Borba, Dec 24, 1988, page 13

· Ukopavanje u rovove

Mirko Klarin

Razvod četvorogodišnjeg „braka iz nužde“, kako je u Izraelu nazivana koalicija des· nog Likuda i leve Radničke partije, oba su partnera dočekala s neskrivenim uzdahom olakšanja. „Nikada više!! — svečano su se, uoči izbora od 1. novembra, zaklinjali i Jichak Šamir i Šimon Peres.

I ne samo oni. Dva dana uoči izbora, mudri i iskusni Aba Eban je u Beogradu (u ekskluzivnom intervjuu za Borbu“), ubeđivao potpisnika ovih redova da je obnova velike koalicije — „apsolutno isključena“. I dodao: „Ne verujem da bi partija to ponovo dozvolila. A i gospodin Šamir kaže isto... nastavljanje sadašnje situacije bilo bi najgore rešenje...“

Pedeset dana kasnije, u Izraelu je inaugurisana nova stara vlada: velika koalicija nacionalističko-građansko:desničarskog Likuda, umereno-levičarske Radničke partije i osnaženog ultra-religiozno-fundamentalističkog bloka, |

Vrlo neprincipijelna koalicija, van svake sumnje. Da bi joj pristupili, svi njeni činioci morali su da se odreknu većine svojih glavnih principa, s,kojima su, sedam nedelja ranije izišli pred izraelske birače. Šamirov Likud je, tako, prinuđen da značajno redukuje svoje ambiciozne planove izgradnje novih jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama; Peresovi Iaburisti morali su da odustanu od planiranih spoljno-političkih inicijativa za hitno pokretanje mirovnog procesa; ultra-ortodoksni polit-rabini prisiljeni su da se probude iz sna o teokratskoj jevrejskoj državi, sna za koji su — u euforiji nakon izbornog trijumfa — za trenutak poverovali da je postao stvarnost.

Šta se, u proteklih sedam nedelja, dogodilo u Izraelu i na Bliskom istoku, da bi obnavljanje već sahranjene iprežaljene vlade nacionalnog jedinstva (ili „nacionalne paralize“, kako su je još nazivali Izraelci), postalo jedina aritmetička i politička mogućnost?I da bi se, još jednom, potvrdilo ono staro pravilo da u politici nikada ne treba reći — nikada.

· Cena i ucena

Neposredno nakon izbora, sve je ukazivalo da će Izraelom, u'naredne četiri godine, upravljati desničarska nacionalističko-fundamentalistička koalicija. Sa svojim „prirodnim saveznicima“ (četiri religiozne i tri ekstremno desničarske partije), Šamirov Likud bi u novom Knesetu imao solidnu (za izraelska shvatanja i praksu) većinu od 65 prema 55 poslanika, .

Što se tako nije i dogodilo, najzaslužniji — odnosno: najkrivlji — su upravo jedini stvarni pobednici novembarskih izbora: četiri ultra-religiozne partije, čije je učešće u Knesetu sa 12 poraslo na 18 poslaničkih mandata. Osećajući da je nastupio njihov tre

Nova stara vlada u izraelu

Osetivši 56, nakon niza krupnih dogadaja na Biiskom istoku, iznova Izolovanim, prilisnutim i napuštenim, Izraelci su reagovali gofovo fiziološki: Zbijanjem redova i ukopavanjem na najWrđe pozicije odbrane postoje-

ćeg

upravo takvoj koaliciji, te je i takva politika proizvod odnosno cena parlamentarne demokratije i aritmetike. _

Mnogo su delotvorniji, međutim, bili protesti jevrejske zajednice u Americi koja se, kao nikada dosad, umešala u izraelsku' unutrašnju politiku, nastojeći da onemogući reviziju Zakona o povratku. Ukratko i pojednostavljeno, izraelski polit-rabini traže novu zvaničnu (državnu) definiciju „ko je Jevrejin“ — kome zakon garantuje „pravo povratka” u „obećanu zemlju“, tj. Izrael, Po njihovoj, ultra-ortodoksnoj definiciji, to je samo onaj ko je rođen od majke Jevrejke ili ga je u jevrejsku veru preveo ortodoksni rabin,

Većina američkih Jevreja, međutim, pripada reformističkim i konzervativnim „ograncima“.judaizma, te su' zahteve ortodok-

.nutak — pošto: ni-Likud·ni Radnička partija" snjh polit-rab IA doživeli kao negiranje nji-

ne mogu bez njih da sastave koaliciju — istupili su sa maksimalnim zahtevima, uključujući i onaj za reviziju osnovnog državnog akta — Zakona o povratku, koji definiše „ko je Jevrejin“.

