Borba, Apr 20, 1974, page 7
Папи ата] аи аи Дента тамна
||
20. АПРИЛ 1974. — РЕРЕМ — СТРАНА .Т;.
ПЕТНЛАЕСТА ИЗБОРНА КОНФЕРЕНЦИЈА САВЕЗА КОМУНИСТА ВОЈВОДИНЕ
(Шаставах са, 6. стране)
Са таквим радом се досада не мог бити задовољан. То императивно намеће потребу максималне интеграције у здравству, а У много мењој мери ликвидацију тзв. дуплирања капацитета, о којима се су= више говори, а то најчешће баш није тако у пракси.
Наиме, сви капацитети и погони у здравственој 38штити још увек су недовољни, па дуплирање или чак триплирање не би би= ло штетно. У питању је нешто друго. А то је да са капацитети што ефикасније и економичније користе. Из редова здравствених радника, нагласио је Фајгељ, мора се уклонити ривалство, нездрава конкуренција и монополизам који су се најчешће“ везивали за личности и на тај начин наносили само штету. Насупрот томе, треба у односе међу "здравственим особљем унети максимално дух сарадње и споразумевања као основне елементе самоуправног живота.
Међу многим питањима др Фајгељ је истакао проблем уједињавања свих снага здравствених радних организација и других фактора у високој медицинској настави. Он сматра да је погрешно да се таква решења препусте уском круту који је и до сада њих ре-
да
шавао. Такав став и сада упућује на извесне странпутице које. се јављају, јер је проблем далеко шири и У његовом решавању треба мериторно да учествују пре свега сами студенти, због којих високе!школе и постоје, затим цело здравство за кога се нови кад-
рови стварају и најзад сви.
могући наставни капацитети који треба овако постављене задатке да реализују на најбољи и најцелисходнији, начин. У толико тнироком склопу питања и у њиховом решавању треба да учествује заиста велики број, комуниста _ поготово што је непосредио заинтере совано и цело друштво јер се ради о његовим виталним интересима.
Љубица Стојковић, делегат из Чоке, говорила је о идејним проблемима наста ве у основтим' школама.
— Једно време је идејност у школској настави би ла обраћала пажња на образо вну, а мање на васпитну страну рада у школи, мада је то У основи нераздвојиво. Марксистичко - материјали стички поглед на свет мало је имао места у школи. Наше. активности су у том правцу биле ослабиле, на је и утицај школе ослабио. За то и није чудо што су деца све више почела да одлазе У пркву, на часове верске наставе.
ДЕЛЕГАТСКИ СИСТЕМ — ФАКТОР
ДАЉЕГ РАЗ
Озбиљно смо се забрину ли пред чињеницом да од 139 просветних радника имамо свега 57 чланова Савеза комуниста. Актив чланова Савеза комуниста про светних радника _ донео је одлуку да се што пре преиспита идгјна спремност просветних радника у нашој општини, да се види лик просветног радника и његово место и улога У дру штву и средини у којој жи ви и ради; где треба да буде лучоноша просзгте и кул туре, где треба да спроводи у дело тековине наше наро дноослободилачке борбе и самоуправног социјализма, стварајући генерације које ће то дело наставити и раз вијати. Увођењем марксистичког образовања у школама учинили смо тек први корак ка том циљу. Новим наставним програмом, наро чито изборним делом, моћи ћемо да постепено исправљамо оно што смо до сада пропустили. Отварањем установа за дневни боравак, где ће деца моћи читав дан да нађу себи посла и забаве, помоћи ћемо и запосленој мајци да безбрижно оба вља свој посао на радном месту, и отргнути децу Од поповске лопте која се шутира у црквеном дворишту.
Кроз пионирске организације које су почеле да 0живљавају у нашим школама. а које су годинама би ле запостављене, развијамо самоуправну свест код деце и стварамо активне но сиоце и борце за радничко самоуправљање.
Мојсе Костић, делегат из Вршца, говорио је о обавези Савеза комуниста у борби за оживотворење промена у политичком систему које се управо спроводе.
