеле репортаже о забавном и џез оркестру Во-• јислава Симића, после шармантне импресије на тему лир ских музичких минијатура била посвећена једном кларинетисти, УЗ то и врсном.
Тако је све било уређено да се вече заврши пријатно, знатно боље нето што је почело. Свакако да је извођење „Концерта за кларинет и оркестар“ Артија Шоа допринело жипости емисије. Али ни шта слабије није било музицирање са ансамблом Владимира Витаса, или извођење Радићевог „Кончертина".
Лепих речи било би и више, да је било мање претеривања. Потпуно је депласирана била дупла експозиција Брод веја за време извођења Шоове композиције (реклама са »РМу Рајг Баду« — „Драга моји госпођо“ — могла је навести на мисао да Миленко Стефановић изводи какву партитуру из тог чувеног мјузиКала). Уопште, низ дуплих експозиција, претапања и снимања кроз призму . није змак бујне маште.
ва је емисија имала своју душу. Техника није била на њеној висини. ж.о.Б.
предак у поређењу с његовим ранијим остварењем. Назрочито У моторичним ставовима клавирске сонате Сергеја Про кофјева Крањчевић је открио квалитете које су на веома високом мивоу. И у Шопемовој фантазији и Дебисијевој свити, а особито у додацима изван програма он је потардио озбиљност свог уметничког стремљења. Чињеница да у његовом свирању интелектуални моменти местимично
„надвладавају спонтаност му-
зицирања, сведочи о његовим
специфичним склоностима ко-
је су више токатног него емоционалног карактера. С обзиром да је Крањчевић успешно пребродио критихне запреке које стоје пред сваким младим уметником, требало би да у будуће саставља програме искључиво према својој интимној диспозицији, што ће уродити још вреднијим резул татима. Код тога не би сиво да заборави ни на домаће стваралаштво за које је у до-
датку показао велико разуме-
вање, РЕК,