Borba, Jun 09, 1990, page 2
јутославија
РОДИЛО НАМ ЖИТО: „Дошло је време да се уврстимо међу најзначајније европске извознике жита“, каже Бранко Калинић, заменик директора Југословенског фонда за жита. Извозом 1.750.000 тона кукуруза пре две године и прошлогодишњим рекордним извозом пшенице од преко милион тона заузели смо високо место на светској ранг листи извозника тих роба. Ове године планирано је да Југославија такође извезе милион тона пшенице.
КУМЕ, ИЗГО- | РЕ ТИ ПОРТФЕЉ:; Вук Драшковић као да је постао
баксузан за странке чији је члан. Ш Овога пута дошло РУ је до заскола у 7"
АС покрету за ју. 28 5 | обнове јер су се по- “мо ' | свађали кумови, Војислав Шешељ и Вук
Драшковић. Сукоб је избио због ставова по питању прекида представе „Свети Сава“ у југословенском драмском позоришту. Шешељ је подржавао прекид а Драшковић није, па је београдским рсдакцијама стигло саопштење Војислава Шешеља да је „Вук Драшковић, вољом Централне управе СПО смењен!"
РЕФОРМА У ПРВА ТРИ МЕСЕЦА: Деле-
гати Савезног већа Скупштине расправљали су о резултатима привредне рерорме у прва три месеца ове године. Уз подршку владином програму и резултатима реформе изражена је и бојазан да пад индустријске производње у следећим месецима не проузрокује нови скок ивфлације. Влада је најавила и нови пакет мера који неће променити досадашњи курс Анте Марковића и његовог кабинета. ОСНИВА СЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКА ПАРТИЈА: На заједничкој седници Председништва РК ССРН Србије и ЦК СК Србије
утврђен је предлог да се Социјалистички санез и Савез комуниста републике ујсдине у .нову Социјалистичку партију. Предложено је да се Конгрес уједињења одржи до средине јула ове године. Тако ће се, у ствари, комунисти удружити са комунистима, али ће се у новој партији
одрећи свог имена...
ЗАКЉУЧЦИ О КОСОВУ: У Марибору је
завршен научни скуп на тему „Отворена питања народности у Југославији“. Расправа о Косову завршена је закључцима у пст тачака; „Једнствено убеђење свих је да је за Косово најважније да и тамо
дође до демократизације. Неопходно је тражење нопих путева скономског развитка. Нико не оспорава и право -Албанаца на самоопредељење, које “не укљу-
чује сецесију, већ само представља највећи облик слободе. Потребно је успоставити целовит систем заштите Срба,
Трногораца и осталих неалбанских етничких мањина на Косову. Проблеми се могу и морају решавати једино дијалогом". тиши о ис задиви по пина залет вени ЕТ ин еИЕЦО
СВАКОМ СВОЈА ИСТИНА: Председник Републичког комитета за информисање
Хрватске Милован Шибл сматра да би Хрватска морала имати своју новинску агенцију јер у Танјуговој има премало утицаја на информативни простор у
земљи и иностранству. Тако се полако
10: ЈЕДНОМ... ШЕ ЕМХРАТ... УШТЕ ЕДНАШ „Смртовница“ за др Туђмана
Да ли се још неко сећа „Младинине смртовнице“2 Случаја који је узбудио добар део јавног мњења у Србији, а српском руководству послужио као још један у низу аргумената потребних за доказивање тезе о „антисрпској“ политици официјелне Словеније. Провокација „Младина“, ваљда најексцесније новине у новијој историји Југославије, подстакла је већ постојећу српску увређеност спрам сло-
веначке политике.
У међувремену, тежиште српског незадовољства преселило се источније од Словеније — јасно у Хрватску, чији су политички процеси постали баук, нарочи-
то од доласка на власт ХДЗ-а и њеног, у Србији, без посебних ограда могло би се'
већ рећи — омраженог лидера Фрање Туђмана. Колико је објективног, колико
страхова и пројекција, а колико подразумева вом расположењу Срба према Туђману, ствар
е политичке пропаганде у овакза обимну мултидисциплинарну
студију. Шта год био одговор, тек данас се Туђману, ваљда по узору на „Младинин“ ексцес, у српским медијима објављује „смртовница“!