— Најдубљи смисао и вре дност делегатског система — рекао је између осталог Костић — које су открили класици марксизма, нарочи
' дим
ВОЈА САМОУПРАВЕ
то Маркс и Лењич, треба видети у његовој могућности да повеже функције ра да и функције управљања, шта више, у његовој могућ ности да функције управљања подреди и изведе из функције рада. Делегатски систем, у стгари, омогућава ковкретан начин повезивања радних и самоуправних активности у основним орга низацијама живота и рада и ширих одлика друштвено-политичког оргтанизовања, другим речима, омогућава вертикалну и хоризов талну интеграцију друштва на самоуправним основа ма. Тиме се превазилази посреднички и представни, чки карактер демократије и ствара се шири простор за конституисање социјалисти
чке демократије и самоупра ·
вљања у свим срединама и на свим нивоима, а не само,у микроћелијама друштва. Историјски значај увођења делегатског система виуправо У повезивању одлучивања У основним самоупгравним заједницама и организацијама са одлучива њем у ширим оквирима дру
штвелог организовања, пре свега, са одлучивањем У друштвело-политичким заје
гвипама. У Платформи за припрему Х конгреса СКЈ реченпо је следеће: „Делегатски систем треба да смогући директно повезивање удруженог рада и одлучивања у друштвенополитичким заједницама.“ То је прави, самоуправни пут развоја, и увођење делегатског система треба да изврши повратно дејство на развој самоуправљања на свим нивомма и у свим сре динама. Ту је средиште бит ке где мора неизоставно, У наредном периоду, да се на ђе Савез комуниста са свим њетовим снагама. Јер делегатски систем не треба само да одражава, већ тре-
умова Ура
Ране са ГОВОРНИЦЕ:
Амалија Тарнацки говори
ба и да подстиче даљи развој самоуправног односа, У том смислу може се говори
ти да је делегатски систем "не само: мерило већ и фак
тор даљег развоја самоуправљања. · Питање како ће проради ти тај систем, углавном за виси од воље, моћи и способмести наших организованих субјективних снага, "нарочито од СК, ССРН и Синдиката, без обзира на то што је остваривање тог си стема право и дужност сваког од нас као радних људи и грађана ове заједнице. Због тога се слажем са мишљењима да је суштину и функционисање деле гатског-скупшштинског систе ма могуће схватити само кроз троугао делегације скупштине — друштвено-по литичке организације, При томе треба увек имати у ви ду да радни људи не бирају делегације да би себе обезвластили и на њих пре
запостављена, Више се нели сва овлашћења у ве-
зи са одлучивањем, већ, на против, да би преко делега ције могли ефикасније да утичу на доношење одлука.
Радни људи морају веровати у реалност делегатског система и бити спремни да ту реалност остваре. Прворазредну улогу и одго ворност у томе имају друштвено-политичке срганиза ције — СК, ССРН и Синдикат. Оне не смеју дозволити манипулисање делегатским
"системом, оне се морају нај
непосредније ангажовати, у директним акцијама, да он буде целовито остварен и да се отклони сваки покушај његовог деградирања. Зато је потребно изменити метод деловања и у њима и у скупштинама, а пре све та, не сме се прекичути кон тинуирана веза између оних који образују делегацију и делегације и између делегације и делегата, јер је то веза радних људи са њихо вим функцијама, са њихо-
ЋЕ
ОБЕЗБЕЂЕН КОНТИНУИТЕТ РЕВОЛУЦИОНАРНОГ ДЕЛОВАЊА: делегати, Копференције скв
вом влашћу. У противном /
би то значило пословно уда љавање радничке класе од места које јој припада у 0основним организацијама Удруженог рада и заједница ма као ,'и скупштинама. Нема сумње да ће у оства ривању новог система бити тешкоћа чак и техничке природе, али непосредни ин терес радних људи и могућ ности да они одлучују о ње му треба да буде подстицај за њихово превазилажење.
ПОЈАЧАНА АКТИВНОСТ ОМЛАДИНЕ
Михаљ Балог, делегат из Руме: на Ш. конференцији СКЈ — рекао је поред осталог делегат Балог — која је свестрано припремљена и која је расправљала о омладини, изнета је цели на погледа, оцена и ставова СКЈ. о активном учешћу омладине у развоју само управног социјалистичког друштва, као и борби Савеза комуниста Југославије за
њену социјалистичку усме- .
речост,
Да би се резолуција Ш. конференције СКЈ могла спровести у дело, потребно је и већег ангажовање ортанизација СК, пре свега ме ђу омладином. Сви комуни сти морају увек имати на уму да је њихово ангажова
ње у раду са младом тенерацијом један од веома битних предуслова за чување и развијање кочтинуитета револуције. На првом месту су овде велике обавезе младих комуниста. Ми млади чланови СК. морамо пре гвисходно да делујемо у сво јој средини, да утичемо на своју генерацију, да делује мо у свим сферама омладин ског рада и живота.
