Borba, Sep 29, 1973, page 3

Скраћен рок за 1 пропабодњу | нукагарних подморница — а. 1ожено дађање сталпуса најаођлалићеније нације у шргбђини Сођјешеском Савезу.

. (Од дописника Танјуга) | #

(Вашингтон, 28. септембра) — · Четири интересантна потеза повучена су у последња два дана у америчком Конгресу који су наишли на „повољну или непоповољну реакцију администрације.

Сенат је Најпре, са четрдесет девет према

десет шест гласова,

одсто. Истог дана "најмоћнији Комитет Представничког до ма, онај који контролише

финансије администрације, практично се изјаснио про · тив давања Совјетском Савезу статуса такозване најповлашћеније нације у трговини са САД. Комитет је нормализацији трговинских односа између САД и СССР условио променом совјетске унутрашње политике према Јеврејима и другима који желе да емигрирају.

Прва одлука Сената, да је постала закон, значила би смањивање. америчких снага у свету у наредне три године за. око двеста хиљада људи. То је у крајњој супротности са званичном политиком администра ције да» никаква смањивања не долазе, у' обзир док се са другом страном совјетском“ —, не постигне споразум о узајамном и ба лансираном дезангажовању.

Европски командант узбуђен

Одлуке Комитета Представничког дома о условљавању нормализације тртовине са СССР такође је у оштрој супротности са званичном“ политиком адми нистрације која већ има утоворне набавевен ар) томе отледујље тебе аматра · да би цењкаљњеф или унетивањеса „статувамћ но утималеота 'лалју Понитику „детанта“.

Нови државни. секретар Кисинџер јавно је осудио оба ова потеза у Конгресу и у зависности од тога да ли ће они остати или бити измењени у знатној мери

“

пио ево ли

четр-

и први пут после десет година, био изгласао такозвани Менсфилдов амандман

тражи смањење америчких трупа у свету за,

којим се четрдесет

ставио успех 'америчких спољнополитичких иницијатива за неколико година унапред. За одлуку Комитета Представничког дома сам председник Никсон је рекао да. би могла имати „катастрофалне“ · последице. Иза ових догађаја или у међувремену Сенат је повукао и трећи потез и прет ходну подршку 'Менсфилдовом амандману истог дана променио у одбацивање са педесет један према четрдесет. четири ! гласа. ·

За ово друго гласање Бела кућа, Стејт департмент и Пентагон, генерали и адми-

„рали разлетели су се по Се

нату, чак се и врховни командат америчких снага у Европи генерал ' Гудпастер био директно телефоном обратио пријатељима у Сенату, и америчко' војно три суство 'у свету је снмасендб. То би се вероватно десило и без ове ужурбаности. У последња двадесет четири часа == Представнички дом сигурно. би био више на страни, администрације него Сената — али журба Беле куће само је знак колико још влада осетљивост на питање трупа. ,И колико Е промена Паоло ња том погледу мака

у Зељо ји. ка Котрбе 4

зазиви“ уз темурење Му алминистрацији, Иго обвбн 2астајно

у и Шшоз,92

ЈА Оби БГ Никсон — "Тромико

Иза овог повољног обрта, опет, у прилог администрације дошао је и четврти потез Сената који Бела кућа може само да поздра-

ви, а не да тера на промену става. Изко се веровало да би могло да испадне друкчије, Сенат је са четрдесет девет према четрдесет 'седам ' гласова потврдио захтев администрације да се велики пројект са такозваним „Трајдент“ подморницама убрза и скра ти за две године раније од првобитног рока, „Трајдент“ би требало да буде најскуп

ље и најмоћније ново, ору- У ОЧЕКИВАЊУ ИМЕНОВАЊА ПОЛИТИ 'ЧКЕ ВЛАДЕ У ГРЧКОЈ

жје и у онако, богатом ар-, сеналу Пентагона — нуклеарна подморница за лансирање ракета чија је цена сада прорачуната на мили- | јарду и три стотине милио. на долара по комаду и ко- | јих треба да се изради' де=| сет. Битка је била да ли план остварити до 1980. или га убрзати за две године уз додатни трошак од. близу девет стотина милио на долара за то екраћивање рока. И, победу су од нели Пентагон и Бела кућа који'су били за скраћење. Они који су били за спорији темпо и уштеду милиона питају се поред осталог какав ће одговор бити „на“ ово друге: стране — совјетске.