Прецизније, у једном српском медију, а још конкретније — на омладинској радио станици „Б-92“, која је, уназад већ годину дана, на изглед парадоксално, једна од најпопуларнијих трибина алтернативног Београда. Оног, дакле, који не признаје безгрешност српске политике и богомданост њених потеза.
Случај је свеж, стар је тек нешто више од неколико дана: у ноћној емисији овог програма, која својим називом „ДИГО-шоу“ (Далеко Испод Граница Осетљивости), истина, унапред ставља до знања потенцијалним слушаоцима да њен садржај, можда, неће бити угодан свачијем уху, а која је у последњем свом издању слушаоцима ставила у задатак да редакцији шаљу измишљене или истините вести, наводни дописник из Загреба је јавио о трагичном случају у „граду под Сљеменом“. То јест, о „смрти драгог нам Фрање Туђмана“, а до које је дошло „усред једне од уобичајених постсаборских оргија“. Е
Да ли ће „далеко испод граница осетљивости“ после овога отићи, рецимо, и хрватско политичко руководство, које би — по узору, на пример, на америчко
правосуђе, а позивајући се, у конкретном случају, на ре
акцију Србије према Сло-
венији — сада могло да прогласи „бојкот Србије“7 Или ће, испод истих граница, отићи њихове српске колеге које ће показати „недовољну одлучност“ да „истерају на чистац“ овај „нечувени скандал“ којим се „вређа председник једне државе“ и „читав народ који га је изабрао“; Речник пажљиви пратилац актуелних медијских ратова на југословенској територији, сигурно препознаје. Позјамљен је, наравно, из вокабулара коришћеног током демонстрација српске констернира-
ности „Младинином“ неподопштином.
Историја се, очито, понавља. На овим меридијанима, изгледа, већ у првом
наврату као фарса. (П. Д.)
Троцки — Бартон — Тито
Телевизија Сарајево, у редовном филмском термину ове среде, приказала је југословенском гледалишту филм Џозефа Лоузија „Убиство Троцког“, снимљен пре готово двадесет година. Ништа необично, на први поглед, да тај филм, у своје време, кад је могао доспети у југословенске биоскопе, средином седамдесетих, једноставно — није приказан. Односно, није смео бити приказан.
Млади филмски критичар који је тада успео да види „Убиство Троцког“, на једној веома тајанственој, затвореној пројекцији, у Љубљани (данас му је чудно да је, и тада, Љубљана предњачила) сећа се необичног мука уског круга званичника са ове биоскопско-затворене сеансе. И чини ми се, чак, да је том приликом и донета цензорска одлука да такав филм никако не може у овдашње биоскопе.
А разлог7 Данас веома смешан и баналан, чини се тадашњем критичару. Глумац Ричард Бартон, који код Лоузија игра Троцког, некако непосредно пре тога играо је Јосипа Броза Тита у југословенском филму „Сутјеска“. И онда, наравно, никако није било згодно да гледаоци, који су га управо памтили као Тита, сада у њему гледају Троцког. Тако некако, закучасто, беше то супертајно 06разложење за цензорску интервенцију. При томе, остала је и лака сумња да друг Брежњев не би баш мирно примио Лоузијеве спекулације о мексичком атентату на вођу Четврте интернационале. — све то у југословенским биоскопима.
И сад критичару, док поново гледа „Убиство Тропког“ на телевизији, бива ·
много смешно колико је мука поднео да би стигао на ону тајанствену пројекцију у Љубљани и шта је све предузео да би ушао у најужи круг повлашћених филмских гледалаца. А могао је мирно сачекати петнаестак година — да смрт измири „комунистичког ренегата“, британску филмску звезду и „југословенског ре-
визирнисту“. (Д. Б.)