Preskočićemo ovde konsternaciju koju je, među laičkom većinom Izraelaca (prema nekim podacima, čak 70 odsto), izazvala perspektiva pretvaranja Izraela u teokratsku, Fundamentalističku državu. Njihovi protesti mogli su se jednostavno odbiti argumentom da je većina Izraelaca poklonila poverenje

— Na međunarodnoj areni neki ljudi imaju posebne planove u pogledu ovih oblasti. S druge strane, neki u ove dve pokrajine separatistički su raspoloženi — žele da proglase njihovu nezavisnost.

— Vama je poznato da su 1959. godine Dalaj-lama i nekoliko desetina hiljada ljudi pobegli iz Tibeta u inostranstvo, a iz Sinkjanga je pre oslobođenja prebegao u Tursku Ejša. Svi oni do danas govore o nekakvoj nezavisnosti ovih krajeva. Međutim, nijedna zemlje ne priznaje njihove zahteve. Drug Teng Hsjaoping je rekao da su ti ljudi u inostranstvu „dugo godina brbljali“ o ostvarenju svoje „nezavisnosti“ od domovine, ali to nisu mogli da realizuju. Teng je istakao da ne postoje ljudi koji mogu da odvoje te teritorije od Kine. 36%) |

— Tibet se suočava sa problemima, uglavnom od 30. septembra prošle godine do marta ove godine. U području glavnog grada Lase došlo je do nereda, ali se u njima nije angažovalo 85 odsto stanovnika stepskih i seoskih područja. a |

Da li kineska vlada Tibetu daje neku posebnu pomoć, za razliku od drugih pokrajina?

ŽEN: — Državna pomoć Tibetu obuhvata sve oblasti. Tibet ne daje državi svoje sto„Čarske, poljoprivredne i druge proizvode. Oslobođen je svih poreza. Ne daje ni prihode od spoljne trgovine. Istovremeno, dobija sredstva za izgradnju pokrajine — razvoj privrede, prosvete, podizanje škola, zdravstvenu zaštitu. U odnosu na Tibet sprovodi se sistem državnog snabdevanja.

— Trenutno na Tibetu živi nešto više odi dva miliona stanovnika, od čega je milion i 970 hiljada Tibetanaca. Svake godine dražava daje Tibetu pomoć od preko milijardu i više stotina miliona juana, Pored toga, 17 kineskih provincija i gradova pod centralnom up-

ravom imaju zadatak da pružaju Tibetu pomoć u nekoj oblasti, na primer, podizanju fabrika, škola, školovanju učitelja i nastavnika, slanju lekarskih ekipa, izgradnji prodavnica, podizanju stadiona. Pored toga, trenut.no u celoj Kini radi preko 200 škola za pripadnike tibetanske narodnosti. Inače, potpredsednik našeg Komiteta je Tibetanac Zo-

đa. : Šta se može očekivati kada je reč o rešavanju tibetanskog pitanja? a

ŽEN: — Dalaj-lama je jula ove godine poslao svog predstavika u našu ambasadu u Indiji, izrazivši spremnost da vodi direktan dijalog sa Kinom. Odgovoreno mu je — ako želi razgovore sa kineskim centralnim, vlastima, to može da učini odmah, bez obzira na

· hovog jevrejskog identiteta. I tome se žestoko — a ispostavilo se i uspešno — suprotstavili. ” Nrž

Zaključak koji bi se iz toga mogao izves-

ti::da jevrejska zajednica u SAD ima znatnog

uticaja na izraelsku politiku — apsolutno. je pogrešan. JIzrael od njih očekuje moralnu, političku i, naročito, materijalnu pomoć, a svaki eventualni pokušaj njihovog mešanja, uticanja ili — ne daj bože — kritikovanja izraelske politike, u protekle četiri decenije uspešno je ućutkivan prekorom: „Prvo dođite da s

