Borba, Aug 29, 1983, page 4

О УУЛНОХСИЋ А ЈЕО

ПРИВРЕДА У РЕФОРМИ: ЖЕЉЕЗАРА ЗЕНИЦА

БОРБА — 29. АВГУСТ 1983,

СТРАНА

металурга

Зенички металурзи који дају половину укупне производње челика, у првом полугодишту остварили значајан допринос стабилизацији (продуктивност већа за 8 процената), али тешкоће са снабдевањем угљем за коксовање и репроматеријалом већ у јулу и августу озбиљно „топе“ ефекте полугодишњег пословања. Да ли ће већ премашени план извоза челика за ову годину угро-

•

зити металопрерађиваче2

(Зеница, августа) — Веома гмбициозан задатак да произведу у првом полугођу милиоп и 650 хиљада "тона ' сировог гвожђа, 1,8 милион това челика, милион и 370 хиљада тона кокса и милион и 523 хиљаде тона ваљаних производа зенички металуризи остварили су са 96,1 одсто, али имају доста разлога да се поносе постигнутим резултатима. Захваљујући максималном ангажовању у првом полугодишту, у готово свим ООУР-има повећана је производња у односу на исти период прошле године, а на нивоу радне организације у овом периоду је. У односу на прво полугодиште лане, производња већа за око 10 индексних поелча

Продуктивност

Реализација на домаћем тржишту је порасла за 74,1 одсто, а извоз је већи готово за три пута. За толико је порастао чисти доходак, док су лични дохоци и 0стала примања запослених већи за 38,4 одсто.

ЦИЈЕНЕ

— Ми смо морали повећати извоз јер нису благовремено обезбјеђене аланиране девизе на основу удруживања са корисницима наших «роизеода. У тој структури вајнише је извезено бетонског челика. Колика је, међутим, „корист“ ол тог извоза, највише свједочи податак да је тона челика којег извеземо, за 40 одсто јефтинија него на домаћем тржишту. Но, и по тој цијени моралу смо обезбједити долареза увоз угља за кок совање, гвоздене руде, легу-

ра и дијела ватросталног материјала који се не производи у нашој земљи — каже Нијаз Талић, члап Пословодног одбора Жељезаре.

Откуд овакав успјех кад је металургија као, уосталом, и све гране привређивања, у овом периоду имала не мало тешкоћа у пословању2 _ Оправдано је, чини се, овакво питање тим прије што се зна да су у истом периоду прошле године · радници Жељезаре

СТАНОВИ

Због недостатка средотаво, у свом сРедњорочју ог у 42јвећем зеничком радчоч ко лективу значајно заостаје са иЗгтрадњом објеката друштвевог стандарда, прије свега, станова. |

У прошлој и претпрошлој години предвиђено је да се подигве 500 стакова, али је купљено свега 105.

У Жељезари има више од 5.000 захтијева радника да им се потпуно ријеши стамбени проблем, па је неопходно да се сваке године изгради 500 станова, а металурзи толико пара немају.

„грцали“ у губицима. Појединци су спремни да позитивне финансијске резултате металурга посматрају као "резултат поскупљења њихових производа. Има, додуше, у томе истине, што не скрива, уосталом, нико у овом колективу. Међутим, прави и највећи разлог 0ваквих финансијских резултата је, прије свега, у максималним напорима. цијелог колектива; "Овједочи то најбоље и податак да је продуктивност рада у односу на исти период прошле године већа за 8,1 одето, а у односу на план за 7,2 индекених поена. Производња челика је по запосленом износила 50,8 тсна. а у истом периоду прошле године 49,3.

— У првом полугодишту произведене су 739.063 тоне

сировог гвожђа, затим 852.736 тона челика, 637.853

Успјех и застој _

тоне кокса и 804.8902 тоне ваљаних производа. Посматрајући ове цифре, као и добре финансијске резултате, можемо бити заловсљни. Међутим, пад производње у јулу и августу пријети да озбиљно „истањи, наш лосадашњи успјех — каже Радослав ПШрајнингер, замјеник предсједника Пословодног одбора Жељезаре. Тешкоће Шта то „топи“ ефекте берићетног _ полугодишњег

пословања зеничких металурга2 — И у првом полугтодишту нисмо били без тешкоћа у обезбеђивању сировина и репроматеријала. Међутим, истих невоља било

