Borba, Dec 24, 1988, page 12

SVET

NEDELJNA BORBA · 24-25 decembar 1988.

strana

Deset prvih 1988.

Neke od njih su bile na prvim stranicama sredstava informisanja tokom cele 1988, a druge su privlačile pažnju nekoliko meseci, ili, čak, samo nekoliko nedelja... Ipak, evo prvih deset ličnosti ove godine po izboru koji je protekle sedmice napravila francuska agencija AFP. I, uz uslov da se ne moramo uvek sa svim ukusima slagati, mi ih nabrajamo: i

Jaser Arafat

Jaser Arafat, najubedljiviji predstavnik suptilne diplomatije, čovek koji kruniše. svoju diplomatsko-medijsku ofanzivu odlaskom u Ženevu i govorom pred Generalnom skupštinom OUN koja mu izražava počasti dostojne jednog šefa države.

Benazir Buto, žena u „tvrđavi islama“, pravi politički naslednik svoga oca, 35-godišnjakinja koja je pobedila na prvim slobodnim izborima koji su posle punih 11 godina održani u Pakistanu.

Džordž Buš, zamenik koji je postao predsednik, političar koji je „napravio pravi podvig za čoveka koji je više od dve decenije bio smatran čovekom iz pozadine“, da bi već sada postao ličnost broj jedan.

Bendžedid Šadli, državnik osporenog a potom ponovo stečenog autoriteta u Alžiru koji je bio suočen sa najozbiljnijom krizom od sticanja nezavisnosti.

Mihail Gorbačov, političar o kome se uglavnom već sve zna, državnik koji je za govornicom Ujedinjenih nacija u Njujorku „izneo. spektakularni predlog, najavivši unilateralno smanjenje snaga Crvene armije“.

Ben Džonson, atletska zvezda koja je postala parija, ubedljivo najbrži čovek na svetu koji je to bio samo tri dana dok nije diskvalifikovan zbog dopihga na Olimpijadi u Seulu.

Nelson Mandela, „živi mit“, proslavio je 70. rođendan u zatvoru, a potom, je premešten u kućni pritvor.

Manuel Antonio Norijega, general, snažni čovek Paname, koji je, prema francuskoj agenciji, ostao upamćen kad je američku administraciju doveo u krajnje nezgodan položaj izjavom: „Neću otići“.

–

Ronald Regan, stari kauboj, uskoro odlazi sa scene u 77. godini, što znači da je najstariji predsednik koga su SAD ikada imale. I u samim Sjedinjenim Američkim Državama mnogi dele mišljenje francuske agencije koja ga svrstava u Jednog od najboljih američkih predsednika 20. veka. On će poslednji put božićne čestitke poslati iz Bele kuće upravo ovog vikenda.

Andrej Saharov se nalazi na desetom mestu ove liste. Prešao je put od disidentstva do „kritičke opozicije“ ne šteđeći ni napore koje ulaže u korist prava čoveka, niti oprez kada je reč o perestrojki čijeg se neuspeha pribojava. Ove jeseni izabran je za člana Prezidijuma Akademije nauka. Putovao je u SAD i „predstavlja ličnost koja ima neosporni moralni autoritet“. ;

Rečeno je već da je teško raspravljati o ovim i ovakvim listama, ali je sasvim izvesno da među ovom „desetoricom“ koje je izabrala francuska agencija, ima dosta onih koji to mesto i zaslužuju — pre svih, utisak je, Jaser

Arafat.

Bogdan Dečermić

\((Od stalnog dopisnika „Borbe“)

Njujork, decembra Američko Ministarstvo pravde, odnosno Odeljenje za specijalne istrage, uveliko priprema optužnicu protiv Momčila Đujića, četiničkog „vojvode“ i ratnog zločinca — o kome je „Borba“ opširno pisala u feljtonu — na osnovu takozvanog Holcmanovog zakona, nazvanog po članu Kongresa Elizabeti Holcman iz Njujorka, donesenog 1979.

