Borba, Aug 29, 1983, page 3

| СТРАНА 'е]ђе 29. АВГУСТ 1983, — БОРБА

УУ ТКОХОИМ ДЕО ИУ,

"Револ

слободу, независност

(Нови Сад, 28. августа, Танјуг — После дуже и тешке болести, јуче ујутро

Београду је у 78. години живота преминуо Иса Јо| зановић, народни херој, ју-

нак социјалистичког рада, члан Савета федерације, истакнути борац за права

моуправну _ социјалистичку. | заједницу. Из челних редо| ва наше револуције отишао је још један прекаљен

и непоколебљив револу-

__ционар, борац за слободу,

| независност и изградњу __ Титове Југославије, за братство и јединство на-

| ших народа и народности,

| комуниста који је у сваком

| тренутку наше новије историје знао где му је место, који је до последњег даха доследно _ корачао – путем који је трасирао друг Тито. | Живот посвећен _ Партији“

се, ту је доживео и своје __ прво штрајкачко крштење.

У. Београду се, као млад „радник, већ 1924. године

КОСТА НАЂ:

НА ВЕСТ О СМРТИ ИСЕ ЈОВАНОВИЋА

револуције отишао и

Учланио у независне синдикате, и тиме у активну политичку борбу под вођством КПЈ. Након одслужења војног рока, поново се 1928. запослио У БеограДУ. Запажен је по својој активности у синдикалном раду, исте године примљен је у Партију: Од тих дана Иса Јовановић посвећује све своје снаге задацима Партије. Радећи и борећи се, изграђује се политички, стасава у искусног револуционара, дораслог сложеним задацима илегалне политичке борбе. Београдска

полиција га често хапси и.

протерује, најчешће у Вржац, али никад не успева да га онемогући у илегалном раду — Иса: наставља да ради свуда и под најтежим околностима.

Његова храброст и ·-одлучност, револуционарна чврстина и постојаност, уз велико илегално. искуство, долазе до нарочитог изражаја у годинама пред избијање другог светског рата, у периоду обнове и препорода Партије под руководством друга Тита. Након суђења у Београду, кад је ослобођен оптужбе услед помањкања доказа, МЦентраљлни комитет му 1989. године поверава веома одговорну дужност секре.ра ПК КИЈ за Босну и Херцетовину. За кратко време Иса Јовановић, већ на Пето; земаљској конфереицији КИЈ у Загребу,. ујесен 1940. године, подноси извештај о успешној обнови Партије у Босни и Херцеговини, што је било од огромног значаја за ток и резултате народноослободи-

Јоворно је свима у лице

(Нови Сад, 28. августа, Жа· ијуг) — Ису Јовановића срео _ сам први пут 1941. године у | Источној Босни, пошто ме је друг Тито на саветовању У Столицама поставио за члана "Главног штаба партизанских _ одреда Босне и Херцеговине, а Иса је, већ тада био секре_ тар ПК КПЈ за Босну и Херцеговину: Био сам изузетно срећан због тог сусре_ та, не зато што је и он Во| јвобанин, него што сам о | њему чуо све најбоље. Он је | пре рата положио све рево_луционарне испите пред _ класним непријатељем. Џо|| знато ми је било Исино херојско држање пред полици_јом и мучења које је херојски поднео.

__ Са „лигитимацијом“ хероја | дошао је у Источну Босну. ·__Мени је тих дана веома помогао, објашњавајући ситуацију у земљи, јер сам се не_ посредно пре тога вратио, после ратовања у Шпанији и | боравка у заробљеничком лоТору. Одмах сам запазио да _ је Иса истински марксист, са || Узразитим класним опреде__љењем. | Ове године дуж јадранске обале _ вота и причинили материјалну шт

„Код Исе мисе свиђало, и то што је до краја 'живота остао скроман. Знам да је највише волео да разговара са сељацима, радницима, обичним људима. У њиховом друштву најбоље се осећао. Говорио је отворено и оштро, али једноставно и свима разумљиво. Није се обазирао на то што

ће свима у лице без устручавања, рећи и најнепријатније истине. Због тога смо га сви, његови пријатељи, још више волели и поштовали каже Коста Нађ.

