Borba, Sep 16, 1966, page 5

___ И

Петак, 16. септембар 1966.

Мијалко Тодоровић: Ма

% -~ ~

БОРБА

Расположење чланова Савеза комуниста и

њихова свест ИШЛИ су испред руководстава

Хтео бих Одмах у почет ку да кажем, рекао је Мијалко Тодоровић, да је ова седница у потпуности успела и то целим својим то ком. То се односи како на квалитет материјала који су достављени за седницу, посебно реферат друга Радосављевића, тако и надискусију. Мислим да се још пре завршетка саме седнице може рећи нешто и оње ном коначном резултату. Реч је, пре свега, о одлучној и недвосмисленој антибирократској и јантинационалистичкој оријентацији која се током читаве седни це јасно испољила. Хтео бих, осећам то и личном обавезом, посебно да» истакнем револуционарну ·зрелост и, дозволите ми да кажем! државничку одговорност и мудрост другова Шиптара са Косова и Метохије у изношењу тако озбиљ них и потресних проблема свога краја и свога народа. Због тога мислим да ће ова седница бити веома сна жан подстицај и за целокупан развој и рад Савеза ко муниста Србије у наредном периоду, а то, уједно, значи и снажан допринос за учвр

шћење и даљи развој соци-

јалистичких друштвено-еко номских односа самоуправљања и непосредне демокра тије, па и даљег јачања материјалне основе за такав развој у Социјалистичкој Републици Србији.

Дозволите ми да учиним још неке напомене. Четврта седница.ЦК СКЈ, како смо се сви сложили; значи ла је снажан и одлучан уда рац у центар бирократског и конзервативног окупљања у Савезу комуниста изолојући и јасно означавајући групу Ранковић — Стефановић и све оно што се с њом повезује и подразумева. У нашој Бепублици, у Ср бији, као и у свим другим републикама исказано је једнодушно јединство и потпуна политичка подршка раду и закључцима Четвр-

те пленарне седнице ИК!

СКЈ. То по мом мишљењу наводи, између осталог, на закључак да су расположе ње чланства и његова поли тичка свест и до сада ишли испред нас, испред руководства. То показује и колики степен демократизације чла нство очекује у Савезу кому ниста уопште и, посебно, у његовим руководећим телима. Чланови форума оптерећени фетишом руноводилаца, исто" -_ ријених личности, превише се титулишу

Изгледа као да смо мико мунисти, чланови појединих форума, више него про сечни чланови Савеза кому ниста Југославије оптереће ни фетишом руководилаца, форума, историјских личнос ти итд., и да све то помало личи као да смо себе превише титулисали. И у том смислу ми смо били у извесном закашњењу према расположењу, очекивањима и спремндсти Савеза комуниста Југославије,

Али, хтео бих — није ништа ново то што ћу да кажем — да истакнем једну другу ствар а то је да се због ове једнодушности.:у

толитичкој подршцу новим стремљењима Савеза комуниста, која се свуда тако че сто износи, не гаје илузије о претераном јединству у Савезу комуниста, да не створимо идилу о потпуној сагласности у свим питањима у Савезу комуниста, да се не заваравамо тиме да ће све ићи лако напред. Иако смо погодили један цен тар бирократско-конзервативног окупљања и свега што вуче назад, тиме нисмо ударили у главну снагу и основну тенденцију таквих реакционарних и наза-

дних стремљења и у самим редовима Савеза комуниста а да не говорим о оним дру гим. Лепо је говорити о самоуправљању, непосредној демократији, и доследним социјалистичким односима, саглашавати се на речима са одлукама Четвртог плену ма, Међутим, када пређемо на дело, не смемо мислити само на обично извршавање задатака, да само кажем, виших форума. Када наставимо то што смо запо чели — разраду система самоуправљања и стварне демократије, још смелије уду ху Четвртог пленума, проду бљавање реформе и: њеног проширења на све домене друштвеног живота, када приступимо расправи о реорганизацији и унутрашњој демократизацији Савеза ко муниста и отворимо и овде фронт против бирократских елемената, против бирократизма и у својим сопственим редовима итд;ги, најзад, када отпочне отворенија и јаснија конфронтација мишљења, идејних сукоба итд.