Po tom zakonu, američka država, u građanskom postupku, goni one osobe koje su ušle u Ameriku i dobile državljanstvo ove zemlje na osnovu lažnih ili prećutanih podataka o njihovom učešću i aktivnosti u drugom svetskom ratu. Cilj je zakona da se, makar i posle više decenija, napravi čistka među ratnim zločincima, koji su posle 1945. našli utočište u Americi, da im se, posle sudskog procesa i dokaza, oduzme američko državljanstvo, kao prvog koraka ka njihovom eventualnom kažnjavanju.

Po Holcmanovom zakonu dosad je, poslednjih godina, suđeno desetinama ratnih zločinaca i, posle dokaznog postupka, oni su denaturalizovani, odnosno, oduzeto im je državljanstvo SAD. To znači proterivanje iz Amerike i, u većini slučajeva, predstojalo je suđenje za ratni zločin u zemljama gde su ga počinili. Tako su prošli mnogi ratni zločinci, između ostalih, oni iz sovjetskih baltičkih republika, Litvanac Linas, zatim „Ivan Grozni“, Demjanjuk, koji je ubijao u Treblinki i drugi. Na osnovu Holcmanovog zakona, Jugoslaviji je izručen ratni zločinac Andrija Artuković.

Pravna slika

Prema informacijama kojima rapolažemo, Odeljenje za specijalne istrage Ministarstva pravde privodi kraju sastavljanje tužbe protiv Đujića i njena pojava može se očekivati „ovih meseci“, a možda „i ranije“.

Jugoslavija je zvanično, notom, zatražila od američke vlade izručenje Đujića 9. marta 1988. Bio je to i prvi takav zahtev. Na osnovu telefonskog razgovora sa našim generalnim konzulom u Vašingtonu Brankom Kovačićem, kao i, potom, telefonskog razgovora sa vršiocem dužnosti generalnog konzula u San Francisku Željkom Arsenijevićem, dobili smo sledeću sliku o pravnoj situaciji ratnog zločinca Đujića.

Između Amerike i naše zemlje postoji 'ugovor o ekstradiciji, zapravo ugovor koji je sklopila još vlada Kraljevine Srbije, a koji je potom prihvatila i vlada nove Jugoslavije. Na bazi tog sporazuma našoj zemlji su dosad izručene tri.osobe, ratni zločinac Andrija Artu'ković i druga dva „obična“ kriminalca, gonjena zbog klasičnog kriminalnog delikta. Nijedan od njih, međutim, nije bio američki građanin. Razlika u zahtevu za izručenjem Artukovića i Đujića je upravo u tome. Artuković nije bio američki građanin, dok je Đujić primio američko državljanstvo. Ugovor o među'sobnom izručenju između naše dve zemlje izrričito ne predviđa izručenje sopstvenih građana. Dakle, ni Amerikanaca — Jugoslaviji, niti jugoslovenskih građana — Americi, bez obzira na motiv zahteva za izručenjem.

Možemo sami da rešavamo svoje prob

— U najmnogo|judhijoj zemlji sveta Živi više od 80 miliona pripadnika 25 nacionalnih manjina & Prema kineskim zvaničnicima, rad sa narodnoslima u Kihi stupio Je „u najboji period“ & Velika pažnja posvećuje se izučavanju dobrih iskustava Jugoslavije

Aleksandar Popović

(Specijalno za „Borbu“)

(Peking, decembra) — U Kini živi 56 nacionalnosti. Uz najbrojnije Hance, tu je i preko 80 miliona pripadnika 55 nacionalnih manjina. One se nazivaju narodnostima i o njihovom ukupnom životu brine brojna armija stručnjaka Državnog komiteta za poslove nacionalnosti. Petnaest manjinskih zajednica imaju po više od milion stanovnika, ali kao i mnoge druge malobrojnije grupe adekvatno su zastupljene u organima vlasti — sreskim, oblasnim i pokrajinskim.