" Телеграми саучешћа

Телеграме саучешћа породици преминулог револуционара и народног хероја Исе Јовановића упутили су: председник. Председништва СФРЈ Мика Шпиљак, предПредседништва пик СКЈ Драгослав Марковић, чланови ; Председништва СФРЈ Петар Стамболић и Цвијетин Мијатовић и други.

седник

ожари: од Н

ватрогасне сирене су се огласил ету већу од 250 милиона

уционар до последњег

_ Из челних редова наше

лаха

је још један прекаљен и непоколебљив револуционар, борац за

изградњу Титове Југославије

ДОСЛЕДАН БОРАЦ: Иса Јовановић

лачке борбе. Убрзо затим,

почетком 1941. године, учествује на курсу ЦК КПЈ за најодговорније

партијске функционере. Као секретар ПК КИЈ за Босну и Херцеговину учествује на Мајском саветовању у Загребу, улажући

Одбор за сахрану

Поводом смрти истакнутог револуционара Исе Јовановића у Новом Саду је формиран одбор за сахрану, који сачињавају: ај „ Душан Алимпић, Богданов, Урош Бајић, Сне-

жана Цветковић, Душан Чкребић, Радивоје Давидовић, Угљеша Даниловић,

Марко Ђуричин, Јонел Ђан, Тома Гранфил, Бранислав Иконић, Данило Кекић, Емил Кеврешан, Срета Ковачевић, Никола Кмезић, Никола Љубичић, _ Гроздан _ Лековски, Петар Матић, Живко Мали, Живан Марељ, Цвијетин Мијатовић, Бранко Микулић, Коста Нађ, Миливоје Милиђевић, Бранко Пешић, Бојан Полак, Васко Попа, Душан Поповић, Хамдија Поздерац, Ђорђе Радосављевић, Миленко Радованов, Иштван Рајчан, Жика Радивојевић, Миланко Реновица, Ида Сабо Срета Савић, Душан Секић,

Срета Стајић, Стојан Стојчевски, Иван Стамболић, Стјепан Шишић, Богдан

Танкосић, Лазар Удовички, Радован Влајковић и Славко Веселинов.

Душан |

"после тога све своје снаге з« спровођење тада усвојених смерница за припрему оружане борбе, организовању м дизању устанка на тлу Босне и Херцеговине. У припремању једне, сабо"тажне акције'у Зеници пада усташама у руке. Подвргтнут' је тешким мучењима и осуђен на смрт. Успео је да побегне из затвора и "да дође међу партизане на Романију. Под његовим руководством партијска организација Босне и Херцеговине "успешно извршава

, све политичке и војне за-

датке..

У лето 1943. године друг Тито упућује Ису Јовановића у Војводину, где по"стаје организациони секретар ПИК КИЈ и члан Главног штаба. Његово велико револуционарно искуство долази до најпунијег изражаја у Војводини. џ

„Борац титовског кова

Ослобођењем наше земље започиње нова етапа у животу и раду Исе Јовановића. Он даје изузетно велики допринос организовању народне власти, партијских и фронтовских организација и обнови земље; На Седмој конференцији КПЈ

за: Војводину, у априлу 1945, подноси извештај о организационом с" стању и

развоју партијске организације током народноослободилачког рата. Том приликом поново је изабран за организационог секретара

ПК КИЈ. Напоредо са том дужношћу, Иса Јовановић активно делује и у руководству ЈНОФ-а. Као први председник синдиката Вајводине дао је значајан допринос његовом стварању и развоју. _

Радећи неуморно на 06нови и изградњи социјалистичке Југославије, Иса Јовановић у послератном периоду успешно обавља задатке на многим дужностима — као посланик Савезне и Републичке скупштине, председник Народне скупштине "Србије, члан Извршног већа Србије, члан централних комитета СКЈ и СКС, члан Савезног одбора ССРНЈ, члан Главног одбора ССРНС, члан Председништва СУБНОР Југославије, председник Контролне комисије ПК скс.