изаћи ће на видело тде се све у појединостима или у битнијим питањима не сла жемо.

Биронратене снаге су у повлачењу, притајене, што не значи да се неће прегруписати, наставити своју анцију

Не треба сметнути са ума ла су основне бирократске снаге после Четврте седнице ПК СКЈ у повлачењу или ла у се притајиле. што не значи да су уништене. да неће поново да прегрупишу своје редове и да. У овој или оној форми. наставе акцију кочења нашег доследног сопијалистичког развитка. У току дискусије било је разних примедаба на 'реализашију нашег система у појединим полоучјима пруштвеног жи вота. а па не говорим о конкретним ппоблемима ко ти се у развим срелинама сваколчевно јављају и који спречавају стоовођење прогресивне политике сомулалистичких снага у њиховом кретању. И отуда те средине, тенденције, истоветна схватања и слично почеће, на ова! или ома! на чин, нужно по логици 6ор бе у развитку наших социјалистичких олпоса. на 0вИимМм или олим питањима па праве савезе и пружају отпоре нашем сопијалистичком развитку, Као комунисти мопамо то имати у виЛу пово рали тога ла бисмо се илезно. ортанизапионо и политички оспособили и стално били спремни ла чепрестано волимо борбу савлаћујући такве отпоре, наравно. заједно са целом ралничком класом. са радНИМ наролом. и на њиховом челу, · ;

Додао бих још без страХа ла ће неко ла схвати па Пћелањућем те назалме снаТе. и па није случајно па Су упбаво | посло Четартог Плепума ожипеле акпије Пеппућатоњеких емитљантсКих слемената и кругова 9од четничке емигпатије преко бившег српског кул-

турног клуба и сина обзнанаша Драшковића, преко усташких банди. словеначке беле гарде и других, и да је та активност подржана од стране реакционарних и натреакционарнијих

кругова у свету. Те акције су нарочито испољене у по следње време управо са па ролом дз су комуНИСТИ У Југославији тако отворено и тако лрастично покренули питања „сопствене политије“. Те снате у међувремену воше разне притиске. политичке притиске и пиверзије.

Цела та лепеза! снага. од конзервативних бирократских елемената па до отворених класних непријатељ ских пејстава. стјаће нам и лаље на путу. отворемо или мање отворено. или прикривено у нашој актив чости на паљем развијању социјалистичких друштвених. и политичких односа У нас.

Посебна, 1е ствар кога све те снаге могу да узму за своју заставу у тој борби. и какве све везе и деловања могу настајати, Говоримо о овим проблемима не због тога па бих то прецењивао, него што мислим ла управо после сагласности на основном. антибирократком и аттинатионалистичКом курсу морамо трећи на акпију У правту лаље илејне и политичке анализе натје стварности. односа снага, итд. — да би Савез

комуниста, «

као. целина, сва | месту. у својој средини да

ка његова организација и одговара текућим и дуго-

сваки члан мотао на свом

рочним задацима.

Нови задаци решавају се старим средствима и методима

Јер. на крају крајева, и политичке акције које је Савез комуниста водио после Четвртог | пленума, по-

ред свих изванредних и ве ома плодних резултата, ис= пољиле су и извесне слабо сти у реализацији нових задатака. Једном приликом је неко рекао да се у новој атмосфери нови задапи решавају „старим средствима и методима. То је тачно. И јуче су неки другови истицали да је понегде Савез комуниста, њетове организације, уместо стваралачке активности на развијању и афирмацији самоуправљања, на активирању радних заједница, свих радних људи у вршењу самоуправне функције — преузимао компетенције радних људи, радних зајед ница, радничке класе, демократских и самоуправних органа. тако да партијске организације помало _ запоседају — позицију УДБ-е коју смо јуче одатле одстранили и да се са тих политичких позиција боре. Узмите само те акције. неко је то назвао гоњењем вештица, да организапије конкретним решењима комитета атакују на пословође и директоре и смењују их. што спада у несумњиво