Од четири потеза дакле

У Сенату и; Представнич-

ком дому, како. се. примећује, администрација у крај њем исходу може да буде задовољна са два ако сеј| рачуна да је први пони-' штен трећим — обрт угла сању о смањењу трупа. Остао је још као иритирајући 'онај други о' оспоравању статуса најповлашћени је нације СССР, што ће сигурно бити једна од „вру ћих“ тема- у. сутрашњем 'су

птрети ум Вашингтонујинравтовориманвредседника: ник- |

сона и совјетског министра

ченоотранимн сакословач роми-

ка. Сматра се: да. ће: председник уверавати госта да влада чини све што је у њеној моћи да сломи отпор | Конгреса у том погледу и! да то не иде лако.

Бранко БОГУНОВИЋ

Као у доба нацизма _

(Манагва, 28. септембра, АФП) Један никарагвански студент потврдио је јуче у Манагви, по доласку из Чиледа да се у овој земљи присталице Сал

вадора Аљендел ' прогоне

чин као „Јевреји из доба нацизма“.

Луис Окампо Симпсон, амбасаду Никарагве у Сантјагу изјавио је да нема других информаци-

нио у

њима, као и

на исти на-

који се скло. ти живота“,

ја сем званичних, али да се на улици чују гласине о свакодневним погубље-

о грађењу пећи кремато-

рија у којима нестају тела жртава,

„Злочин је имати књиге о марксизму и само једна реч може вас стаја-

рекао. је овај студент, Он

је такође. изјавио да. многе тајне радио- станице

позивају. народ на отпор.

„ПРИХВАЋЕН, ПА ОДБАЧЕН АМАНДМАН:

6. |

"У

Мајк Менсфилд

уформула Маркезинис« има низ "слабих тачака

фттер Пападотулосовој идеји, пружају ц МЕ ак официри Иа бивша политичари

( (Атина, 28. септембра, Танјуг) — Целокупна“ паж ња посматрача ујАтини пос ледљих дана окренута је на настојања грчког председни | ка Пападупулоса да'оствари | обећано образовање „политичке владе“ као и на став опозиције према садашњој ситуацији у земљи.

Предвиђало се да ће већ почетком ове недеље ман дат за састав „политичке владе“ бити дат старом конзервативном политича ру Спиросу Маркезинису али је, како изгледа, овај чин одложен за недељу да на. Маркезинис је недавно боравио у Француској.и Великој Британији где је имао сасвим ограничене контакте са бившим грч-

ким „грађанским „политича. рима. Међутим. тврди се „па је некадашњу премијер

Караманлис, (који, живи: у Џаризу, одбио да се са њим састане, Није познато да ли је Маркезинис ус | пео да оствари жељепе контакте с круговима из Заједничког европског тр жишта за чије се отварање према Грчкој у Атини (паралелно са све већим привредним тешкоћама у | земљи) показује ванредно ' интересовање.