је и у јулу, због чега је отежано пословање — каже Златко Бучец, члан

Пословодног одбора Жељезаре. Због недостатка сировина, угља за коксовање, као и тешкоћа у снабдијевању ватросталним материјалом и легурама, у јулу је план производње остварен са свега 84,7 одсто, а трепутна ситуација упозорава да би у августу пад прои-

зводње могао бити још драстичнији. Недостатак ватросталног материјала

пореметио је производњу У челичанама, а у ваљаонипама ће због већег квара на тешкој прузи капацитети мировати најмање два мјесеца. И овог љета испољена је

стара „болест“ — тешкоће у снабдијевању угљем за коксовање, којег, заправо,

има, али у складиштима и на бродовима у луки У Кардељеву. Наиме, због недостатка жељезничких вагона, умјесто пет до шест комплетних возова, колика је дневна испорука угља за коксовање, у прошлом мјесецу је у Жељезару та

ПРИМЈЕРНА ПРОДУКТ

ке Жељезаре

допрема била готово двоструко мања. Није, међутим, проблем само недостатак вагона, већ и спорост приликом утовара у луци „Плоче“.

Извоз

Иако црна металургија није типична извозна грана, колектив зеничких металурга је у овом периоду остварио и запажен пласман својих производа на иностраном тржишту. За цијелу годину планирано је да се извезе 50.000 тона ваљаних производа на конвертибилно тржиште. Тај извоз, међутим, остварен је и премашен већ у првом полугодишту. Реализација на иностраном тржишту је, у односу на извоз у истом

периоду прошле године, повећана готово за три пута. ,

Овај извозни „бум“ има, међутим, и другу. страну медаље, Сигурно је да је повећаним извозом оштећена домаћа металопрерађивачка " индустија, чији капацитети вапију за челиком. Ша другој страни, изко није рачунала на овако динамичну извозну експанзију, јер се то директно 0дражава и на слабије снабдијевање челиком и самих производних капацитета унутар система рударско-металуршког комбината, Жељезара је морала сама да на овај начин обезбјеђује девизе за властиту репродукцију. — Свјесни смо да ово није најбоље рјешење ни за нас, а посебно за метало-

ивност У ПРВОМ ПОЛУГОДИШТУ: Радници зенич-

прерађиваче. Излаз треба тражити у оквиру репрошјелине, односно да девизе обезбједе металопрерађивачи, грађевинари и други потрошачи челика — истиче Златко Бучец.

У с зеничкој Жељезари сматрају да је новим законским _ прописима _ овај колектив у систему девизног пословања стављен у позицију · извозне гране, чиме се доводи у питање функционисање _ репроцјелине. Донесени су, овдје кажу, са закашњењем јединствени критеријуми за примјену члана 69. Закона с девизном пословању, али се споро усвајају и још спорије спроводе у живот самоуправни споразуми у овој дјелатности.

Х. СУЉИЧИЋ П. ШКРБИЋ

ПРИЈЕДЛОЗИ О НОВИНАМА У ПОРЕСКОМ СИСТЕМУ ДРУШТВЕНЕ ДЕЛАТНОСТИ У БЕОГРАДУ

· Коров пријети _ ораницама

Мако се права рјешења тек траже, наговјештаји да ће се повећати порез за пољопривреднике подстакао многе да размишљају 0 одустајању од обраде земље. — Пољопривредници сматрају да порез треба повећати угоститељима, јер се они могу обогатити, а не сељаци

(Титоград, августа) — Нови порески „пакет“ који припрема Савезно извршно вијеће и надлежни органи у Црној Го ри, изазвао је већ различите реакције, мада засад мало шта одговорни у релубличким комитетима желе да саопште за јавност, Још: се мјери сваки потез, траже ва-

љани предлози, врше усаг 13- .

шавања, а у неким одговорним институцијама кажу да још нијесу ни добили приједлог мјера новог пореског пакета!

Договор о основама система опорезивања усаглашавалл је стручна међурепублачка група у јулу, па је. нихон овог скупа у Републичком сехретаријату за финалсије Црке Горе. почео да се припрема материјал за измјену закона о порезима срађана:

— Опорезивање личе лсхотка од самосталног обављања пољоприврељне дјелатности, како је прзизиђенло нацртом договора о основама система нореза, суштински се не разликује од важелих олредаба Закона 0 зпз'резизању пољопривредне дјетатпости. Наиме постојећим заколом 6 порезима грађана предзићено је да се порез из пичвој дохотка од пољопривредне дјелатности утврђује пргма катастарском прихољу, што значи да основицу пореза од пољопривреде чини суварни дохедак каже Радослап

Полексић, виши савјзечик 7

Републичкој упреви прихоа. ј Е Ово би готово била сушти-

на новина у закону 0 опоре-

зивању. Надаље, за ову врс-.