право и компетенције самих радника и радних колектива. Да не говорим о томе ла је задатак Савеза комуниста да активно 10 могне радним људима да сами такве проблеме решавају. али. то Савезу комуиста не лаје право да раз влашћује радничку класу у било којем питању У сфери самоуправљања. Уосталом, сви знамо да се Савез коминиста само потврђује уколико делујући својом илејном снагом. ухазивањем на путеве даљег развитка. подстиче и афирмише _ даљи развој самоуправљања и социјалистичких друштвени односа. Или, узмимо други пример. Постоји једно субјективно, идеалистичко очеки вање да ће се сада. после одлука Четврте седнице цКк СКЈ. неким предлогом Комисије и одлуком Централног комитета о реорга низацији сва питања да ре ше, и да ће Савез комуниста само тако. једним потезом. ла заузме место које му у овом историјском тренутку припада. Отуда и тшчекивање када ће Коми сија ЦК СКЈ изићи са тезама ла би онда КВлЕ У еста дискусија.

Има извесне мистифинације руководећих тела што слутава чланство

Наравно, потпуно се слажем са потребама широке дискусије у овим предлозима. Међутим, то показује и другу истину, тачније слабост — да Савез комуниста У много чему живи од пленума до пленума. Одржимо пленум. доносемо одлуке, а онда. до следећег пленума облашњавамо правилност одлука претходног пленума. бранимо те одлуке. боримо се против тзв. „негативности“. о чему бих касније рекао још неколико речи.

Има извесне мистификапије наших руководећих тела. што организације Савеза комуниста лишава де мократске стваралачке Улоге чланства. Заборавља се да преображај Савеза комуниста. његова организација. успостављање његове нове улоге у новим условима није ствар само једне комисије. па ни једног руководства. макар се радило о централном руко водству Савеза комуниста. То је континуирани напор целокупног чланства Савеза комуниста и свих стваралачких снага нашег лруштва према коме Савез ко муниста и његова руководећа тела морају бити непосредно отворени да би се нове идеје могле да апсорбују и претворе. тако да кажем. У официјелну партилску праксу.

Хтео сам ово да кажем и због тога што мислим да ће после ове успеле седнице ЦК, и послеодлука које ће се ускоро донети на седници ЦК СКЈ — Савез комуниста Југославије, све ње гове организације и сви ње гови чланови морати да се сазове с тим да су они непосредно одговорни, и да мо рају бити способни и квалификовани дасеидејно и политички боре; а не само да примењују одлуке на своју средину и своје услове. Они треба самостално да доносе своје одлуке и да утичу на партијска тела и партијска "руководства у правцу доношења нових од лука и кретања напред Савеза комуниста и целог дру штва. То је за нас битно. У неким дискусијама овде, и не само овде, већ уопште

(авез комуниста не моме

од када смо почели да на партијским телима износимо питање озбиљније демократизације — поједини чла нови ЦК постављају се У положај као да неко други треба за њих да изврши анализе, да каже шта се дешава, какви су политички односи и који су идејни про блеми. Међутим, морамо схватити да само, тако да кажем, колективна памет даје право решење. 'Ако се ослонимо на појединце и из вршна тела ту далеко нећемо и не можемо дотерати.

Или, трећи пример, који се такође у последње време испољио. То је оно што сам, већ поменуо — борба гротив негативности. Са од вратношћу _ употребљавам реч „негативност“". Она је често била у речнику неких људи, па се тешко налази стваралачки, прави по литичко — идејни одговор ва питања оправдане борбе против привилегија, крађа, злоупотреба и других сличних појава у етичко-моралној области, наравно, не ми слим да треба да потценимо те проблеме, Не мислим да СК и његови чланови не треба да се тиме баве. Али,

ако то поставимо као глав-

ни задатак Савезу комуниста, онда нам СК и не треба. Пре свега, треба тачно да одмеримо колико просто ра заузимају те појаве шта оне политички и идејно зна че у нашем друштву и да против њих покренемо одговарајућу акцију. Против крађа, лажи и злоупотреба и осталих божјих заповести бори се огроман број институција нашег друштва. Цело наше друштво има средства и методе како да ствара и развија етичке нор ме и принциге у новим социјалистичким друштвеним односима. Савез комуниста и комунисти — поједници, наравно, у тој борби треба да учествују. Савез комуниста као револуционарна ортанизација је ту пре свега зато да преображава друштво и да решава питања класних. привилегија, еко-

номског ослобађања раднич ке класе, и свега што наше друштво води ка бескласном друштву у комунизам.