O mnogim pitanjima specifičnog rešavanja problema u svakodnevnom životu narodnosti razgovarali smo sa Žen Jinongom, zamenikom direktora Odeljenja za kulturu Državnog komiteta za poslove nacionalnosti, inače pripadnikom najbrojnije, hanske nacije, i Čen Lećijem, šefom u Odeljenju za pro-

. pagandu, pripadnikom malobrojne Ton ma-

njine.

Kineska partija i vlada često ističu da je ravnomeran razvoj nacionalnih manjina jedan od prioritetnih njihovih zadataka. Sa kakvim uspehom se sprovodi politika prema nacionalnostima? .

ŽEN JINONG: — KP Kine je'još pre oslobođenja zemlje posvećivala veliku pažnju radu među nacionalnim manjinama. Ustanova za poslove nacionalnih manjina formirana je u Jenanu, provincija Šansi, gde se pre rata

nalazio Centralni komitet. Za vreme velikog ·

marša 1934. godine, kada je kineska Crvena armija ušla u provinciju Sečuan, gde žive i Tibetanci, doneta je odluka o proglašenju radničko-seljačke vlasti tamošnje autonomne oblasti. A u Jenanu, posle oslobođenja, 1949. godine, osnovana je vladina ustanova za ma-

njine. Neki poznati ratni veterani, članovi

Politbiroa partije, nalazili su se na dužnosti predsednika Državnog komiteta za poslove nacionalnosti.

— Državni komitet je obavljao poslove sve do početka kulturne revolucije, kada je prekinuo rad zbog uticaja ultralevičarskih snaga. Posle svrgavanja „četvoročlane bande“, obnovljen je rad svih vladinih ustanova, uključujući i Komitet za poslove nacionalnosti. Danas, možemo slobodno reći, rad sa nacionalnim manjinama stupio je u najbolji period. U proteklih 10 godina ostvarena je prava obnova i pokazala se sva vitalnost rada među nacionalnim manjinama.

Tragom jedne izdaje

·Pop Đujic pod istragom

_ Gde je i šta sada radi poznati rafni zločinac: Odaljenje za specijalne istrage američkog Ministarstva pravde p/i-

vodi kraju sastav/janje tužbe proliv bivšeg četničkog „vojvode“ i njena pojava može se očekivali „ovih meseci”,

a možda „i ranije“

Taj generalni stav — da se ne može izručiti nijedan sopstveni državljanin drugoj državi — vladajući je u kontinentalnim, odnosno evropskim pravnim sistemima, pa i u našem jugoslovenskom. Kada su se 1948. prihvatili stari ugovori sklopljeni u vreme Kraljevine Srbije i potom stare Jugoslavije — recimo, ovaj ugovor O ekstradiciji potpisan sa Amerikom — vodilo se računa da se prihvate samo one odredbe koje odgovaraju duhu pravnog, odnosno, društveno-političkog sistema socijalističke Jugoslavije.

Po službenoj dužnosti

Međutim, zahvaljujući Holomanovom zakonu, moguće je izručenje Đujića, mada je američki građanin. Ali, tome mora da pre-

thodi Đujićeva denaturalizacija, oduzimanje američkog državljanstva, kao prva faza inače dugog sudskog procesa privođenja ratnog zločinca pravednoj kazni. Gonjenje, sakupljanje dokaza za optužnicu, kao i sam sudski proces denaturalizacije, američke vlasti vode protiv Đujića po službenoj dužnosti, eks oficio, formalno bez obzira na jugoslovenski zahtev za izručenjem i u građanskoj parnici. Postavlja se pitanje — koja je uloga u tome jugoslovenskih sudskih i državnih vlasti? Jugoslovenske vlasti su u pravnoj saradnji sa nadležnim američkim vlastima — konkretno, sa Odeljenjem za specijalne istrage Ministarstva pravde — dale dokaze o delovanju popa Đujića za vreme rata, dokaze koji govore šta je taj zločinac stvarno radio za vreme

Zahvaljujući Holemanovom zakonu, moguće je izručenje Đujića, mada je američki građanin. Ali, tome mora da prethodi Đujićeva denaturalizacija, oduzimanje američkog državljanstva, kao prva faza inače dugog sudskog procesa privođenja ratnog zločinca pravednoj kazni. Gonjenje, sakupljanje dokaza za optužnicu, kao i sam sudski proces denaturalizacije, američke vlasti vode protiv Đujića po službenoj dužnosti...