приближавамо времену када ће свако имати, и званично, своје новине, телевизију и радио и своју — истину. Као једно од могућих решења, поменућемо измишљену вест Индексовог радио-позоришта да „СИВ најављује увоз дневне штампе из Сингапура у циљу сузбијања монопола домаћих средстава информисања“. АВНОЈЕВСКИ ПЕДИГРЕ: Новопокренути београдски таблоид „Новости плус“ у
једном од првих бројева, доноси вест, додуше незваничну, да се редитељ Александар Петровић кандидовао за директора Телевизије Београд. Кандидат је, каже се даље, навео да уз факултетску диплому поседује и више угледних међународних признања и да је добитник најугледнијих југословенских државних признања, поред осталог и награде АВНОј-а, да говори више светских језика...
Све и да угледни редитељ који је поводом пројекта „Сеобе“ у завади с ТВБ
не мисли озбиљно, исти лист наговештава и неке кадровске промене у овој кући. И најављује да би садашњи генерални директор РТБ, Душан Митевић, ускоро могао бити послат на нову дужност — директора „Јјугоамерике“ у Њујорку.
олиншттитавевнна идеал пиесавенна 1 гиивинцнистевег зсвенглсииетиенитинРо Еилат га.
ОГОРЧЕЊЕ ЗБОГ МИЛИЦИЈЕ: Грађани српске и црногорске националности на Косову оштро су протестовали против одлуке да се у неким косовским општи- МЕН нама формирају је- па динице милиције од радника СУП који су били суспендовани због одбијања да
" се супротставе демонстрантима у ового-
дишњим крвавим догађајима на Косову. Захтевају и оставку Радмила Богдановића, републичког секретара за унутрашње послове. Богдановић, пак, каже да „нема разлога за било какво узнемиравање грађана". из изанининињетии ита аналима и нит лиги мл У ума. БУДАК ПРЕД ЧИТАОЦИМА: Ових дана најављен је почетак објављивања литерарног опуса Мила Будака, саојевремено забрањеног због — по мерилу оног доба — компромитујућих детаља из политичке биографије, доктора права али и главног идеолога усташтва и НДХ. Познаваоци приповедачког опуса Мила Будака тврде да је реч о суптилном писцу који је умео веома дирљиво да пише и о тако деликатним темама као што су последњи дани убице пред извођење на губилиште. Половином јула, како се очекује, у књижарама ће се појавити најпознатији Будаков роман „Огњиште", издање Матице Хрватске. Миле-Будак, иначе, осуђен је 1945. због учешћа у усташким злочинима и нетом погубљен. 2
КО ТЕРА ПЕТОКРАКУ: Др Стипе Шувар, подпредседник _ Председнишва СФРЈ изјавио је, на промоцији књиге Вељка Ко- | вачевића у Загре- | бу, да „данас зви- у а језду петокраку из ШЕНЕ 5 народне револуције истискују грбови из феудалних времена". Некако у исто време, фудбалери „Хајдука“ су на турнеји по Аустралији, самоиницијативно са својих дресова скинули петокраку. Зар нам је прошлост баш толико црна2
ДОБРИ И ЛОШИ ТУРИСТИ: Према речима Франца Хорвата, савезног секретара за односе са иностранством, право уласка у Југославију, без пасоша и визе, имаће туристи из већине европских земаља, САД, Јапана, Канаде, Аустралије... Нови Закон о олакшицама за долазак туриста имаће и одредбе које ће се позабавити и азилантима и шпекулантима.
А како ствари стоје, процењује се да ће предстојећа туристичка сезона донети Југославији 2,5 милијарде долара. У добродошлицу добрим туристима спада вероватно и срдачан дочек холандске фудбалске репрезентације у Загребу.
Свет
НЕДЕЉНА БОРБА
субота-недеља 9-10. јун 1990.