OSTVARENA PRAVA OBNOVA: Čen Le

vreme ili mesto — bilo u Hongkongu, Pekinu ili kineskoj ambasadi u bilo kojij zemlji. Čak smo kazali Dalaj-lami: ako ima teškoća da lično učestvuje, neka pošalje svog predstavnika na razgovore. Može se razgovarati o svim pitanjima, izuzev o nezavisnosti ili po- lunezavisnosti. Mi možemo da razgovaramo sa Dalaj-lamom, ali ne i sa njegovom emigrantskom vlađom, jer je ne priznajemo. Međutim, sve do danas Dalaj-lama nije nam · uputio odgovor. e

— Proteklih godina mi smo održavali „puteve“ koji vode ka Dalaj-lami. Njegov stariji brat Djalodonzu često se vraća u domovinu, svaki put je toplo dočekan, dočekao ga je i potpredsednik Državnog-komiteta za poslove nacionalnosti Zođa. Vidimo i promenu u ponašanju Dalaj-lame. Nedavno je, za vreme posete nekim zemljama Zapadne Evrope rekao da je poslednjih godina Tibet postigao očigledan napredak u društvenom razvoju. Mi pozdravljamo povratak njegovih pristalica u domovinu, koje takođe govore o napretku Tibeta.

Kakvo je učešće nacionalnih autonomnih pokrajina ı saradnji sa susednim zemljama, u kojima žive matični narodi?

ŽEN: — U okviru politike reformi i ot-

. varanju prema svetu, sve autonomne pokrajine poštepeno pojačavaju odnose ša susednim zemljama. Od konkretnih mera da pomenem otvaranje graničnih prelaza između Sinkjanga i SSSR, zatim prema Pakistanu, iz Unutrašnje Mongolije u Monpoliju. Otvorene su i

„luke koje koriste i susedne zemlje, otvorena

· je mogućnost zajedničkog ulaganja kapitala sa strancima iz susedstva. Pored toga, pred-

TANDEM „NACIONALNE PARALIZE“: Jichak Šamir i Šimon Peres

ći i Žen Jinong u

nama živite, pa ćete onda imati pravo i da utičete i da kritikujete!“

Čuveni izraelski pisac Amos Oz ovako je u jednoj prilici opisao taj odnos: Izraelci su

· glumci na pozornici, a američki Jevreji su

publika, dužna da kupuje skupe ulaznice i aplaudira na kraju predstave.

Međutim, ako već nemaju uticaja na politiku Izraela, jevrejske organizacije u Americi imaju, ili se bar pretpostavlja da imaju, izvestan (mnogi tvrde i značajan) uticaj na politiku Vašingtona, posebno bliskoistočnu. U trenutku kada su neke od osnovnih postavki te politike dovedene u sumnju i stavljene na preispitivanje, nijedna vlada u Jerusalimu ne

'bi rizikovala dramatično pogoršanje odnosa

sa jevrejskom zajednicom u SAD. Utoliko pre što su ti odnosi već načeti moralnom indig-

nacijom (istina, hedelotvornom), koju je izra

elska brutalnost u suzbijanju palestinskog ustanka izazvala u delu jevrejske zajednice u SAD.

· · v .. Fiziološka reakcija Tako je obnova velike koalicije postala prvo poželjan, a nakon prošlonedeljnog

stvarnog zaokreta u američkoj politici — ot-

varanja „suštinskog dijaloga“ sa PLO — i ne-

minovan ishod sedmonedeljnih izraelskih pogađanja o sastavu nove vlade.

aa:

stavnici manjina učestvovali su na više privrednih manifestacija u inostranstvu — na Kanadskom sajmu i na sajmu u Jugoslaviji. Uz podršku kanadske i jugoslovenske.vlade

· ove dve izložbe su postigle veliki uspeh. Ti-

bet je takođe olakšao veze sa Nepalom, a provincija Junan, u kojoj žive pripadnici 23 manjine, oživela je trgovinu sa Burmom i Tajlandom.

Da li postoje nesuglasice između autonomnih pokrajina i centralnih vlasti?

