Borba, Nov 22, 1969, page 3

Политика и – месари

Последњих дана у чехословачким листовима све чешће се најављују енергичме мере за побољшање економске ситуације у земљи. При томе се по неким мишљењима, подразумева по оштравање радне дисциплине, мање од очекиваног повећање зарада за свега 2,8 одсто ч, можда, повратак ца зцесто дневну радну недељу у појединим ић дустријским предузећима.

Словачки пољотривредни лист „Рол ницке новина“ тисао је, прекјуче,. да се данас у индустрији, ефикасно користи само 80 одсто радног времена. А затим је следило: „То значи да губи мо најмање једну трећину налце трочзводње сваког дама. Што је још 20ре, наднице су порасле за 20 одсто у току тротекле три године. Мора свакоме бити јасно да се више не може

ђивања“.

Радио-Праг је, опет, сасвим скоро у једном коментару покушао да поли

тички осмисли м протумачи, садалиње:

стање и трилике џ чехословачком еко номском оживоту. Први закључак је да су: у „тактици деснице“ наступиле

извесне промене. Друга је — да је она

за све крива: „Погоршањем економске ситуације десница намерава да примо ра владу да предузима пепотуларне мере, да проузрокује смањење животног стандарда“.

За њу се још тврди да шири гласо-

ве како се Чехословачка налази тред економским крахом та да зато нема смисла радити. „Она тврди — наставља Радио-Праг — да то нема значаја тошто за новац не можемо тллшта КУпити м да је све сасвим свеједно јер ће доћи до новчане реформе. Разне примитивце.. она на тај начин саветује: Не радите за Русе... Данас дес= тица настоји да дезорганизује снабдевање тржишта индустријском м третрамбеном робом, позива на непоштовање закона и наредби и жели да се не води евиденција, да се што виле краде ч расита. Она данас желља тасивност у предузећима и заводима“.

На примеру снабдевања месом, Радио-Праг настоји да потврди своје закључке: „Низ „патриотских“ месара у Прату не обезбеђује довољно меса, само да људи буду огорчени. Многи деснимарски директори и друга руководиоци затварају оча пред крађама дру штвене имовиче које су достигле катастрофалне размере. Дестица, дажле, сама организује таос а затим галами: Видите, прете нам, за све су криви Ху сак ц комунисти“. И, на крају, као етпилог читавог оваквог излагања ц ре зоновања: „Никакав крах не прети на ој привреди. Међутим, утраво је десишца та која намерним организовањем хаоса у снабдевању, изазивањем грозничавог 'жутповања робе тп патиком око новчане реформе _ угрожава стабилност тржилшта. Робе свакако теће бити ако радници послушају десничарску тропаганду, ако резигнирано ч мање раде. Забадава нам нико ништа неће дати п можемо поделити само оно што зарадимо. За пасивност % пометњу у снабдевању, за зљочиналку деснимарску политику тлаћамо сви“.

ОЧЕВИЦИ ПОКОЉА У ЈУЖНОВИЈЕТНАМСКОМ СЕЛУ Сон ми п

Писање % размишљања у Чехосло вачкој ове врсте, као и изјаве неколц циља фупнтционера, многа повезују. са најавама и очекивањима. да ће идућег месеца доћа до посебног састанка ЦК. КПЧ посвећеног искључиво тривреднпим темама ч предлозима мера и одлука. за мењање постојеће ситуације. У

Суседско око

Мађарски тартијски орган „Непсабадшаг“ тренутно, поред осталог, 06јављује и серију чланака свог дописника о актуелним | приликама у Четословачкој под наднасловом „На туту решења“. И овај љист уочава многе садашње чехословачке бриге и невоље. Ради илустрације, наводи речи једног функционера траликог — рејона Височани;: „Данас смо суочени с мно гим тпроблемљма: нема довољно потреб них производа, пред радњама су редови, а цене се повећавају. Чехословачки 'народ би на крају желео да живи нешто боље. Сада можгмо рећи — радите ч радом ће сваког дама

"бити решен по један проблем“. даље наставити оваква врста тривре-.

