Borba, Dec 26, 1968, page 13
| ,
у Москви боравио франнаучник, доктор Анри Мил кобави испитивањем косе. Резул-
Р' његових истраживања, из теме||" сњају наша знања о коси. Ево,
Бе изјаве „агањоку“:
| це знам зашто, али ни једног ис4 сача — дерматолога, козметофи ли стручног фризера — није "ересовало мерење косе — реуите Мил у овом разговору. Да је о а авно Јмери. Свака коса има Е' карактеристике: пречник и чвр | · Пречник косе је Код сваког и сталан. Чврстина власи се ме РА према физичком и психичком # у. Свака аномалија, свако нару Фе равнотеже у људском орбавму, одмах се одражава и на ко-
| | недавно је и
ррактаристичан пример је труд~ За време трудноће у женином бнизму настају значајне промене. (ликом испитивања ових промена, Р сетили смо да одмах од почетка БР“ ке јачина косе слаби. Најни| степен чврстине достиже коса у Бекам тренутку, приликом пороа, Затим настаје веома брзи повКак у првобитно стање. па бе догађа са косом ако у ор|__аму нема никаквих промена Оцрно сам стотине и хиљаде разних а — каже Мил — и све више уверавао у то да чврстина косе ког здравог човека има строго ин дуалну вредност. Испитивали , пацијенте дуго' времена и резули су били стабилни. Али, чим је ортанизму почео. некакав процес, (е' одмах. одражавало и на коси. тарђено је да је повећање њене кр ли увек наговештавало погорша и здравственог стања. |
_код једне пацијенткиње коју сам сматрао десет година отпорност ко трема кидању достизала је 80 гра У току посматрања забележен је јашњиви пад ове вредности. Па енткиња се, међутим, веома добро ала, Ипак смо препоручили да је код интернисте и да се детаљио леда. После неколико недеља, и е низа испитивања, код паци-
Страна штампа пише рт пепоОтОнЕ
_ Коса открива болест
ла. Скоро четири године је износила 27 грама. Затим је почела полако да расте. Болест је била савладана и ми смо били први који су то саопштил пацијенткињи. ј
О томе како је коса осетљива може да сведочи и податак да она реагује на сваку промену у организму, чак и када је у питању кура за мршављење или нервна депресија.
Али, успело нам је да утврдимо и нешто много важније. Открили смо да на основу узајамног односа пречника косе и њеног динамотријског коефицијента можемо све људе да поделимо у три групе, Ако се неко на основу овог односа не може уврстити ни у једну групу, то значи да
у његовом организму нешто није У еду.
р 5 свега тога се могу извући веома важни закључци за најразличитије области људског живота и дела тности. џ Можда ће ово откриће бити корисно и у припреми космонаута. Мерења косе ће показати да ли је космонаут спреман за лет, у каквој је кондицији, да ли је са његовим организмом све у реду, да се у њему није појавило нешто ненормално,
што раније није нико приметио. после обављеног лета динамометријски подаци ће забележити све промене које су настале у организму“. („Атањок“, Москва)
Други срчани инфаркт
може да се спречи
„Какву терапију треба применити после издржаног срчаног инфаркта2 Како се може спречити поновни на-
пад и ослободити пацијента тешког
душевног оптерећења због страха од поновног напада7 Код ових проб лема још увек владају подељена ми шљења лекара. На „Курсу за даље у савршавање лекара на подручју пра
ктичне кардиологије“ који је недав-_
но одржан у Ерлангену, биле су зато централне теме терапија после издржаног срчаног инфаркта и предохра не методе против инфаркта. Срчани инфаркт — по живот опасно блокирање једне срчане артерије згрушеном крвљу (Тћготри5) — појавио се пре десет година као нека епидемија. Најпре се сматрало да је најбоље ако пацијент после таквог напада бар шест недеља строго мирује у кревету. Успех ове терапије мировања био је врло различит и по ред максималног телесног и душевног мировања дошло је често до репризе инфаркта. Следећи покушај лечења био је такорећи обрнути поступак: пацијент је остао само крат ко време у кревету и убрзо после то га почео би, по савету лекара, са ла
лер истакао је на лекарском курсу у Ерлангену, да је предност ове дру ге методе што се унапређује циркулација крви у делу ткива срчаног мишића који је остао поштеђен од инфаркта и на тај начин одржава целокупна функција срца.