ту опорезивања нема битних

новина ни у утврђивању ПОреске стопе. Стопе пореза од

пољопривреде СУ поопорционалне и могу бити различите

по групама катастарсчих општина, или по појецизим катастарским општинама. Битаа новина је у томе што се договором предвиђају веће пореске стопе за оне обвезнике којима пољопривреда није основна дјелатност.

Нови систем опорезизања унио је много немира међу пољопривредницима ове Републике. Предвиђа се да сваки. пољопривредник · на селу води књигу прихода и оасхсда. Да ли сељак може дал се бави и тим послом — питају се многи. Одговор је нег:тиван, поред осталог ~“ зато што је на. стотине неписмених. Питање је и шта опоре= узовати. оним пензлонерима који су, се вратили и живе на имањима својих дједича, ако саде онолико колико моту да обраде, односно колико им је потребно за пизи; потрошњу. Уколико им на то буду већи порези, неће бити мали број оних који ће одустати и од тога посла, па ће тотозо опустјела села остати и без монако малог броја сељзка. Неки веле да ће датл земљу држави, па нека је она: обрађује, као што је то у многим случајевима урађено у о сљедњих 30 година, па на многим парцелама цвјета ко-

ров, порезе, кажу | пољопривредници, треба позећети

угоститељима који су ге 060гатили, а мали је 500] лешзионера-пољопривредниха који у се са имања, чазочито и брдским предјелима, обсгатили, Шрногорски пољопривредници су мишљења па кови систем опорезивања, овако како је замишљен, неђе дати жељене резултате.

Н. ЂУРИЋ

Богатетво као даласт

Због помало већ заборављених закона економије, огром но богатство које већ само по себи представља концен-

трација друштвених делатности у главном граду, само ове године треба да издвоји 36 милијарди динара за Фф

сасвим јасна представа о томе како се ова средства, ко ристе

(Београд, августа — Нерационална употреба друштвених средстава морали су се сложити и финансијски стручњаци најболнија је тачка наше економије. То постаје уочљиво тек када се преведе на конкретан терен:

ЈУ Београду. на пример, због помало веђ заборављених закона економије, огромно богатство које представља концентрација друштвених делатности, за привреду постаје све тежи баласт.

Друштвене делатности У главноме граду преживљавају своје најболније тренутке. Само су у здравству губици достигли размере које доводе у питање завршетак градње и таквих објеката којих се ниједна метропола широм света не би олако одрекла.

Позоришта неће

2 бити7 6

Не тако давно пре само неколико месеци. једино је Народно позориште од свих институција друштвених делатности имало губитке. Још онда је његов управник, Велимир Лукић, „пророчански“ изјавио да оно неће бити ми једино позориште у Београду. које ће морати да сг укине. Ове речи недавно је и званично, на једном скупу. потврдио председник _ Градске конференције ССРН. Богдан Шундерић, најавивши да је Београл. „због недостатка средстава, на најбољем путу да неке значајне

институције културе затвори“. н

— Уосталом. ако производне радне организације могу да буду ликвидиране. зашто и озде не бисмо мешто радикалчо урадили. Биће то веома болно. али полако се приближавамо и таквим одлукама. То ће многе отрезнити — схватиће како се мора понашати у кризи — објашњава ове „педагошке темње“ главнога града Богдан Шундерић,»

Кога ће то, међутим, отрезнити7г Ако се зна да је порекло дохотка па према томе и оног који остварују друштвене _лелатности, У материјалној производњи, онда је јасно да неко други. а не производни колективи треба да почну да се „трезна“. И иначе веома осиромашена београдска привреда, само ове године треба да издвоји 36 милијарди динара За финансирање друштвених делатности. Од тога. само у здравство улаже 19 милијарди, у усмерено образовање — 57 у основно — 5,2, у печју заштиту — 38 милијарде, у културу — 1,3...

Када се томе дода и више од половине личних примања радника онда се само може рећи да су та

средства — огромна а како,

се њима „газцује“. можда је најбоље изразио потпредседник Скупштине града Београда, Ратко Бутулија, ка последњој, „предодморској“ седници Градског комитета СК, постављајући, очигледно, и самом себи, питање; „Да ли

имамо сасвим јасну представу како се и колико ра-

ционално „користе та 09громна друштвена средства2“ Процват естрадне машинерије

зна колика се годишње _ обрћу само за естралу — док су многе културме установе пред затварањем — онда је јасно да систем финансирања у култури, благо речено. није најбоље постављен. Док „духовиа вадградња“ дели судбину своје „материјалне базе“. приватни менаџери праве . „бизнис“ на светском нигоу. а звезде естраде згрћу милионе. да не кажемо милијарде. не увек на најлегалнији начин.