Узроци тостојећег стања сагледа вају се овде, међутим, много колтлек снаје. У. првољ наставку, после тпозиве на акцију против ониж који су у ЧССР „дигли руку на диктатуру тролљлетаријата“, следи упозорење да не треба дозвољавати освету против след беника | јама рског курса, У другом наставку, „Непсабадшаг“ износи да функционер у Височанима сматра да — „још увек постоји левичарска опбсност“, цакжо лично не верује да Новотим има присталица међу обичним народом.

О тешкоћама које изазивају у овој клима архиконзервативно пастројене лимности, говори овакав тасус: „Наведенљ функционер сматра да отасност тредстављају онт који осеље да бране партију користећи грубе, терористичке ч нетумане методг, , који

"нису у стању да убеде друге у мис-

травност својих схватања м која су у стању да управљају само адмитистративним мерама командовањем“.

Да вероватно чма довољно разлога % потребе да се не запоставља и друга врста опасности сем оне коју једино види Радио-Праг, потврђује и недавна изјава секретара ЦК КПЧ Алојза Итдре, човека који је био толико оштро нападан од најватрепњгиж тоборника, јамуарског курса: „Мт не смено дозволити скатдале, методе отлште освете, нити сређивање лимвмх рачуна“. Нешто тре њега слично Утозорење је стигло им од – Олджиха Швестке, а убрзо, ето, ч мађарско суседско око уочава да сем „патриотскит месара“ има ч „патриотских коњ зервативаца“ који уносе пометњу ж не мир у земљи. Први можда, м то онолико колико су у стању с обзиром на значај њиховог положаја и утицај У друштву, угрожавају повремено стомаже Четословажа, а други, својим идејама, страшћу за обрачунавањем % атмосфером коју стварају, угрожавају нешто неупоредиво значајније · главе ц мисаони интегритет својих суграђана. Предраг ВУКОВИЋ

– ОТМИЦА пољској АВИОНА |

Пољски путнички авион, типа „Антонов—24“, који је летео на редовној линији Баршава — Братислава био је принуђен, прекјуче попод не, да слети на бечки аеродром „Швехат“. По слетању бечка полиција је саопшти ла да су отмицу извршила два млада Шољака, обојица двадесетогодишњаци. Отмичари су од бечких власти за тражили политички азил. Пољски авион је неколико часова по слетању одлетео за Баршаву заједно са већи ном путника, док су у АУстрији остали отмичари и још један путник за кога по лиција каже да је пољски свештеник.

На слици: припреме „Антонова—24“ пре полетања за Баршаву.

САОПШТЕЊЕ КОМИСИЈЕ ЗА ИСПИТИВАЊЕ АМЕРИЧКИХ РАТНИХ ЗЛОЧИНА У ВИЈЕТНАМУ О ТРОВАЊУ У ПОСЛЕДЊИХ ШЕСТ МЕСЕЦИ

ЗАТРОВАНО 285.000 ЛИНА

Од њих 500 лица није преживело тровање хемијским отровима

(Ханој, 21. новембра, ТАСС, АФП) — Комисија за испитивање америчких ратних злочина у Вијетнаму саопш тила је да је у последњих шест месеци 285.000 лица У Јужном Вијетнаму затровано хемијским отровима, а 500 од њих није преживело тровање.

Ове отрове Американци просипају из авиона систе-

СЛА ФОРМАЛНО СЕ СЛОЖИЛЕ |

ДА ОКИНАВУ ВРАТЕ ЈАПАНУ

Двосмисленти језик саотлитења о разговорима Никсон — Сато

(Вашингтон, 21. новембра) — Сједињене Америчке ДРр жаве су се формално сложиле с тим да Окинаву вра те Јапану током 1972, годи не. Ово је, како јавља АП, са држано у саопштењу о ра зговорима америчког председника Никсона и јапанског премијера Сатоа.

