Borba, Mar 05, 1969, page 5

СРЕДА, 5. МАРТ 1969.

СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ ОДБОРА САВЕЗНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ССРНЈ Храороет је преузети програм, лако је онти_

у опозицији

Кандидационе конференције шреба да буду јасно Полишички обојене ПО ОПШТЕМ МИШЉЕЊУ НА ИЗБОРЕ ТРЕБА ИЗИЋИ СА ВИШЕ КАНДИДАТА Како бираши најђише функционере2

По оцени Извршног одбора Савезне конференције ССРН, изборна активност успешно се одвија, али главна политичка акција тек

предстоји.

Тон јучерашњем састанку, коме је председавао генерални секретар Бено Зупанчич, дало је излагање председника Савезне конференције Рате Дугоњића, који је изнео неколико занимљивих опажања, а његово мишљење о условима под којима би могли да се кандидују за посланике поједини функционери изазвало је посебно интересовање, па и полемику.

По мишљењу Дугоњића, прва изборна фаза дала је добре резултате, иако коначан успех пре свега зависи од следећих потеза. Веома је добро што је јасно изражена жеља да се освеже скупштине и што је продрло схватање да је потребно ангажовати више младих људи. Запажа се, такође, да је порастао углед разних удружења, која су се укло пила у изборну активност. У том погледу мењају се схватања. Нарочито је приметна присутност омладинске организације. То може

Дугоњић је подсетио да је на последњој седници Саве зне конференције једини аплауз добио говорник који је позвао на већу борбу про тив партикуларизма и затво рености, и залагао се да посланици треба да воде рачу на да у својој свакодневној активности раде на југословенским таласним дужинама, што, наравно, не зна-

чи, да се понашају као не- |

ко ко се уздигао изнад националне заједнице.

У посебно је деликатна улога штампе. Смета дезавуисање

| изборним припремама |

да послужи као добра поу-|али и хвале. Штампа посеб, ак- |но може да допринесе да се;

ка у даљој политичкој тивности организације мла- | разбија атмосфера кокетира дих. Међутим, испољиле су|ња са опозиционарством и се и неке тешкоће. Поједи- |омаловажавања не средине које настоје датих резултата. „Храброст је кандидују млађе људе. нејпреузети програм и реали-

успевају увек у томе. Мла- |зовати тај програм, а нај-! „ректора и 53 друштвено-по-

дима недостаје шира афир|ј лакше је бити у улози опо

ста би могао да помогне Со!|менуо да је управо због то-

постигну-

РО

литичка радника. Слична је

Са јучерашње седнице Извршног одбора

ректор Завода за планирање и његови заменици, гу-

"имати више људи у федера цији само зато што су веће нације. Сасвим природно,

· Њих ће бити више, јер је

| могућност избора већа. Мепђутим, ми смо уопште про

|чких и стручно-политичких функција, јер постоје стручно-политичке функци је које су веома деликатне.

Бого Горјан !'мишљење да паритетне заступљености прошири и на кадровску по литику одабирања амбасадора. Он је подржао и при нцип пропорционалне засту пљености кадрова у органи ма федерације али уз снажно наглашавање првенства способних, стручних људи. Уз то, како каже Горјан, ваља обезбедити јавне конкурсе и јавно објављивање резултата њиховог рада.

Неда Крипотић каже да принцип паритета мора бити заступљен посебно и за оне функције у федерациуји на којима људи рукују великим новчаним средстви ма. Она је споменула цари

стициону банку, а са стра- |

не су се чуле и упадице да би то требало да важи за пошту и друге сличне ин-

|„Сституције и велике органи

зације.

У првом плану: спо-

„тив поделе између полити- |

је изразио ! се принцип.

не, па Југословенску инве- |

УЗ 50-ГОДИШЊИЦ

БОРБА — СТРАНА. 5.

