Borba, Dec 01, 1990, page 15

„НОВИ АРГУМЕНТИ БЕСКРУПУЛОЗНОСТИ“ („НЕДЕЉНА БОРБА“, 27-28. ОКТОБАР)

свеколике осиле властољубаца

Јасно је зашто Ђурановић након два мјесеца реагује на фељтон „Од моћи до пада црногорских самодржаца“, објављен у „Политици“ — и то баш у „Борби“. Рачуна да читаоци „Борбе“ нијесу читали „Политику“, а И „два мјесеца је довољно да забораве чињенице саопштене у фељтону |

Мисаони узлет, ниво етичности и призорја некултуре, исказани у тексту Веселина Ђурановића, пропалог црногорског и југословенског властељубца, у „Борби“ (27 октобра, ог) није ме зачудио Више од двадесет година врти (пресипајући из шупљег у празно) офуцану

| фразеологију и етикетирања не само

часних појединаца, него и народа (посебно Црне Горе и Србије). Неће бити да се још озбиљно нада да понављање јалових мисли и ступидних порука може икога занимати или узнемиравати. Зато нијесам мислио да му треба одговарати. Иначе, комплимент ми је ако ме баш Ђурановић тако представља јавности, како то учини у „Борби“ Само због цијењених читалаца користим законско право да укажем на нека питања из референтног оквира Јасно је зашто Ђурановић након два мјесеца реагује на фељтон „Од моћи до пада црногорских самодржаца“, објављен у „Политици“ — и баш у „Борби“. Рачуна да читаоци „Борбе“ нијесу читали „Политику“, а и два мјесеца је довољно да забораве чињенице саопштене у фељтону.

Народ је оцјенио и пресудио

Што се тиче понуђене скице истраживачког пројекта о „бурном времену у посљератном развоју Црне Горе" за вријеме Ђурановићеве владавине нормалан човек остаје запањен пред беспризорјем (умним, етичким и др) свеколиким слепилом В.Љ. у сагледавању властитих укупних могућности (компетентности) за такву врсту комуникације (говора) са науком и политиком. При томе још уображава да је не само на трону власти (макар и пропале) одакле диктира шта из његова злокобног времена треба „свестрано истражити“. Говори то и о његовој претенциозности и умишљањима Није он само томе крив, него и онај '

' који га је држао на највишим државним

политичким функцијама у Црној Гори

· и СФРЈ

га И још ово: зар није. народ изгоном

ужа власти В'иси „осталих самодржаца_

дао 'одговоронассве што тражи Ђурановић, народ предвођен аутентичним комунистима и другим борцима за слободну, просперитетну, модерну Црну Гору и СФРЈ „Оцјене и суд“ о владавини клана исказао је народ својим исконским изворним језиком када је у јануару 1989 године исписао паролу и из 150 000 јуначких грла Црногораца испјевао и ово: „Ђурановић Веселине издајниче домовине“. Тешко да се образит човјек може и на тако печообразан начин односити и сада према таквој народној пресуди (квалификацији) Љурановића као да се то не тиче јер му до народа није стало.

Није да о „издаји домовине" црногорских главара — марионета антисрпске, односно антијугословенске коалиције, са В Ђ. на челу, нема доказа. Они су у емпирији и документима. Истина је, што рече В. Ђ. да „постоји оби-

' ље докумената и да „предстоји озбиљан посао да се дође до објективније оцјене и суда. о преко двије деценије дугог

_ друштвеног развоја и односа у Црној Гори"“ Моја маленкост докучила је сва ре-

„ левантна документа, око три товара из периода 1966-1989. о Црној Гори. На бази њих и емпирије научном анализом и синтезом износим пред суд јавности књигу „МОЋ И ПАД ВЛАСТОЉУБАЦА“. Овдје су научно засноване, „озбиљ-

беусвећ Миша ззмрегргодиксћбвак. РАЈ га вусттеку аб! зате еру у Пала ајац а ћабогј Богха!релу вусттећ тела у Плогп 65 штуај јећа (еј! баезгајха Њ

18 Кјубјејез степус, јофу албивпе бе џру мопја

за ду

ваеубјет! јегјик меб ј % а јејкеј теркстепупб Керуенсп мајббб је. | паљба кипа ~ Спашал Ваје хаела ајакбазабал - КЕс!