ŽEN: — Među raznim nacionalnim ma„njinama ili među pripadnicima manjina i Ha-

' naca postoje neka neslaganja i nesporazumi,

uglavnom zbog ekonomskog interesa, običaja i navika. Malobrojni Hanci ne poštuju običaje i navike pripadnika nacionalnih manjina. To je poslednjih godina došlo do izražaja i u nekim književnim i umetničkim delima. Na primer, među pripadnicima manjina izazvale su negodovanje novele koje su napisali pisci Hanci, ne poznajućji dovoljno njihove običaje, Kada se pojave takvi i slični problemi, mi se aktiviramo u njihovom rešavanju. Mogu da kažem da su, uopšte uzev, u tome postignuti dobri rezultati. |

— Međutim, između čentralnih organa i autonomija ne postoje protivrečnosti. Protivrečnosti između nacionalnosti rešavaju se preko naših komiteta za poslove nacionalnosti, jer se u njemu nalaze pripadnici raznih nacionalnosti koji dobro znaju svoj jezik i običaje i navike pripadnika svoje nacionalnosti. Postupamo na taj način što pozivamo sukobljene strane i rešavamo konkretna pitanja, Ako je, na primer, to korišćenje stepe, mi

razgovoru sa našim saradnikom

<: x

Odluke Palestinskog nacionalnog saveta, Arafatove izjave o priznanju jevrejske države i odricanju od terorizma, izjašnjavanja u Generalnoj skupštini OUN i njeno privremeno preseljenje u Ženevu da bi Palestinski lider mogao da joj se obrati, diplomatske inicijative Evropske zajednice za hitno sazivanje međunarodne konferencije — osnažene autoritetom lidera kao što su Miteran ili gospođa Tačer, poplava priznanja proklamovane palestinske države... sve je to izložilo Izrael žestokom međunarodnom pritisku i dovelo ga u najdublju izolaciju u četiri decenije njegovog postojanja. No, sve bi to Izrael lakše podneo — ignorišući kao toliko puta dosad mišljenje „ostatka sveta“ — da se ovoj „neprincipijelnoj koaliciji“ (koja, ubeđeni su u Jerusalimu, „ugrožava opstanak jevrejske države“) nije, odlukom o uspostavljanju dijaloga sa PLO, priključio i najveći izraelski zaštitnik — Vašington. ; š

Osetivši se iznova „napuštenim“, „samim protiv sveta“, Izraelci reaguju gotovo fiziološki: zbijaju redove i ukopavaju na najtvrđim pozicijama odbrane postojećeg stanja. Ubeđeni su da se samo tako, jedinstveni i ukopani u političkim rovovima, mogu odbraniti od spoljnih opasnosti i pritisaka: od palestinske države, međunarodne konferencije, pregovora sa PLO, povlačenja sa okupiranih teritori-

. ja, u granice „malog Izraela“ od pre junskog

rata 1967.

Iskusan i lukav političar, Šamir, naravno, zna da bi željena desničarsko-fundamentalistička vlada, uprkos solidarnoj parlamentarnoj većini,.bila preslaba da se suprotstavi istovremeno i snažnoj laburističkoj opoziciji i američkim pritiscima, koji se čine neminovnim nakon Bušovog ulaska u Belu kuću. S druge strane, Peresu je jasno da bi — u opoziciji — teško opstao na čelu nekada vladajuće Radničke partije koju je lično vodio kroz četiri izborna neuspeha. Uloga zamenika premijera i resor finansija koji je lično preuzeo, ostavljaju mu dovoljno manevarskog prostora i mogućnosti uticaja i kontrole nad politikom i delovanjem vlade.

Poznate razlike koje između Šamira i Peresa postoje u·pogledu okupiranih teritorija i

' njihovog stanovništva, kao i u pogledu oblika

i karaktera mirovnog procesa, i dalje će, nema sumnje, paralisati svako kretanje u bilo kom od pravaca koje simbolizuju ove dve ličnosti. Znači: ni aneksija ni teritorijalni kompromis, ni autonomija pi suverenitet (u okviru konfederacije sa Jordanom), ni bilateralni pregovori, ni međunarodna konferencija. Umesto jednog ili drugog koncepta — parališuće produžavanje postojećeg. Dakle ono „najgore rešenje“, po Ebanu.