У ОСНИВАЊА КПЈ |

ЧЕТНИЧКА ИЗДАЈА

КРШЕЊЕ СПОРАЗУМА У БРАЈИЋИМА — ЧЕТНИЦИ ПРОДАЈУ ПАРТИЗАНЕ НЕМЦИМА

После једног кратког периода сарадње, између партизана и четника. у почетку днордновњмердновг умбхшци умбхшц ум устанка, већ у октобру дошло је до четничке издаје. У саопштењу Врховног штаба · Народноослободилачких одреда издатог 4. новембра 1941. године, каже се да Народноослободилачки пар-

тизански "одреди имају само један циљ: протеривање окупатора из з3земље си ослобођење _ народа — Југославије испод њиховог јарма. Руково-

ђени таквим схватањима, Народноослободилачки партизански одбори су понудили братску сарадњу свим оним снагама које су биле спремне да се боре против окупатора. Тако је. 26. октобра, у Брајићима, закључен споразум између Врховног шта ба партизана и Команде четничких одреда југословенске војске, По овом споразуму била је предвиђена заједничка сарадња у борби против непријатеља заједничка подела плена, брига за обезбеЂђење становништва, слободан рад како партизанских тако и четничких формација итд.

Мучко убиство Милана

Благојевића Док су партизани лојално испуњавали

сваку тачку споразума, код четника је почело припремање за општу непријатељ

„ску акцију против њихових партнера. У ' истом саопштењу се наводи да су „коман-

де четника у Пожези. на челу са капетанима Игњатовићем, Глишићем и Маринковићем предузеле зверске прогоне пожешких партизана и њихових породица. На путу кроз Пожегу били су заустављани и пљачкани партизански транспорти, као и транспорти жита и намирница за ужичко становништво. Хашшени су, злостављани им убијани партизански курири и партизани — путници“. ;

Врхунац је био мучко убијање Милана Благојевића. команданта 1 шумадијског партизанског одреда. Затим, у ноћи измеЂу 1. и 2. новембра. четници из Пожеге извршили су општи напад на Ужице код Трешњице, а четници из Ивањице, заједно са бандом Боже „Јаворског“ напад на партизане у Ивањици.

Из дана у дан, четници све више грезну у братоубилаштво. Долази до тешког злочина код Косјерића. О томе „Борба“

" пише:

„Ужице, 16. новембра. — Нечувени зло чин догодио се недалеко од Косјерића. Злочин који не заостаје нимало за одвратним злочинима које је окупатор чинио по Мачви, у Крагујевцу и другим нашим местима.

Приликом општег равногорског напада

"предали Немцима

Сведочење партизана Милорада Пешића

Милорад Пешић, партизан Седме чете, Трећег батаљона Првог шумадијског одреда, био је заробљен новембра 1941. у Милановцу од четника. Равногорци су та у Ваљеву заједно са 350 другова. Пешић је успео да побегне. „Борба“ од 20. новембра 1941. доноси њетов исказ. у коме Пешић, између осталог, каже:

„Пре десет дана у Милановцу, У суботу У 12 часова, заробили су наси разоружали четници. Ми смо били опкољени У болници. Четници су тражили нашу предају, у противном претили да ће запалити болницу. У почетку. на наше повике: „Доле окупатори!“, одговорили су исто: „Доле окупатори!“ Затим су позвали нашег команданта на преговоре. Командант батаљона учитељ Вукотић отишао је на преговоре и после извесног времена вратио, се са условима: или ћемо бити сви запаљени заједно са болницом или морамо положити оружје, а затим ћемо бити сви пуштени. Само ако неко изјави жељу да остане међу четницима — остаће. Задржаће уз то, док испитају, команданте, командире, воднике, политичке комесаре и заменике. Свима јамче живот и пуну безбедност. На гласању поводом тих услова незнатна већина изјаснила се за предају.

Четника је било око 300—400, а нас око 150 другова. Мали број неких сељака из околине пустили су одмах, а све остале одвели у Таково. Спроводили су нас десетак четника, отприлике на сваих десет јелан спроводник.

Из Такова смо одведени у Брајиће где смо преноћили, Ту нас је стигло око 70 и придружило нам се још око 30. Ту су нам све одузели: и новац и обућу и одело. Остали смо само у доњем рубљу, а ретко ко да је имао још коју прњу на себи. Малтретирали су нас, нарочито другарице, а неке су и ударали.

