Borba, Apr 20, 1974, page 6

6. СТРАНА — БОРБА — 20, АПРИЛ 1974.

У СК ПОБЕКИАА | __КАЛСНА_ОРИЈЕ

Акшибђна п класно ангажођана социјална полашшика потреба је садашње; шренушка, речено је

у дискусија на пленарној седници Конференције

(Нови Сад, 19. априла) — Други дан рада 15. конфе-

ренције СК Војводине почео је данас у сали „Арена“

8 часова пленарном седницом- којој је председавао Радо-

ван Влајковић,

Први учесник у данапг њој дискусији Предраг Вла дисављевић је истакао да је Савез комуниста изашао из подређеног положаја у који су га потиснули либе рали и технократи под па ролом његовог „немешања“. Свесне социјалистичке сна ге су откриле контрареволуционарни смисао ове па

_"роле чији мотив лежи у томе да одвоји авангарду ол радничке класе, да револуционарном покрету одузме идејну снагу И спо собност за акцију и тако та онемогући за револуцио нарне преображаје и ство ра простор за несметано де ловање антисамоуправних снега.

РАСТЕ ОДГОВОРНОСТ СИНДИКАТА

Идејна основа дата у Пи сму и Платформи, додао је Бладисављевић, примењева У новим уставима је оквир у којем ће се одвија ти борба за даљи матеџди јални и самоуправни раз 2ој у којем ће се на делу истољавати радничка класа и њени класни интере си. Међутим, то се не може реализовати само мо себии аутоматски. За то је потребна свесна и добро орга низована акција радника организованих у Синдикату и другим друштвенополитичким организацијама на челу са Савезом комуниста. У том погледу порасла је улога и одговор ност Синдиката као најши ре организације радничке класе и као основног поли тичког чиниоца њене инте грације и повезивања ње: тих класних интереса.

Истичући нека актуелна

_ питања која се налазе пред радничком класом и Синдикатом, Владисављевић је рекао да је неопходан даљи рад на суштинској примени уставних решења у изграђивању осно вних организација . удруже ногт рада и њиховог међу собног повезивања и удру живања рада и средстава. Синдикати могу, и морају, постати иницијатор и но сиоци повезивања "ООУР које су међузависне ћу процесу друштвене репро дукције. Један од значај тих задатака Синдиката и радничке класе је и бор ба за стабилизацију привредних токова и утврђи вања ' антиинфлационих прстрама им мера које ће доприносити стабилизацији. Активна и класно анга жована социјална полити ка је, такође, неопходна потреба садашњег тренутка. Практично говорећи, амора се обезбедити да рад ни људи брже долазе до става, да им буде организо вана друштвена исхрана, збринута деца и обезбеђено школовање на основама солидарности, да се омо гући коришћење годишњег одмора и решавање њихо вих других животних потреба. Успешан рад Синдиката, закључио је Владисалљевић, зависи и од способ ности кадрова и задатак је ла се што више радника и чланова СК бира на ру ководеће функције у органе Синдиката. Али, изнад свега важно је то. какав је однос руководства и ор танизација СК према прдб лемима и положају раднич

"ке класе, ослања на Синдикате и ко лико са њима рачуна. Сло женост проблема и задата ка који стоје пред радничком класом и Синдика тима захтевају веће и активније ангажовање чла нова СК у раду Синдиката од досадашњег.

Амалија Тарноцки је истакла да у Војводини, према последњем попису ста новништва. има милион же на. од чега 137.765 спо них, У 1972. години од укуп

ног броја запослених 32,5 посто биле су жене. Ако

колико се СК:

се узме у обзир и велики број жена у пољопривреди може се констатовати да је жена у Војводини веома значајан активан чинилац У укупном _ привредном и друштвеном развоју. да је све више оријентисана на излазак из уског круга ин тересовања, очигледно ве-

заног само за породицу и:

домаћинство. Међутим, број жена у органима самоупра вљања није адекватан њи ховом доприносу у раду. Та ко је 1972. године у 684 ор-

ганизације, у којима је у ра дничким саветима било око 16 хиљада чланова, било само Нешто преко 18 одсто жена, У истој години од 857 председника савета само је 6,4 посто жена, Од 857 ди ректора у истој години, сако је 1972. године у 684 ормо је 6 жена, само 0,70 одсто. Истовремено у чланст ву СК Војводине 1972. го дине било је 22,2 одсто же на.