И после пензионисања остао је активан друштвено-политички радник. Као члан _ Савета федерације увек је остајао у тесној вези са радним људима и грађанима, уверен да је то један од битних услова за успешно политичк. деловање. У свим преломним тренуцима наше новије политичке историје био је доследан борац за спровођење политике друга Тита и СКЈ, одлучан против свих покушаја скретања и

слабљења с" нашег самоуправног социјалистичког друштва.

За велике. заслуге одли-

кован је орденима Народног хероја и Јунака социјалистичког рада и другим високим ратним и мирнодопским одликовањима.

РАДОВАН ВЛАЈКОВИЋ:

ђорио се за човека

#41 њења патка (Нови Сад, 28. августа _ "Друга Ису Јовановића упознас сам пре више од 40 година, после његовог доласка из Босне и Херцеговине у Војводину. Тај први сусрет с њим у Срему, био је врла импресиван. Пред собом смо видели човека који је својом појавом · одавао одлучног борца, комунисту и руководиоца наше револуције и НОР==. Бољим упознавањем доживљавали смо га управо таквог какав је стварно у целом свом животу био.

Иса Јовановић је, по Влајковићевим речима, личним примером, снажно утицао на људе; на делу показујући како изгледа и понаша се раднички борац у свим, па и најтежим приликама. У разговору с људима, био је отворен и непосредан, било да је изражавао најделикатнија мишљења, било да је нешто критиковао као неприхватљиво. — У сећању Иса остаје као врло покретљив, динамичан,

човек од акције. Био је и врло емотиван, како народ каже, душеван човек. У његовој природи није било да градира свој однос према људима, њиховом знању. и положају, него према њиховом понашању и доследности у оживотворењу идеја и идеала нашег покрета и Партије. Тешко ми пада осећај да више тог блиског човека нема рекао је Радован Влајковић.

Саучешће „Црвене звезде“

Спортско друштво Црвена звезда упутила је телеграм саучешћа породици преминулог револуционара Исе Јовановића који је био један од његових првих чланова и дугтогодишњи председник Фудбалског клуба.

емара до намере

е 304 пута. — Пожари су однели седам људских жидинара |

ПРЕДСЕДНИШТВО општинског | КОМИТЕТА СК ПРИШТИНЕ

Непријатељ не одустаје |

Заустављање _ исељавања мора бити преокупација пе само форума и друштвено“ -политичких организација, већ и сваког грађанина, Привредни криминал у порасту (Приштина, 28; августа, Танјуг — На седници Пред

седништва Општинског комитета Савеза комуниста Приштине У проширеном.

саставу јуче је оцењена политичко-безбедносна ситузција и закључено с да њено

даље сређивање остаје нг- | : | конвертибилно

јважнији задатак свих субјеката. Иако знатно мање него раније, организовано деловање непријатеља и даље је присутно.

Оно се манифестује писањем парола, међу којима је „Косово република“ доминантна, затим растурањем писама и памфлета, саботажама, пожарима, хаваријама, вербалном пропагандом...

Председник Општинског комитета Савеза комуниста Приштине Азем Власи нагласио је да су албански наџионалисти и " иредентисти спремни и на грубе методе деловања. Власи зато инсистира на ефикаснијој активности прогресивних снага, а пре свега Савеза комуниста, чиме ће се умањити шансе за организовано деловање > пријатеља.

У овој години евидентирзно је више кривичних дела. Привредни криминал је у порасту. Чести су сукобу између припадника различитих националности, весма је распрострањена вербална пропаганда, посебно на дељкама које на овил сторима имају дугу традицију, а такође је и даље взезма агресивна пропаганца из Ти-

ране. Перфидним 'деловањем

се=

ппо-

албански националисти и иредентисти желе да атмосферу незадовшљетва ми продубљују јаз међунационалног неповерења. .

