Borba, Mar 05, 1969, page 4
и физички ликвидирао...
4. СТРАНА — БОРБА
Скупштински живог
ДРЖАВНИ ПАПАТАЛ – ЗА _
Још једном о судбини бибшег Одиштег анбестиционог фонда
БУЏЕТСКУ ПОТРОШЊУ!
Викшор Абђбељ смашра да обим средсшђима треба алиментираши буџетску потрошњу федерације ш ребублика, како би се аушомашски смањила · оттшерећења приђреде. — Скупишшинска резолуција, међушим, одредила је другу намену држабном кадшталу
Опет смо јуче, у Одбору Савезног већа' за друштвено-економске односе, чули за нове идеје о судбини тог Ффамозног „државног капитала“.
Чим је помоћник савезног секоетара за финансије Драган Миљковић информисао посланике о предлозима СИВ за решење овог пробле па 4. је то — проблем), ја-
е Зоран Полич ј па Пеј (изборна једини
па тет Јављам се први, рекао је, јер ће се моји ставови, вероватно, разли ковати од других. Мени, пре свега, није потпуно јасно: шта је намера ових материјала2 Јер, сматрао сам да ћемо овим на неки начин ликви дирати тај тешки камен спотицања звани „државни капитал“. Али, у материјалима не видим решења... Стављањем ових средстава под посебан режим Друштвеног књиговодства, у суштини, ништа се не мења. Нема јасног одговора: како ће се тај капитал вратити привреди, као што смо се и договорили. А рекли смо: ова средства усмерити на извршава ње обавеза федерације чиме би се, Уједно, и смањила оптерећења привреде... — Нисмо добили биланс тих сред става са роковима враћања, наставио је Полич. — Тако остаје осећај да се ова средства желе задржати, да буду под руком федерацији која сутра може поново доћи у тешкоће и употребити их. Значи, дају се неки инструменти који само привидно решавају проблем, а у суштини се за држава постојећа ситуација. Није
решена основна интенција — ликви |
дација средстава и њихово враћање привреди. Стога је читава ова концепција нејасна...
Председник Одбора Виктор Авбељ (Цеље) отклонио је затим бојазан Полича да ће бити усамљен У ставовима, изјавивши да се с њим умногоме слаже. Он је додао да је предложени пут за ликвидацију „др жавног капитала“ на свим нивоима, не само у федерацији, није добро изабран. _
= Дзави пут а Равао Ја А РОТР го политика. == то. је друго питање —
грекао је Миљковић.
— само тај да се ова средства искб ристе преко = буметске потрошње. Јер, ако би се тим средствима алиментирала буџетска потрошња феде рације и република, оптерећења при вреде одмах би се смањила, јер би се смањили и садашњи доприноси. Тим путем би се „државни капитал“ плашим се да овим предлозима нећемо уопште решити проблем...
Никола Кмезић (Бачка Папанка) сматра да се овим извршава основна интенција: децентрализација овог ка питала. Али, додао је он, шта ће бити с тим средствима касније, кад фе дерација изврши све обавезе7 Хоћемо ли, и када, вратити тај капитал привреди и препустити јој да сама о њему одлучујег
Драган Миљковић је одговорио да се овим испуњавају обавезе из резо
луција Савезне скупштине. Он је под сетио друга Авбеља на став из Резо луције о даљој реализацији Средњо рочног плана: „Средства бившег Општег инвестиционог фонда треба У целини издвојити из банака и стави ти под посебан режим. После извршења обавеза по Плану и законима, ова средства треба делом употребити за отплате иностраних дугова, а преостала средства постепено враћа ти привреди кроз Фонд за кредитирање недовољно развијених републи ка и крајева и за проширивање еко номске сарадње са иностранством“.
— Према томе, додао је Миљковић, ми овим испуњавамо први за датак Резолуције: стављење средста ва под посебан режим. Ако сматрате да Резолуцију треба ревидирати, то је друга ствар и на вама је да то оцените и предложите...