св борити за демонратене

односе ако сам није демократизован

Малограђанска хистери-. ја због појединачних прекр шаја и узимање борбе про тив „негативности“ за главни задатак Савеза комуниста мени помало личи дами своју сопствену револуционарну организацију помало замиштњамо као матору тет ку која учи децу да перу врат и уши, да не употребљавају непристојне речи итд. Спремни смо врло че-

сто да томе наседнемо. То је знак наше идејне слабости, идејне недораслости да Ууочимо који су капитални проблеми у развитку нашег друштва. Не знам да ли тре ба још једанпут да поновим да нисам никад био заступник ни протекције, ни при вилегија, "ни других сличних појава, али сам зато да им треба дати одговарајућу оцену и одговарајућим сре

дствима се борити против њих.

У склопу задатака које је поставио Четврти пленум ди би могао да одговори оваквим великим историјским задацима датог моме| нта, на овом степену разви тка самоуправљања и дру штвено-економских и политичких односа у нас, дакле, доследније афирмације самоуправљања и непосредне демократије, о чему су друтови већ говорили — постав љено је на дневни ред ипи тање реорганизације Савеза комуниста. То је учињено, између осталог, управо због тога да би се рашчланили проблеми који стоје пред нама и да бисмо видели где је то наше друштво данас и каква је политичка организација, какав је Савез комуниста потребан данас радничкој класи која је на прагу да у потпуности држи средства за производњу и производе свога рада у својим рукама. Не може једна организација, која. са ма није довољно демократска унутра, да се доследно бори за демократске односе. Ја нећу да улазим у детаљније излагање о томе.

Сутра ћемо имати седницу Комисије за реорганизацију и развој Савеза комуниста која ће расправљати о реорганизацији централних комитета и изаћи са предло зима о реорганизацији. У реферату друга Радосављевића и другим материјалима назначено је отприлике у којем правцу то предлажемо. Али, пошто је овдеизражена сумња, која није и природна, јер још нисмо имали прилике да дискутује мо о материјалима, рекао бих нешто и о томе. У Комисији, иначе, мислимо да предложимо Централном ко митету да се предлог о реорганизацији стави на јавну дискусију тако да и чланство и организације имају времена да кажу своје при медбе, мишљења итд,

Пошто се овде ради о Цен тралном комитету и његовој одговорности и ефикасности, мислим да треба нешто рећи о општим начелима за решавање тих питања. Данас морамо да поставимо пи тање основне концепције ор танизације СК и да оценимо и ревидирамо неке поста вке које се вуку из давних времена о организацији и де ловању Савеза комуниста, из периода пре рата, када је Партија радила као илетална организација, да не кажем завереничка, из периода за време рата и првих година после освајања власти. Ми смо у том перио ду, нарочито пре рата иу току рата, дакле у периоду када се Партија припремала да на челу радничке кла се јуриша на буржоаску тврђаву, морали имати једну јако централизовану ор ганизацију са штабовима који су врло често и хијерархијски постојали од чла на партије и основне организације до централног ко митета, као генералштаба у припреми тог јуриша.