Такође јеБеопходно да "Савез комуниста као авантарда самоуправног социјалистичког друштва непрекидно развија такве начине и методе свог деловања који ће обезбедити да ини цијативе младих, које они покрећу, буду што брже реализоване. ОЈАЧАТИ АКТИВНОСТ КОМУНИСТА НА УНИВЕРЗИТЕТУ.
Да би се то реализовало, потребно је стварати и организовати сталне активе (комисије) комуниста у свим сферама живота и рада мла дих. Такође би требало на нивоу Покрајине и општина формирати сталне активе и комисије које би прева сходно биле задужене за рад са смладином.
Др Паула Путаров, делегтат из Новог Сада, говорила је о неким питањима идејно-политичког деловања гемуниста на Универзите-
Организација Савеза ко-
о активности ск · на универаитеру
муниста Новосадског верзитета својим целокупним деловањем у протеклом периоду, потврдила је доследно прихватање Писма и говора друга Тита, за"кључака 52. и 56. седнице Покрајинског комитета СК Војводине и ставова датих у Платформи за Х конгрес
- СКЈ. На тим основама уни-
верзитетска организација СК је, по оценама руковод ства и шире партијске јавности на Универзитету, повећала своју акциону спо'собност за решавање битних проблема свог развоја.
уни-
У периоду после Писма универзитетска организација је повећана за преко 800 младих комуниста, претежно из редова студената: То је истовремено повећало и могућности и одговорности организације СК на Универ зитету у борби против свих негатвних "појава присутних у нашем друштву, које су нашле своје место и на Универзитету. Мада су ове појаве на Универзитету добиле „своју квалификацију, њихово превазилажење је неједнако ефикасно и спро води се са различитим интензитетом у појединим основним организацијама и огранцима. У последње вре ме појављује се мишљење да су пропусти и заостајања у појединим акцијама комуниста последица њиховог врло великог ангажо вања у спровођењу мера са моуправног. ужовст: сања. Међутим, пропусти су много више последица недовољ ног ангажовања једног дела активног чланства, Због тога се упоредо са спровођењем активности везаних
за самоуправно конституисање факултета намеће озбиљна потреба идејне борбе против недовољне актив ности, сужавања акција, претпостављања личних и других интереса општим и губљења из вида суштинских мотива самоуправног конституисања. .
Све ове појаве сигурно су присутне и у другим рад ним организацијама, али су њихове. последице на Универзитету који је велика
школа · самоуправљача У свим сферама удруженог рада — много озбиљније.
Мислим да би било веома корисно ако би се Катедра за марксистичко образовање, друге институције и радна тела СК задужене за идеолошки рад, прихватили. изучавања метода рада основних "организација и огранака сада, у фази: вели ке активности у самоуправ ном конституисању, у тре-
„нутку када одлуке које се
доносе имају снагу да афир мишу или у нечему компромитују идеју самоуправ ног конституисања.
РЕФОРМА УНИВЕРЗИТЕТА НЕОПХОДНА ПОТРЕБА
Идејне основе самоуправ ног социјалистичког преображај, васпитања, образо вања и научног рада кому нисти Новосадског универзитета су детаљно продискутовали и једнодушно при хватили. Али, читав низ ко нкретних проблема које ће требати решавати у пракси још није до краја сагледано. Јасно је да ће далекосежне промене у нашем дру штву, о којима говоре конгресни материјали, у целини бити значајне за Универ зитет који треба да буде је дан од активних чинилаца целокупног политичког, дру штвеног, културног и техничког развоја Покрајине. Али, најнепосредније обавезе очекују Универзитет у области васпитања, образовања и научног рада и од ваљаности конкретних решења У својој пракси зави сиће вредност идејног опре дељења комуниста на Универзитету. „Укључивање Универзитета у припрему и реализа цију друштвених договора и самоуправних споразума У области образовања и на уке значајно је не само са гледишта обезбеђења егзистенцијалних интереса Уни верзитета и налажења његовог места у нозом образов но-васпитном систему, него и са. гледишта стваралач"ког доприноса који Универ
·законске мере бити
зитет, са знањима и искуствима којима располаже, може да пружи изградњи тог система. Али, допринос Универзитета у великој ме ри ће зависити и од ангажо вања комуниста и других радних људи из других по дручја удруженог рада и свих осталих друштвених и политичких фактора Вој водине у реализацији те са радње.