но и објективно презентиране чињенице“ о однарођеној владивини црногорског клана. Увидио је то, иако пориче, и самослијепи В. Ђ. и у фељтону, који је малецки дио ове књиге, Ради читаоца (стваралачке јавности) позвао бих се на суд еминентних научника (редовних професора Универзитета у Београду) проф, др. Жарко Гудца и проф. др Драгомира Драшковића, исказан у рецен-

„зији ове књиге. Они кажу да је „посебна

вредност ове књиге што је заснована, пре свега, на чињеницама из докумената и емпирије". Није чудо што о себи и

Еау. мећу . нада амаћ ћад Ј ита. 56. рустиљлаћ, (Еу пућмбсогљиц Мијо! већа (ЕТ. ђелуафу а 50) Пи авртбу, с Пвекке! а гелбе Ц вије)

кудбр! рбрегеце 15 мАћм. Е. Ји пар тим пар ејхепусс кећлек еру, пурпет сву а) заднеј агсвга, зет стек 52 Марастаћ га |5 22 мотбот! стусљајк ђеппе а фуегтек. ) маа5гд а бо ор5А о. тиКкогмбзопија ен. ргтај,

мрузти јоуа)

6 сл а рокоћ шагћи, 8

Милојко Милинковић

својој наказној владавини В. Ђ. тврди обрнуто. Тешко је о томе односно о себи бити објективан, поготово са структуром стаљинистичке свијести и нивоом образовања (диплома пуне осмољеткеМаје предратне) Веселина Ђурановића. Неколико чињеница _

У књизи „МОЋ И ПАД ВЛАСТОЉУБАЦА“ чињенично доказујем да је В. Ђ главни мештар политичких игара и манипулација кадровима и осталим народом у борби за успињање ка врховништву власти и њеном одржању; политичких, полицијских и свакојаких прогона функционера ССРН и ССО ЦГ, Извршног вијећа, скупштина (Медиговић, Раосављевић, и др) истакнутих привредника (Момо Вешовић, Гајо Радуновић, Слобо. Рондовић, и др)::35 љекара'и-дру-

__ тих неподобних из Мединцинског заво-

да у Титограду, научника "академика "Ника Мартиновића, проф. др Новака Килибарду, Јована Чађеновића и Душана Ичевића Ћупића, генерала Данила јауковића, Темпа, Блажа Јовановића, Влада Поповића, Велизара Скеровића, Данила Кнежевића, Батрића Јовановића и др. Истакнутих и угледних ратника; ждановизма у науци, култури и др. („Бијела књига на црногорски начин“); антисрпске, односно антијугословенске политике у науци, култури и образовању, у економији, неразвоју сјевера Црне Горе и у односу према Косову и Метохији; непотизма и приватизације кадровске и друге политике, бирократизације и свеколике осиле властољубаца, батињања народа ради одржана фотеља, самоодликовања највишим властодржачким ордењем („Јунак социјалистичког рада"2)

Једини доказ непотпун О томе пишем у књизи и све на бази докумената. Ту врдања нема јер их је В. Ђ, а не ја, писао и забрањивао. |

Главни и једини доказ мога „чојства“ и непријатељства према СФРЈ, СКЈ, можда и покрету несврстаних је писмо које сам му упутио. Писмо и цје-

лини објављујем у књизи. Цитати које наводи В. Ђ. ван контекста, субјективистички су интерпретирани. Мене оптужује да тако поступам са цитатима, а ево како то он чини из дијела мога писма: „Био сам спреман да изађем у сусрет сваком твом захтјеву да си ми рекао Илија, ми смо за Тора /ради се о Ћулафићу — ВЉ./ из разлога овог или оног, а ти остани још те двије године колико ти траје мандат /Вуковић је тада био секретар РК ССРН — ВЉ,/ или добићеш то и то мјесто које ти одговара не би било проблема“. Иза овога Ђурановић није навео сљедеће: „Нијесам ја жељан власти и функција. Овако сам дошао да ми се из друге руке саопшти да немам подршку (кандидатури за предсједника РК ССРН, коју ја нијесам истакао него сви /осим једног/ председници општинских конференција и чланови Извршног одбора РК ССРН Црне