Из Брајића су нас одвели на Равну Гору. Пред долазак на Равну Гору неки мајор, онизак, црн. бркат. дочекао нас је речима: „А, ту ли сте, мајку вам вашу! Ви сте криви што Немци убијају: кад сте мировали, нас Немци нису тукли. Ви чекате од Стаљина спас — мајку ли вам вашу и вашем Стаљину!“

На Равној Гори нам се придружило још око 150—200 људи, другова заробљеника. Међу њима било је и неколико другарица. Ту смо у Рубници преноћили. Ујутру нас 300—400 спроведено'је у Мионицу. У Мионици смо стајали неколико сати, па нам је речено да ћемо у Маркову Цркву где је за нас спремљен логор. Међутим, прошли смо Маркову Цркву, а нису нас зауставили већ су нас водили даље.

цијалистички савез. га што постоји више канди- | ма за Савезно привредно ве| родне банке, председник правност | је налог да нападне на Каран, Тај је на- «. У месту званом Словац, сачекали су Б дата и што ће се појавити|је. од 194 предложена мо-|џу чланови _ Уставног суда = . – пад „извршен на музи Ор авногор- нвавовтемцј и немачки камиони, Сви смо

огатство предлога |људи који нису довољно по | јућа кандидата 52 су дирек Ка кај Муре о мишшвењу-Рате Дуко~. |. 57 риту 3 Рао и ги били потрпани у камионе и, спроведени у у у ред. 3 ућа кандидата у дир Југославије, председник Бића; не битбило добро да | ци су разоружали један део,1 артизана, а“ Ваљево. 1 ЗАР

и сиромаштво отпора Најатрактивнији део овог тренутка изборнлх припрема — истицање могућих кан дидата — Дугоњић је ока-

рактерисао као „богатство предлога и сиромаштво от-

знати У јавности — Одговор

ност средстава информаци-

ја веома велика.

Под којим се услови-

ма могу кандидовати функционери

Прихватајући мотиве ко-

пора“. Утолико пре, рекао,ји су руководили Дугоњића

је Дугоњић, конференције треба да буду јасно политички обојене да би се извршио прави одбир.

Подсећајући да је код нас децентрализовано кандидовање више него и у једној земљи на свету. што је веома позитивно. он је истовре

мено приметио да нема пар-,

тије која не делује на избор кандидата. О томе морамо ја сно и јавно да се договори-

кандидационе | да се заложи да председни

|ци општина,

председници Социјалистичког савеза и "секретари комитета треба да поднесу оставке уколико желе да се кандидују на изборима, Радован Пантовић је ипак ову сугестију примио са резервом, јер би, како је рекао, у том случају могло да се говори и о

другим личностима. као што |

тори.

Напомињући да жене пред стављају 51 одсто становни штва и да их је преко 30 од сто запослених, Неда Крмпо тић је рекла да је основни проблем у томе што нијера звијена политизација и свест жена о сопственој уло зи у друштву. Ако овоме до дамо да се, у исто време, јав љају бирократски притисци и игнорисање, онда ће |се лакше разумети због че та је мало жена кандидова |но. Неда Крмпотић је пред 'ложила да се Социјалистич „ки савез јавно заложи за „више кандидата. Сада посто ји супротна тенденција, по!|ново се људи убеђују да одустану од кандидатуре. Без обзира што ће се за положа

је председник суда, дирек-|је у Федерацији предлага-

мо. У неким општинама би- | тор предузећа, итд. „Уколило је отпора само због тога|ко буде потребно, можемо у што су предлози стизали из|пракси да интервенишемо, центра. А за мене је осмов|дли нисам зато да се таква но. долао је Дугоњић, да сејзедна мера унапред предвиобезбеди демократски пут.|лди“. рекао је Пантовић.

да се неки форум или орта| рато Дугоњић је приметио низација из центра. ако и-| ла председник суда или дима предлог, с њим појави | ректор предузећа нема ту

јавно а не анонимно, да се! У

Б у директно обрати основним | пи тај ата коти да организацијама и објасни! 1 апар ЈипИМар

свеј-став. |цимо, председник општине. Е .. и = „Без обзира на то до каквог дређивањ мандатора. |ћемо закључка доћи, додао

„Ни у једној земљи не иде | је Дугоњић, у Сарајеву је,

се у скупштину са празном кесом“ рекао је Дугоњић. Код нас је нађен нови 06лик — координациони одбор као консултативно тело. Ова форма се показала као веомз успешна – Међутим, грешака је било тамо где су се координациони од бори осамосталили и где се нису шире консултовали.