— Сви ми који смо радили на тој Резолуцији добро знамо да је тај став-био спасавање Резолуције, јер друкчије не би била ни донета... приметио је Полич. — А наш Одбор управо треба да расправља о другом задатку: суштинској судбини капитала и његовој ликвидацији...
— Свакако, али кад то дође на ред — рекао је Миљковић.
— У Резолуцији је децидирано речено каква треба да буде судбина „државног капитала“ — рекао је Иво Сењановић (Сплит). — 'Треба ли сада да инсистирамо да се она мења7! — Да, али ми морамо тачно знати: колика су средства, какав је њи хов распоред, када ће се вратити. А тога нема — рекао је Полич.
— Мислим да нисмо доследни и да:ствар не решавамо до краја казао је Авбељ. — Можемо се сложити са стављањем ових средстава под посебан режим, али то је више техника, а не решавање судбине ка питала. Не треба мењати Резолуцију, али треба указати да ово није ре шење које тражи садашњи тренутак... — Ово је извршавање обавеза из Резолуције, а да ли је техника или
Е — Комплетне рачунице' имаћемо тек негде у 1970. години. Јер сада не знамо колико ће бити потребно издвојити за неразвијене, колико за кредитирање извоза, не знамо које ће се обавезе федерације извршити до 1970, а које касни је. Тек кад све то будемо имали пред собом даћемо рачунице. То је наш следећи задатак из Резолуције...
— У реду, ово је први део, а ми желимо да се убрза рад на другом делу који ће дати коначно решење судбине државног капитала — рекао је Полич. |
—. ...Јер је ово најмањи део и стварно је техника у питању — додао је Кмезић.
Одбор је такав закључак и при-
хватио... Н. БУРЗАН
не остварује се политика бржег развоја неразвијених
Марјан Долени: „Позивање на планирану етапу раста, није
реално, јер она није остварена“. — Федерација ће до 1971.
године истунити све обавезе према неразвијеним ретубликама им крајевима
Сасвим је сигурно да ћеу свакој скупштинској дебати о _ неразвијеним републикама и крајевима, било на седницама већа или одбора, учествовати Чедо Копар, посланик из Горажда. Његова реч није изостала ни на јучерашњој седници Од бора Савезног већа за саобраћај, који је расправљао о закључцима Савезног извршног већа о остваривању политике бржег развоја недовољно развијених. Он је дебату започео питањем:
— Зашто СИВ при коришћењу иностраних кредита не да предност финасрирању рентабилних и економичних објеката у неразвијеним подручјима% :
—- Уколико неразвијени имају са чињене програме, и они, наравно, могу конкурисати за та · средства. Показало се, међутим, да њихови програми често нису разрађени. О ријентација је да се инострани кре дити користе, на пример. за тури"зам. Досад су стигли захтеви Хрватске и Словеније за добијање тих средстава, припрема се захтев Црне Горе, а неразвијени немају тих програма. Слично је и са иностраним средствима за путеве. Најпотпуније програме поднели су Хрватска, Словенија, Црна Гора и Косово — одговорио је Смајо _ Манџука, представник Савезног завода за план. | Ба
а то је Капор додао да се нераз вијени врте у зачараном. кругу: не мају паре за програме, без програма нема, опет, кредита. Он је, У фигуративном _ смислу, додао _ да сронд за научни рад финансира ис питивање генезе буба—маре, а на
"ви, изузев Босне и
другој страни, нема _ средстава за изучавање развоја неразвијених.
— Фонд за научни рад склопио је недавно уговор о дугорочној научној анализи тог проблема — обавестио је Манџука посланика.
На треће питање, да ли предложени закључци СИВ обезбеђују смањење разлике и „затварање ма каза“ између развијених и неразвијених, Копар је добио два одговора. Тачно је, истакао је представ ник Завода за план, да је 1967. године разлика између развијених и неразвијених повећана — на штету ових других. Али, у 1968. години неразвијене републике и крајеХерцеговине, развијали су се брже од југословен ског просека. Чврсто се верује, додао је он, да ће се разлике убуду“ ће смањивати. ·
Међутим, представник групе Већа народа која је такође разматрала закључке СИВ, посланик из Црне Горе Душан Ђуровић, нагласио је да се од 1966. до 1969. године политика бржег развоја неразвијених не остварује. Предвиђено је да се стопа раста друштвеног производа у неразвијеним подручјима креће 2 одсто изнад југословенског просе ка, а она је један одсто испод тог просека. Постоје оправдане сумње, нагласио је он, да се та политика неће остварити ни ове године.