пати ИВА ПК АЕ Зашто сам

„побјегао“ из Црне Горе

Тачна је тврдња да сам „побјегао из Црне Горе“. Спашавао сам се од погани из Ђурановићеве страховладе. Прошао бих као и Ладо Малишић, који заврши у затвору (годину дана) само због тога што је одговорним људима послао документ у коме стоји да је Веселин Ђурановић 1942/43. године примао окупаторску плату као четник. Није га срамота да се позива на вјеродостојне налазе суда, коме је стварно наредио да осуде Малишића. Интересантно је да он у полемици са врсним новинарима (Средановић и др.) каже да је то што је о њему написао првоборац Малишић резуа ет Ладових незајажљивих амбиција“, јер „није добио амбасадорско мјесто“. Исто вреди за мене кад „полемише“ о фељтону. Ко и коме је полтронисао, чија је марионета, није ни на мени, а још мање на В. Ђ. да пресуђује.

Горе — И.В./ због политичких разлога које си навео. Онда ја те разлоге не прихватам без повлачења свих кокнсеквенци“. Иза тога слиједи у вези са тиме још седам реченица, које изоставља ВЉ. и наглашава да ја не инсистирам на кандидатури, али сугева мјеста:заузета. ::.

"Овдје ВЉ. прекида мисао која у цјелинис глави: »Остало је: мјесто у Из: вршном одбору, али то би ишло тешко из теби познатих разлога. ја сам прије двије године, када сам био званично предложен од ИО, уз сагласност Ђокову /нетачно је да сам ја то сам уредио како Торо тврди/ молио да идем из разлога што желим да нешто направим у погледу продубљивања студија о ССРН (мислио на докторат, јер сам био већ магистар И.В.). Но, ја своје питање не постављам. Сада поготово желим да будем у Црној Гори“.

Навео сам ради читаоца комплетнији цитат из кога В.Љ. узима „оно и онолико колико му треба да послужи политичкој сврси коју жели да оствари", како он мене оптужи у „Борби“.

На крају зар озбиљно В.Ђ. мисли да својим /не/ дјелима тадашње партијско руководство и он лично „нијесу већ одавно, а у јануару 1990. године и коначно“ политички диксвалификовани“ да му моји „покушаји“ те врсте нијесу потребни.

Ето тако. И, ајде збогом, ВЉ. — усрећитељу Црне Горе и СФРЈ. Све што сам имао написао сам за сада у књизи. Ако не желиш да је купиш спреман сам ти је послати на поклон (да не прекидаш традицију те врсте).

Проф. др Илија ВУКОВИЋ · Београд

дило од „групних апела“

ба „савета мудраца у сенци" кога сачињава група генерала у пензији окупљених око Ђоке јованића, Илије Радаковића, Пепе Бабића (сви су били активни генералпуковници и сви су — не „хероји“ , већ само носиоци тог ордена, јер да би неко био „народни херој, онда би морао дугојаче да се понаша у овој тешкој ситуацији у коју је запала Југославија и да буде са својим српским народом!) са својим „перовођом“ Миланом Бастом, који као генерал ниједној јединици ЈНА није командовао. Чин је добио приликом одласка у пензију да би му примања била већа, за заслуге у Синдикату.

Кад сам се „бранио“ баш од „перовође" Басте који ме већ назвао националистом, а Воју Радаковића још и љотићевцем, заиста сам „без икаквих скрупула написао“ 20. јуна у „Политици“ да „више не могу бити комуниста“. Сада додајем да се стидим „комунизма“ Милана Басте и „савета мудраца у сенци“, јер они никада и нису били комунисти. Били су послушни верници, у које сам и сам спадао, и бољшевичко-коминтерновски бојовници и пропагатори титоизма, што нам се сада тако горко лупа о главу. Написао сам и да сам, „националиста“, али типа Николе Тесле, оног великог личког сина који је сањао о југословенству, а нео конституисању и даљем развијању Хрватске „на демократским принципима“ ХДЗ-а и Фрање Туђмана, што „саветују 54 генерала и адмирала у пензији, пореклом из Лике и Далмације, а добрим делом настањених у дедињским вилама и луксузним становима, у којима су ковали србофобични „Апел за мир“, тобоже указујући на одговорност „државних и страначких руководстава“ у Загребу!...