Dokle? Verovatno sve dotle dok novi i uravnoteženiji američki pristup sukobljenim stranama i novoostvareni, međunarodno verifikovan, globalni konsensus o principima rešavanja izraelsko-palestinskog konflikta, ne dovedu do — kako se to kod nas popularno kaže — „diferencijacije“ među političkim snagama u samom Izraelu, Iste onakve, i isto tako bolne i mukotrpne, kao što je ona kroz koju su morali da prođu Palestinci, da bi napokon odlučili ono što su u Alžiru odlučili i da bi Arafat rekao ono što je u Ženevi rekao. Nevolja je, međutim, u tome što osećanja napuštenosti, izolacije, pritisaka, opkoljenosti... deluju homogenizirajuće, a ne podstiču na diferencijaciju. Ne samo kod Izraelaca, ali kod njih — imajući u vidu iskustva iz protekle četiri decenije, a o prethodna dva milenijuma da i ne govorimo — naročito.

ga kao takvo pitanje i rečavamo, a ne kao političko pitanje, mada je ranije bilo takve prakse. ;

Za kraj, molili bismo vas da kažete u kojoj meri su u rešavanju nacionalnih pitanja u Kini prisutna iskustva drugih zemalja i naroda? ŽEN: — Mi pratimo iskustva i metode drugih zemalja u obavljanju poslova među nacionalnostima. Pri tome koristimo pozitivna iskustva. Ali, Kina ima svoje specifičnosti,

Što se tiče rada među nacionainostima i

'sprovođenja nacionalne politike u drugim zemljama, mi smatramo da je to njihova unutrašnja stvar, u koju se ne mešamo i u vezi s tim ne izražavamo svoja-gledišta, jer svaka zemlja ima svoje specifičnosti. Mi pratimo. to što se dešava u drugim zemljama. Isto tako naši strani prijatelji posvećuju pažnju onomc što se dešava u Kini, na primer u tibetskom „pitanju. Svetsko javno mnenje s pažnjom prati kako se centralna kineska vlada odnosi prema tom pitanju,

— Naše stanovište je da je svaka zemlja sposobna da sama reši svoje unutrašnje stvari, Jugoslavija je takođe mnogonacionalna zemlja. U prošlosti, pod rukovodstvom predsednika Tita, junački se borila protiv fašizma; tokom obnove svoje zemlje sve nacionalnosti i narodnosti su pokazale veliku koheziju. U ekonomskoj izgradnji je učinjen veliki napredak. Dobro su obavljeni poslovi u mnogim oblastima i u rešavanju međusobnih odnosa. Mi posvećujemo veliku pažnju izučavanju dobrih iskustava Jugoslavije. Da ponovim, za rešavanje sopstvenih problema vlada Mk zemlje treba da sprovodi sopstvenu po-

itiku. s

NEDELJNA BORBA 24-25 decembar 1988. strana

13

nedjeljom u svijetu _

Azijski divovi ·

Vlado Teslić.

\

Prateći uspešne posete indijskog premijera Gandija Kini i sovjetskog ministra inostranih poslova Ševardnadzea Japanu (i Filipinima) teško se ne prisetiti vizija mira i saradnje o kojima su tako davno sanjali i ponešto činili u njihovoj realizaciji Gandijev deda Nehru i jedan od stvaralaca i prvih diplomata nove revolucionarne Kine Ču En Laj. Još teže je ne setiti se neočekivanog i čudnog rata između Kine i Indije iz 1962. godine ili drugih ratova i sukoba u azijskom regionu.

Iz Azije, te kolevke ljudske civilizacije, dolazile su nam, naime, jedinstvene, ohrabrujuće i dosad neprevaziđene civilizatorske Pokeko o dobrom susedstvu i miroljubivoj

oegzistenciji kao o formi odnosa među raz- .

ličitim zemljama kojoj u današnjem svetu nema alternative. 1 to u vreme neposredno posle drugog svetskog rata dok je u Evropi besneo hladni rat i b!okovske podele i zaoštravanja. ·Nije bila slučajnost da su idejni rodonačelnici te čuvene „pančašile“, odnosno pet principe miroljubive koegzistencije bili Indija i Kina i da su Nehru i Ču En Laj oko te idejć okupili sve tada nezavisne zemlje Azije u Bandungu gde se već razgovaralo i planiralo i nešto više: okupljanje Azije i Afrike i svih drugih potčinjenih ili siromašnih regiona U jedinstvenom otporu imperijalizmu i ostacima kolonijalizma. Bila je to dragocena inspiracija celom slobodoljubivom i naprednom čovečanstvu.

Od „pančašile“ do ratova

A onda se na Aziju obrušila upravo ta imperijalistička, neokolonijalna i blokovska napast iz drugih regiona i sredina, onih evropskih i američkih, pre svega. U Aziji i na Pacifiku gde su veliki pobednici drugog svetskog rata još držali ogromne vojne snage i gde su neke zemlje već bili pretvorili u svoje isturene vojne baze, počeli su različiti i surovi ratovi.