Многи лекари који су се састали у Ерлангену нису знали да постоји још једна трећа могућност за спреча-
_ вање инфаркта: или репризе инфар-
кта. Кардиолог, доцент др Курт Бах ман известио је о првим успешним трансплантацијама срчаних артерија. Циљ ове операције је коначно уклањање опасности · од инфаркта. Код овог доста компликованог хируршког поступка пресађује се“једна артерија из предњег грудног зЗида у срчани мишић. На тај начин по стиже се трајно равномерна циркулација крви кроз срце и уклања мо гућност инфаркта.
На Универзитетској клиници У Ер лангену извршено је до сада 16 так вих операција. Успех је био врло до бар, ниједан од оперисаних пацијена та није више претрпео инфаркт. Операције је извршио професор Терд Хегеман један од најпознатијих хи-
е је откривен злоћудни туЕ- грлу. После интензивне тераије отпорност косе се стабилизова-
је наградиб две“
ким физичким вежбама, ком и шетњама. Доцент
гимнастидр А. Ке-
рурга-кардиолога у СР Немачкој. (Ерлантен, Дад)
ЕОНКУРС „РЕВИЈЕ“ И „БОРБЕ« ЗА КРАТКУ ПРИЧУ
0д 654 приче жири у саставу: Густав Влахов, Владо Готовац, Зорањ Глушчевић, Бено Зуо памчич, Мижамло Лалић и Меша Селимовић одабрао је 66 прича које СУБОТОМ и ЧЕТВРТ · КОМ „објављује. „Борба“. · Ревија, ће АНТОЛОРИЈУ КРАТКЕ: ПРИЧЕ, осим, на сре , Купоћ за,,еласање биће објављен уз последњу кекорватскож “и на: пет страни: језика. ЖИРИ. трилу. приче (шестомесечна и тето- .триче како би на крају магли гласати,
"месечна _ стипендија у Паризу, Лондону или Мосви), а трећа награда (600.000 ст..дин) триталиће причи која добије највилце гласова читалаца. Од тих читалаца биће изабран добит, издати . ниж награде- „Борбе“ —тељевизора БИ Ниш.
Читаоци треба да чувају све објављене
АДМИЛА ТРИФУНОВСКА
· Ноћ са Лабана јом
'Не сећам „се када сам последњи пуТ био померен и бачен. из свог улегнућа сигурности, годинама вероватно, биће ускоро две деценије како не дам да знају имам душу ми немам, показало се је да је то предност У игри, немати душу, понекад, дешавало ми се је чак да о души, о свођој души, мислим као о измишљотини, једном сам се чак уплаши, шта је остало од мене, кад тако размишљам, јесам ли ветао из људског рода, јесам ли постао бетон и челик, о жјем сам стварању тако много знао, али страх би одмах био
| змењен ироничним смешком, затим констатацијом, то су имишљања за нејаке, чак бих се и гласно насмејао, глукти, важно је, због игре, не показати да она постоји. никад показати ни радост, ни бол, ни љубав, бити камен, то је чкио, камен иза љубазног смешка на лицу, који се увек Трављивао када је било потребно, да би се повећао ефекат Фтурности и нерањивости. ; | Неко је закуцао на врата моје хотелске собе, прао сам | Руке, тек што сам допутовао у овај град, и било ми је све(дно ко куца, зато и нисам питао ко је, рекао сам за треФлак, брисао сам полако руке и певушио „Ларину песму“, Хсао џ овај пут биће одлично завршен, та сигурност у раду "вила ме је размаженим, знао сам све што се може знати · 'конструкцијама бетона и челика, и пошао сам полако враа, кад, тамо Лавинија, сва бела, са прозрачним, мало Тменим лицем. скоро нестварна., лепа У својој збуњености, (мене је наједном збунило то њено лице, могао сам да треу вратима видим човека са друге планете, папу, или нешто још честварније, али да видим Лавинију, Ти, то је било све 0 сам. могао да кажем, а осетио сам да сам померен, да избачен из свог улегнућа. шта све ово треба да значи, 2 сам се бунио због топлоте у грудима, уђи, рекао %м сувим гласом, зашто