Borba, Jan 20, 1989, page 9

ДНЕВНИК |

БОРБА 20. јануар 1989,

страна

,

| ТАЛИЈИ

Ми етару

(рим, 19. јануара, Танјуг) савезни секретар за народну одтенерал—пуковник Вељко дијевић посетио је данас војну „шадијску школу у месту Ћеза0Х фабрику „Електроника“ ко| се налази у главном граду. Пома тим војним објектима за» зршава се тродневна званична поста Италији делегације оруних снага СФРЈ која је у Ита«" попутовала на позив минисМу ране Италије Валерија занонеа. ' разговори између делегација оружаних снага двеју суседних земаља завршени су синоћ касо у Риму двочасовним сусретом који је оцењен као пријатељси и веома срдачан. Две стране (у високо оцениле међусобну саадњу и нагласиле да она има и шири значај за јачање мира и безбедности У Европи. кадијевића је синоћ примио и италијански председник Франческо Косига и задржао се с

(Београд, 19. јануара, Танјуг) – Састанак заменика министаџа иностраних послова балканских земаља у Тирани, потврђуј, према једнодушним оценама иностраних средстава информисања, да успостављање климе поверења и сарадње на Балкану више није ствар далеке будућности. ·

Највећу пажњу скупу у Тирани, разумљиво, посвећују средства информисања балканских земаља, у првом реду земље домаћина. Наглашавајући да је со-

ла и јесте заинтересована за мир. и разумевање међу балканским земљама, као и за мир и стабилвост овог региона, „Зери и популит“ изражава уверење да ће учесници састанка у Тирани показати политичку вољу за унапјеђење дијалога, сарадње и разумевања на Балкану.

Заменици шефова дипломатија балканских земаља настоје ауТирани пронађу нове путеве ширења међусобне сарадње, у духу мира, разумевања и добросуседства, једнодушна је оцена

(Тирана, 19. јануара, Танјуг) – Потпредседник албанске влале Мануш Муфтиу примио је веЗерас заменика савезног секретера за иностране послове Миливоја Максића и југословен(ког амбасадора у Тирани Новака Прибичевића.

У дужем разговору Муфтиу је Магласио спремност Албаније да (звија _ свестрану економску, Кулурну и политичку сарадњу (4 Југославијом и указао да у

Кководилаца нема места

(Од сталног дописника „Борбе“)

6 (Москва, 19. јануара) — Шта Данас догађа у Југославији, У У писму „Правди“ лекар из к фког Л. Березова2 Читатељки мо ам чланку, у данашла Јроју, одговорио дописник Ртијског гласила из Београда Уадејев. а ославија, пише он, преживвич нимало ведре дане. У зваНим документима се говори “ земља због низа објективИ субјективних узрока налаУ кризи. Велика и очигледна ма 24 Југославије у годинаата родне власти су добро поМ о, зато у извештају неће биИ 0 „позитивном“, што не

Теба никог да збуњује.

ћи Зи

шрораћајући се октобра провук пне грађанима, председЛиза редседништва СФРЈ Раиф ту Ревић је рекао да се основшу Мо тешкоћа састоји у томе проца а у сфери материјалне на ~ Одње већ неколико годием пка у месту. Највећи просуду оНикао у време застоја је во раст цена који једнос-

пустоши породичне буџе-

цијалистичка Албанија увек би-.

Косига примио Кадијевића

нистар одбране Зулоне за народну одорану највише италијанско војно одликовање — „Витеза великог куста"

уручио савезном сек-

њим у дужем и пријатељском разговору. Пре тога министар Заноне је савезном секретару уручио највише италијанско војно одликовање, орден заслуга Републике Италије — „Витеза великог крста“. У контактима делегација оружаних снага две земље размењена су мишљења о ситуацији у Средоземљу, попуштању затегнутости у Европи и састанку КЕБС у Бечу. Било је речи о међуармијској сарадњи и сарадњи у војно— економској области. Војној делегацији СФРЈ синоћ је приређена свечана вечера на којој су били представници читавог италијанског војног врха. Министар Заноне је прихватио позив да посети Југославију. Делегација оружаних снага наше земље, на челу са савезним секретаром за народну одбрану генерал-пуковником Вељком Кадијевићем, вратила се у Београд.