Spomenimo samo one najpoznatije — u Koreji, pa onaj oslobodilački i antikolonijalni

u Indokini koji se pretvorio u američki osva-"

jački rat. Uz sve to usledio je i indijsko-kineski „pogranični“ rat na obroncima Himalaja. Od „banduškog duha“ malo je šta ostalo

' | osim, možda, što je bio snažna inspiracija ne-

svrstanima na njihovom okupljanju i borbi,

Niko nije ozbiljno objasnio sve okolnosti i uzroke tom velikom preokretu koji je Aziju gurnuo sa njenog pionirskog civilizatorskog kursa u međunarodnom životu u ambis sopstvenih ratova i sukoba i poprište konfrontacije supersila, Ili, šta je uslovilo onaj rušilački fenomen „kulturne revolucije“ u Kini kada se pevalo haosu „pod nebeskim svodom“”?

'U svakom slučaju, lako je uočiti nekoliko ključnih elemenata zaoštravanja u Aziji. Uz američko-sovjetsku borbu za hegemoniju u Aziji, novi faktori su bili američka politika zaokruživanja Kine i pretvaranja Indokine u još jednu isturenu vojnu bazu u Aziji. Sve se to negativno odrazilo i na dalji razvoj Kine, koja je najpre učestvovala u korejskom ratu, a zatim došla u sukob i sa SSSR i sa SAD, pa i sa Indijom i mnogim drugim zemljama,

Poraz Amerike u Indokini i slom „kulturne revolucije“ u Kini i novo otvaranje te zemlje prema svetu doveli su Aziju u neku pat-poziciju u protekle dve decenije.

Amerikanci su, uglavnom, to koristili jačajući svoje pozicije na ostrvima Pacifika a ponajviše u Japanu. Sovjeti su, opet, zadržali svoje vojne baze i snage i prema Kini, i prema Koreji i Japanu na severu, proširivši kasnije svoj uticaj i na jug u Indokini. Kina se, kako je poznato, „otvorila“ prema Americi sklapajući džentImenski sporazum o statusu-kvo u Tajvanu i poštovanju međusobnih granica i interesa. Ostala je, međutim, nepover-

ljiva i gotovo neprijateljska prema SSSR. In-

dija je, opet, svoje interese počela da obezbeđuje u naslanjanju na SSSR, osobito posle ratnog sukoba sa Pakistanom.

Azija je, uglavnom, u tom periodu izgubila svoj specifični i nezavisni politički identitet, pretvorivši se u pozornicu međublokovskog nadmetanja. ;

U tome je, izgleda, najviše „ućarila” Amerika. Bar na području Pacifika čije zemlje Vašington čvrsto vojno kontroliše i koje je praktično preobrazio u sopstvenu jeftinu za· natsku i industrijsku radionicu.

TI Amerikanci i Sovjeti su, međutim, ostali kratkih rukava u svojim nastojanjima da azijsko kopno pretvore u svoje sfere uticaja i isturenu bazu svojih vojnih intervencija. Amerikanci su to doživeli u Iranu (kojeg Pakistan, očigledno, ne može da zameni), a Sovjeti u Avganistanu. Vredi ukazati i na neuspeh tadašnjeg sovjetskog lidera Brežnjeva da u Aziji oformi neki pakt opšte bezbednosti koji bi Aziju još više podelio na dve sfere uticaja. :

„Obilje dobre volje* za novi početak

Azija je u ovom momentu u velikom iščekivanju — kad se velike sile, uglavnom, preispituju, kada se planiraju nove strategije, kada su mnogi problemi azijskih odnosa još otvoreni. Značajna novost je „obilje dobre volje“, u čemu se nadmeću svi partneri uz naglašavanje da žele da zaborave prošlost. To je, naravno, veoma važno i za bolje odnose između Kine i Indije kao i za odnose SSSR i Japana.

Poznato je koliko je teško zaboravljati prošlost i koliko je uz dobru volju potrebno i drugih uslova. Veće razumevanje je svakako

' napredak, ali kako iz dojučerašnje konfron·

tacije preći na detant ili na miroljubivu koeg: zistenciju ukoliko velike sile ostanu pri svojim konćepcijama i prioritetima bezbednosti?