· _—_Све обавезе према Фонду за
| неразвијене у 1968. години измире-
· не су, а заостала средства из 1967.
исплатиће се ове и идуће _ године. Федерација се, осим тога, чврсто обавезала да до.краја 1970. године испуни у целини обавезе према неразвијенима — приметио је др ДУ-
шко Анакиоски, директор у Заводу за план. '
Тврди се, рекао је у дебати Дане Олбина (Сарајево) да средства уло жена у неразвијене · крајеве дају мање ефекта. То се доказује упоређењем онога што се не може поредити: базне индустрије у неразвијеним и прерађивачке у развије ним деловима земље. То је олака оцена која збуњује и забрињава. Развијањем неразвијених, по његовој оцени, шири се југословенско тржиште и обезбеђују се сировине и репроматеријал за домаћу индуст рију. У помоћи неразвијенима при сутан је елемент солидарности, али и очигледан материјални интерес.
Босна пи Херцетођина
Буџет већи
(Сарајево, 4 марта) — Овогодишњи буџет Босне и Херцеговине биће већи за 9 одсто него лане, средства општинских буџета предвиђају се да ће бити већа за 9,5 одсто, средства Републиичке заједнице образовања за 8,4 одсто, средства основних заједница образовања за 9,2 одсто и осталих корисника за 9 процената, Укупна нето средства
Македони ја
СВИМ СНАГАМА ЋЕМО БРАНИТИ СВОЈЕ
Мишљење Маријана Доленца (Љубљана) разликовао се од претходних. Не треба губити из вида, рекао је он, да смо ми неразвијена земља као целина. Међутим, у поређењу с другима, Југославија је за развој неразвијених урадила понај више. Ипак, то питање се у послед ње време заоштрава. Ствара се по ларизација: развијени указују да је привредни раст успорен због давања неразвијенима, а неразвијени сматрају да све њихове _ тешкоће потичу изван њих.
— Позивање на планирану стопу раста није реално, јер она није реа-
' дизована. Тражи се нешто што није
остварено. Не поставља се питање да ли је Фонд за неразвијене потребан или не, јер је у њему садржан политички и економски интерес земље. Али, интерес је и нераз вијених да се цела земља развија — рекао је Доленц.
Одбор је, на крају, подржао зак ључке о развоју неразвијених које је предложио СИВ ио којима ће се данас изјаснити Савезно и Прив редно веће. Т. МИЛИНОВИЋ
| Без доприноса. |
Међу закључцима СИВ о развоју неразвијених република и крајева запажен је предлог којим се тражи да се предузећа неразвијених крајева, у која је уложено најмање 30 одсто средстава из развијених подручја, ослободе за пет година плаћања доприноса на личне дохотке. Оцењује се да ће ова мера подстаћи улагања у привреду неразвијених делова земље.
за 9 одсто
републичког буџета износиће 464,9 милиона нових динара.
Посланици Привредног већа Републичке скупштине указали су да буџетска средства расту несразмерно са повећањем продуктивности рада, запослености, и предвиђања за повећање индустријске производње. А. ХУСАРИЋ
Срби ја
СРЕДА, 5. МАРТ ц |
о СКУПШТИНА – ЦЕНТАР САМОУПРАВНО; ОГОВАРАЊА
Експозе о раду Скупштине Србије поднео Му Минић.— Републичко ђеће оштро осудило ан јутосаобенску кампању која се боди у Бугарску
Свих пет већа Скупштине Србије
јуче је на заједничкој седници разматрало рад Републичке с а
не и њених тела од маја 1967. до.
краја фебруара ове године.
Експозе о двогодишњем раду Скупштине поднео је председник Милош Минић.