АПОСТРОФ: Информацијски ретровизор _
СЛАБОСТ КАО СНАГА: За њима је остао. још један успешан самит — тако су, махом, оцењени четвородневни, У Вашингтону и Кемп Дејвиду вођени разговори Џорџа Буша и Михаила Горбачова. „Не спадам у песимисте — поручује Буш, „мислим да је наша чаша испуњена до пола и да су сада, после овог самита, веома добри изгледи да се у њу поново досипа".
Горбачов је, тражећи и добијајући а г био директан: „Веома је важно какав Совјетски Савез желе председник САД и амерички народ, да ли Америка жели да види Совјетски Савез којем недостаје сигурност, који је нестабилан и у превирању, или онај други пун живота, који иде у корак са светским кретањима и који је укључен у глобалну цивилизацију2 А, то је алтер-
натива..." ===
ГОРКИ ДАТУМИ: У извештају из Пекинга, објављеном у понедељак, на дан прве годишњице трагедије на Тргу небеског мира, постављено је и питање куда то данас иде Кина после гашења „контрареволуције“_ на Тјенанмену. Практично нигде. Најмногољуднија земља света стоји блокрана одсуством правог одговора на унутрашње и спољне изазове, уз немоћ руководства да креира нову визију будућности.
Још једна, Ројтерова вест из Пекинга. „Остало је нешто више од сто дана до церемоније отварања Азијских игара — каже се у уводнику једног кинеског званичног листа. Да би осигурали њихов гладак ток и омогућили нашим страним пријатељима да проведу безбедно и сретно дивне дане у Пекингу, морамо водити одлучну борбу са свим врстама криминалних елемената“. У оквиру тога, под оптужбама због убиства, силовања и пљачке — због сигурности Игара — једанаест криминалаца је стрељано. ; плслвншли га мг тннинви поче пите а сирене тарњинитагиелине љети лишити исечен
ЕВРОПСКА АРХИТЕКТУРА: Како у процесу европске безбедности и сарадње дати димензији људских права место које она заслужују — на то одговарају представници 35 земаља на, како је предвиђено, три недеље дугом састанку који је у уторак почео у Копенхагену. Министарски део конференције — рекао је у четвртак Будимир Лончар, на повратку у Београд — превазишао је првобитне амбиције и прерастао у прворазредну и отворену размену мишљења о новој архитектури Европе. Национал-, не мањине, додао је Лончар, добиле су изузетан значај, јер се преко њиховог положаја прелама неколико ствари пре свега колективна, а потом и индивидуална права.
ПАРТИЈА ВЕРУЈЕ МАСАМА: Председник Главног одбора Демократског фронта Албаније Немџија Хоџа у реферату „Повећајмо улогу Фронта у процесу даље демократизације живота земље“ поред осталог је рекла: „Чињеница да масе позивају и подстичу да кажу не само своју реч, него да имају и одлучујућу снагу, говори о великом политичком поверењу. Оне се сада позивају на отворене партијске састанке, имајући право да питају, траже објашњење и да дискутују као једнаки са комунистима.
Жели је што ближом и правичнијом “
САМИТ ПЕТНАЕСТОРИЦЕ: Састанау чији је циљ био да приближимо једне другима и међусобно користимо богу, ства био је успешан — тако је др у тир Мохамад, премијер Малезије, зу. ље домаћина, оценио први сусрет у, врху „Групе 15" коју чине Аргентин, Алжир, Бразил, Египат, Индонезуј Индија, Јамака, Мексико, Нигерија, Пе. ру, Сенегал, Венецуела, Југославиј; Зимбабве и Малезија. Председнуу Председништва СФРЈ др Борисав Јођућ је, поред осталог, рекао да ће самит ут. рти пут већој сарадњи земаља Југ у омогућити планирање конкретних ду.