Неадекватно учешће же на у органима самоуправљања и политичком живо ту по оцени Амалије Тарно цки је последица многих не решених проблема везаних за породицу и бригу о де ти. Покрајинска конферен ција ССРН Војводине је по четком ове године донела акциони програм о зктуелним питањима друштвеног положаја жена, а Амалија

Тарноцки је предложила и.

ХУ. изборној Ј конференци ји да унесе у своје закључ ке и став да је обавеза свих чланова СК Војводине да се активно заложе за побољ шање друштвеног положаја жене, што је од опште

друштвеног интереса.

ЛИБЕРАЛИСТИЧКА ПОЛИТИКА ОТУЂИВАЛА РАДНИКЕ ОД СК

О раду партијских орга низација у ЈНА говорио је Радивоје Рудан који је истакао да је после Писма још снажније дошла до и зражаја отвореност у покретању свих питања из жи вота и рада у јединицама и Њиховим организацијама ск. Критички однос има сталну примену у разреша вању текућих проблема и задатака. Даљим продубља вањем међуљудских соција листичких односа обезбеђено је да сваки војник као

основни субјект долази до конкретног изражаја и тиме учествује у решавању свих. проблема, Непрекидним акцијама организација СК и команди, спооводи се континуирано друштвено-по литичко и марксистичко 06 разовање војника и старешина, а посебну пажњу по казују систематском раду са младим комунистима. По литика пријема је стално присутна у свакој организацији СК Тако је, само у току прошле године у СК

примљено 1.400 војника-омладинаца, од чега преко 65 одсто радника из непосредне производње,

Говорећи о раду шидске партијске организације Божа Башић изнео је да степен ортанизозаности акци је СК у овој сремској општини пре 52. састанка ПК СКВ био недопустизо низак па је тешко рећи да је то би ла јединствено организова на и јединствена организација. Форум и органи имали су веома слаб увид о ра ду на терепу, а већина организација СК била је на ивици распада. Критика, са мокритика и принцип демо кратског централизма били су потпуно запостављени. Морални лик једног дела чланства, па чак и људи ко ји су тада били на руководећим местима, био је изра зито низак. Од стране Конференције и њених органа, као и одговорних људи у општинској — организацији, није било озбиљних настојања да се утиче на проме ну тог стања, иако је таквих захтева са терена било.

ВРАЋЕНО ПОВЕРЕЊЕ У СК:

Руководство је увек такве захтеве проглашавало конзервативним и тиме је успе вало блокирати те и евентуално нове акције. Под јаким утицајем" технократизма, , либерализма, бирократизма, малограђанштине и других СК туђих схватања, радници и сељаци су се по влачили из СК. Због тога

је општинска организација СК у овом периоду опала на свега 1400 чланова.

О проблему производње меса и месних производа У. коме учествују „произвођа чи хране, товљачи стоке,. кланице м трговина, говорио је Еуген Рад који је н поменуо. да као резултат конфронтације – појединачНих интереса ова четири су бјекта настаје ситуација у којој и поред релативно по вољних услова за производњу пољопривредно-прехра мбених производа врло често настаје њихова несташица што је доводило до продубљавања _ постојећих противуречности са негати' вним последицама за успеш но решавање проблема дру штвено-економске стабилизације. Ова парадоксалност постаје већа ако се има у виду да је те повољне ус-' лове могуће активирати уз мали, готово незнатан дода тни напор. Недостају, рекао је он, заједнички програми и договори у условима У којима је. потрошач поставио заједничке циљеве, Ми

Са ХУ конференције СКВ

још увек желимо да свој део задатка у реализацији ових циљева остваримо сваки за себе појединачно или на рачун неког другог. А имамо их и имаћемо их све док на једној економски за окруженој линији дозволимо деловање парцијалних интереса чији је сукоб неминован. УБРЗАТИ ОСТВАРЕЊЕ „ЗЕЛЕНОГ ПЛАНА“

Земљорадник Рајко Келић, истакао је да се од за кона о удруживању земљо радника очекује одређивање новог правца у даљим односима и право место земљорадника у нашем соци јалистичком друштву, јер они не могу бити грађани другог реда пошто живе од резултата свога рада. Он је такође напоменуо да средства за „зелени план“ никако да дођу до пољопривредника. Нама нуде, иста као је Келић, нека средства од миљион динара по до маћинству УЗ 10 одсто камате, а то није ни за једну краву. Мислим да та средства' нису одређена за „зелени план“, јер како ми је

"познато, у Војводини је за

ту. сврху обезбеђено преко 7 милијарди старих динара на бази цена из 1970. го дине, А то је четвртина укупних средстава за инвестиције на приватном сектору. Та средства треба што пре дати уз повољну и одго варајућу камату.