Дакле, једна организација која има извесне елемен те војничке субординације све до данашњег друштва, када је однос снага другачији и када је радничка класа и радни човек путем самоуправљања и директно преузео, или је на путу да преузме основне позиције у нашем друштву, Када се, ако се жели да оствари водећа улога радничке класе, постављају други задаци и

У паузи јучерашње седнице ЦК СКС ,

према томе друкчија орга-|том средишту уопштила, и

низација. Иза тог система субординација и хијерархиј ских штабова настало је градирање чланова Савеза комуниста од каплара до ге нерала и немогућност мења ња људи са функција. То мењање увек се схвата као дегрдадирање људи. То су старе концепције настале у | другим условима и у нашој, свести су се још задржале , до извеног степена. Стаљин је то довео до краја и разрадио чак своју теорију пар | тије за такве односе,“ ·

Самим тим, због таквих | односа, постављају се онда и недемократски односи Унутар ових тела. Зато и имамо то да је негде секретар основне организације политички вођа, власт У Партији а он то није, не може и Не сме да. буде. Због тога сусрећемо да је то понегде секретар општијнског комитета или секрета ријат такође власт, политички вођа у Партији, а они то нису, не могу и не смећу да булу У Тедном демократском друштву.

Следствено томе, одговарајућу концентрацију ком петелција и одговорности имају извршни органи У централним комитетима, и управо зато говоримо о томе да је Централни комитет као тело у извесном смислу паралисан и да је његове компетенције преузео Извршни комитет. Није ствар у лепом понашању, У томе ла се као пре рата лругарски раскритикујемо, већ су данас други односи У социјалистичком друштву. Говорио сам о унутрашњим односима. нисам говорио о месту Партије у пора | штву а и ту се ствари мењају. Знамо да је;Партија после рата у име радничке класе решавала ствари. По знато је ла само слаба Пар тија и слаба партијска организација. пошто не може ла усмерава прогресив«о кретање друштва снатом аргумената, идејног Утипаја, на бази научне социјалистичке анализе 06јективних тенленција и законитости лоуштвеногт развитка — уместо тога, уместо те снаге. а њу би требало да има — она одлучује, преузима компетенци је власти и органа самоуправљања. почиње да прима. отпушта. доноси, декре-

те итд.

Кано ЦИЕ учинити одговорним и отвореним према прогресивним и стваралачним снагама

Чињеница да Савез. комуниста има елементе власти знак је његове слабости, Реорганизацију вршимо управо зато да бисмо идејно ојачали Савез кому ниста. Односи и могућности су такви ла Савез комуниста може одлучније идејно | да делује. ла има још 'већи утицај. Но. о томе нисам мислио ла говорим већ о унутрашњој организацићи и односима. Комисија се У

| предлозима оуководи упра-

во ТИМ основним начелима. Значи, реч је о томе како. прво, афирмисати Цен

трални комитет. док смо још при овој структури, при овој организацити, како Централни комитет учи НИТИ главним одговорним телом Савеза комуниста из међу два конгреса. а то значи обезбедити позицију

сваком члану Савеза комуниста. да између седница буде активан и да одговори функцији и члана Савеза комуниста и тела као целине; и друго, како учи-

нити да центри Савеза ко-

муниста, пентрални комитети. и комитети уопште, буду — не вођства која до носе лирективе а онла то остало чланство спроводи, већ жаришта која су директно повезана са свим чланством Савеза комуниста Југославије и отворена према свим прогресивчим и стваралачким снагама У самом Савезу комуниста и мимо Савеза комуниста. тако ла се ту стичу све прогресивне идеје. сва практична искуства, да би се у

да би одатле услелили 3акључци. а да се ликвиди-

"раћу монопол и преграде које стоје између основног чланства и самог центра.

Нано реорганизовати Централни номитет

Предалже се председништво као ново тело, а Извршни комитет и комисије треба да буду формирани на једној лругој основи. Ко | мисије треба да буду такве да обезбеде директну везу ЦК са свим чланством а Извршни комитет је изврш ни орган који спроводи одлуке и одговоран је Централном комитету. Значи, он не надоместава Централ ни комитет, није међустепеница која раставља Централни комитет од чланства већ је управо гараншија за такво функционисање Цен тралног комитета.

О томе ће сутра бити говора на седници Комисије м лискусија ће бити објављена. Ово износим више као антиципирање дискусије која ће тек настати. Чиним то прво због тога што' мислим да на основу реорганизације у савезном и републичким центрима, стваралачко преиспитивање односа треба да настане и у самим основним организашијама и у општинским комитетима. Друго. треба ла саживе лемократски односи и утицаји на та тела.