Бранио сам Шесту личку

По Милану Басти, ја сам „полицијски макијавелист“, поред осталог, и зато што сам једним својим прилогом у „Политици“ 20. новембра 1990. искрено и отворено бранио „Шесту личку“ да није спаситељка Туђмана,нити његовог естаблишмента проусташке провенијенције, како су то оценили актуелни политичари у Доњем Лапцу и Србу, а новинар магазина „Свет“ само пренео у броју 224 од 14 — 27 новембра. Нека се, због тога, да се увере шта о њима тамо у Лици народ мисли; обрате. својој бившој бази коју су мучки наговарали и преварили да своје гласове на изборима даде „хрватској левици“ Ивице Рачана, недвосмисленог Туђмановог побочника, у истој улози у каквој се у предратној Југославији налазио Влатко Мачек и чланови КПЈ, односно КПХ, према тој тадашњој „левици“, што је Павелића довела на чело злочиначке усташко-фашистичке, геноцидне државе...

Да напоменем: само је 17 пензионисаних генерала из Лике потписало „Апел за мир“, а њих 27 није. Ови су барем ћутали. Међутим, стотине и стотине бораца Шесте личке и Тридесет пете ударне личке дивизије, на збору у Дому ЈНА у Београду, одржаном на дан 21. новембра 1990. баш у вези са положајем српског народа у Хрватској у овом моменту и о ситуацији у Југославији, енергично су се оградили од „групних апела“ високих ратних руководилаца у поменутим дивизијама и то публиковали у Саопштењу кога је донела „Политика“ 23. ХГ 1990., што „Борба“ није нити „запазила“, да са тим каже: „Добро јутро Југославијо, добро јутро од „Борбе“ југословенског дневника“!... Уместо тога, у свом двоброју од 24 — 25. новембра 1990. објављује Бастин „бисер", смушену пашквилу, пуну само Басти својствених конструкција и лажи, да не кажем и клевета, због чега ћемо се, надам се, наћи пред судом!

По други пут сам „нападнут“ из шта.

субота-недеља 1-2. децембар 1990.

„ХЕРОЈИ НЕ БРУКАЈУ НАРОД“ („НЕДЕЉНА БОРБА“, 24 — 25. НОВЕМБАР)

„Хероји“ на клацкалици бруке

Само је 17 пензионисаних генерала из Лике потписало „Апел за мир" а њих 27 није. Ови су барем ћутали. Међутим стотине и стотине бораца Шесте личке и Тридесет пете ударне личке дивизије енергично се огра-

Милан Баста упознаје поклонике „Борбе“, у које не спадам, као и њене читаоце, у које спадам, па се стога и јављам — да сам основао „приватну агенцију за запошљавање и пензионисање наших гастарбајтера“, што је обична и неукусна лаж у коју само поклоници „Борбе“ можда желе да поверују. А, залазећи у моју биографију, каже да сам „каријеру завршио у функцији сумњивог привредника у неком словеначком „Гг“ предузећу у Београду“, где сам стекао високу пензију, према лажима Илије Радаковића — словеначку!

Право је чудо да се Милан Баста упушта у такве инсинуације и прљава подметања, кад добро зна о којој је „ГТ" фирми реч и у којој је његова супруга Рада стално била секретарица генералног директора, а он сам персона грата, „чешући“ се обилато на њем рачун, на свој „Бастин начин“. Београђани знају

„Заслужан Србин у Лици“

Нека ми буде дозвољено да и ја зађем у Бастину биографију. Хтео је да буде амбасадор. Измолио је као „заслужан Србин у Лици“ да га Трипало, Савка и Перо Пиркер пошаљу на шест месеци у Париз ради учења језика. Тамо је свима разбубао да ће бити амбасадор СФРЈ баш у Паризу, и на рачун тога — дебело се дозвољавао частити! Али, ако није постао амбасадор, он се сада „поштено“ реваншира наследницима „маспока“, међу којима је тада био и генерал Туђман... Дај боже, можда му се и то плаћа, евентуално у немачким маркама, јер се чује да се тиме служи ХДЗ међу „хрватским кадровима“ емигрантима у Срби-

А Трешњић је због „маспока" побегао из ПИ да не би „друкао" само за своју републику, како је од њега тражио Јосип Бољковац, тада — 1970. народни заступник у Сабору.

ПЕДЕСЕТ ВЕНЕ ИУ ЕН

добро ко је та „личка бекрија“ и „шансоњер", што на штрафти уз Кнез Михаиловој тврди како је „велики Србин“, али не „великосрбин“!