NO So OO[NG NINTUu

SVEDOČANSTVO O IZDAJI: Pop Momčilo Đujić u društvu sa Italijanima 1942. godine

— Na poslovima narodnosti rade dva or-

gana: Komitet za poslove nacionalnosti pri ·

Stalnom komitetu Narodnog kongresa, koji ima zakonodavnu funkciju, a drugi važan organ je vladina ustanova, u kojoj se vi sada nalazite, Komitet NR Kine za poslove nacionalnosti. : — Glavni zadatak našeg Komiteta je da izgrađuje pravilnu politiku i smernice koje odgovaraju realnostima, a prema zahtevu vlade. Takođe pomažemo lokalnim ustanovama nacionalnih manjina u izradi planova za razvoj ekonomike, kulture, nauke, tehnike i ostalih područja života nacionalnosti. Inače, naš Komitet opslužuje oko 80 miliona stanovnika nacionalnosti „raspoređenih“ na 62 do 63 odsto kineske teritorije, uglavnom pored njenih severnih i zapadno-južnih granica. Na nižem nivou postoji 12 visokih škola za pripadnike nacionalnih manjina, zatim cen-

_ tralni folklorni ansambl i zavod za prevođe-

nje na jezike nacionalnih manjina. Izdajemo jedinstveni list „Jedinstvo“, imamo izdavačku kuću nacionalnosti, dvorac njihove kulture... U nacionalnim autonomnim pokrajinama takođe rade ustanove koje se isključivo bave nacionalnim poslovima. : ;

Kakva je zastupljenot pripadnika |

manjina u organima vlasti, lokalnim i centralnim?

ŽEN: — Za organe vlasti poslanici se bi-

raju prema broju pripadnika nacionalnosti.

Međutim, kada su manjine u pitanju, vodi se računa o potrebi da i one imaju svoje predstavnike bez obzira što, po svojoj malobrojnosti, to ne bi bilo po zakonu. Na primer, u Sinkjangu živi 13 nacionalnosti i u pokrajinskim organima vlasti mora da se nađe predstavnik svake od njih. Nacionalne manjine Rusa. Tatara i drugih nacionalnosti u Sinkjangu takođe imaju svoje poslanike u pokrajinskim organima. Pripadnici nacionalnih manjina se nalaze na rukovodećim položajima ili pak rađe kao obični radnici i službenici. U našem Komitetu zaposleno je 250 službenika koji dolaze iz 25 nacionalnosti. Broj profesionalnih radnika, koji brinu o životu i radu pripadnika manjina, iznosi oko 30 hiljada, ne računajući one u srezovima. Precizne podatke nemamo jer se mreža ustanova- za poslove nacionalnosti stalno proširuje.

Na državnom nivou postoji nekoliko finansijskih institucija — fondova za pomoć narodnostima.

' ČEMN LEĆI: Već više godina deluju dva fonda. Jedan je za pomoć Tibetu, a drugi za razvijanje folklora nacionalnih manjina, koji pripada Ministarstvu kulture. Fond za pomoć Tibetu nema državni karakter, njegov glavni zadatak je sakupljanje pomoći od stranih prijatelja, iseljenika i domaćih ličnosti koji podržavaju delovanje tibetantske manjine. Na čelu tog fonda je Pančer ertni (živi Buda) Čoeki Gjalcanj, Tibetanac, inače potpredsednik Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa.