Он је, поред осталог, рекао да је Скупштина Србије у све већој мери остваривала своју улогу стварног републичког центра политичког одлучивања и самоуправног договарања о основним друштвеним питањима, обезбеђивала даљу деетатизацију у нормативној активности и у пракси, ослањајући се на сарадњу осталих друштвено-политичких заједница, радних и других самоуправних организација, на широку иницијативу Републичког извршног већа и сарадњу управних органа. И
У посебном прилогу „Борба“ данас објављује у целини експозе Милоша Минића.
На одвојеним седницама, сва већа Скупштине Србије су усвојила извештај о протеклом раду. На седници Републичког већа говорило се и о односима између наше земље и Бугарске,
— Кампању која се у Бугарској води против наше земље — рекао. је Ристо Антуновић, потпредседник Скушштине Србије — треба назвати правим именом: није реч о томе да се докаже да ли су Македонци — Македонци, или да ли у
долини Мораве живе Срби или Бу-.
гари него је пре свега реч о томе да ова пропаганда објективно ства-
ПРАВО НА СОЦИЈАЛНСТИЧНИ РАЗВИТАК
Републичко ђеће Собрања расарабљало о југослођенско-бућарским односима
п посебно о аншшмакед
(Скопље, 4. марта) — Данас је Ре публичко веће Собрања Македоније расправљало о информацији Извршног већа о југословенско-бугарским односима и посебно о антимакедонској политици у Народној Републици Бугарској.
Др Иван Кантарџијев, члан Извршвног већа, рекао је у експозеу, између осталог, да све интензивнија и трубља антијугословенска и посебно антимакедонска кампања у Народној Републици Бугарској дају 0озбиљне основе да се мисли да није реч о иживљеним рецидовима проштлости, или о неодговорном држању појединаца, већ о одређеној државној политици.
Провидна камуфлажа јасно изражених великобугарских претензија
Целој македонској и југословенској јавности познато је, рекао је он, да је до интензивирања антијуго словенске и антимакедонске политичке активности у Народној Републици Бугарској дошло нарочито по сле војне интервенције у Чехословачкој, августа прошле године. Сама чињеница, пропраћена разним варијантама теорије о условљеном суверенитету, постојању јединственог модела социјализма и социјалистичке изградње, јавне изјаве одговорних војних и политичких руководилаца Народне Републике Бугар ске о праву и спремности бугарске армије да и на другим местима учествује у сличним интервенцијама, до вољно јасно откривају циљеве и ам биције политике Народне Републике Бугарске према Југославији, односно Социјалистичкој Републици Македонији као њеном саставном де лу.
У оваквим условима, директно супротним Повељи Уједињених нација и обавезама које је Народна Република Бугарска узела на себе пот писивањем мировног уговора после другог светског рата, напори да се присвоје македонска историја, маке донска култура и политичка прошлост у савременој бугарској нацио+ налистичкој и шовинистичкој пропаганди и публистици само су провидне камуфлажа јасно изражених великобугарских претензија према независности Социјалистичке Репу блике Македоније, односно према ив тегритету Југославије.
Сведоци смо невероватно забрињавајућих напора бугарске државне политике да у тој ни мало племе нитој ствари мобилише све располо живе институције и личности. Кантарџијев је рекао да су данас на плану антимакедонске и антијугословенске политике, на плану оправ давања аспирација према територи
“ји Социјалистичке Републике Макев
доније и рушења. интегритета Југославије, у Народној Републици Бугарској ангажоване највише научне иституције, од Бугарске академије
" наука па све до фашистичких гене-
1
др Ибан Канфарџијеђ
рала и осталих окупаторских функционера који би због својих дела извршених у току другог светског рата на окупираним деловима Југо славије, као припадници фашистич ке бугарске армије, имали све услове да буду позвани да одговарају и као ратни злочинци.