се "на ,

миње и могућност да у »по

литичкој влади“ Маркези ниса' остане десетак или више чланова садашње

„милитаризоване“ владе. Настојања владе да се вођи главних некадашњих грађанских партија већ са да изјасне за учешће у обећаном политичком пазвоју у земљи нису, бар за

гсада, уродила плодом Бив

ши министар Георгиос Мав рос. који се сматра главним говорником у име некада снажне политичке партије — Уније центра, заузео је став одбијања и оштре критике стања у зе

мљи. Према његовим речима, „политичке снаге зе мље узеле би учешћа У

предстојећем обећаном разо : "војугу спучају дазсу.пос- |

деде „уставне ·промене у Трчкој заиста 'довеле до пу ног обнављања народног суверенитета“. "Он је, међутим, оценио да нови ре жим није демократија. Пре ма | мишљењу Георгиоса Мавроса, недавна амнести ја и обећано образовање „политичке владе“ после дица је „промашаја садаш ње владе на свим сектори ма и постојећег политичког ћорсокака“

Потпредседник Макарезос поднео . оетавку

(Атина, 28. септембра, АПу — Заменик грчког пре мијера Николас Макарезос је, како се незванично сазнаје, поднео оставку.

Очекује се да ће о томе Ускоро бити објављено и званично саопштење.

„ЊУ ОРАЕАНС« — · КАРАНТИН ПОСАДЕ НЕБЕСКЕ ЛАБОРАТОРИЈЕ

стронаути крећу

Сђа тројаца осећају пзђесну. невибићоса при

а (Хјустон, 28. септембра, дрбјтер), — Чланови друге

пбсаде · „Небеске: лабарато-.

рије“, који се од поврат-

ка на Земљу налазе у спе "цијалној покретној лабара. торији на броду „Њу Ор„после леанс“ јошг једног

) . медицинског „прегледа · кре унуће за: Хјустон" где; их са

нестрпљењем“. очекују чла :

“нови породице им ОреВрОј ни научници, | с)' >" Први извештаји. о, а Крав ственом. стању Алена Бина; А и др. Ове-

ма

натлил покреша на ара (товоре ; да астронаути „после двомесгчног · боравка у 'бестежинском. стању изванредно до бро подносе, измењене Са лове, на Земљи., Помало из ненађујује. "чињеница даусе у: (најбољој. физичкој "кон-

"Џек Л узми

_ НАЈЗАД НА ЗЕМЉИ

“

г палубу брода Њу Орлеанс“

"Овен Ге риот џ с Алек Бин. (с лева на десно) седе у лифту који их диже на

после " патуштања капсуле

ле МЕ а

ку пи

коду и бртотлађицу Приликом

дицији налази др Овен Те риот, научник који је. нак надно обучаван за налорне васионске мисије а не „свемирски ветеран“ Ален Бин или кршни маринац Џек Лузма. Др Полт Бју"енен, лекар који се брине

о здравственом стању астронаута, изјавио је да је прва реакција повратника из' васионе на услове Зе-

мљине' теже била „само кратко изненађење“.

Сва тројица астронаута осећају извесну нестабил

ност при кретању и взртоглавицу приликом наглих покрета главе али су способни да се сами крећу и чак пењу уз степенице. По речима др Бјукенена, чланови посаде, „Небеске лабараторије-2“ који су У васиони провели 59 дана чак се нешто боље осећају по повратку на Земљу од својих претходника ко ји'су у васиони провели 28 дана. Додуше, ниједан од њих није у тако добррој. кондицији као што је био, командант „Небеске лабараторије- Де Чарлс Ко нрад, али су у бољем ста њу од остале двојице астрднаута др Џозефа Керви на' и Пола. Вајца. Сматра се да су Бин "Лузма и Гери от. тако лако поднели повра

так. „У услове деловања Зе

љујући сталним физичким – вежбама које су изводи“

током рекордног лета,

| Најзад незавнена _ Гвинеја-Бисао

У трбој усбојеној декларацији Народна скупштина. је нагласила да ће земља бодиши доследну несбрстаму полишику

29, СЕПТЕМБАР 1978. — БОРБА — СТРАНА 3,

У својој првој декларацији Народна скутштина је исталсља. да ће земља води.“

доследну несврстану политикиј

Гвинеја—Бисао проглашена је за незавмену републику, То је догађај од

влацеструког значаја.

Велика породица слободних афричких земаља добила је још једног члана. А читав свет још једног провереног борца за мир " равноправност.