С друге стране, српски националисти настоје да створе утисак да се на Косову лишта не мења и да не постоје снаге које су способне дз процес стабилизације изведу до краја. За албанске кадрове кажу да су сви исти, а за српске да су неспособни каријеристи који не _ могу, представљати српски нар Укупну политичко-безбедносну ситуацију у Приштини највише оптерећује исељавање Срба и Црногораца који одлазе мотивисани економско-социјалним разлозима, али пре свега због нарушене равноправности, _ затегнутих међунационалних одндса и укупне атмосфере створене контрареволуцијом албанске иреденте.

Учествујући у расправи председник Председништва Косова Шефћет Јашари је рекао да је недопустиво да комунисти напуштају, фронт борбе и одлазе са Косова. Он је истакао да заустављање исељавања мора бити преокупација не само форума и друштвено-политичких организација, већ и сваког грађЂанина. Јашари је указао и на велику одговорност руководства Покрајине за трајну стабилизацију стања на Косову. Упозорио је да се разне непријатељске _ организације и групе удружују и концентришу своје снаге, д отуда и потреба да се Савез комуниста мобилише џи шири фронт борбе за снажнију битку против непријатеља. Битка се мора водити све до ишчезавања и најмањег ексцеса.

одрже

па ан и и ава

| на индустрија

| извозу | Норвешку,

| дакле, ; испоручити | партнерима још два бро) да у вредности од 60 ми| лиона долара. За домаће | наручиоце, осим већ реа! лизоване платформе

„Уљаник“, Пула

Немирно

|енабдевања

Да би се осигурао репроматеријал, сировине | и опрема за бродове — у овом колективу који је на десетом месту највећих југословенских извозника води се велика битка на домаћем тржишту, иако има тешкоћа и са увозом

За првих 6 месеци 1983. године бродограђев„Уљаник“ — Пула остварила је на подручје извоз вредан скоро 22 ми лиона долара. Реч је о једног брода у те пласману електропроизвода и ре-

| зервних делова за моторе. | Извозни план за целу го-

дину

износи 82 милиона долара. До краја године, 'Уљаниковци' ће иностраним

'"Дабин' коју ријечки 'Виктор Ленац управо опрема,

| граде се такође два бро-

да. Почетком идућег ме-

| сеца биће испоручен брод

"Тухобич' за ријечку 'Ју-

голинију' а до краја годи~

не биће готов брод за пул ски 'Истраплов',

Да би се осигурао репроматеријал, сировине и

| опрема за бродове — у

| |

овом колективу који је на десетом месту највећих југословенских изво зника у првом полутођу, према речима потпредседника Пословодног одбора 'Уљаника' Блажа Роцека, воде велику битку на домаћем тржишту, иако има тешкоћа и с увозом. Преко компензацијских послова решен је проблем највећег дела увозних материјала. При томе су коришћени инострани кре дити, но тренутно највише запиње набавка домаћих. репроматеријала. Ста ње је доста тешко јер домаћи гиспоручиоци — коче испуњење '' 'Уљаниковог' производног плана који је највећим делом због тога У јуну ребалансиран. Догађа се, чак, као што је случај с бродским бојама сплитског 'Адриаколора' да 'Уљаник' осигура девизе за увозну сировину и произвођач нормално производи боју, али је не испоручује 'Уљанику'.

Скоро да и нема произ вођача који не тражи девизе, па се дешава да 'Уљаник' мора увозити и оно, што је раније без те шкоћа добијао од дома-

| ћих произвођача. Алуми-

нијумски лим се тако не

| може добити без удружи-

вања, девиза, а тај материјал је нужан за израду специјализованих пловних јединица и превоз ва гона.

Пулским је бродоградитељима, чини се, најтеже, кад им испоручиоци јављају у време кад опрему треба уградити, да је нису почели ни производи-

ДЕСЕТ НАЈВЕЋИХ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ИЗВОЗНИКА (10)

море

ти, јер немају увозни материјал. Унутар 'Уљаника', међутим, закључен је самоуправни споразум о удруживању и приоритетима коришћења девизних средстава, тако да апсолутну предност имају бродови за конвертибилни извоз, затим извоз на кли риншко подручје и на кра ју испорука домаћем тржишту. Домаћим је добављачима понудио самоуправни споразум о удруживању рада и средстава са утвр ђивањем учешћа у заједничком приходу на основи светских цена, али одзив је лош. Добављачи 0оцењују да је такав самоуправни споразум неприхватљив, због светских це на извоза на кредит (брод се извози на отплату од 8 до 10 година).