На изборе — са више

кандидата

По мишљењу Рате Дугоњића. на овим изборима тре бало би да имамо више кан дидата. У том погледу треба учинити преокрет. Али. реалност показује да тамо где

на пример, већ договорено |

да се овај принцип спроведе“, „Дајем пуну подршку Дугтоњићевом предлогу“, рекла је Неда Крмпотић. „За

мене је неприхватљиво да.

један човек буде и благајник и контролор, а то ће се догодити уколико не усвоји

мо принцип оставки функ- |

ционера који су на челу ор ганизација и утицајних тела, а кандидују се на изборима.“ „А шта ако такав човек, који је иначе дао оставку, изгуби на изборима2“ — чу ло се питање.

„Нека ризикује као и сви остали“ одговорила је Не-

има више од три кандидата,| да Крмпотић.

долази до поделе гласова и! „Мислим да организације до непотребних компликапи|саме најбоље знају у какја. „Мислим. такође. додао|вој је позицији један функ је Дугоњић да се превише|пионер који се кандидује. нервирамо кад се кандидују | Чини ми се да би било најпредседник _ Социјалистич- |боље да се директно обрати ког савеза. предселник оп-|мо организацијама. па нека штине, или секретар коми-|оне саме разматрају уколи тета СК. Основно је нештојко се нађу у оваквим ситуа друго. Уколико се ови функ|цијама“ рекао је Бено Зуционери кандидују било ћиГпанчич.

неопходно да поднесу огтав! Више чланова Извршног Ке на функције које су јо- одбора приметило једајеми тада заузимали Јер. сам" овог пута неповољна струкТИМ што је чекс за челу +“ тура кандидата. Бешка Фрн Рума, имз > зетике преп“ лић документовала је свој СТИ и може 15 утиче на око приговор подацима из Хрлину. Уколико се огај прин ватске. где је међу 340 кан чип прихвати, одмах ди се дидата за Савезно друштве извршила велика селекци- но-политичко веће свега 11 ја. "жена и 1 радник, а 89 ди-

ти по један кандидат, мислим да је и у овом случају неопходно, додала је Неда Крмпотић, да се обезбеди пуна демократска процедура. На крају договора о изборној активности, Извршни одбор је усвојио закључке у којима се оцењују са дашња кретања и дефинишу ставови Извршног од-

бора према неким питањима која су сада избила у први план,

Принципи избора највиших функционера.

На јучерашњој седници, генерални секретар Бено Зупанчич известио је чланове Извршног одбора о ра, ду Савезног координациоог одбора.

Као што је Уставом пред„виђено, Председник Репуб- | лике се консултује о личности председника Савез| ног извршног већа.

Иначе, Координациони одбор је усвојио принципе по којима ће — предлагати највише функционере, а сада предстоји разговор о

личностима, Основно _ је, рекао _ је Зупанчич, да функције у Федерацији

преузму људи који ће својим способностима и ауторитетом бити на висини задатака. У центру пажње је по ком принципу бирати највише фувкционере. Постоји неколико категорија ових функција. У првој групи су функционери које би ра Савезна скупштина из редова посланика, затим чланови централних руководстава друштвених оргачизација, државни и савез-

ни секретари и њихови заменици, председници савез них савета, генерални ди-

Врховног суда и Врховног привредног суда, председник Савезне привредне коморе, савезни јавни тужилац и савезни јавни правобранилац. Ово су све политичке функције,

У другој групи су оункционери "које поставља Савезна скупштина и Савезно извршно веће, као што су подсекретари, чланови Врховног суда, директори савезних управа, помоћнипи секретара и саветници у државном и савезним секретаријатима итд. Ово су све стручно-политичке фун кције,

Према резолуцији о најважнијим задацима Савеза комуниста у области кадровске политеке „на полиличким функцијама федерације треба да буду подједнака национална и републичка заступљеност“. Из овога би произилазило да свака република учествује на начин како је то утврђено за састав _ Већа народа Савезне скупштине.