По речима Албина Босиља, У Војводини се све успешније примењује принцип да се у највећој мери валоризују природна богатства Покрајине. Поред оста лог, на основу средњорочвогт плана развоја САП Вој водине у ретиону Панчева, у току је реализација оби-

мних програма на изградњи петрохемијског комплек са, проширењу рафинерије нафте и изградњи нафтовода. Ови програми предвиђа ју производњу петрохемијских продуката у великим количинама — око 600.000 то на. Према чврсто дефиниса ним програмима велики део ових сировина прерађиваће се У новим производним ка пацитетима у 6 градова По мрајине. Сви ови обимни програми моћи ће се успеш но "остварити уколико се успетно добије трка са вре меном и присутном инфла„цијом. Заправо мора се доследно реализовати програм мера штедње и рационализације у традњи, а неопходна је и боља организација рада. По мишљењу Албина Босиља, све ће то мо ћи успешно да се реализује. захваљујући повећаном ангажовању _ непосредних произвођача и комуниста у основним организацијама

удруженог рада. у

Ми ову Конференцију одржавамо у време када мо жемо да кажемо да смо најзначајнији део слабости у протеклом периоду савла дали, да смо данас способнији да задатке који пред; нама стоје претварамо у де по рекао је Ђорђе Радосав љевић. Величина тог успеха није'само у томе што су

разбијена упоришта антиса моуправног, антисоцијалистичкогт и групашко-фракци онашкогт деловања, већ и 'што су отворене перспективе развоја нашег социјалистичког друштва и СК и на расле, развиле се и организовале снаге- које ће те пер спективе и реализовати. По стигнути резултати у савла Бивању слабости, које су се у протеклом периоду јавља ле, многим комунистима по вратило је самопоуздање, а у редовима радничке класе и радних људи поверење у снагу СК и себе саме, што их стимулише да се још ви

ше ангажују. Победила је радничко-класна оријентација и тиме створена најшира платформа у борби за даљи преображај и развој друштва. Свест о томе све

ЗАУСТАВИТИ

Закључујући своју диску сију, Радосављевић је иста као да као што смо до сада огромне задатке успели да савладамо, захваљујући ак

тивности радника, сељака и интелигенције, посебно вели ком ангажовању — младих, тде су комунисти били њихов најактивнији део, тако ћемо и у наредном периоду успети. да савладамо све препреке и све задатке ако будемо знали ту велику она ту радничке класе и радних људи, њихову иницијативу, одлучност, способност да повежемо, организујемо и учинимо још сна жнијим, ако: комунисти ста пу на чело те активности. Ако 'нас је искуство у пери оду после Писма нечему научило, онда нас је пре свега научило шта све може да учини јединствена и ја сно усмерена и организована Партија, ослоњена на ве лику иницијативу радничке класе и његову активност, Сазнање да нико сем тих људи не може да мења ствари У друштву, да не мо же да направи преокрет, да оствари задатке је још једна потврда исправности пута који следимо у нашем ре волуционарном развоју. Радници у основним организацијама удруженог рада, нагласио је Карло Витез, нестабилне услове привређивања и инфлацију доживљавају као својеврс-

НИчко – ТАЦИЈА

више постаје уверење радних људи да је то једини пут који омогућује стварала ако учешће свих слојева друштва у овој борби.

Према оцени Радосављевића СК је постао мобилнији, активнији, одговорни ји и критичнији према све му што се ради и постиже а постао је и спремнији за отклањање тешкоћа. Дости гнут је и значајан степен идејног и акционог јединства. Боље су повезане акције организација и руково дестава СК. Комитети СК у томе имају све значајнију улогу. Они више нису само оно што сами раде, већ све више оно што ради СК и радни људи. Сачували смо се од лажних савезника ко ји су се у овом периоду издашно нудили, нагласио је Радосављевић,

ИНФЛАЦИЈУ

ну елементарну непогоду. По његовим речима прворазредни циљ је да се заустави осиромашње привреде и обузда инфлација. Он сматра да је потребно да се институције које пројектују мере у области економске политике обавежу на то да се интерес радничке класе доследно поштује.