Другу важну компоненту стваралачког приступа комуниста Мовосадског универзитета реформи васпитно-образовног система пред ставља реформа самог Уни верзитета, Очигледно је да промене у васпитнообразо вном процесу не могу доћи само друштвеним утврђива њем статуса свих учесника овог процеса. Мада. ће и потребне и корисне, оне не мо гу бити довољне ако се не буде непрестано мењала клима на целом Универзитету. То доказује и досада шња реформа Универзитета која, и поред многоброј них значајних иницијатива и успешно уложених напора, није дала очекиване резултате. За нама је трогодишњи период. — рекао је Ђорђе. ЏШериштић из Бачке Паланке — од када је Савезна скупштина изгласала уста вне амандмане чија је; су-
штина у томе да представ љају основу Нових продук ционих односа у којима ко начно радничка класа узи-
ма судбину у своје руке и
овлађује дохотком и цели-
"ном друштвене репродукци
је. Тиме се истовремено да је ударац свим до тада нагомиланим препрекама изражезим у концентрацији економске моћи и власти У разним организацијама и институцијама уасталим У протеклом периоду, које су представљале опасну баријеру за даљни развој са моуправљања.
У време јкада су усвојени амандмани, наставио је Перишић, Савез комуниста у целини почев од основне организације СК па навише налазио се на најнижем степену свога утицаја, идеј ле. и акционе способноси. Била је веома изражена па сивност највећет броја члан ства, групаштво, фракционаштво, либерализам, наци оналистичке појаве и одвик нутост од конкретне борбе
и за конкретне интересе ра дничке класе, Другим речи ма, у целини гледано Савез вомуниста није био спосо-. бан да мобилише комунисте и радничку класу у борбу за развој самоуправљања на амандманским основама. Руководство Савеза кому ниста свело је читаву своју активност на узгредне и повремене апеле основним ортанизацијама Савеза комуниста за предузимање акција, али какве акције, којим путевима и на који начин, то је препуштено онима доле у бази. Разне ан тисамбуправне снаге, техно иратске, бирократске као и. разне групе. и појединци, међутим, добро су проучиле суштину амандмана и користећи пасиван и либералистички однос Савеза ко.
муниста, развиле веома ши
року активност наладајући управо суштину нових про дукционих односа и далекосежни значај престројавања на новим основама.
СУШТИНСКО СПРОВОЂЕЊЕ УСТАВА
Чак и посде Писма председника Тита и Извршног бироа, и након 52. састанка ПК СКВ. у неким организацијама остало се при ра нијим гледиштима. 'То се нарочито одразило у пољо привредним организацијама и комбинатима.
У периоду после 52. састанка ПХ СКВ — рекао је Перишић а нарочито у последњем тромесечју обав љени су значајни послови. О сноване су иконституисане, ООУР у смим радним организацијама где је то према нашим проценама било неопходно. Потписани су самоуправни споразуми, изра ђени деобни биланси, доне ти статути. извршени избо ри за нове самоуправне ор гане и друго.
У свему овоме, међутим, било је подоста формали зма а остало је доста необја шњених и нермичишћених ствари. Стога се обављени
посао може сматрати исељу чиво као почетак, јер пред комунистима стоје велике одговорности. и обавезе да се у свакодневном животу и пракси прихвати праве суштине нове организације
ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ НИЗАК НИВО сва. УСПЕХА НА ВИШИМ И ВИСОКИМ |
на уставним принципима у којој ће радник непосредни произвођач имати активну улогу и суштински, а не формално одлучивати о условима и резултатима свог рада. )
Говорећи о васпитању и образовању, Милан Крнић је нагласио да би они могли успешно вршити своју функцију морају да се самоуправно организују, а то значи да самоуправљање и У школама мора постати право и дужност свих уче сника у васпитно-образовном процесу. Само тако ор ганизовано васпитање и образовање у коме је студент субјект, а не објект ва спитно образовни процес мо же имати свој прави смисао. ~
У остваривању ових циљева — нагласио је Крнић — велику улогу има радна дисциплина и одговорност свих учесника у образовноваспитном _ процесу, како студента тако и наставника, јер није случајно речено да организација без дисципли не и радне одговорности исто је што и воденица без воде. у
· ШКОЛАМА
Истина да је у овом по-
"тледу од Писма па на ова-
мо учињен видан напредак, али то још увек није пости гнуто у потребној мери, сто га још увек имамо веома ни ску ефикасност у студирању. Анализе успеха, или бо ље речено неуспеха у сту дијама, показују да је ниска ефикасност вишег и висог школства таква да озбиљно забрињава друштво, те сматрам да је више ни економски не може прихва тити. За ово, у добром делу, криви су сами студенти. јер многи неозбиљно прилазе раду тј. савлађивању наставе, неоправдано изагтају са' предавања и вежби, озбиљно припремају испите, а самим тим доводе у пи тање и свој-успех. Ту није у питању само неангажова ност и незаинтересованост студената већ да ту постоје и озбиљнији проблеми као што су услови рада студената, смештај, исхрана, превелики програми настав ног плана, неусаглашеног са потребама привреде, као и стручна способност наставног особља на вишим и високо-школским установама. не-
У погледу. самоуправљања, рекао је Крнић, студен те треба још више ангажо вати и дати им више могућности у раду самоуправних органа, Треба настоја ти да се премости јаз измеђ професора и студената. Код већине студената осећа се страх и избегавање да
отворено износе своје мишљење у вези појединих про фесора. што је донекле х сп рардано јер сугоадан мора
изаћи на испит код мстог професора о коме је изнео своје мишљење.