Тешко је разлучити К0јим то све каналима успева ла цвета посао на стадионима. Фудбалери су све чешће само средство мнотим организаторима утакмица, менаџерима и други-

Када се средства

ма да дођу до великих пара.

И у издавачкој делатности обрћу се огромна средства, а да нико не успева да уђе у траг свим „мегхинацијамаг“ и „манипулацијама“ којима се служе многе, чак и угледне личлости, не би ли се дочепале огромног богатства.

И што овима боље иде, то култура некултурније пада све ниже и ниже. у нашем, већ превазиђелом, „фолк стилу“. Још се није догодило да се средства која производе естраднаа машинери-

за при вреду постаје све већи терет. — Београдска привреда инансирање друштвених делатности. — Шостоји ли

ја „прелију“. макар и у виду пореза, у фонд за културу, иако би то у овом тренутку за културу сигурно много значило.

На примеру културе се најбоље види како се одливају друштвена средства, често незнано «уд. Јасно је, дакле; да би се. уз мало више труда, кашле рупе и У фондовима здравстља, образовања, дечје заштите, науке... Отуда и парадокс — што се више. рекло би се. радни људи и грађани одричу у корист „надградње“, с правом очекујући да им се то врати у облику одговарајућих услуга. то је друштвеним | делатностима све теже да им такве услу-, ге и пруже. Разумљиво. због „објективно све тежег материјалног положаја“, за који је, наволно једино одговоран наш економски тренутак.

Иза кризе се многи и даље заклањају, изко би се тренутно стање у друштвеним делатностима мирке душе могло приписати кратком споју у самоуправном спорезумевању и договарању. _ Самоуправне. интересне заједнице ових делатвости нису оствариле основну с фучкцију – споја материјалне производње и друштвених делатности. По речима _ Ратка систем финансирања у њи» ма и не подстипг на рацио-

"нално понашање, што ЗНА-

чи ла се паре ненаменски буквално расипају, а онда, разуме се, испостављају

рачуни, коме другом, него. опет, приврели. , Милица ТОРОВ

Бутулије,

| НА КРАЈУ НАШЕ СЕРИЈЕ „ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА — ИЗВОЗНИК БЕЗ ДЕВИЗА“

у корист заједничке

штете

је то, управо, у текстилној

| Економске тешкоће, У

којима се наша привреда управо налази, „задесиле | су текстилну индустрију | још пре двадесетак годи| на. Ова грана нашла је | излаз, али и поред свега, ситуација још није једно ставна.

Управо објављена сери | ја написа указала је .на | основне проблеме, али и | субјективне приступе по| јединих радних организа ција из ове бранше, који су, заправо, одраз појединачних републичких, покрајинских и регионал них ужих интереса, тренутно највеће кочнице раз ! воја текстилне индустри је, као јединствене репро целине.

Продуктивност, ако се зме у обзир само директна производња и техноло гија рада, како нас уверавају, на светском је ни ' воу. Кошуља се, на при| мер, сашије за 14 до 18 | минута. Међутим, када се на то додају трошкови ре жије и наша већ тради| ционална „преорганизова| ност“, онда, се дође до ра чунице да ту исту кошуљу шијемо за 26 минута, | а то је испод светске про дуктивности, самим тим и изнад светске производне : цене.

| Једни извозе | други увозе

| Текстилци су, такође, | први створили репроцели | ну, али њеном унпапређе-. њу и развоју нимало ни! су допринели репудличко-ретионални интереси. Тек стилци су посебно кивни на уска гледања им подре ђеност локалним, тренутним интересима поједи| них региона.