Међутим, пошто се не ради |

о чврстој законској поставци, већ о политичком ставу, препорука је да његова при мена буде еластична.

Када се ради о кадровима за стручно-политичке функције резолуција упу-

| ћује да „треба пастојати да

чароди, народности и републике буду пропорцијално заступљене“. Међутим, и овде се захтева еластичност, да у први план дође гпособност потврђена резул татима рада и да личност која се бира испуњава “сло ве за одређено радно место. Критеријум способности НИ је у контрадикцији са принципом пропорционалне заступљености народа и народности, јер се полази од претпоставке да свака република и покрајина има способне кадрове који Могу конкурисати за свако место у федерацији,

Приговори из Црне Горе

На јучерашњој седници Извршног одбора дискусија је вођена о кадровима за такозване стручно-политичке функције. Илија Вуковић је образложио став координационог одбора Шрне Горе, који не прихвата при нцип пропорционалности за стручно-политичке функци је. Они се залажу и у овом случају за принцип равноправности и способности. Нема никакве потребе, рекао је Вуковић, да гаранту јемо већим нацијама да ће

се апсолутизује ни принцип паритета ни пропорци оналности код одређивања или избора људи за функције у федерацији. Неопхо дно је, пре свега, каже Дугоњић, остварити уставно начело што равноправније заступљености народа и на родности у органима феде рације. '

На седници Извршног од-

бора било је речи и о кон- |

кретном раду Координационог одбора око предлога људи за највише функције (У федерацији. Закључено је да су овом приликом оба вљене врло широке, демо„Кратске консултације, 'што "је у јавности примећено и „са симпатијама прихваћено. Овакав метод рада ће умно гоме, верују чланови Извршног одбора, допринети да се кандидују најпогоднији људи у овом политичком и економском тренутку земље. Али, Извршни одбор је изразио бојазан да би одуго влачење око изналажења решења и формулисања предлога за људе који би били кандидовани за најва жнија места, могло да оне могући републике и остале друштвено-политичке заједнице да на време и демократским путем обаве консу лтовања око кандидовања уза функције у републич„Ким и другим руководстви |ма.

Сл. ЂУКИЋ

Д. ЖИВКОВИЋ

затим су почели да хапсе по варошици. све оне људе и жене који су учествовали у народноослободилачкој борби, који су помагали партизане. Тако су накупили преко 80 људи. Том приликом су задржали и ухватили два курира који су ишли према ваљевском фронту, где су Немци покушали продор према Ужицу.

Све похватане партизане и њихове при јатеље, те звери у људском облику потерали су у правцу Равне Горе... Успут се према партизанима поступало страховито. За најмању реч ударани су кундацима. Када је поворка одмакла један део пута, стигао их је равногорац — жандарм Ајдачић. Он је пришао партизанима и одабрао девет лица: Максима Марковића, земљорадника из Косјерића, Миливоја Кевића, марвеног лекара, избеглицу из Хрватске, Светозара Познановића, радни ка из Косјерића, Јелену Субић-Гмизовић, народну учитељицу из Сјече Реке, Милеву Косовац, народну учитељицу из Таора, Првослава Гмизовића, судију из Ужица, курира из Ваљева „Еру“ Јоксимовића и још једно лице чије се име није могло да утврди. 5

Ајдачић је рекао да их води на саслушање. А повео их је с пет-шест људи У клисуру Ридова. крај села Скакавца. Ту је отпочело зверско мучење. Џартизани су премлаћивани кундацима, живима су вађене очи, ложена им је ватра на телу. Обе другарице су биле силоване, а затим избодене бајонетима. Затим су ти крволоци оставили лешеве и умакли у непознатом правцу. Осталих 70 партизана и њихових пријатеља одведени су у правцу Равне Горе и о њиховој судбини ништа се не зна.