Последњих месец дана | има проблема с плаћањем у конвертибилним девиза ма, иако се налазе на девизном рачуну. На пример, у Ријечкој банци 'Уљаник' има 500 хиљада до лара и у том износу налоге за плаћање у иностранству. Но, од 8. јула до данас, ни један налог није извршен јер банка и намирује гарантоване обаве зе, тако да се не може ићи ни на службени пут, нити набавити најситнији материјал. |

Што се тиче иностраних кредита о којима се сада много говори 'Уљаник' их не може користити, јер су краткорочни, а бродови се продају дугорочно и до испоруке се наплати свега 20 посто од ценебро да. Стога 'Уљаниковци' и даље намеравају да максимално користе дугорочне иностране кредите, Та ко у Норвешкој имају већ петнаестак година кредит за набавку бродске опреме из те земље.

На заједничком производу. броду, ангажовано је 80 посто капацитета. У најтежој су ситуацији, што се тиче запослености, оне основне организације које имају изванбродски програм. Наиме, девизе су приоритетно усмерене на изградњу бродова, па се остала производња у друтом плану (контејнери, машине за заваривање и електроопрема). Ту ће ста ње унеколико бити побољ шано компензацијским по словима, али је и у тим ООУР-има прихваћено да је једини излаз оријентација на већи извоз.

Лето је, иначе, било изразито радно за пулске Сродоградитеље, па је део, уместо одласка на колективне годишње одморе ралио непрекидно.

_ Седам живота и п

_ Торела је шума на под _ ска места. | Периоду ватра уништи

4 ( Бео 28. августа) — Шумски по Жари ние овог лета буктали ду „на нске обале однели

а ричинили огромну

"Материјалну штету. За 75 летњих да“

на ва е сирене су се огласиле 304 Кот У јуну је било 69 пожвВЊ У ; 1 половини авгу: па Ер РУЧЈУ 93 примор Процењује се да је у овом

„Ра под шумским растињем и И ВИ "а материјалну штету, према Ре и-

Роценама, од преко 250 мили“ | Бара, У односу на период 1, јун У Би август прошле године, овога Ма и10 за 90 одсто више пожара, а мавене Јална штета увећана је за 312 проле“ Ната, Уз то, у пожарима је Уни. у Но за 307 одсто више површина под

СКИМ растињем, него „Хсто време,

Немар и

Највећи број пожара је настао на

подручју општина Сплит (36), Шибепук (30), Дрниш (23), Дубровник (1),

(7). Међутим, у по местима и око ан или два по е штете зна-

ју (10), Корчула ИНИМ туристичким

ж било је свега јед ара, али су материјали

' тно веће од оних где су се ч

ла 14.456 хекта“,

прошле' године У

ешће огла

шавале ватрогасне сирене. Тако но примера ради, 9. јула на острву, о тово у пределу „Скривена лука И тала три пожара, која су увиди 1.600 хектара борове шуме и Мр и ла материјалну штету од око 125 М му она динара. Ови пожари су а аејић % ко је званично утврђено, услед удар

грома. 5455 Неколико дана за редом у Јулу = почетком августа горело је и лороц 68 мог Дубровника. У поподневним 250 вима 28. јула, на Дупцу, ватра је Ила нула зато што неколико зе БОРЕ ИН приликом спаљивања Поа ита тнИНЕ отпадака нису савесно У и етар је учинио своје, па се жар ш таооно у буктињу. Два дана касније,

7 1 жупи пожар 30. јула. у Дубровачкој ~ Аз 512 хек

ин

ја „дивљао“ на површ 13 Кривац је. неисправни пинокИ 5 отребљавао У шум

из и решо који зе Тако је због непажње

однео један живот и 46 милиона динара.