сам померен, нисам схватио. помогао ам Лавинији да скине капут, руке су је саме загрлиле, шоро да сам је подигао од пода, осетио сам јој врело лице свом образу, важно је да си Ту, товорила је тихо. важно је %8 те видим, да те додирнем, ништа друго није важно, осећао (8М јој мале руке око врата, како су ме ти мали дланови овали, ту си, ту си, чуо сам њен глас изгубљеног детета, Х осетио сам своје срце у њеним грудима како изгара и како Таклено. врућа река јури кроз моје вене, потражио сам 101 Јене, осетио сам се без ослонца. о Лавинија. мислио сам да Увек нестала из мог живота, заједно са твојим изласком 5 воза. у ноћ, ни тада нисам могао ништа да схватим, ни а а ништа не схватам, зашто си опет дошла, то сам мислио, Оекао сам, седи, молим те. на ту фотељу, било ми је посо да се опет осетим на својим ногама, нећу ни и соке, нећу Лавинију, нећу ничију душу кал моту и без Зоје, бунио сам се због свог срца у њеним грудима. шта па ово тамо, моје срце никал није закуцало у ТУ ма...
Лавинија је увек била. тако далеко. понекад чак на пљаду километара, некад ближе, некад даље, али увек у8ољно далеко од мог номадског живота од градилишта ла уз ишта, од жене до жене, од хотела до хотела, срео сам је Једном граду на југу, Лавинија са плавим лепим очима,
Аноставна и достојанствена у својој тузи. неко, кога је пр а оставио ју је, мени је то било сасвим свеједно, то, бе је Лавинија остављена и тужна, пољубио сам је некоза 0 пута, то је било све што сам могао ла учиним за њу, пој,
пољубим и да је заборавим, али Лавинија се изненада ми на железничкој станици, хтела сам да те још једном ком „ рекла је једноставно, и није ми било свеједно прилицеј,10!; поновнот сусрета са тим очима, с тобом ћу путовати
олико сати и вратићу се. до јутра натраг, стићи ћу на ја 10" рекла. је то најједноставнијим речима на свету, ја, моју Писам могао да схватим, какве то везе има са мном,.са (у. М путовањем, са мојом математиком. натеран сам ла снова ~ И прихватим ту математику. живот без илузија и Герла Да се уживим У ТУ прецизност и конкретност, нема, тиху Је стварно то нема никакве везе са твојом матемасрба. и ушла у воз, и прошле су две године Оп тог мог сује те; са том лудом Лавинијом, једном приликом поменуо ЈУ ј Један познаник, имала је негде солистички концерт, волела Њу Узику и свирала клавир, и то је било све што сам чуо за 15 аб; ово време, иако ме је понекад. у чекањима оп жене
Њецо пе посматрало њено лице/ али време је избрисало и | лице и њене, мало зачуђене очи. у | | Зице Осмех и овог пута није затајио. хајдемо напоље, девој-
1 потребан нам је ваздух, и извео сам Лавинију у зимску
ја са тали смо И скоро ћутали. заправо, она је ћутала. а
ме “Бг јој понешто објашњавао о архитектури тог града. она биле Хржала испод руке, сва припијена уз мене, улице су пусте, излози осветљени, ми, и улице, острво за себе,
| |
можемо шетати целу ноћ, стигли смо лутајући до једног великог моста, испод нас река, велика и мрачна, спора, скоро неподвижна, Лавинија каже, волим мостове, због тога што се никад ве зна шта има на лругој обали, магла постаје све гушћа, чудим се себи што желим да потраје ово лудо корачање и ова ноћ. Лавинији је хладно, осећам како 101 бедро подрхтава уз моје. хајдемо натраг, назепћеш, кроз маглу тражимо пут до хотела... у Тражио сам своје срце у Лавинијим грудима, била је топла и мека, желео сам је и узимао, љубио сам јој груди, хтео сам да растопим то грумење чежње и страсти у њиховим врховима, сада припадам