Из прилично двосмисленог језика. којим је написа но саопштење, може се, ме ђутим закључити да ће Окинава бити враћена Јапану у предвиђеном року у"колико се дотад оконча рат у Вијетнаму;

Никсон и Сато, наиме, на дају се да ће рат у Вијетна му бити окончан пре но што Окинава буде враћена Јапану. Они су се, међутим. „сложили да. ако се дотле негоствари мир у Вијетнаму. две владе тада поново размотре врађање Окинаве да би се тај корак ускладио с потребом да се не окрње напори Сједињених Америчких Држава“.

Враћање Окинаве Јапану. каже се у саопштењу, биће предмет посебног уго вора. Из база на Окинави тада ће бити повучено нуклеарно оружје.

РИЧАЈУ

На једној: лешеви јужновијетнамских цивила на земљи. На другој: два америчка војника пуца-

матски уништавајући летину и усеве, доводећи у опасност и живот људи.

Према саопштењу Комисије одкако је Никсон дошао на власт Американци су појачали хемијски рат. Комисија наводи да је хемијским отровом уништено 905.000 хектара пољопривре дних култура, поглавито пи ринчаних поља.

Од хемијских отрова тако ђе гине стока, а у рекама и рибњацима се трује риба. Код људи ови отрови проузрокују повраћање, понекад губљење свести, а у не ким случајевима и тренутну смрт.

Комисија је истовремено саопштила да су од новембра 1968. до октобра 1969. го дине амерички авиони обавили 11,580 ваздушних изви ђања над Северним Вијетнамом. У истом периоду за-

бележено је 608 бомбардова |

ња територије Др Вијетнама. Радио јужновијетнамског Ослободилачког фронта та кође је извргао руглу саоп' штење америчке команде о наводној истрази о злочини ма америчких војника у про винцији Кванг Нгај.

Како се може говорити о истрази, каже радио Ослободилачког фронта, када се амерички злочини дешавају у свим местима широм Јужног Вијетнама.

„Речи не могу да изразе дол имржњу“

(Париз, 21. новембра) — Делегација Фронта за национално ослобођење на париским преговорима о миру У Вијетнаму објавила је писмо жене која је 16. марта 1968. преживела масакр који су извршили амерички војници над становницима села Сон Ми у Јужном Вијетнаму.

„Тешко је смирено говорити о страшном злочину који су извршили амерички агресори“. каже у писму Вијетнамка која се потписала са — Кан. Писмо је, како јав ља АП, написано у име локалне секције ослободилачког удружења јужновијетнамских жена. Пи

У писму се износи да је село Сон Ми у зору 16. марта 1968. пробуђено снажном ар тиљеријском ватром, која је трајала преко пола часа. „Убрзо после артиљеријске ватре дошли су хеликоптери. Под окриљем митраљеске ватре почело је искрцавање војника. Њихов циљ је био јасан: збрисати село и масакрирати његове становнике.“ „Од момента када су упали у село, наставља се у писму, агресори су пуцали на све, не штедећи никога, рушили су куће и убијали стоку“. ;

Описујући овај догађај, у писму се износи да су становници села Сон Ми, чим су чули за напад, похрлили У своја подземна склоништа. Амерички војници напали су склоништа митраљеском ватром и ручним бомбама, убивши много људи.

Ти Пу, мајка једногодишњег детета, ло гођена је смртоносно метком кроз врат за време док је дојила дете. Амерички војници су викали „Вијетконт, Вијетконг“. покрили су мајку и дете гранама и запалили, Војници су, затим, отишли у склони ште жене Муи. Они су њу и још једну жену — Мот, присилили да изиђу, силова побили заједно са четворо

шездесетотодишњу жену, и затим је убили пресекавши јој грло бајонетом. Једну жену стару 71 годину војници су пронашли скривену у орману, и њу су убили пре секавши јој грло.