ција. план ФОРУМ и
пиво: Дводневни избори на којим Чеси и Словаци би- | рају чланове федералног парламента и републичких скупштина, требало би да отворе раздобље у коме ће 4 се, како истиче председник Вацлав Ху. вел, искристалисати истински политич. ки плурализам и отклонити последице хаоса. Очекује се, исто тако, и покрета. ње турбина слободе и напретка, а одру. цања која очекују бираче су казна за ду. гогодишњу равнодшност према ономе што се догађало са домовином.
У широком спектру од шездесетак партија које траже пут у период у коме све треба да постане другачије, најспокојнији су, изгледа, они. којима „се дају највеће шансе за победу — то је Грађан. ски форум — и, због програма вероватно, Странка пријатеља пива. прста мане 25 11 РИМА ТОМЕ 7 ЕВЕ РЕГЕ ЛЕРУ ЛЕ ИВАНА РКО ФР а.
НЕМОЋ СИЛЕ: Милиција и јединице унутрашње војске нису у стању да контролишу ситуацију и да спрече ширење националних сукоба — овако формули. сане вести већ учестало стижу из Совјетског Савеза, овога пута из Ошке области где је у крвавим обрачунима по гинуло 48 а рањено 340 Киргиза и Узбека. Засад...
Истовремено, у Јерменији политич: ко-национална смеса велике експлозићности држи, јављају дописници, ову Ре-
_ страна
Народ је заинтересован да власт (у, де што снажнија, што динамичниј; публику на прагу још већег крвопроли:
овај вид туризма и добија неочекивано велике размере — ово јавља 'Радио-Вар. шава, не помињући, иначе, околност да „са истим разлогом сличне излете праве и сами Пољаци. Да би зарадили неко лико стотина шилинга многи грађани одлазе у Аустрију и продају крв специјализованим институцијама где је крвна плазма веома тражена и скупа. Тек када се показало да су болнице у Чешкој и Словачкој и Мађарској практично оста: ле без залиха плазме, владе ове две земље затражиле су од Аустријанаца да узе“ ду оштрију граничну контролу. |
Јастребови долазе
Из дневника скупштинског извештача
Паника у савезном парламенту — Зашто је Југославија „земља уплашених људи“ — Какав је сексуални живот премијера и посланика Свако храни своје јастребове — Ко је заборавио шеве
3 дана у дан: Није у праву један , паметан момак из Београда, који је докторирао на злату као универзалном монетарном мерилу са својом необичном дефиницијом панике: „Није паника — ни земљотрес, ни пожар, ни рат, ни поплава. Ништа се не може упоредити са паником која настане на Лондонској берзи кад Руси доносе велике количине злата, па се не зна да ли ће цене злату пасти или порасти“. Човек очигледнб појма нема. Све су прилике да припада оном ишчашеном соју које интересује само егзактна наука, а не политика. Рекло би се нетипичан Југословен. Да је он којим случајем присуствовао седници Одбора за друштвено-политичке односе Савез-'
ног већа Скупштине Југославије кад је .
од савезне владе стигао Предлог закона о страначком организовању и удруживању, могуће да би променио дефиницију панике.
Човече, што је то била паника! Данас се, заправо, догодило немогуће — да се један народ може сместити у апсолутно једну реченицу, коју неко написа пре извесног времена: „Југославија је земља
_ уплашених људи“.
БОРБА
Председник Републике одликовао је „Борбу“ Орденом заслуга за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним
% венцем.
„Своје место у нашем систему информисања „Борба“ треба још више да потврђује свакодневним ангажовањем на битним питањима радничке класе и радног човјека“
Југославија се плаши данас свега и свачега, а највише себе и својих могућности. Предлог закона о страначком организовању и удруживању нуди оно што је Савезно веће и тражило: Закон који
- би омогућио демократско организова-
ње политичких партија и странака на демократским основама и на савезном нивоу легализовао већ постојеће партије које су у две федералне јединице већ преузеле власт.
Демократија је, изгледа чудна воћка. Слатка је ако се бере кад хоћемо. Али, кад морамо или кад је други беру са истим правом, онда постаје отров. Демократија нам полако, али сигурно стаје у грло.