РЕАГОВАЊА НА САСТАНАК У ТИРАНИ

Јеални садржај дијалога

успостављање климе поверења и сарадње — истичу средства информисања земаља учесница – више није ствар далеке будућности

данашњих румунских листова. Посебно се истиче став Букурешта да је, на претпоставкама мирољубиве коегзистенције различитих друштвених политичких система и спремности за сарадњу, неопходно одлучно деловати у прилог сазивања конференције шефова балканских држава у Букурешту.

Радио-Софија подсећа да је прошлогодишњи београдски сусрет шефова дипломатија балканских земаља отворио перспективе јачања мира и поверења на полуострву и одредио смернице свестране сарадње. Скуп у Тирани, на коме се разматрају досадашња остварења београдских одлука, нови је израз растућег узајамног поверења и решености балканских суседа да окрену нову страницу у међусобним односима.

Напомињући да Турска придаје велики значај развоју међубалканске сарадње и разумевања, турски лист „Терђуман“ оцењује да је скуп у Тирани још један корак на путу отвореном у Београду.

Вазтовори Муфтиу – Максић

том погледу сада постоје повољне могућности. У току разговора размењена су и мишљења о појединим суштинским питањима југословенско-албанских односа укључујући и она која се односе на албанску народност у Југославији и делове македонског, српског и црногорског народа који живе у Албанији и који треба да буду фактор јачања поверења и зближавања између две су“ седне земље.

ПРАВДА“ О СИТУАЦИЈИ У НАШОЈ ЗЕМЉИ

Тмурни дани Југославије

Пад производње и стандарда, раст цена, штрајкови и незапосленост највећи проблеми. — По мишљењу југословенских ру-

песимизму и паници

те, смањује реалне дохотке становништва и њихов стандард.

Социјална напетост

У најтежи положај запали су радници са малим личним дохоцима и пензионери, Настала је опасна социјална напетост која продубљава оправдано незадовољство људи.

Танјуг малтене непрестано емитује информације о обуставама рада. Те вести као да нису више нека посебна новост, Скоро сваки дан штрајкују рудари и произвођачи обуће, металци и машинци, железничари, па чак и позорнишни глумци. Једно време није се могло проћи из Булевара револуције у центар града: простор испред Скупштине преплавиле су хиљаде радни ка београдске фабрике обуће. Они су ту дошли незадовољни ниским платама.

По рачуницама југословенских економиста, породици од четири члана потребно је данас за животни минимум 800.000 динара месечно. Средња плата у земљи износи 350.000 динара

месечно. Југословенски политички рад-

ЗАВРШЕН БЕЧКИ САСТАНАК КОНФЕРЕНЦИЈЕ (О БЕЗБЕДНОСТИ И САРАДЊИ У ЕВРОПИ

Много ближе циљу

Простор за преговоре о разоружању у Европи толико је широк да ће у догледној будућности деба-

та међу државним лидерима постати неопходна — истакао совјетски министар спољних послова

Едуард Шеварднадзе чији је говор изазвао в

(Од специјалног извештача „Борбе“)

(Беч, 19. јануара) — И данас, последњег, дуго очекиваног дана бечког састанка КЕБС, још је било више него уочљиво да је Европа, сасвим извесно, упловила у воде, које су много топлије од оних из времена првог и другог хладног рата, и које обећавају да ће ова нова клима над -старим континентом донети много више ведрих, него тмурних дана, из не тако давне прошлости.

Потврдио је то, пре свега, говор совјетског министра иностраних послова, Едуарда Шеварднадзеа, на данашњој седници, који је заслужено изазвао велико интересовање и дипломата и представника штампе, и који је, неодољиво, изазвао нека поређења. Прво са некадашњим излагањима и речником бивших совјетских представника, а потом и са садашњим „рефератима“ неких његових колега из источног дела Европе.