Kakvom je materijalnom pomoći potpomognut razvoj nacionalnih manjina u Kini? a

ČEN: — Od 1979. do 1986. godine ukupna državna finansijska pomoć za razvoj svih nacionalnih manjina iznosila je 55 milijardi i 800 miliona juana. Pored toga, dato je 800 do

' 900 miliona juana iz rezervnog fonda z# po-

moć manjinama u pograničnim krajevima. Svake godine daje se i 3 milijarde .juana na ime kredita, sa niskim kamatama. Pomoć u pamuku i tkaninama od 1985. do 1987. godine iznosila je 2,7 milijarde juana. Pored toga, zaostala područja pomažu se u izgradnji puteva, vodovoda, a u nekim krajevima meštani su oslobođeni poreza ili ih plaćaju u manjem iznosu. Cene industrijskih proizvoda iz krajeva u kojima žive nacionalnosti su na najvišem nivou, a za posebne poljoprivredne i stočarske proizvode utvrđena je maksimalna zaštitna cena. Nacionalne pokrajine uživaju i specijalne povlastice u spoljnoj trgovini, plaćaju manje carine ili su oslobođene takvih obaveza. Inače, u nekim pograničnim područjima lečenje i školovanje je besplatno, kao i gledanje filmova. \ A kakav je doprinos manjina razvoju zemlje? : M ČEN: — Manjine takođe daju doprinos razvoju kineske države. Uporedo sa razvojem proizvodnje na svom, autonomnom području, one su u toku šeste petoljetke (1981-1985) dale državi 213 miliona i 651 hi'ljadu grla stoke — svinja, goveda, ovaca. Međutim, ako u nekoj pokrajini dođe do gubitaka, onda im država: daje odgovarajuću pomoć. 'rata, odnosno da je na prevaran način dobio američko državljanstvo. „Nas u tom postup'ku — kaže generalni konzul Kovačić — for'malno pravno nigde nema. Tužilac je država SAD, a tuženik je jedan američki građanin.“

Ali, kako rekosmo, nadležni jugoslovenski sud, u konkretnom slučaju Okružni sud u Kninu, dostavio je američkom pravnom partneru dokazni materijal o zločinima četničkog zločinca Đujića: listu od preko stotinu svedoka i obilje dokumenata, dve debele knjige raznih spisa i fotografija, koji će služiti Odeljenju za specijalne istragfe u pisanju optužnice. Naravno, Amerikanci će uzeti ona dokumenta koja žele, kao što se ne isključuje mo-. gućnost da doputuju u Jugoslaviju radi saslušanja svedoka i drugih istražnih radnji~Kriterijum dokazivanja u ovoj prvoj fazi, u građanskom postupku je nešto niži nego u krivičnom postupku, gde je kriterijum najviši. Dovoljno je da se stvori „osnovana .sumnja“ da je prećutana puna istina, ili je dat lažni iskaz kod dobijanja dgžavljanstva. Na optuženom je da dokazuje suprotno.

U tom smislu, k tome uz obilje dokaza, teoretski ne bi trebalo očekivati neke posebne teškoće u procesu denaturalizacije Đujića. Tim pre, što naši predstavnici kazuju da su američke vlasti u tom pogledu dosad bile ve-

—

Na kojim se osnovnim problemima angažuju državni organi, među njima i vaš Komitet?

ŽEN: — U aprilu ove godine u Pekingu • je održan sastanak na kome su dodeljena priznanja uzornim kolektivima i ličnostima koji su radili na jačanju jedinstva i progresa naci\onalnosti. Generani sekretar CK KP Kine Džao Cijang je tom prilikom istakao da je glavni zadatak — 3unapređivanje ekonomskog razvoja i kulture nacionalnih manjina. Dakle, pre svega treba da se razvijaju privreda i kultura. No, poznato je da u našoj zemlji postoji problem obezbeđivanja odeće i hrane za nekoliko desetina miliona stanovnika. ~

ČEN: — Dvadeset odsto ukupnog broja pripadnika nacionalnih manjima još živi siromašno. Za 10 miliona ljudi treba rešiti probleme u snabdevanju vodom i u vezi sa stanovanjem. Tri su osnovna zadatka: obezbeđivanje hrane i odeće, vode i stanova.