Делегати Словеније, Македоније, Босне и Херцеговине и Хрватске су сад против закона који би омогућио да се најбројнија нација у земљи евентуално органи зује у једну партију, а сви представници су листом против тога да се законом отвори могућност да Анте Марковић евентуално оснује своју странку. Колика је паника ухватила делегате говоре они сами, тражећи да се испита уставни основ Закона, заборављајући да је Законодавно-правна комисија већ аминовала Предлог. Тражили су да се из закона и његовог назива избаци „политичко ор: ганизовање“... у Му Тако Југославија и њен парламент почињу да се обрћу око нове осовине. Сви
Тито
Уређује редакцијски колегијум: Заједничка редакција: т едник 338-740. В.Д. Руководилац ООУР 347-153. Днев
односи, политички и економски у до јуче стабилној федерацији одвијали су се на релацији север—југ. Данас се ствари одвијају на још непостојећој релацији Србија — Хрватска и углавном око Срба и Србије.
Какве ли политике и где јој је будућностг Политика као ветрењача.
У вези са тим је и најављени митинг српског опозиционог блока за 13. јуну Београду — тема која је доминирала у свим незваничним скупштинским разговорима. Захтев — спровести вишестраначке изборе што пре. Шта ће се догодити на плуралистичким изборима у Србији — то би и Србија волела знати. А тек остали!
Скупштина је велика причаоница, а ње-
"не, као такве, могућности су бескрајне. На то ме врати подсећање на изјаву де-
легата Хрватске Бранка Скока, који једном рече: „Делегати. имају право да причају шта хоће, а присутни морају то да слушају“.
То је доследно прихватио делегат Хусеин Хоџић, који данас рече да има право да пита савезну владу шта му падне на
. памет, па га сад тренутно баш занима
какав је сексуални живот нашег премијера. Јер, како рече, није му свеједно да ли премијер долази у Скупштину мрзовољан или насмејан. .
Пошто морам да гледам све то, дужност
ми је да забележим да премијер у Скупштину долази увек насмејан, а делегати све тмурнији и нервознији. Ако бих следио мисао Хусеина Хоџића, морао бих закључити да то све има везе са соковима живота. Биће, међутим, колико толико пристојно и у домену грађанске пристојности, уколико делегат Хоџић остане на овоме и не буде исказивао своје интересовање за 101. позу.
Са овим, свакако, нема никакве везе један мали јастреб — још птић, који је слетео данас на отворени прозор скупштинског ресторана. Шеф ресторана, Ђуро Вечерина, иначе пасионирани љубитељ животиња и природе, установио је да мали јастреб још није способан за самосталан живот (тврди да је испао из гнезда, јер је био убеђен да може да лети, покушавајући да помери“ законе природе), па му је купио пилеће џигерице и нахранио га. Каже да ће га шопати још двадесетак дана, па ће га однети у Сурчинску храстову шуму и тамо га пустити.
Али, какве ли случајности. Истог дана у Скупштину Југославије стиже новоизабрана делегација Сабора Хрватске у Већу република и покрајина, углавном најжешћи јуришници ХДЗ.
На жалост, није то цела прича о нашем птичјем свету, Као што видите, неки јастребови покушавају да лете, други мисле да су прави и најбољи, а ми хранимо свако своје јастребове, шотамо их прошлошћу. Најхранљивији састојак нашег поднебља. Има вишка протеина — да не бринемо за будућност.
Дакле, човече, јастребови улазе у Скупштину Југославије, ђе на врата, ђе на
прозор. Само да не заборавимо да по-' „стоје и неке друге птице. Рецимо — ше-
ва.
Маркса и Енгелса 7. Важнији телефони: централа 334-531. Главни и одговорни а редакција (ДЕСК) 347-027. Југославија 346-143. Свет 347-345. Ствар о.