МО вила Већи независност Гвинеје — Бисао, чланови Народне скупштине, изабрани још: прошле године на слободној територији, истакли су да ће њихова зе мља водити доследну несврстану полити ку. Тако ће та политика добити још једног верног присталицу и ангажованог бор ца:

А колонијализму, португалском и уопште, задат је нов озбиљан ударац. Истовремено, ослобођење Гвинеје — Бисао од дугогодишњег колонијалног јарма представља диван пример и подстрек свим ос лободилачким, покретима. у свету, посебно оним у преосталим португалским коло нијама у Африци, у Анголи и МозамбиЈЕ Ко Завет Овај најславнији тренутак — | прогла-

шење независности.— није, на жалост, до живео. велики оснивам м вођ ослободилач

ког.. покрета _народа Гвинеје — Бисао Амилкар _ Кабрал, кога су јануара ове године. мучки убили портуталски плаћеници на прагу ње-

говог дома. Али у свом политич«ом тестаменту тај истакнути борац за слободу потврдио је своје уверење у коначну победу његовог народа над португалским ко лонијализмом и чак тачно предвидео тре нутак великог догађаја:

„Национална скупштина нашег народа одржаће своју прву седницу у 1978. години у нашој земљи, чим се заврше. припреме за тај скуп. Она ће затим испунити прву историјску мисију која нам је по верена; проглашење наше државе, проРлашење устава и формирање одговарају ћих извршних органа“.

Данас. у тренуцима свог највећег слав ља, народ Гвинеје — Бисао може с поно сом да каже да је испунио завет свог не заборавног вође.

Шесторица

Мала је земља Гвинеја — Бисао: по територији отприлике колико Белгија, на лази се у Западној Африци, на обали Ат лантског океана. Земља равна, мочварна, шумовита, са свега око 800.000 становзиника. Најмања и најсиромашнија португал ска колонија у Африци. |

Све то, међутим, не умањује значај ос лободилачке борбе народа те земље. На против: сва величина те борбе сагледа се управо у томе што је један тако мали и крајње "сиромашан народ устао у борбу

против колонизатора који га је угњетавао пуних 523 година, тако _ рећи _ голорук се ухватио у

коштац са 35.000 најмодерније наоружаних војника, са топовима, авионима и напалм-бомбама, за десет година успео да ослободи три четвртине територије и четири трећине становника и, најзад, успео да избори своју независност.

Тешко је у то и данас веровати. Још далеко теже је било веровати у тако не што оне јесени 1956 тодине, када су се У Бисаоу, на иницијативу младог. инжење ра агрономије Амилкара Кабрала, тајно састала шесторица људи да оснују Афричку партију за независност Гвинеје Бисао и Кап Вердеа (ПАИГЦ) и предузму кораке за оно што је на дугом путу тре бало да постане смисао, садржина и циљ борбе за ослобођење од колонијализма.

Али они су дубоко веровали у успех оружаног устанка и револуције. Нису се заваравали, међутим, Становништво зем ље сачињавали су махом пољопривредни радници (95 одсто), готово стопостотно не писмени. Требало је те сељачке масе убе дити да није немогуће победити беле са хибе“, разбити њихово готово једнодујино веровање да „црнаца никада неће бити довољно да одузму белцима позиције“, мобилисати их за борбу.

Изгледало је то готово немотуће, али

- су нови револуционари (за разлику од ра

нијих, који су говорили да је боље да се „почне од градова“) били уверени да се успех може. постићи само под условом 759

"се мобилише сеоско становништво. И пре

гли су на тај дуг и мукотрпан посао. Текле су године. Полако и стрпљиво Кабрал и његови другови почели су да

спонтани отпор против колонајалног уг-

њетавања претварају у дисциплиновану терилу, да одгајају политичке и војне кадрове да њом руководе. Кабрал се није журио, он је темељито припремао устанак, по својој оригиналној теорији, сасвим прилатођеној афричким условима.“

Убиство

Прве саботаже отпочеле су 1961. године, прави устанак тек 1963. И за само три следеће године готово половина земље била је под контролом устаника. Пор тугалцима није много требало да схвате да против себе имају снажног и мудрог противника. Зато је португалска · влада била принуђена да у Гвинеју — Бисао по шаље- изванредно јак војни контингент од 35.000 људи.