теби, чуо сам њене једнрставне речи, али мени то није било довољно, ја сам себично хтео да је утопим у језеру задовољне глади, да се изгубим у њој и да се затим полако вратим свом улегнућу, престо је мој и биће то увек, борићу се за њега, али осећам одједном. тле нестаје, и простор и време не постоји, где сам, питам се, Лавинија, зашто ме рушиш, зашто ме узимаш, не, ја ти се добровољно дајем, чуо сам себе како говорим, Лавинија, узми ме и не дај Ме више, уморан сам, доста ми је те имитације живота, Лавинија, дођи да ти нешто шапнем, али немој ником да кажеш, волим те, заборавио сам да постоји та реч, волим те, чујеш ли ме. и Лавинија шапуће, волим те, волим, волим, бесмислено је да ти кажем да сам била верна нашем сусрету, ти ми не мораш веровати. чекала сам те, тражила сам те, али само у сновима, немогуће је било да те друкчије тражим, увек си негде по свету, и само када сам свирала Шопена, једино тада могла сам да те сретнем им ла те нађем, колико је лепо што сада могу ла ти стварно припаднем, то су биле њене речи, и ја сам јој веровао... Али, болело ме што сам осетио да сам ја био померен, а она остала неухватљива, недотакнута. зар ја нисам био јачи, бар сам досад увек био, гршим је и осећам њену надмоћ и мир на својим длановима, она лежи поред мене шћућурена,. знам, то она само тако изгледа. припијам је на својим _ прудима, Лавинија, не дам те, не дам те никоме више, обећај ми... невероватно, То су моје речи, то мој глас ттапуће Лавинији... Остала је у својој постељи, док сам се полако облачио, напољу, кроз прозор видим јутро кроз маглу, видећемо се око девет, испавај се „и волим те, запамти ту реч, и пољубио сам је, и ја тебе, говоре њене очи, сутра ће све бити јасно, мислим излазећи из њене собе, можда је боље да никад више ве видим Лавинију, ко зна, могао сам годинама без ичијег ослонца, моћи “ћу и без ње, већ сам размишљао као разуман човек, ватра у мени се већ стишала, само да преспавам, али, ноћ је прошла и мени ништа шије било јасно, куцаб сам на вратима њене собе, нема је, наша постеља празна, отишла је, зашто је отишла, где је отишла „и портир је потврдио. отишла је и замолила да вам предам ову кутију цигарета, био сам збуњен само тренутак, моју кутију заборављену ноћас код ње, али осмех није затајио, намрштио сам се. хвала лепо, рекао сам портиру, ставио сам цигарете у џеп, и све је опет било у реду.
те ЗИВ ние и ле а
Часопис за иностранство „Ревија“
Београд, Теразије 31.
Овим неопозиво наручујем „Антологију кратке приче“ која излази из штампе крајем априла 1969. Продајна цена књиге износиће 50.— н. д. а за претплатнике 35.— н. д. Уплату ћу извршити на ваш жирорачун 608-1-112-1 (са ознаком „За антологију“)
не Ре СР ривали) |___ ту (име и презиме) а на | реза, иен _ирвив анакае (занимање) (адреса и телефон) Датум
| | Прљава пењања ла ша | |
|
· ки“ дух вере. Протатонисти хришћанства се ни-
| | 1907. ГОДИКЕ
ЧЕТВРТАК, 26. ДЕЦЕМБАР 1968. пи
3;
— Да — тврде једни — хришћански храм има пагански прототип. То је базилика — јавно здање, које је служило у Риму за прављење бро-
дова, за трговинске трансакције. , — Не — противе се други — византијско црквено неимарство потпуно је самоникло. Његова карактеристична црта није безлична схема, већ купола. Уздижући се над центром грађевине, она није постала само ново решење ентеријера, већ је изменила и интеријер, који је пр: позајмљен од базилике. 1
— Добро, али је архитектуру купола познавао и антички Рим! Узмимо, на пример, Пантенон (Џ век н. е..