Ватром из машинки амерички војници убили су и жену Фунг Ти Ли, заједно са њено двоје деце. >

У писму се износи да је преко 100 жена, деце и стараца гурнуто у канал, а затим је по њима отворена митраљеска ватра и бачене ручне бомбе „док њихова тела, од којих нека распарчана на више комада, нису запловила морем крви“, Нека деца су имала срећу да их нису погодили меци, али су се угушила под теретом тела побијених. „Сви преживели овог масакра били су улепљени крвљу и прекривени ко мадима људског тела. Било је тешко иден тификовати погинуле, и морали смо да их све сахранимо у заједничку гробницу“.

Да ли било где на земљи постоје окрут нији људи од америчких империјалиста, пита се у писму очевидац масакра у селу Сон Ми. Ове речи нису довољне да изразе бол и мржњу у срцима сваког становника Сон Миа. Напред браћо, нека наша мржња експлодира у гранатама по главама америчких агресста“.

Када се амерички амбасадор Хенри Ка бот Лоџ после јучерашњег састанка париске конференције о Вијетнаму вратио у америчку амбасаду, новинар га је подсетио на ово писмо о масакру У јужновијет намском селу и упитао да ли то отежава његову преговарачку позицију на париским преговорима.

Хенри Кабот Лоџ је одговорио:

„Као што вам је познато, одговарајући органи интензивно истражују овај случај у напору да дођу до истине и, наравно, о-

ју на циљеве који се не виде.

_ На трећој: у оквиру врата једне куће, јужновијетнамске жене и деца држе се за стомаке изрешетане мецима.

Хенерле тврди да је те фотографије по слао обавештајној служби америчких тру па у Вијетнаму. Хтео је и тако да докаже да у селу није виђен ниједан припадник ослободилачких снага, да у њему није тога дана пукла ниједна партизанска пушка. Неки су цивили, прича Хенерле, убијени у креветима. Обесни амерички војници пуцали су из карабина од шеснаест мили метара и аутоматског оружја. Њихови ме ци су тог крвавог поподнева покосили нај мање сто живота, највише женских и дечјих. „Сећам се, прича фотограф једног човека. У рукама је држао сасвим мало дете, нешто веће држало је њега за одело. Кад су нас угледали, престрашили су се. Мала је, на енглеском, заридала — не, не, не“. Једину енглеску реч коју је знала мала Вијетнамка пресекао је изненадни рафал. Трагична тројка била је на свега двадесетак метара од ждрела цеви.

Фотограф је касније видео новинску причу у којој се говори о „инциденту“ У коме је убијен „велики број герилаца“.

у „Тамо, медутим, каже он, није било ни једног герилца. Све су то били јадни сељаци“, Само један у низу злочина

Представник делегације привремене ре волуционарне владе Јужног Вијетнама на париским мировним преговорима изјавио је данас, поводом масакра који су америч ки војници извршили прошле године у јед ном јужновијетнамском селу, да је ово само један у низу злочина над јужновијет намским становништвом.

Он је при том навео да су марта ове тодине америчке трупе масакрирале становништво села Ба Ланган, у близини гра да Кванг Нгаја. Том приликом, око 1.200 становника је изгубило животе и, према изјави јединог преживелог, тела насилно удављених лица данима је избацивала во-

да на обале језера.

22. НОВЕМБАР 1968. — БОРБА — СТРАНА 3.

—————тт—ит—т—т—

Шеф америчке делегације на преговорима о миру У Вијетнаму Хенри Кабот Лоџ поднео је оставку. То исто је учинио и његов заменик, њујоршки правник Ло ренс Уелш. Оставке нису јавно образложене, али их је председник Никсон прих ватио. Према једном тумачењу, прихватање оставке Кабота Лоџа тумачи се као намера Вашингтона да пре говорима о миру у Вијетна му прида мањи значај него до сада.