Први успеси гериле разбухтали су У, народу никад угашену жељу за слободом и независношћу. Сада су сами сељаци долазили у устаничка упоришта и тражили да буду примљени у редове ослободилаца „земље. Тако су ови редови на расли у партизанску армију од 10.000 љу ди под оружјем,

Али, није све било подређено борби. Народу у Гвинеји — Бисао требало је по казати практично за шта се бори. Зато је на ослобођеној територији _ организован нов живот. Уместо ранијег „живота као у рупи“, посвуда су формирани. органи народне власти и судства, отпочело ·- је основно образовање, основане су санитар не службе, трговина, итд. м К [

ам

моћ

МУ РА »ЕГ.

ог Ссшпеа

Та ослобођена територија непрекидно се ширила. Толико да је већ прошле гтодине било могуће организовати опште изборе за народну скутиштину. Бес и очај захватио је Португалце, сагтеране у градове и војна упоришта, из којих се све ређе усуђују да пођу у борбу. Војнички поражени, они су настављали да на дру те начине разбију противника. После уза лудног покушаја да провоцирају расцеп У руководству ПАИГЦ, решили су да уби ју његовог лидера Амилкара Кабрала.

Успели су у том мрачном плану почет ком ове године, али нису успели да обез тлаве покрет. Кабрал је пао, био је то тежак губитак за ПАИГЦ и све ослободи лачке покрете Африке, али борбу коју је он инспирисао и њом руководио настави ли су.они којима је он оставио драгоцено идеолошко и политичко, наслеђе.

Независност Наставили су је још жешће, још успешније, све до проглашења независно-

сти земље — циља који је пре десет година: изгледао многима тако далек, скоро недостижан, И наставиће ту борбу све док и последњи представник португалског колонијализма не буда протеран са њихове земље.

У тој својој борби, од самог њеног почетка, имали су и имају свесрдну подрш Ку пре света свих афричких и социјалис тичких земаља, свих несврстаних држа-

ва и многих прогресивних покрета у чи тавом свету.

Имаће ту подршку и убудуће. Јер, како је далековидо и мудро рекао Кабрал још 1968, тодине на Осмом конгресу СКЈ: „Циљ гвинејске револуције неће бити испуњен дизањем наше заставе на јарбол суверенитета и свирањем химне, Главна борба против не развијености и неправде тек предсто ји када отерамо колонизаторе,“

Не треба ни за тренутак сумњати да ће народ Гвинеје — Бисао, чврсто уједињен као и досад око своје парти је ПАИГЦ, најзад независан, и у ту нову. тешку борбу кренути са пуно оду шевљења, самопрегора и упорности,

ја Ђорђе БОГОЈЕВИЋ

а,

Урна са тима бил стигла у Кину

(Пекинг, "28. септембра, Хсинхуа) — Луис Сноу, супруга познатог америчког

мљине теже највише з: ахва Повинара и публицисте ЈЕД-

тара Сноуа, стигла је синоћ у Пекинг са ћерком Сиав Сноу носећи собом с делом пепела посмртних

наум

урну

остатака свог супруга. да их заувек остави у пр Кини како је то желео Едгар У (

„„На, пекиншком Ма. Луис Сноу су дочекали мно ти кинески“ функционери и пријатељи Едгара 'Сноуа, а

када је полазила из Женеве у Пекинг њу је испратио кинески ПА АЕАРИ У тој земљи.

Едгар Сноу је. наћисаб- -не колико опсежних дела о са временој | Кини и. "кинеској револуцији, ·