Кад су партизанске снаге освојиле поново Косјерић, откривени су у клисури лешеви поубијаних другова. Они су пружали грозну слику — главе размрскане

Поручник Мартиновић о Дражи Михајловићу

Поручник Ратко Мартиновић, који је 1941, године због четничке издаје дефинитивно пришао партизанима, у разговору за „Борбу“ објављеном у броју од суботе, 8. новембра 1942, године, на питање шта мисли о покувнику Дражи Михајловићу. одговорио је:

„Шта се може мислити о човеку коме је од самог почетка био у штабу један од најзатрованијих "љотићеваца — Владимир Ленац, који је на челу љотићеве омладине. Он је отишао касније у Београд с циљем да прикупи новац за Дражу. Њи хови односи нису поремећени, јер је Ленац изјављивао: „Увек сам спреман да се вратим на Равну Гору. Кад ме позову, до лазим!“ Иначе Ленац стално одлази код Дражине сестре, познате љотићевке.

Дража је добио 2,500.000 динара на проблематичан начин: Мислим да је тај новац дошао од надлежних из Београда. Међутим, нама је давао по два и по динара за исхрану дневно. Можете замислити како смо се мучили. када је кило пројиног брашна било крајем лета 7 динара.

Он је вештачки распиривао свађу између партизана и четника. По двадесет пута терао је поједине одреде у заседу „јер. нас комунисти нападају“. На тај начин стварао је злу крв између четника и партизана.

Дража нам је више пута говорио:

— Немци и жандарми нама неће ништа ако нас сретну негде. Само покажите легитимацију. На зборовима на Равној Гори говорио је да он није ту да би водио борбу против Немаца, већ му је дужност да организује власт у тренутку када Немци буду напу-

камењем. полунагорела тела,

жене,“

штали земљу...“ (Наставиће се)

преклане

Седница Сађезног избршног ђећа

_ УВОЗОМ

ПРОТИВ

ПОВЕЋАЊА ЦЕНА

| Секретаријат за информације саопштава да је на јучерашњој седници под председништвом Рудија Колака, Савезно извршно веће усвојило неколико одлука са циљем да се обезбеди стабилност на подручју тржишта и цена. Изменама одлуке, којима је регулисан режим увоза, овлашћују се надлежни савезни органи Управе да када се на домаћем тржишту повећају цене одређених производа домаће производње мимо уссвојене политике цена, моту одобрити увоз одређених производа без обзира на ко јем се режиму увоза налази таква роба. Учесници договора о увозу обавезују се да тим договором утврде и

цене по којима ће продавати такву робу и да се оне не могу повећавати без сагласлости Савезног завода за цене. Иста оваква обаве за прописана је и за радне организације. |

Веће је донело и више одлука којима се усавршава систем снабдевања текстил не индустрије сировинама и другим репродукционим материјалом из увоза.

Савезно извршно веће одлучило је да се у Шведској, Француској, Савезној Републици Немачкој, Аустри ји, Аустралији и Либији отвори 11 нових конзуларних представништава,

(Танјуг)

'лучио је на јучерашњој се

Седница Сађезноћ сафета за рад

ђенефицирани стаж за рударе, усклађивање пензија радника СУП

Савезни савет за рад од- |кона о бенефицираном ста

жу, која ће бити предложе

дници да предложи СИВ

'да се појединим радницима

У рударству. запосленим на подземним пословима, при зна право на бенефицира-

|ни стаж ако најмање 80 од

сто радног времена у току године проведу на тим рад ним местима.

Ова олакшица односила би се на сниматеље и мера че јама, инжењере, техничаре, пословође, управнике и још неке категорије запо слених у рудницима, који су од маја прошле године могли да се користе повла шћеним рачунањем стажа само ако су у јами борави ли пуно редовно радно вре

ме. Најновијом допуном за

на на усвајање по скраћеном поступку, поменутим радницима би се сваких 12 месеци рада признало као 15 месеци стажа.

Чланови Савета су данас у принципу подржали и. предлог за решавање пита ња усклађивања пензија радника СУП. Овај предлог полази од тога да ће се проценат предстојеће вало ризације старих пензија свих осталих осигураника у целој земљи кретати око 17 одсто. Оваквом вало ризацијом пензија, како се

процењује, било би обухва ћено око 17.500 пензиониса них радника СУП.

Ми ~