· у ету од причио шт и падинама Дубровника

Истога дана, А несмотрено бачени опушак сравнио |

ме тара борове шу емљом 1.548 хек

и макије и причинио штету од преко

нара. 18,2 милиона ди Е у шибенске

- “ по, р У „азбини, Пела варничења из

општине, 11: ЈУ тековода планула је ва |

електричног дал

тра и начинила штету од 1 милиона динара. И поред будности грађана и ватрогасне службе, 6. јула опет избија пожар на самој периферији овог града. Ветар је пренео ватру на оближње шумско растиње, јер депонија за смеће није правилно и потпуно угашена. Током јула било је још неколико мањих пожара, а инострани туриста, ненамерно већ почетком августа, У самом Шибенику изазива пожар покушлавајући да подгреје храну у конзер-

"Ви. ·

Највише пожара је, према извештајима Танјугових дописника било у ју лу. Горело је на Учкој крај Опатије, на Хвару, Крку, крај Трогира, на Бра чу, поред Цриквенице, Кардељева, на Корчули. Један од неколико шумских пожара који су буктали на Корчули 2. августа изазвала је једна ментално поремећена особа. Међутим, иако сви подаци републичких органа унутрашњих послова још: нису доступни јавности, може се са сигурношћу рећи да је око два одсто од укупног броја пожара настало намерним потпаљивањем. Један број пиромана је већ изведен

пред судије за прекршаје, а за неколи цином се трага.

За период од 1. јуна до 8. августа све општине на Приморју су доставиле републичком Ватрогасном савезу из вештаје о пожарима. У њима се види “

да су у 14,5 одсто „летњих“ шумских пожара проузроковали пољопривредни ци паљењем корова. Несмотрено бачен опушак је „учествовао“ у „пироманству“ са 17,5 одсто. Исти проценат уз рока приписује се и отпадању делова кочионих уређаја возова. Од два до шест одсто узрочника пожара отпада на неугашену депонију смећа, проширење неугашеног пожара, припремање хране на отвореној ватри, искрење да лековода, удар грома, дечија игра и ""самоупала. До сада, само у петнаестак одсто пожара није утврђен виновнНиК. Прве процене стручњака указују да се и поред упозорења у свим туристич ким местима није подједнако савесно припремало за одбрану од ватре. У неким срединама на Јадрану затајила је будност, пре свега, оних који су били дужни да се старају о противпожарној заштити. Али, ово „ватрено“ ле то је потврдило да је затајила и будност извесног броја грађана.

· Неспремност

Пожари су доказали да се олако прешло и преко чињенице да у двадесетак места на Јадрану готово ништа није предузето за одбрану од ватрене стихије, Углавном, ослањало се на су-

седне веће градове, иако су удаљени и |

по 50 километара. У тим местима, по

свој прилици, општински динар ника-_

ко да пронађе пут до добровољног ватрогасног друштва. Новац је понајпре издвајан за туристичке објекте, иако се зна да су столетње борове шуме: не процењива вреднаст за развој нашег туризма. Ватрене стихије су, такође опоменуле да на Приморју још има шест већих туристичких места која ни су донела ни планове заштите од пожара. У последњих 10 година у нашој зем љи је било 10.542 шумска пожара, од

"којих је око 80 одсто горело на дру-

СЛАБА ОДБРАНА; Ватрена стихија овог лета код Каштела

5: +

штвеној својини. Тако је 1973. година плануло 1,827 шумских пожара, да би их већ наредне 1974. било 923, прошле године горело је 1.216 пута. Углавном, просечно, осим 1973. 1976. и 1982. године, за 12 месеци у нашој земљи — се појави између 700 и 900 шумских пожа ра. Према европским и светским мерилима наша земља не спада у сам врх, већ је при дну „ватрене топ листе“. Ипак, у последњих 10 година пла мен је начинио материјалну штету од преко 843,6 милиона динара.

Миле ЛОКАС