И овога пута, као и на почетку бечког састанка, Шеварднадзеове речи биле су окренуте будућности, па су и његови осврти и позиви на прошлост (укључујући и цитате Толстоја и Русоа) били посвећени том циљу.

Констатујући на почетку да је „међусобно оптуживање и тражење кривице на другој страни, од пре извесног времена, уступило место усаглашеном трагању за политички прихватљивим решењима, совјетски шеф дипломатије је детаљно говорио о томе како његова влада види и тумачи „бечку сагласност“ коју је тако назвао Михаил Горбачов, и шта ће предузети у блиској будућности како би потврдили своју решеност да се путовање започетом стазом настави.

И Шеварднадзе је поменуо „Европу од Атлантика до Урала“ (признавши пре тога да је „бечки састанак уздрмао гвоздену завесу, ослабио њене зарђале потпорне стубове, начинио нове пробоје у њој, и убрзао њену корозију“) Он је потом рекао да је један од основних циљева Совјетског Савеза „уклањање сваког страног војног присуства са територија других земаља, и додао да ће његова земља повући из Централне Европе војне формације и јединице са свим новим наоружањем, укључујући и тактичке нуклеарне системе. —

Потврђујући да Совјетски Савез не спроводи модернизацију тактичких нуклеарних пројектила, да ће презентирати материјалне доказе за своју спремност да смањи број својих трупа и количину свог наоружања, Шеварднадзе је напоменуо да ће Москва и њени савезници до краја јануара обзнанити своје податке о трупама и оружју обеју страна у Европи. Ипак, додао је, аритметика не треба да постане препрека политици.

У вези са недавном конференцијом о хемијском оружју изразио је оптимизам у погледу усвајања конвенције о његовој забрани, и подсетио да ће СССР још ове године почети уништавање ових средстава.

Рекавши потом да су изгледи за остваривање главних циљева веома добри, Едуард Шевардна-

ници и штампа су јединствени у томе да је галопирајућа инфлација која пре свега бије раднике по џепу проблем број један. У 1985. цене су порасле 70 одсто, а у 1988. — 350 одсто. Цене је немогућно сустићи.

Незапосленост остаје један од најозбиљнијих — друштвеноекономских и политичких проблема. Број људи који траже посао достигао је милион 200.000. Она у првом реду погађа омладину. Отуда и „отицање памети“ у иностранство.

Десетине хиљада Младих стручњака већ су отишле у свет у потрази за послом. Према подацима загребачког Института социолошких истраживања више од 40.000 младих стручњака

поднело је молбе за одлазак у'

иностранство. Статистика је саопштила да се сада милион 100.000 југословенских грађана налази на привременом раду у другим земљама.

У октобру прошле године одржан је пленум ЦК СКЈ, На тродневној седници реч је узело око 90 говорника. Отворена је конкретна дискусија о пропустима и грешкама у политици партије,

елико интересовањ

А

СССР Шеварднадзе и Британије Хау.

К5 Е Визија боље ла Европе

„КЕБС наставља да буде и визија и инструмент. То је визија боље Европе. То је инструмент мирољубивих промена“ (Калеви Сорса,фински шеф дипломатије и домаћин следећег састанка КЕБС).

„Неки од догађаја у последњих неколико дана показали су да још не постоји разлика између намере и реалности, између речи и дела, између обавезе и испуњења. Акције које су предузете против мирољубивих демонстраната у Прагу и Лајпцигу не смеју се поноВИТИ,..“ „Историјска је чињеница: чак ни деценије. раздвојености, ни године хладног рата, нису начиниле две Европе од једне, нити две немачке нације од једне. Све што је замишљено да створи вештачке поделе постаје све више анахронизам — Берлински зид је један ст) реликт(Ханс Дитрих Геншер,министар инсотраних послова

'РН).