Кабот Лоџ важи за тврдог преговарача, „јастреба" и пријатеља сајгонских генерала. Рођен је 1902. у близини Бостона, у аристократској породици која је дала мноте истакнуте америчке сенаторе и политичаре. Завршио је правне науке 1923, а затим се бавио новинар-

ством: неколико година ра дио је за „Њујорк хералд трибјун“,

У политику је ушао 1932, а четири године — касније изабран је у Сенат као представник Републиканске странке. Био је први амерички сенатор који је за време другог светског рата отишао на фронт. Из рата се вратио као пуковник.

Када га је 1953. 'Џон Кенеди поразио у новој трци за Сенат, Кабот Лоџ је пос тављен за амбасадора у Уједињеним нацијама. Годи не 1960. био је Никсонов изабраник за потпредседника САД. Али ни тада Никсон

ЏОН гОРТОН

Џон Греј Гортон поновоје, ових дана, изабран за шефа аустралијске Либерал не странке и председника владе пошто је, на недавним изборима, његова партија успела да у коалицији са Земљорадничком стран ком освоји 66 посланичких места. Опозициона, Лабури стичка партија добила је, међутим, свега 7 места мање. Гортон је постао шеф аус тралијских либерала и пре мијер почетком јануара про шле године, наслеђујући Ха ролда Холта који је трагтич но изгубио живот у подвод ном риболову. Рођен 1911. године, завршио је студије на Оксфордском универзитету. магистрирао историју, оженио се Американком која је све до сада остала држављанин САД, иако У Аустралији живи од 1955. Као пилот Аустралијског краљевског ваздухопловства, оборен је 1942. близу Сингапура. Трагове џањава ња и данас носи „на лицу. Нешто касније, приликом евакуације с·из Сингапура торпедован је брод на коме се налазио, па је морао дан и ноћ да проведе на импро визованом сплаву пре но што су ститли спасиоци. По сле опорављања наставио је да лети док крајем 1934. ни је поново био тешко рањен. После завршетка рата укљу чио се у јавни живот, и 1950, постао сенатор Викторије. Управо резултати недавних избора (66 "места колико је освојила коалиција, према 82 колико је ранија има ла) допринели су ла се у ре довима либерала појаве, до душе појединачна, мишљења да је главни кривац за овакав исход управо председник странке и премијер Гортон, Први се јавно поду нио министар напионзлног развоја Фербгрн. постављљајући кандидатуру за шефа партије. __ Много опаснији, међутим, био је досадашњи

и Кабот Лоџ нису имали сре ћу са Џоном Кенедијем.

Био је у два маха амбаса дор у Сајгону (од 1963. до 1964, и од 1965. до 1967) У време Кенедијеве и Џонсонове _ администрације. За њега се тада тврдило да је заговарао инвазију на Вијетнам.

О могућности за постиза ње мира у Вијетнаму рекао је пре пола године, пред почетак париских пре говора, једино ово: „Мир путем преговора налаже сређивање америчких гледишта у циљу компромиса“.

Кажу да је тада први пут употребио реч компромис.

Сада, кад је на другој страни несумњиво испољена спремност на компромис који би Американцима 0омогућио тако често помиња ио „часно решење“, Кабот Лоџ је поднео оставху.

заменик шефа странке и вр

ло способни министар инансија Макмаон, који је још после Холтове смрти

настојао да постане лидер. Одлучило је тајно гласање, пре неколико дана: либерал ни посланици и сенатори по ново су за вођу странке изабрали Гортона а за његовог "заменика Макмаона. Није. међутим, јасно да ли је ово и крај борбе за власт у аустралијској Либералној странци.

Џона Гортона сматрају чо веком префињеним/ вештим у дебати и политици, немилосрдно ефикасним и хладно компетентним. „Ко лико могу да се сетим, још уд 16. године сам покушазао да утврдим како треба управљати земљом. Прво одлучите да морате бити то лерантни и све толерисати. То је лепо, али — можете ли толерисати нетолерантностт Не можете. Где треба повући линију толерантности7 То је један од проб1ема које потежу сви они демонстранти када покушавају да преврну кола или врше разна демолирања“ кажу да је Гордон ово рекао само неколико дана пре него што је наследио Харолда Холта.