Neka od tih pitanja postavljena su na razgovorima u Tokiju. Japan je, na primer, kao uslov za potpisivanje mirovnog ugovora sa SSSR postavio vraćanje četiri manja ostrva u lancu Hokeida koje su Sovjeti zaposeli u drugom svetskom ratu, što Moskva odbija ukazujući na snažno američko vojno prisustvo u Japanu. Poznato je da i Indija i Kina traže ispravke granice ispod Himalaja pri čemu Indija ne odstupa od Makmahonoveće linije iz 1914. koja je povučena u istočnom delu · Himalaja a Kina od spornih teritorija u zapadnom delu Himalaja koje je osvojila u ratu od 1962.

Novi kvalitet u domenu bezbednosti predstavlja promena politike SSSR i poziv Gorbačova u Vladivostoku pre dve i po godine da svi partneri počnu da smanjuju svojevojne efektive i da odustaju od upotrebe sile. Sovjetski Savez je, kao što je poznato, prihvatio i likvidaciju svojih raketa srednjeg i malog dometa u Aziji i povlači svoje trupe iz Mongolije a svemu drugom iz oblasti razoružanja spreman je da razgovara. Jasno je da to očekuje i od Amerikanaca.

To su bitno nove okolnosti u oblasti bezbednosti koje je Kina znala da uoči i zbog čega je prihvatila i proces normalizacije sa SSSR.

U Pekingu se, naime, više ne insistira na poznata „tri uslova” jer se očekuje da će SSSR ne samo povući svoje vojne snage iz Avpanistana i da će smanjiti broj svojih trupa na kineskoj granici nego da će uskratiti vojnu podršku Vijetnamu za okupaciju Kampućije. Ako se pri tom i Indija odriče pretenzija na Tibet, priznajući ga kao sastavni deo Kine, onda je jasno da se Kina oslobađa „blokade” i na svom severu i na svom jugu, kao što se ranije oslobođila i američke blokade. To su, dakle, uslovi za novu politiku ako ne i strategiju u spoljnoj politici posle „otvaranja”.

U čemu bi ona mogla da bude? Očigledno, za početak, značajno proširenje ekonomske i naučno-tehnološke saradnje sa svim partnerima. Pri tom treba imati u vidu da je vreme konfrontacije u Aziji blokiralo i trgovinu i saradnju između azijskih zemalja svodeći je na simbolične dimenzije. Tu „prazninu” iskoristili su donekle Amerikanci i Japanci, Ali ne i svesrdno niti „punom kaši-

om“ i sa mnogo političkih rezervi.

Kina, Inđija i Sovjetski Savez su, međutim, zemlje-divovi sa neograničenim ekonomskim kapacitetima i značajnim naučno-tehnološkim potencijalima, Može li iko dokučiti efekte međusobnog otvaranja Kine i SSSR ili Kine i Indije u novim međunarodnim okolnostima?

U Japanu, izgleda, ponajbolje to shvataju, ali još nema pravog zaokreta. Da li samo u očekivanju promena strukture sovjetske privrede, na što ukazuju, ili zbog toga što . svetski kapital u celini još nije iscrpeo svoje mogućnosti na razvijenim tržištima?

Azija se, u svakom slučaju, okreće novoj budućnosti i novim odnosima u kojima niko sa strane neće moći ostati ni neutralan ni u ulozi onog koji blokira. Promene, svakako, neće biti brze, ali mogle bi biti bitne za uspostavljanje novog međunarodnog ekonomskog poretka,

PREMEŠTAJ

Radikali jesu dobro došli — ali će svoj januarski kongres ipak morati da održe u BRE severnijim krajevima regiona Alpe — Adria,

ŠANSA

U sedištu EZ — koliko se vidi — počeli su polako da shvataju kakve im se sve perspektive otvaraju ponudom da se pojačaju'sa osam Jugoslavija.

MOST

Tokom susreta u Bukureštu konstatovano je, sa zadovoljstvom, da nacionalne manjine predstavljaju most saradnje između susednih prijateljskih zemalja,

USTUPAK

U Bonu se saopštava da se ne planira uvođenje viza za Jugoslovene koji su primili nemačko državljanstvo.

POTRES

Zemljotres jačine šest ste

voj skali kog je pola die litbiroa PURP,

Iz Varšave javljaju da se tle smiruje, mada 5c ne isključuje mogućnost još nekih pratećih udara. ;

Vojćeholanova Po-