У тим полемикама, које трају до данашњег дана, одражена је драма византијског неимарства: да би оваплотио у камену идеје нове религије, оно је било принуђено да прибегне старим грађевинским методама, које је искористило и довело до савршенства паганство, туђе му по духу. Али зашто су из целокупне архитектонске разноликости која их је окружавала хришћани узабрали управо оно, штто је највише личило на римску; базилику и римски Пантенон7
„Соломоново решење“
Стари проблем појављује се у новој светлости, ако се родословље византијског неимарства 'протегне не само у дубину векова, већ и у дубину Васионе. Сви путеви не воде у Рим, већ у космос! Већ одавно неки археолози и историчари тврде да по својој генеалогији хришћанска архитектура потиче од јерусалимског храма коме је блиска по духу.
Ја не узимам да тврдим да су византијске цркве копирале свој спољни изглед и " унутрашњи облик путем „соломонског решења“ (архитектонскот, разуме се). Јерусалимски храм је два пута разаран (почетком УТ века пре н. ере, а затим, после рестаурације у 1 веку нове ере). Њетови планови нису сачувани. Што се пак тиче аеродинамичне форме, она није била туђа старом јудејском неимарству, као ни феничанском које је на њега имало велики утицај. Типични примери за ово су две гробнице: једна у долини Кидрон, близу Јерусалима, друга у Амриту (Феникија). Чудно је, али је то чињеница: прва по сво"јој силуети подсећа на америчку космичку ра-_ жету с капсулом „Џемини“, друга — на совјетски космички брод „Васток“...
Може се претпоставити, да су базилике које су се први пут појавиле у П веку пре н. ере по нечему подсећале на Соломонов храм. И ма колико да је претило хришћанству њихова сличност с паганском уметношћу и архитектуром, оно се ипак користило готовим моделом римског типа, управо зато што је он био нераздвојно повезан са симболиком, која је изражавала „космич-
су узалуд одмах побринули за нове, „неримске“, већ некакве хришћанске, а у суштини „космичке“ називе за интеријер: унутрашњост храма подељена је низом стубова (колонадом) на „одељења“, која се на свим језицима зову истоветно „брод“. (на старогрчком — кагабос, на латинском — новис, на енглеском — наве, на ср: Оћ — неф, на руском — карабљ, на српском — лапа, итд). ! .
И тако, и хришћанско и старојудејско (као и будистичко и браманско) неимарство култа полази од истог извора — неког „храма небеског“, чији је облик на земљи најбоље одражавала архитектура купола. И ако Соломонов храм није био овенчан куполом, онда је то и због тога, што се тада још нису били појавили тако савршени трађевински методи и материјали, као у доба Византије. По иронији историје њихови творци су пагани. На пример, Римљани су пронашли бетон, · помоћу кога су и изградили свој Пантенон. А Иранци су још у премуслиманском периоду умели да праве лучне кровове. Ту вештину су они позајмили од Асираца и, подигавши је на нови ступањ, пренели је на друге народе, укључујући ту и Римљане и Индусе.