(Пекинг, 21. новембра, Тан

југ) — У наслову преко чи таве прве странице мин жибао“ подсећа данас кадрове на сталну обавезу да се ни у ком случају не одвајају било од маса или од производње. Овде је, иначе. веома важна тема ко ја се свакодневно тако да је исти лист јуче објавио уводник о учество

„Жен

третира

взњЊу

КИНЕСКИ. КАДРОВИ НА ФИЗИЧКОМ РАДУ

Милцони младих школованих људи натуштају градове и одлазе у села и комуне напустили су градове, и де-

финитивно се сместили у селима

и комунама. Директиву за учествова-

ње кадрова у физичким ра довима Мао Це Тунг још пре годи ну дана. Према тој директиви сви иста остарелих и физички неспособних, треба да, у ци љу повезивања са масама и

дао је председник

осим за

кадрови,

ли их, а затим вакав извештај мора изазвати озбиљну за кадрова у продуктив револуционисања властите

до овог масакра је

деце. бринутост“. Према истој изјави, ном раду свести авиј И "ла Ба Лан- · . ти, упражњавају физи та је видела девојчица „Нисам могао веровати у оно аи ја рада а 4 Један отор у Према извештајима штам чки рад као саставни део Ш “ ; М у 5 лан: Њ леене Е - што гледам околини Кванг Нгаја. . пе, из целе земље данас на свакодневног посла, и.то на , Лијен . ~ Злочини над јужновијетнамским ста- десетине хиљада кадрова, трајној основи. Спровође4 „На крају нисам могао веровати у оно новништвом — закључио је представник чланова руководећих тела ње ове директиве по свој Једна од преживелих овог масакра, де- _ што гледам“. То данас каже бивши фото- _ привремене револуционарне владе на пре на с ~ 5 ; : : војчица Лијен, видела је како су у њихо- граф америчких трупа У Јужном Вијетна- 755 Еау Па изу — не само да се наста за. свим нивоима учествује прилици није сасвим једнор орима у :лариз; у физичким радовима. Ад ставно, што би. могао да бу

вој кући убијени њени деда и баба. „Она му Роналд Хенерле, човек који је очеви- _ вљају, већ се њихов број повећава откада

дац гнусног масакра од 16. марта прошле министрација се упрошћу- де и разлог да се то пита-

| је потрчала ка кућицама жена Ти и Мај, је председник Никсон преузео положај < ћ и видела да обе Па мртве, за- _ године у селу Сон Ми. за Х шефа америчке администрације. је. састанци се крате и сма ње тако често разматра у једно са још осам особа. ~томак једног де- „Био сам шокиран, прича хенерле, ни- Штампа сајгонског режима, после ћу- њују да би кадрови имали штампи,

тета био је распаран бајонетом.“ Девојчица Лијен је видела још три уби јене жене: Једна је била трудна, и амерички војник јој је распарао стомак. У другом крају села, наставља се у писму, амерички војници су силовали једну

кад нећу моћи да заборавим то што сам тамо видео“. 7

Причу фотографа објављује „Кливленд плејн дилер“. Она је илустрована фотографијама, речитијим од било какве изјаве, тања од три дана, тек је данас објавила о покољу становника јужновијетнамског се ла близу Кванг Нгаја, марта 1968. године.

Прикази о масакру објављени су на основу извештаја страних новинских аген-

ција.

што више прилике да се за једно са радницима у фабрикама или сељацима на по љима нађу на физичким ра довима. : Истовремено, милиони младих школованих људи

Да би физички рад кадро ва постао. стална. пракса, „Женмин -жибао“ предлаже реорганизацију свих канцеларијских послова. ко је треба смањити и свести на најнеопходнију меру. ·

5 покрила су мајку “ дете гратама,

ц запалила“. у ка