Осврћући се на пољопри
вредне проблеме Милорад Милисављевић је-нагласио да је познато да је пољо-
привреда досада била нера' вноправна у примарној рос
подели. Зна се да је врше но и преливање дохотка из пољопривреде У друге трзне привреде. Прехрамбена индустрија није се разликовала битно од поло жаја пољопривреде. чак је. понекад била и усхо'
грло за прихватање неких тржних вишкова. Прометне и друге организације у“ том погледу боље стоје. Жеља пољопри вреде да се отргне и ојача у срганизационом и техвичко технолошком сми слу интегрише се понегде сама. и по правилу, у уске општинске оквире, па ако се не дају нови политички импулем. због једнострано схтм и у наредном периоду ће се стагнирати. Пољопривреда сама,-без ослонца. пре свега на прехрам, бену индустрију, У бољим условима | привређивања 'за гране, лема проспери“ Прехрамбена индуст мора брже да се раз и да се оспособи за
обе
тета, рија вија
(Шаставак на 8. страни)
Грир а а в] =- = и |
ПРОШИРЕН ПОКРАЈИНСКИ КОМИТЕТ
· _ Образлажући предлог кандидата за састав новог МК СК Војводине и друге органе Радован Међедовић је у име кандидационе комисије истакао да су кандидовани активни борци за даљи развој социјалистичког самоуправног система, заснованог на доминантној и водећој улози и власти радниче класе. У том погледу јасно је било формулисан захтев за обезбеђе-
· ње радничке већине у органима СК у општинама и | органима СКу ск Војводине. Да би се изабрали нај-_
погоднији кандидати организоване су широке "диску-
сије у свим партијским организацијама. У основним и општинским организацијама СК том приликом евидентирано је и Кадровској комисији достављено преко 400 предлога за чланове органа СКЈ, СКС и СК Вој
водине.
У вези са овим предлозима Секретаријат ПК и
консултативне састанке, на којима су учествовали и
| Кедровска комисија организовали су и регионалне
сви делегати. Захваљујући овако широј дискусији
У |: остварени су сви прокламовави критеријуми, У пре-
! длозима;за органе СКВ остварена је радничка већи-
на; и одговарајућа национална _кндидатима се налази и зватан број
заступљеност. Међу комуниста који,
се-први пут бирју у руководство СК: Њихова идејг. |: но-политичка опредељеност, морално-политичким лик: и креативне способности су такве да се са њима може рачунати. Обезбеђена је и одговарајућа заступље-
ност истакнутих и искусних учесника НОБ, жена и омладине. | је такође:
Међедовић СК Војводине мења
истакао да конференција
карактер и одржава се сваке.
четврте године, Покрајински комитет СК Војводине
је највиши орган СКВ — руководство две конференције доноси и утврђује
5
Дејн
неупоредиво
ата
на
|||
партијских радника; |.
(идејно-полити- , |. Ј
чке ставове и усмерава идејно-политичку активност, СК Војводине. Да би Покрајински комитет могао да, одговори свим овим задацима његов састав је проши“ ,
рен са садашњих 85 на 77 чланова.
које. између. | Е: | Џ
У