„Пре готово две и по хиљаде година, гувернер кинеске провинције Чу Фу замолио је филозофа Конфучија да га посаветује како да влада. Конфучи је говорио следеће: На тражи да се ствари обављају брзо, не тражи мале предности, јер ако будеш тражио да ствари буду урађене брзо, спречићеш да буду урађене добро. Ако тражиш мале предности, спречићеш постизање оног што је велико“ (Уфе Елеман јенсендански шеф дипломатије)

„једна држава учесница је у лице традицији и процедури КЕБС изјавила да не преуима обавезу да примењује оне одредбе Закључног документа које сматра „неодговарајућим“. Овим ставовима влада Румуније изгледа покушава да третира бечки Закључни документ као јеловник из којег може да бира оне ствари које јој одговарају, и оне које би да игнорише“.(Џое Кларк,државни секретар за спољне послове Канаде)

„Човек би могао само да пожели да социјални проблеми, демократске слободе и фундаментална људска права, укључујући и она која имају мањине, буду решена у свим земљама, бар до истог степена, као што су то решили у Румунији“. (јоан Тоту,министар

пи у Му Ри па иу и и

ОКРЕНУТИ БУДУЋНОСТИ: Шефови дипломатија Лихтенштајна Брунхарт,

спољних послова Румуније)

дзе се заложио за одржавање једног састанка на врху у оквиру КЕБС. Простор за преговоре о разоружању у Европи је толико широк да ће у догледној будућности дебата међу државним лидерима постати неопходна, нагласио је он.

Истовремено, Европа сама може видети и нови простор за друге димензије безбедности политичку, легалну, грађанску, социјалну и културну заштиту појединаца и народа, рекао је Шеварднадзе. Управо зато, његова земља придаје толики значај

Чланови ЦК су рекли да су про. тести радника основани и разумљиви. |

Пленум је прихватио оставке четворице чланова Председништва ЦК. Први пут у историји партије било је постављено питање поверења Председништву у це лини и сваком његовом члану посебно. Гласало се тајно.

Формирана је комисија за преображај СК. Председник Председништва ЦК Стипе Шувар је на седници те Комисије рекао да је неопходно сачувати све вредности из традиције комунистичког покрета и да СКЈ мора постати савремена партија. То је потребно објаснити, јер понеки своде проблем на метод деловања СКЈ, а други покушавају да му наметну модел буржоаске партије.

Седницу ЦК је готово у целини преносила телевизија. Сада на седницама Председништва ЦК присуствују новинари. То се такође раније никад није догађало. Младн и енергични

Почетком децембра прошле године ЦК је размотрио идејно-

„тростепеној“ конференцији о хуманитарним темама и изражава спремност да пружи „најконструктивнији допринос грађењу сваког од три њена дела“ (у Паризу, Копенхагену и Москви),

Шеварднадзе је такође упозорио на опасности које доносе „демони културног насиља“, и додао да се „културна екологија" упоредо са екологијом природне околине, све више пробија у први план.

„Наш континент није острво. Процес започет у Хелсинкију учинио је Европу кључном ве-

политичке аспекте привредне реформе. Вођена је расправа о припремама 14. конгреса СКЈ који ће бити заказан на посебној седници ЦК. Пленум се изјаснио за закључак по коме у руководства на свим нивоима треба да уђу млади, енергични људи жедни промена, који уживају поверење радниче класе и СКЈ.

Последњи догађаји открили су присуство различитих погледа на актуелне, али и на стра. тешке проблеме друштвеног и привредног развитка земље. Другим речима, говорећи језиком разумљивим совјетском чи“ таоцу, у Југославији постоје. „противници перестројке“.

СКЈ се активно залагао за промене Устава СФРЈ. Главни циљ тих измена је — стварање услова за реализацију реформе привредног и политичког система. У привреди је узет курс тржишног модела привређивања. Отварају се врата за инострани капи. тал који може да улаже средства У домаћа предузећа и да оснива своје фирме. Повећава се улога радничких савета.

Коначни резултати из прошле године још нису сведени, али су дећи према претходним подаци“ ма 1988. није била лака. Индус-

55

У Аустрије Мок,

зом у односима Истока и Запада. Преко САД и Канаде, наш мултидимензионални дијалог и широко обухватна сарадња досегли су и нови свет, а преко Урала и Азију“ — рекао је Шеварднадзе. Називајући Урал руским надимком „камен“ совјетски представник је потом устврдио да се „иза њега“ (Урала) никад неће појавити војна опасност, ни у Европи, ни у Азији.