Da li postoje i u čemu se ogledaju razlike između najbrojnije nacije, Hanaca, i pripadnika manjina?

ČEN: — Da, razlike postoje. Pre svega, zbog toga što su se pripadnici nekih nacionalnih manjina sve doskora, u vreme oslobođenja zemlje, nalazili u stanju prvobitnog društva, dok je nacionalnost Ji bila u robovlasničkom poretku, a Tibetanci u kmetovskom poretku. Sa gledišta razvoja, postoje razlike između Hanaca i nacionalnih manjina, a čak i između samih pripadnika nacionalnosti. . — Drugi razlog je — geografski položaj. Pripadnici nacionalnosti uglavnom žive u pograničnom ili planinskom području, u stepi tamo gde je drumski saobraćaj nerazvijen, a ni druge komunikacijske veze — telefonske pre svega, nisu dobre. Mnogi se bave i najprostijim vidom trgovine — trampom, tako Po veliki broj razlika potiče iz istorijskih raz1088; i

ČEN: — S obzirom na razlike među nacionalnim manjinama, naša partija sprovodi politiku razvoja svih narodnosti. Da bi se otklonile razlike, mi pristupamo na specifičan način svakoj manjini i pokušavamo da otklonimo probleme. Na pfimer, nekim područjima dajemo više finansijskih sredstava, kod drugih brinemo o obrazovanju kadrova, kod trećih potpomažemo industrijski razvoj, podizanje fabrika ili eksploataciju energije i siro-

pari pONBTE JP PJ VnRUP KURIR RU ia ra e m„ ara y;a Pop Momčilo Đujić važi za jednog od bogatijih ratnih zločinaca. Ime. tak je stekao kao biznismen koji se bavi kupoprodajom nekretnina, ali je preduzimao i druge poslove, Ima pretpostavki da je inicijalni kapital stekao od sredstava orga. nizacije „Ravna gora“, kojima je neograničeno gospodario, a ona su sakupljana dobrovoljnim prilo.

· zima od neprijateljske emigracije i

„iz drugih izvora“. yD 0 NOKAUT EA BNP EpE aa E ZEPITOECE JE LXNp

oma kooperativne. Druga faza, izručenje Đu. jića, trebalo bi teoretski, da bude gotovo alu.

tomatska.

Doživotni „predsednik“

Da li bi se Đujiću moglo za zločine počinjene u Jugoslaviji suditi u samoj Americi? Na to pitanje, Branko Kovačić, naš generalni konzul u Vašingtonu, odgovara: ne, jer po američkom krivičnom postupku Amerikanac ne može da odgovara za zločine učinjene u inostranstvu, ukoliko nisu u pitanju dela,počinjena na štetu Amerike; recimo, kada su u pitanju američke nivčanice, falsifikat ili sličan kriminal. Zatim naprimer, ako bi Amerikanac bacio bombu na američko diplomatsko i druga predstavništva, na vojne objekte, sudilo bi mu se (i) u Americi.

Po dolasku u Ameriku, „vojvoda“ Đujić živeo je u Čikagu i okolini, ali se pre desetak godina preselio u Kaliforniju. Nastanio se u malom mestu San Markos, između Los Anđelesa i San Dijega. Tu je, oko njega, i deo ostarelih četnika, pripadnika takozvane dinarske divizije, sa svojim porodicama.

Đujić je, naime, uspeo da uz pomoć okupatora izvuče iz zemlje, u završnici rata, najveći deo sastava te četničke divizije, najpre u Italiju. Kasnije su se raselili, uglavnom u Englesku i Ameriku. Ubrzo po dolasku u Ameriku, Đujić je osnovao četničku organizaciju „Ravna gora“ sa ograncima u Engleskoj i Kanadi, a izdaje i svoj list „Srbija“, čiji je „predsednik i glavni urednik“. ji"

Glavninu članstva „Ravne gore“ činili su preživeli pripadnici „dinarske divizije“, i kako su oni počeli da umiru, tako se i članstvo „Ravne gore“ osipalo i organizacija gubila svoj značaj u antijugoslovenskoj kampanji. Đujić je, inače, svojevremeno bio jedan od najaktivnijih organizatora protivjugoslovenskih akcija u Severnoj Americi i njihov duhovni podstrekač. Ima osnova da se veruje i terorističkih akcija, Mada se čuvao da uvek ima alibi, tako da nema, ili još nema, dokaza o njegovom direktnijem učešću.