— Није реткост да ло | једини „сировинаши“ примарни произвођачи, због тренутног интереса, ' извозе, рецимо, предиво или тканину, а финалис ти — конфекционари, то исто морају да увозе. Наш интерес управо је су протан — извозити финалне производе, евентуал но нешто мало тканина, а предиво — никако. Овако како сада поједини ра де, доприноси се једино џепу страних партнера .истиче Бранислав Гајић, самостални саветник у Општем удружењу _ текстилне индустрије Југославије. магната ресе

лога камв=-

специфичности текстилне индустрије, У односу на остале гране, посебно су изражене У тотово апсолутној зависно сти од увоза основних си ровина. Према "речима Бранислава Гајића, уво| зимо 100 одсто природну | свилу, 99 одсто памука и | лама, 80 одсто вуне и 40 | одсто синтетике,;

. Иначе,

ас дос ти

Текстилна _ индустрија, овако како је конципира на, углавном може да за | довољи те захтеве, Капа | цитети су такви да апсо лутно покривају потребе домаћег тржишта и преостаје прилично за из воз. Сада се постављају питања продуктивнос-

ти, повезаности репроцели | не и заједничког наступа у земљи и иностранству. Ту почињу проблеми.

Јасно је да је мода свет | ски феномен, па је текстилна индустрија динами чна привредна грана, «оја | не трпи никаво затвара| ње, не само у државне, већ ни у границе конти-

Ако је игде могуће функционисање репроцелине, јединственог тржишта и заједничког пласмана, онда

ко ради за свој рачун, од чега имају штете не само | текстилци, већ и наша привреда у целини

овим лаким послом.

индустрији, — Ипак, сва-

нента. Самим тим, и њихов наступ мора да буде јединствен. Текстилци су тога свесни и нема никаквих проблема да се они о, томе споразумевају. Ме ђутим, како истичу у Оп штем удружењу текстил не индустрије, основна кочница баш су републич ке и покрајинске заједни це за економске односе ба иностранством.

Колико памука толико кошуља

Оваква оцена је, вероватно, преоштра, али је сигурно да је мотивисана основним тешкоћама текстилне индустрије. Текстилци „лупају главу“ како доћи до девиза за увоз

ЗАМЕНА УВОЗА

На југословенском нивоу, мора се интензивно радити на замени увозних сировина домаћим. Поједина подру чја некада су била позната по гајењу свилене бубе. Свила је. с друге стране, врло тражен и скуп матери јал, али данас се нико код нас овим пе бави, Шоред из вапредних извозних послова неколико хиљада људи мотло би код нас остваривати лепе приходе бавећи се

Вуну, искључиво квалитет ну. морамо увозити, јер домаћа нема одговарајућа свој ства. Али са опадањем бро ја оваца м те домаће, има све мање, а могли бисмо ње мим извозом бар желико-толико амортизовати увоз.

Конопља и лан веома су квалитетни са ових наших подручја, Услови су такви да их можемо имати и за извог, Али, и то увозимо. Једино памук није ваша пра ва пољоприврелдно-индустриј ска култура. Ипак, уместо садашњих 300 тона, могтт бисмо произвести десет пута више, што у односу на потребних 120 хиљада тона није звалајно, али не запемарљиво. прав ЕН ДРЕА АДИ

неопходних сировина. Уп раво понуђени –кредити, | намењени производњи за | извоз, текстилцима су, не, оспорно, примамљиви, али | има око њих нејасноћа, | посебно кад је реч о покривању увоза извозом и роковима враћања. Бесмислено је, на пример, тра жити да се. за сваки килограм увезеног памука извезе килограм кошуља, а са друге стране, од сировине до финалног про“ извода прође, код нас, и годину дана, а кредит се враћа после шест месеци. Ипак, текстилци сматрају да ће се постићи 0обострано користан договор са одтоварајућим банкама.

Други проблем је обезбеђење рентабилних пос“ лова и максимално коришћење, по свему судећи предимензионираних, про изводних капацитета. недостатку ефектних из возних аранжмана. тек“ стилци виде шансу у ИЗ возу услуга. Наиме, стрл ни партнер уступа ткан“ ну и модел, а наша «он фекција производи фи налне производе. У огак вим аранжманима је згра да неупоредив, мања, али, машине раде.

Све у свему, текстилна индустрија Југославије суочена је са свим тешко ћама које има и остале део. привреде земље, тим што њене гпецифич ности, уз многе организо“ ванији друштасно-економ ски прилаз, мму релатив но брзо постати и њеве предности, Јер, зко је иг де могуће функциониса“ ње репроцелине, јединст“ веног тржишта и зајед“ ничког пласмана, онда је то управо у овој грани. Овако, зависно од локал них могућности и потре“ ба, текстилци ће и даље пословати под неједнаких условима, веома различи то остваривати или не 06 тваривати доходак, а је“ дино радити јединствено само у корист своје штите те. А то је штета и за на шу целокупну привреду

Дарко ГОРШЕК

[