„Историја је познавала многе умне и смеле пројекте за европско јединство“, наставио је Едуард Шеварднадзе. „Али, они нису могли да буду остварени јер — како је Жан Жак Русо рекао за један од њих — пројект није био довољно добар за Европу, пошто Европа није била довољно добра за њега".

„Да ли је данашња Европа довољно добра за пројект изградње заједничке европске куће2 Убеђен сам, не занемарујући постојеће бројне тешкоће да је Европа способна и да разради и примени овај пројект. Успех бечког састанка довео нас је много ближе том циљу“ — закључио је совјетски шеф дипломатије.

Радомир ЛИЧИНА

Горбачов новембра у Италији

(Рим, 19. јануара, Танјуг) Михаил Горбачов ће посетити Италију крајем ове године. Датум посете утврђен је данас у Бечу током сусрета италијанског министра Ђулија Андреотија и

совјетског министра Едуарда Шеварнадзеа, који се налази на завршници _ Бечког – састанка КЕБС.

Давно планирана и у више махова одлагана посета совјетског лидера Италији утаначена је за другу половину новембра ове године. тријска производња је у девет месеци пала за 1,1 одсто, 2 реална примања радника смањена су за 12,2 одсто.

Нова година почела је брига ма. Уочи празника СИВ је поднео колективну оставку. Од 1. јануара поново су скочиле цене основних прехрамбених производа. Повећане су станарине. У Црној Гори десетине хиљада људи изишло је на улице и на захтев масе највише партијско и државно руководство Републике поднело је оставку.

Не смирују се страсти ни око проблема нормализације стања на Косову. Цитира се писање „Комуниста“ који пише да су неопходне конкретне мере и одлучне акције, јер је психоза страха и неверице грађана Косова у сутрашњи дан достигла претеће размере.

Југославија се налази на „одговорној црти“. Политичка и економска криза су реалност садашњег тренутка. Међутим, по мишљењу партијског и државног руководства земље, нема места песимизму и паници.

У новогодишњем интервјуу југословенским листовима Стипе Шувар је нагласио да СКЈ ос таје најодговорнија организација која ће одиграти главну улогу у демократизацији друштвеног живота. Није реч о томе, истакао је он, да ли ће Југославија бити социјалистичка земља, већ о томе каква ће она бити сутра, шта у њој треба променити, како би се брже савладале тенденције дезинтеграције и нестабилног стања. „Пожелимо југословенским друговима успехе на том путу“, закључује „Правда“.

Томислав МИЛИНОВИЋ

СВЕТСКО ТРЖИШТЕ

(Београд, 19јануара, Танјуг) — На Њујоршкој меркантилној берзи барел нафте продавао се за 19,26 долара, а у Европи још стаје мање од 18 долара, али је сасвим близу те границе. Према свему судећи, лако се може догодити да цена за барел, због веће тражње, ограничења понуде из земаља ОПЕК, а и пада залиха у развијеним земљама, ускоро премаши психолошку грани-

ШВАЈЦАРСКА

(Женева, 19. јануара, Танјуг) — Број Југословена са чланови: ма породица који ће ове године, првенствено услед тешке економске кризе, затражити азил у Швајцарској могао би порасти, процењују званични извори у Берну. Протеклих година просечно је 120 Југословена годишње тражило азил у Швајцарској. Нагло повећање броја избеглица

_|БУГАРСКА

Дијалог Живков —

Митеран

(Софија, 19. јануара) — Бугарска и Француска су потврдиле спремност да унапређују билатералну сарадњу. То је закључено после синоћних преговора шефа бугарске државе Тодора Живкова и француског председника Франсоа Митерана, који је јуче допутовао у Софију. Како јавља бугарска _ новинска — агенција

АУСТРИЈА

Нафта скупља

цу од 20 долара.