Виталност нашег самоуправног социјалистичког дру штва, додао је Витез, мора да се изражава преко сталног повећања продуктивности рада, и због тога се СК. мора константно бори-

"ти за подизање продуктив-

ности рада и такав однос према раду који мора да постане. класна свест и партијност сваког 'члана' СК. Не ради се само о продуктивности у основним организацијама удруженог рада у материјалној производњи, него и у свим сферама дру штва. Јер, радни људи изражавају велико незадовољство и разочарање стањем у појединим непроизводним институцијама и њиховим односом према радницима. Заправо, нагласио је Витез, утисак је нас радника из непосредне производње, да постоји високи степен непродуктивности, неефикасности, јалово-, сти и нерада у једном делу институција ван материјал-

„не производње.

По оцени Нестора Стајића, неопходно је неговати и развијати све облике масовне физичке културе и спорта, а посебно радничке спортске игре, школске олимпијаде итд. Заједничко вежбање у спортским колективима, такмичарски дух, сусретање са члановима других радних колектива, имају велики утицај на развијање другарства, солидарности, на унапређење · међунационалних односа, на развој несебичности и друго. Имајући у виду овакав значај физичког одгоја, неопходно: је у наредном периоду, знатније побољшати услове за развој масовне физичке културе и у погледу боље организованости и у погледу обезбеђивања већих материјалних средстава и изградњи бројнијих објеката.

Осврћући се на реализовање задатака из Писма У ' старопазовачкој општини Милан Главаш је истакао да су на основу утврђена

стања предузете: мере. поје,

дипачне политичке одговорвости па су тако два председника општинских друштвено - политичких организација поднели оста вКе, а исто су урадили и више начелника Општинс ке скупштине. Овим дру" товима изречене су и партилске казне.

ТЕХНОКРАТСКО ПОНАШАЊЕ ЈОШ - _ НИЈЕ ИСКОРЕЊЕНО

Сигурно је, рекао је Гла ваш, да смо тиме учинили доста на испуњавању зада така из Писма. Но то не значи да смо успели да решимо све "проблеме и да је друштвено - политичка ситуација / беспрекорна. Још увек се нисмо ослободили многих слабости, У просвети (нисмо ' озбиљније расправљали о моралнополитичкој подобнесту нас тавног кадра, тако да од

преко 400 просветних рад“ ника нисмо ни једног именовали као неподобног, игко сигурно има таквих, Не ке радне организације или заједнице прилично су зат "ворене за укупне друштве не утицаје и иницијативе. нарочито око уставног пре стројавања: Технократско. бирократско и менаџерско понашање није искорењено, Нисмо се у потпуности ослободили вербализма.

ПЕТНАЕСТА ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА САВЕЗА КОМУНИСТА ВОЈВОДИЦЕ._

Ме и инат ај

емо другу |иту

„Драги друже Тито,

ми, делегати л учесвици Петнаесте конференције Савеза комуниста Војводине, шаљемо Ти најтоплије другарске поздраве и изражавамо Ти оданост и признање за Твоје стваралачко дело које је у истовреме дело комуниста, радних људи, народа и народ-

ности наше земље.

Једнодушна је жеља комуниста „радничке класе, народа и народности у Војводини да и даље будеш на челу Савеза комуниста Југославије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Петнаеста конференција Савеза комуниста Војводине размотрила је остварења радних људи у раздобљу између две конференције. Сагледали смо одтоворности, успехе и слабости комуниста у спровође-

њу програма и политике

СКЈ, а посебно Писма и

Твојих порука. Оценили смо досадашњу борбу против фракционаштва и либерализма, резултате у борби за револуционарни куре и утврдили наше обавезе према Савезу комуниста Југославије и Савезу комуниста Србије. Ми, делегати и учесници Петнаесте конферевције, и цео Савез комуниста Војводине, јединствени смо у одлучности да се са свим комунистима Југославије боримо за остваривање Устава и НПлатформе, да револуицонарном акцијом остварујемо „Твоје

визије и Твоју, политику.

Јединствени идејно-политички и у револуционарној акцији — идемо у сусрет Десетом конгресу СКЈ, и јединствено ћемо спроводити конгресне задатке. Чврсто смо решени да развијамо социјалистичко самоуправљање, да остварујемо историјску улогу радничке класе, да јачамо братство и јединство наших народа и народности, да учвршћујемо независну и несврстану политику наше земље и борбу за мир. Са Тобом на челу одбранићемо сваку стопу наше земље од мрачних претњи регкционарних снага у свету. |

Драги наш друже Тито,

под Твојим руководством Комунистичка партија Југославије, са пуним поверењем у стваралачке снаге радних маса оспособила се за највећа револуционарна дела. Непроцењив је Твој удео у најзначајнијим историјским достигнућима југословенских народа и народности. Твојим примером надахнуте: младе генерације с оптимизмом ступају у живот. Ти си оличење наше љубави према револуцији, слободи и чо-

| веку. У нашем си делу, у шим си срцима!“

Прави однос према крити ци и самокритици треба још изграђивати. У интересним заједницама нисмо извршили све потребне по литичке и друштвене мере ради правилног постављања и односа производног и непроизводног рада. Дру тим речима, социјалистич“ ко самоуправљање тошл увек није на потребном нивоу, а СК тако оспособ љен да може беспрекорно извршавати све постављене задатке.