(Наставиће се)
| Из Русије је на данашњи дан пре 61 годину допутовао у Женеву, у Швајцарској, вођ руског револуционарног покрета Владимир | Иљич' Лењин. То је био његов други долазак у Женеву као емигрант. — Осећам се као да сам дошао на сопстве| ну сахрану. Ах, та проклета Женева... Друго избеглиштво пало је Лењину теже него прво. Сад је ситуација у Русији била те| жа него у време његовог првог избеглиштва: револуција 1905. претрпела је пораз, реакција се сурово обрачунавала с револуционарима, било је међу учесницима револуције таквих ко| ји су се колебали, који су се јавно одрицали од Партије и револуције... Мада одвојен од своје земље, другова и са| бораца, Лењин је покушавао све да превлада психички притисак, беду и немаштину у којој се налазио. Усмеривши сву активност и убеђење на револуционарну промену света, он се оријентисао на писање, убеђен да ће његова писана реч и аргументи савладати колебања и отпадништва савезника у борби, и да ће наћи | места у срцима хиљада нових бораца за социјалну правду и револуцију. Из тог периода по| тиче његов знаменити рад „Материјализам и
ској;
ке
БРОЈ 5199
Водоравно: 1. Познато дело Е-
мила Золе — завртањ; 2. Делић - езкатечности — иницијали оца нови- ЗИМИ то Нотан је српске књижевности — врста (тво старих Египћана — јединица
птице; 3. Мера за површину део затпрежног прибора — лична "заменица; 4. Жила, тетива; 5. Кратица за површину у математици — наш познати шахиста — познати француски књижевник („Јадници — кратица за ампер; 6. Везник — целе — кратица за: Антифашистички фронт Грчке — везник; 7. Пушка расипача; 8. Иницијали творца теори ја релативитета — надимак Тулуз Лотрека — нота солмизације;
Трећи степен — слово грчке азбуке — делање; 10. Познати филм ски комичар — отвор на кожи.
жину — једна електрода.
банера; 10. Атар — идол. Усправно:
Усправно: 1. Некадашњи тро-
· та — сни; 6. Мал — Ад феј Индијанаца — полуострво У ред; 7. Улица — „Ребро“; Грчкој; 2. Домаћи богови старих — „сиал“
Римљана — иницијали нашег поз натот истраживача — једна игра картама; 3. Дечји узвик при скоку — контакт — место у Францу4. Кратица јединице мере за дужину — травка — арабљански поглавица — кратица мере за тежину; 5. Последње слово збу— познати француски књи жевник („куга“) — река у Шпанији — кратица за: пара; 6. Нота солмизације — у штампарству | ормани где стоје сандуци са сло-
електричне отпорности — посмрт на постеља; 8. Страна мера за те
РЕШЕЊЕ БРОЈА 5198
Водоравно: 1. Апис — Амур; 2. филијала; 3. Епир — алир; 4. Ла — ложа — Ц. А. (Аугуст Цесарец) 5. Корида; 6. Фратар; 7. Ја — Ихан — ес; 8 Указ — Срби; 9. Ха-
1. Афел — јуха; 2. пипак — факат; 3. Или — л. 0. (Лоренс Оливије) — РИ — аба; 4. Сир — орах — зар; 5. Аја — жи–— ан —
м и ракета
(Да ли је случајна сличност њихових силуета2)
„Гвоздена пагода“ код Хајфина у Кини
емпириокритицизам“, у којем је изложио 0основне филозофске поставке марксизма и одбранио их од рафинираних напада тобоже са позиција најновијих резултата истраживања У области природних наука. Своје тезе он је засновао баш на тадашњим најновијим октрићима у физици која су наговестила нову еру атомску. Интезивно је радио на учвршћивању редова Бољшевичке партије у Русији и на њеном повезивању са широким слојевима радника.
Да би био ближе Русији, он се пред први светски рат настанио у Закопанима код Кракова у Пољској (која је тада била у саставу Аустроугарске). Приликом избијања првог свет ског рата, чији је карактер био империјалистички, Лењин и бољшевици заузели су доследан интернационалистички став против империјалистичког рата, односно за његово претварање у грађански, уз обарање милитаризма и империјализма.
Ре | Ре
|] је
„| | (||
Ба а га
м. о.
„| У БРЕ. „ЕРУ је а а
„|| че 6
8. Рара
БОРБА — СТРАНА >>
о со ч ~ мл зљое мм =
| 26. ДЕЦЕМБАР _ ДРУГО ЛЕЊИНОВО ИЗБЕГЛИШТВО У ЖЕНЕВИ: ПЕРИОД БЕДЕ И ЧЕЖЊЕ ЗА ЗАВИЧАЈЕМ |
| | | | |