Дискусија о реорганизапији требало би да тече упоредо са мењањем праксе У свакој организапији и са реорганизовањем организапмија Савеза комуниста у ок виру поставки које ћемо до нети, и у оквиру Статута који даје неке оквире. мако лико да је компромисно до

несеч на Осмом конгресу. Најзад, из досадашње ди-

' комуниста може,

скусије и из целокупне стру ктуре и односа нашег друштва, проистиче да и Савез комуниста република, према томе и централни комитети република, морају имати много већи степен са мосталности и иницијативе него што су имали досад. У нашем будућем раду мораће се остварити и развијати управо самосталност и. иницијатива централних ко митета република ради ефи касног деловања у својој средини, на свом подручју. Друго, само такав много самосталнији рад централних комитета република, као и организација Савеза на основи чних и теоријских искуставише иницијатива и практи ва и сазнања са разних страна, да допринесе бржем развитку Савеза комуниста Југославије као целине.

Зато бих предложио и извесне новаторске елементе који су дати већ на овој Се дници чиме се отишло нешто испред иницијативе цк Југославије,

Да завршим тиме. чиме сам почео: мислим да акти вност Савеза комуниста Ср бије од Четвртог пленума до данас, као и данашња се дница ЦК СК Србије, показују да Савез комуниста Ср бије данас почиње да дожи вљава полет и ренесансу и чини ми се да ће то имати изванредног одраза и на идејни ниво и организацио-, ну и акциону способност Са веза комуниста, да ће тода ти снажан стимуланс за убрзање развитка социјалис тичких друштвених односа ; Србији у целини.

ПОПОДНЕВНА ДИСКУСИЈА

Станоје Аксић:

Одсуство идеолошке | __ ППКТИВНОСТИ

У дискусији о активности Савеза комуниста 10-. сле Четврте седнице СКЈ која је после подне настављена, први је 'оворио Станоје Аксић. Он је подвукао да интензивна борба за демократизацију у радним колективма захте ва измењену улогу основних организација Савеза комуниста, њихову већу иницијативу и веће напоре | на правилном идејном и ак ционом усмеравању комуни ста у спровођењу задатака.

Аксић је рекао да је од суство идеолошке активно сти допринело заостајању Савеза комуниста и да ту активност сада треба поја чати, уз истовремено негсвање норми пролетерског морала.

Аксић је говорио 2 деформацијама до којих је дошло на Космету и иста Као да су њихови #оУЗИОЦИ имали шовинистичко-бирократску платформу.

Ажсић је рекао да садаш њу активност у Покрајиви карактерише јединство ко муниста и становништва свих националности у по дршци Четвртом пленуму, као и тежња да се братство и јединство даље раз вијају кроз самоуправљање у пракси.

На крају. Аксић је ука зао на потребу 'да се раз

рочито у области просвете и културе.

Учествујући у дискусији Џавид Нимани је подвукао да садашња атмосфера за хтева од Централног коми тета више способности и идејне спремности како би усмеравао друштвене снаге у развоју демократских односа. Он се посебно освр нуо на делатност фракције Ранковића и рекао да су њена: идеолошка платформа били шовинизам и биро кратизам»и да је она најзе ћи притисак вршила упра во на Савез комуниста Србије. Нимани је затим истакао да је бирократских и централистичких отпора било и приликом разраде и спро вођења решења у систему, да се била одомаћила прак са при којој су закулисним договорима дезавуисане до несене одлуке. Све је то паралисало и конкретну по литичку акцију а и стру јање прогресивних идеја.

Нимани је подсетио да је руководство на Космету једном позвало Ранковића ради рашчишћавања ставо ва, али, да је после разго вора с њим све било још не јасније. Грешка је била У томе, рекао је Нимани, што нисмо дошли овако и изне ли о чему се ради.

Значајан део излагања

мотре _ неки специфични проблеми на Космету, да се утврде објективни кри-

" терији за финансирање не

ких потреба народности, на

Нимани је посветио крупвим резултатима Који су остварени на Космету како

(Наставак на 7. страни)