Јана Ширка, изнео је да су радничка класа и радни људи највише осетили негативне последице анархо либерализма, технократизма и других антисамоупра вних тенденција и због тога одлучним захтевом учвт шћују нас у убеђењу да не сме у нама. завладати самозадовољство постигну тим и да се акција на сме исцрпети остваривањем само непосредних ина јхитнијих а у суштини краткорочних циљева и за датака. Радничка класа, рекао је. Ширка, не може своју одлучујућу друшт вену улогу остварити без "своје авангарде и мимо организоване идејно -' по литичке сорбе у самоуправ ним организацијама, зајед ницама и друштвено - по литичким организацијама. Искуство показује да прет варање класних интереса У реалне друштвене односе захтева висок – степен друштвено - политичке ср ганизованости, идејне и зе ционе оспособљености. Збот тога се мора стално нагла тшавати велики значај и одговорност деловања комуниста и друштвено - по литичким организацијама, па према томе и у Социјалистичком савезу.

У овом периоду, нагла“ сио је Ширка, чине се на пори за сопствену трансформацију Социјалистичког савеза У складу са самоуправним социјалистичким системом и револуцио нарним друштвеним преоб ражајем. На тим правцима остварена је у структу

ЛИК ДРУГА ТИТА

нашим си мислима, у на-

ри општинских конферен ција и руководстава Соци јалистичког савеза у По крајини већина радника из непосредне производње. У недавно конституисаној По крајинској конференцији ССРН Војводине, у којој је четвртина делегата иза брана путем Савеза синди ката и удруженог рада, ра дници из непосредне про“ изводње чине више од 60 одсто, а чланови СК огром пау већину, при чему се мора поменути да у прошлом саставу тај посто так у Покрајинској конфе ренцији уопште није иска зиван.

Говорећи о пољопривреди Борислав Спасојевић сматра да је крајње време да уместо стихије, која је владала У пољопривредној производњи почне организовано решавање акутних проблема. Писмо је покревуло решавање ових пита ња. Пољопривредни произ вођачи сада показују дале ко већи интерес да се ставови из Писма спроведу у живот. Комунисти на овим питањима са далеко више одговорности морају се ан гажовати да пољопривреда добије стабилније и од говарајуће место у друшт вено - политичком животу. Имамо и доста критизера међу нама, наставио је Спасојевић који стално негирају све што је до сада поститнуто у нашем друштву. Комунисти не смеју бити попустљиви пред таквима. Морамо бити енертични, оштри и одлучни. Такве појаве и људе треба искључивати из даљег деловања у нашем социјалистичком самоуправном друштву. Радници у непосредној производњи и остали радни људи хоће да раде, и раде, али су исто тако заинтересовани за сваки свој динар и желе исцрпне податке о сваком отуђивању створеног дохотка, јер је неотуђиво право радничке класе да до краја усмерава и троши свој динар.

НА ПАРТИЈСКИМ

КЊИЖИЦАМА

Захваљујући Џисму друга Тита и Извршног бироа, бирократији се у великој мери стало на пут, нагла» сио је Спасојевић, мада не смемо заборавити и занемарити даље напоре у сузбијању оваквих и сличних тенденција. Посебно морамо уложити сви заједнички на поре да се код појединих радних _ организација одшкрину врата за сваког радника, а да то не буде питање појединаца које не интересује живот осталих. На крају Спасојевић је ис-

· пред комуниста Србобрана

предложио. х конгресу СКЈ да се у: партијске књижице утисне лик друга Тита. Говорећи о проблемима здравствене делатности др

Иван Фајгељ, истакао је да је један од кључних проблема у овој области обједињавање снага и средстава. Стално истицање недо-

статака материјалних сред-

става за извршавање задатака из здравствене заштите је истинито, али и не увек довољно критично И

више изгледа као тужба-

лица а не као став кому“ ниста. Било би далеко 60ље да се траже друга ре-

шења проблема. Пре свега на принципу да се релатив“. |

но велика средства која радни Људи издвајају улот же што боље. добро распореде и ефикасно искористе. > (Наставак на 7. страни)