Др Иван Кантарџијев је рекао да све то што се догађа у Народној Републици Бугарској није ни мало случајно. Довољно је бацити само површан поглед на развој југословенско-бугарских односа за послед њих 20 година и у том склопу на политику владе Народне Републике Бугарске према македонском · наро ду и његовој националној афирмацији, па да се виде корени еволуције садашње грубе шовинистичке и националистичке политичке активности. У целом овом периоду у разним облицима, према објективним политичким условима, у Народној Републици Бугарској мање или више се јавно спроводи систематска антијутословенска и антимакедонска поли тика. Четрнаест година после 9. сеп тембра, дана ослобођења Народне Републике Бугарске, и скоро девет година после смрти Георги Димитро ва, у Бугарској су јавно формулисани ставови о непостојању македонске нације, о томе да су Македонци Бугари и да је македонски језик бугарски. Све оно што следи затим у бугарској политици према Македонији и македонском народу не може се друкчије оценити него као еволуција им разрађивање тада постављене генералне политике,
Антимакедонска кампања у Бугарској није престајала, само се тактика мењала
Овакав курс антимакедонске државне политике у Народној Републици Бугарској не попушта ни у периодима краткотрајних побољша ња међудржавних односа између Југославије и Бугарске. Напротив, евидентирано је нешто друго. Пара лелно са побољшањем међусобних односа од 1958. и нарочито од 1963. године наовамо тече и појачана антимакедонска пропаганда кроз разне облике и средства. ;
У том периоду. тачније фебруара 1968, године, укинуте су и емисије на македонском језику које је емитовала Радио-Софија, а створена је Радио-Родина са одређеним задатком да као државна радио-станица води главну реч у антијугословенској и антимакедонској политичкој пропаганди садашњег државног ру ководства Народне Републике Бугарске. У овом периоду, и поред постигнутог високог степена међусобне сарадње државних и политичких руководстава, Народна Република Бугарска практично остаје доследна својој генералној политици да ма кедонска нација не постоји. У раХаличитим периодима постоје различити тактички прилази, зависно од тога како је оцењен конкретан мо-
онској кампањи у Бутарској. — Експозе поднео
менат, али је суштина увек иста:
Завршни акт овог процеса је позната брошура „Историјско-полити чка информација о македонском пи тању“ издата новембра 1968. године. Ова брошура представља кондензовани израз садашње бугарске државне политике с" према македонском народу у целини, према Социјалистичкој Републици Македонији посебно и према интегритету Југославије. На крају, Кантарџијев је рекао да нису потребни никакви напори да би се схватила целокупна голотиња, целокупна бесмисленост овог квази-научнот памфлета. Македонски народ има дугоји добро искуство са таквом науком.
Македонски народ у Социјалистичкој Републици Македонији нема потребе да доказује своје постојање разним цитатима, сведочењем разних нетачних туђинаца, Његово постојање, његова борба, његова држава Социјалистичка Република Македонија, његови резултати у социјалистичкој изградњи најбољи су докази, За њега је ирелевантно да ли га садашње државно и политичко руководство Народне Републике Бугарске признаје или не. Признање се не добија падањем на колена, већ се бори за њега, а македонски народ је своје право на постојање изборио у жестокој и вековној борби на живот и смрт са свим поробљивачима и експлоататорима, са свим видовима шовинизма и национализма, а у првом реду са бугарским. Изборено“' право он је спреман да чува и припрема се да га брани свим снагама, заједно са свим народима и народн а Југославије, уколико неко посегне
уда му узме стечена права и његов