У промету осталим сировинама није било драматичних промена. Од трансакција „зеленим“ сировинама пажњу је јуче, на Чикашкој (берзи, привлачила пшеница. Објављено је да је Кина скупила, на слободном тржишту, око 750.000 тона пшенице и овај аранжман директно је утицао на њено поскупљење,

Најезда избеглица

праћено је у Швајцарској све гласнијим захтевима да се ограничи давање азила, посебно емигрантима из појединих азијских земаља. Лане је азил у Швајцарској затражило више од 16.000 особа или око 6.000 више него претходне године. У овом тренутку на решавање својих захтева чека више од 30.000 лица.

БТА, Живков и Митеран су позитивно оценили развој ситуације у међународним односима и изразили спремност својих земаља да и даље допринесе њиховом побољшавању.

После званичних разговора потписана су четири уговора о међусобној сарадњи.

Оставка министра Блеха

(Беч, 19. јануара) — Министар унутрашњих послова Аустрије Карл Блеха поднео је данас оставку, а канцелар Франц Враницки изјавио је на конференцији за новинаре да је оставку прихватио.

Како јављају западне новин-

БРОЈ ИМ СЕ НЕ ЗНА...: Повређена девојка — демонстрант

ЗАПАДНИ БЕРЛИН

ске агенције, министар Блеха (55), који је ту функцију обављао шест година, образложио је да оставком жели да се супротстави оптужбама које га повезују са наводном проневером у фондовима осигурања.

њ

Протест антифашиста

(Бон, 19. јануара, Танјуг) Више од 6.000 људи учествовало је синоћ, како јавља „Немачки радио“ (ДЛФ), у Западном Бер: лину у демонстрацијама против учешћа _ десноекстремистичке „Партије републиканаца“ на предстојећим изборима за Град ски сенат.

У сукобу демонстраната и по лиције поврећено је 95 чувара

ШВЕДСКА

реда, док подаци о повређеним демонстрантима нису саопштени. Притворено је осам особа.

До конфликта је дошло испред Конгресног центра где су „рзпубликанци“ одржавали предизборни скуп. Реч је о малој партији која је настала одвајањем од баварске Хришћанско"социјалне уније(ЦСУ).

Терор ксенофоба

(Стокхолм, 19. јануара, Танјуг) — У Шведској се ових дана поново пише и говори о расизму и ксенофобији, а повод је објављивање података о бруталном мал: третирању странаца у стокхолмском затвору Кронобергсхекет. Тамо је група затворских чувара, дуже времена, понижавала и физички злостављала не само

странце затворенике, већ и избеглице које су чекале да буде решен њихов захтев за добијање азила у Шведској.

Откривено је да у затвору ради десетак чувара који припадају расистичкој организацији „Бевара свериге свенскт“. Та група је, на своју руку, успоставила посебан режим према странцима.

протокол

У ОКВИРУ уобичајене праксе, јуче је у Дому ЈНА у Београду, начелник Генералштаба оружа» них снага СФРЈ генерал-пуковник Стеван Мирковић говорио страним војним изасланицима о новинама у концепцији опште народне одбране.

ГРУПА делегата са чланом Одбора за спољну политику др Мијатом Шуковићем на челу, сусрела се са студијском групом Комисије за самоуправљање по» љеког Сејма.

ЧЛАН СИВ и председник Савезног комитета за саобраћај и везе др Драги Данев примио је јуче генералног директора Дирекције за транспорт Европске заједнице Едуарда Бризата Пе-

у. ЧЛАН Председништва Савез-

не конфренције ССРНЈ Марјан Котар примио је јуче студијску

„групу Комисије за самоуправља-

ње пољског Сејма.

У БЕОГРАДУ је јуче почела друга фаза преговора између делегација СФРЈ и ЕЗ о даљој сарадњи у области саобраћаја. Делегације предводе заменик пред“ седника Савезног комитета за саобраћај и везе Андреј Грахор и генерални директор Дирекције за транспорт ЕЗ Едоардо Бри“ зата Пења.

ИЗВРШНИ секретар Председништва ЦК СКЈ др Станислав Стојановић примио је амба“ садора Етиопије у СФРЈ Меконе на Гизауа. У разговору је било речи о питањима даљег унапређења сарадње између СКЈ и Рад“ ничке партије Етиопије.

рима