5-351. Спорт 346-236. Дописна мрежа 339-356. Недељна Борба 336-381. Секретар редакације 338-740. Маркетинг и пословни контакти 341-151. Одељење претплате 335-246. Стенографи 332-971, 332-872. Рукописи се не враћају. Претплата у земљи за један месец 119,40, три месеца 358,20, шест месеци 716,40, за годину дама 1.432,80 динара. Претплата за иностранство за један месец 238,80, за три месеца 716,40, за шест месеци 1.432,80, за годину дана 2.865,60 динара. Авионска поштарина плаћа се посебно. Жи 60801-602-79, „Борба“ ООУР „Борба“. Број девизног рачуна је 60811-620-101-277310-00799 Беобанка, зација „Борба“. Уредништво, администрација и штампарија „Борба“, Трг Маркса и Енгелса 7. Поштански фах 592.
ро рачун за претплату у земљи број Београд. Издаје и штампа Радна органи-
Шта су згрешили либерали _
У новој књизи Славољуба Ђукића читалац ће први пут сазнати многе
кључне детаље великих политичких сукоба с почетка седамдесет А 7 г
година.
Изашла је из штампе нова књига Славољуба Ђукића „Слом српских либерала“ (Технологија политичких обрачуна Јосипа Броза). Издавач је београдски „Филип Вишњић“.
У овој књизи (330 страна) описани су догађаји везани за период такозваног либерализма у Србији и политичку ликвидацију руководства Марка Никезића.
У рецензији за књигу Душан Симић, уредник и новинар „Политике“ је записао:
Књига Славољуба Ђукића „Слом српских либерала“ је значајно, поучно и надасве занимљиво штиво о изванредно важном и готово необрађеном поглављу наше новије историје. Са њених страница читалац ће први пут сазнати многе кључне детаље великих сукоба с почетка седамдесетих година, који су у многоме определили читаву доцнију судбину Југославије. Из поплаве површне фељтонистике која о том времену пише са страшћу и предрасудама, Ђукићева књига издваја се тиме што говори језиком чињеница, сталожено и, колико се може, непристрасно, дајући многим главним актерима збивања прву стварну прилику да широј јавности објасне своја постављања и поступке.
Са ове дистанце читаоцу је жао што већ тада нису успели да остваре неке циљеве којима су тежили — оне о демократском – преображају, тржишној привреди, модерној Србији, Југославији као ефикасној федерацији заснованој на пуном уважавању различитости њених делова. Али Ђукићева књига јасно предочава да у Југославији крајем шездесетих и почетком седамдесетих, сукобљена са далеко јачим снагама власти и традиције, космополитска визија
"а
први број „Борбе“ изашао је У 19. фебруара 1922. У НО рату.„Бор зи у Ужицу од 19. октобра до 27. "
1941, а у Дринићу од 1. октобра 1 фебруара 1943. Од 15. новембра 1944 а. ба“ наставља излажење у Београду, = ' 1068. марта 1948. и у Загребу. Од 1, јануара лив“ „Борба“ се штампа у Београду као) ствено издање.
2
ћа. Још једног, новог... ; КРВНИ ТУРИЗАМ: На граници Аус трије, Чехословачке, Мађарске цвета
„либерала“ заправо и није имала пун никаквог изгледа да успе. И да је И и хов избор у партијске врхове био Ре, тат грешке у кадровском механизму “ ји је тада дејствовао. # ту је садржан још један изразит а литет књиге, опредељен већ њеним 19: насловом: „Технологија политичких 5 рачуна Јосипа Броза“. И мада се пре + Титу и спроводницима његове пол пи
ке воље поставља одмереније од мог, данашњих писаца фељтона и мемогр књига, баш због таквог приступа, делу) као убојитија, разорна заправо, кри“ по. личне власти и једнопартијског моно!
ла. У том смислу, кроз поглед У 75 шлост, она оставља и важну поруку будућност. ; |
т! ебу, “" иале овембр“
о 942. по Га