мирни социјалистички развитак. Данас пре подне у дебати су учествовали Димитар Митрев, Владо Малески, Никола. Минчев, Фахри Каја, Наум Пејов и Густав Влахов. Том приликом је, између осталог, речено да су бугарски историчари и политичари у фалсификовању историје македонског народа превазишли чак и буржоаске великобугарске историчаре, при чему се прикривају не само историјске чињенице већ и идеје најпрогресивнијих умова бугарског народа. Посланици су бурно поздравили речи Михаила Апостолеког, који је рекао да влада Југославије треба да затражи да се бугарски генерал Иван Маринов испоручи као ратни злочинац. Маринов је за време прошлог рата, као што је познато, био један од команданата бугарске окупаторске војске. која је починила многе злочине у Македонији и јужној Србији и сада је један од најгрлатијих заступника тезе да је окупација Македоније и једног дела Србије од стране фашистичке бугарске армије била ослобођење тих
територија. Деак 1. НИКОЛИЋ
ра у овом делу Европе атџ
која пружа могућности за пе авантуристичке ратнохушкачке УЗ, мир веома опасне ситуације, Му кампања значи директно О вање суверенитета наше соција стичке отаџбине, њених мо њене самосталности, 'независ % слободе које ћемо брани силама и средствима, проту
ког ко се усуди да нас угрози, 7
Говорећи о кампањи коју Бу; ска води против наше земље з ста Антуновић је истакао и = Ц њен обим и жестина, време у % ме се води и начин на који % чини заслужују да се о томе Ћ каже, јер је „веома смишљена организована да се докаже да кедонска нација не постоји, дај санстефанска _ Бугарска - | граница бугарског становништва Балкану и да у долини Морањ Нишаве живе Бугари а не Србе
Пошто се суседи не бирају, зу, Бугари, дакле, морамо живетџ јез поред других. Зато смо му настојали да односи наше з са Бугарском буду добри, да с» спорове решавамо договором и ним путем. После другог свету рата, наша партија и влада за жиле су сав свој углед и аутор код нашег народа да се пређе ко свих тешких искустава са ф, шистичком Бугарском из периода, да никада више неће неспоразума и непријатељстава, у димитровском периоду и самађу. гарска је имала такав став, Це. тралном комитету наше партије (у, гтарски ЦК је писао 1944: „Наш нљ род се осећа кривим према југо венском народу, а нарочито преџ српском и македонском што је де зволио да његови фашистички у прављачи створе од Бугарске плајдарм немачких поробљивача,,. Шу се тиче стварања македонске слобу дне државе у оквиру нове Фејер тивне Југославије стављамо вам знања да наша Партија и наџ род најтоплије поздрављају не македонску државу“.
Кад се данас види шта се у 5) гарској говори не о Македонији већ и о македонској нацији, не» гуће је не запитати се птта се с» но догодило. Ма какве и ма пе ко дебеле књиге написали, исте и стварност не могу да сакрију #+ ти да оповргну.
Ипак, уверен сам да ова про ганда неће успети да заведе бул“ ски народ и његове праве пре ставнике и да створи мржњу и 1 мути односе између наших наро Димитровски период се не мож заборавити ни тако брзо ни та лако, рекао је Риста Антун
Крај експанзије гимназија !
Исцрпна анализа мреже средних школа Завода за стручно вање само је потврдила посланици“ ма Просветно-културног већа Ску штине Србије поодавно истице потребу рационализације среде“ школске. мреже у Републици. си бројнијим генерацијама 0омл које завршавају осмогодишњу ше“ лу — речено је у тој анализи треба омогућити да се проф нално образује, треба подићи општу културу становништва И 00007 бити најталентованије младе 27 за даље настављање школовања вишим школама и факултетиме
Посланици се јуче нису 38707
„Вили само на тим констатадије“ већ су и усвојили предлог ме рационализацију мреже СР школа. Може се, дакле, очекив“. да ће се убудуће нарочито разв“ јати школски центри, да ће ба безбедити бржи развој техни“ Р“ школа и школа за квалификог и специјализоване раднике, мо за она занимања која су требна за развој привреде У 7 штвених служби. Можемо 66 кође надати да ће се зауставу експанзија гимназија и економс“ школа. и!
Црна Гора
Његошева награда - 30.000
(Титоград, 4. марта) — На 1 шњој седници Републичког 2 к Скупштине Црне Горе прихвеће“ нови Закон о стипендирању У "и дитирању студената и уч о овој седници Републичко веће | ( својило и одлуку о повећању ои са Његошеве награде за кРУЋ, ност са 20 на 30 хиљада нара. .% # На овој седници усвојена пок одлука о задужењу СР ЦРУУ код Инвестиционе банке 38 Бале намењен изградњи. пословне ~ ај „Победе“, У тој згради биће аде штена нова опрема за дневно жење овог листа, Б. војвО