Фирма се звала „Филијала Словенија промет“, а пропала је због чешатора, типа Милана Басте. Трешњић је ту упао случајно, али из ње ускоро и побегао, уступивши столицу другом дипломати, Мити Миљковићу и нешто већу плату...

„свет раца" око Ђоке Јованића, да наведе барем једну! Нека ми буде дозвољено да је ја наведем, али збирно: те наводне репресије у којима је Трешњић учествовао — а није ни у једној — јесу диктаторска владавина неприкосновеног вође Јосипа Броза, која нам је сервирана као хумана варијанта социјализма, новог самоуправног (!) друштвеног поретка и путем модела „о активној мирољубивој коегзистенцији“" у међународним и међудржавним односима које смо „за љубав Тита“ као „творца светског мира“ скупо платили, милионима и милионима УС долара које нам тај „мирољубиви“ свет никако не враћа!

У доба те владавине имали смо и "Голи оток“, с чим Трешњић није имао везе, али Јосип Броз јесте, и још колико!

За љубав Тита

Ако пак својим разобличавањем „личких“ пензионисаних генерала који дувају у Рачанову, пардон — Туђманову

· свиралу, желим да „прочистим“ своју

савест „оптерећену ревносним учешћем у многобројним познатим репресијама“, онда је Милан Баста био дужан, ис-' тине ради и себе ради, да и не помињем

НЕДЕЉНА БОРБА 15

страна

Уосталом, на чији је рачун, него на рачун српског народа, Јосип Броз и његова коминтерновско-бољшевичка група вазала опростила ратну штету Немцима, Мађарима и Бугарима,чији су фашисти чинили зла по Југославији, а поглавито по Србији2 С којим образложењемз2 Да се помогне развој „младих социјалистичких држава“ (!) односно да се од западног дела Немачке уместо три и по милијарде марака, добије кредит у виду „помоћи у новцу“ од господина Вили Бранта, у износу од милијарде марака, што сада враћамо!.,

Како то да покојни Јосип Броз Тито никада не оде на терен Јасеновца, највећег српског гробља, насталог у току „славне“ НОБ-е2 Чудна је ту подударност са поглаварима католичке цркве, који такође не сматрају да се због злочина учињених крвавим рукама католика извину „остатку покланог народа" — Срба, Јевреја и Цигана и хрватских антифашиста... Очигледно, Јосип Броз је био и католик!

Више од опорог цинизма

Најзад, у свом „обрачуну“ са Трешњићем и његовим једномишљеницима, Милан Баста дрско подмеће српском народу да ће на предстојећим изборима бити преварен, „захваљујући већинском изборном принципу“ који је Туђмана у Хрватској довео на власт. Комунисти су, вели тај „аналитичар“ у „реалсоцијалистичким земљама“ странке пораза.

Поучен тим искуством Ивице Рачана, Милан Баста о српским комунистима каже следеће: „Зар није симптоматично да је преко ноћи укинут СК Србије и преточен у Социјалистичку партију у циљу избегавања хипотеке „комунистичког једноумља“ и оправданог покушаја избегавања судбине изборног пораза"!!! Питам се какве сад има потребе Милан Баста да се обраћа српском народу, да га подсети, да њега и „савет мудраца у сенци“ — слави као своје „хероје“; Није ли то мало више од опорог цинизма! И зар тај „перовођа“ и провокатор Баста Милан мисли да је српски народ толика луда да не зна с ким има посла и каква му гуја лежи под грлом2

Кад би то било онако како мисли Милан Баста, и она двојица који су му прошле седмице кридмице у простори јама хотела „Москва“, поред аперитив "бара, помагала да срочи својугпашкви лу против Трешњића, и осталих који пишу у „Политици“, (то су Илија Рада ковић и доктор Пера Дамјановић, војни Брозов биограф) онда нас Шумадинци борци из ратних бригада Шесте личке, ових дана, не би питали, да ли ће на другарској вечери уочи Дана Републике у хотелу „Југославија“ бити присутни потписници „Апела за мир“2 Ако хоће, онда они неће...

Милан Баста се у „доброј намери“ прошетао још и кроз моју биографију Брозовог — а да чијег2 — полицајца, да би поклоници и читаоци „Борбе“ видели с ким имају посла. То није никаква тајна и ја се тога не стидим, јер сам у ту службу упућен вољом „субјективног фактора" који треба да се стиди и који је и Милану Басту, уз „савет мудраца у сенци“ распоређивао, куда и где је хтео. Међутим, стид ме је тога ко ми је у Шес тој личкој био старешина и командант дивизије, човек револуционар и војни старешина, „овенчан“ ратном славом! А сада даје интервју ХТВ, два дана после срамних догађаја ове јесени на Банији и терора редарствених специјалаца над тамошњим српским живљем!!!