Iako osamdesetogodišnjak, Đujić je fizički još krepak i dobrog zdravlja. Često putuje u Kanadu i Britaniju, na godišnje sastanke „Ravne gore“ čiji je, čini se, doživotni predsednik. Pop Momčilo Đujić važi za jednog od bogatijih ratnih zločinaca. Imetak je stekao kao biznismen koji se bavi kupoprodajom nekretnina, ali je preduzimao i druge poslove. Ima pretpostavki da je inicijalni kapital stekao od sredstava organizacije „Ravna gora“, kojima je neograničeno gospodario, a ona su sakupljana dobrovoljnim prilozima od neprijateljske emigracije i „iz drugih izvora“.

leme.

vina. Sve u cilju da se ostvari ravnomerniji razvoj manjina.

Da li ima kakvih razlika u pogledu zapošljavanja, školovanja, ženidbe..?

ČEN: — Kod zapošljavanja pripadnici nacionalnih manjina obično lakše dolaze do posla. Lakše se upisuju u škole. Na primer, upis u školu zavisi od broja poena koje đak „osvoji“, ali se za pripadnike manjina traži obično 10 do 20 poena manje.

ŽEN: — U svim autonomnim srezovima, oblastima i pokrajinama gde su koncentrisane manjine, njihovi pripadnici uživaju povlastice u zapošljavanju, školovanju, napredovanju kadrova. Kod prijema članova partije takođe se uzima u obzir pripadnost manjinama. e

Da li te razlike nailaze na odobravanje ili protivljenje među Hancima?

ČEN: — Autonomna pokrajina, prema svojim specifičnostima donosi lokalne propise za mnoga pitanja. Na primer, za ženidbu i udadbu. Obično se pripadnici manjina mogu dve godine ranije da žene i udaju nego što je to slučaj sa Hancima, odnosno nego što jč propisano Zakonom o braku. Hanci imaju razumevanja za takve specifičnosti.

ŽEN: — Naša politika je takva da nacionalne manjine, kao i cela Kina, sprovode reforme, ali i da sačuvaju svoju tradiciju, običaje. Na ravno, pripadnici manjina pri tome, ipak, VO“ de računa o interesima društva. dd

ČEN: — Na mene se odnose propisi koji važe za pripadnike moje manjine, iako živim u Pekingu. Na primer, ja sam se po svojoj želji oženio u 28. godini, a mogao sam znatno ranije, dve godine pre nego neki Hanac. Ili, drugi primer: prema lokalnim propisima, pripadnici moje narodnosti Ton mogu da imaju dvoje, troje dece, dok Hanci mogu sa“ mo po jedno. Ja sam se odlučio da planiram svoju porodicu i imam jedno dete. Zatim, pripadnici manjine imaju povlastice i kod dobiJanja stanova. Oni imaju više po nekoliko p0ena, zbog pripadnosti manjini, i lakše dobijaju stanove. Međutim, oni pripadnici manjine koji žive u Pekingu znaju da ovde vlada nestašica stanova i ne postavljaju prekomerne zahteve,

Kina se suočava i sa nekim problemima na nacionalnom planu, među kojima se izdvaja Tibet. Šta se čini za rešavanje tih pitanja?

ŽEN: — Mogu otvoreno da vam kažem da u poslovima sa nacionalnim manjinama postoje dva žarišta. Prvo je u Tibetskoj auto“ nomnoj;j pokrajini, a drugo u Sinkjang Ujgurskoj Autonomnoj Pokrajini. Zašto je došlo do pojavljivanja ovih problema?

| e -a : | · · uu 2