Милан ТРЕШЊИЋ Београд

о ________________________________=====итнинитиннининининиииииииито

медицина

Састав бубрежних каменаца

Проф. др Милан Андрејевић

Учесталост стварања бубрежних ка· менаца није се деценијама мењала у светским статистикама. Тек последњих година смо постали свесни да се број случајева са каменцима у бубрезима три пута увећао у односу на предратну учесталост. Ово нарочито важи за високо индустријализоване земље Запада. Ситуација у земљама у развоју у Југоисточној Азији, у Африци и Блиском истоку је иста каква је била у Европи почетком овог века. То значи да тамо доминирају каменци у мокраћној бешици састављени од урата и фосфата и чести су и код деце, док је ово у Европи поста' ло крајње ретка појава и то углавном · код стараца због простате. Сада доминирају калцијумски каменци у бубрежним карлицама, највише их је од калцијум оксалата и све чешће се виђају код жена. Док је ранији однос мушкараца и жена био 3:1, сада је тај однос готово изједначен. Оваква ситуација је запажена код хоспитализованих болесника у Рочесте: ру (САД) где је учесталост од 08 порасла

Тадауа« МТР „Вогђа“. Овпуас бкирбупа

уепсепа.

Тата: 335-246. гепортаћ: 332 " да 1.042,00, роиродија 2.084,00, Веовтад. Чатра: РР „Зџатуатја“

на 123 на 100.000. Велике анкете у Шведској, Немачкој и Француској показују глобалну учесталост од око 4 одсто популације, код оба пола подједнако. Сви говоре да су каменци од калцијум оксалата убедљиво у порасту у односу

" на каменце од мокраћне киселине, амонијум — маРнезијум фосфата и цистина. Чиме се објашњавају ове чињенице2 У стварању каменца у бубрезима постоје, наравно, наследни фактори као и неке урођене аномалије метаболизма, али ови фактори се сигурно нису могли мењати последњих деценија. Ако дакле то одбацимо, онда мора да је у питању начих исхране. Чињеница је да су се навике у исхрани промениле за ово време. Раније су у исхрани биле више заступљена биљна влакна која се не апосрбују у цревима, већ се избацују столицом напоље. Данас их мање уносимо, па зато чешће патимо од опстипације. Истовремено су се у исхрани повећале количине животињских беланчевина за пет пута, количине масти за десет пута, а шећера за двадесет пута, а све то у односу на количине које је уносио просечан становник ових земаља у Х1Х веку. Ове промене у исхрани су узроковале да се у

БЕКЈ. Кедакођа: Т

мокраћи јавља веће излучивање мокраћне киселине, фосфора и калцијум оксалата. Раније су биљна влакна везивала велике количине калцијума и оксалата, па их избацивала столицом. Садашња исхрана, сиромашна овим влакнима, а све богатија уратима чини да се на ова зрнца све више таложи калцијум оксалат. Ако томе додамо да са исхраном уносимо све више соли, онда ће нам ово бити све јасније, јер више натријума у мокраћи повлачи и веће излучивање калцијума. Тако почињу да се уклапају узроци и последице.

Међутим, обимне анкете исхране не показују да постоје неке битне разлике између оних који имају каменце и оних без њих! Ипак, све говори да глобалне промене у исхрани погађају вероватно само оне особе које већ имају неке урођене предодређености или аномалије за веће излучивање и калцијума и оксалата, а да им овај начин исхране само помаже да се тенденција ка стварању каменца више и евидентније испољи. Из овога се логично извлачи још један закључак: треба јести више поврћа, више воћа, више биљних „некорисних" влакана, истовремено уносити мање соли него уобичајено, а довољћо течности.

зеђпо.

Магква 1 Епрејва 7. Џгедије: гедакс и! којер ит, Тејек5: 11104, 11410. те! . 1 одр. икедт Ка: 338-740. рпеупа тедаксјја: (РЕЗК) 347-027. Јировјам ја: 346-143. буе!: 347-345. Зрогт: 346-236. Порјзпо: 339-356. Меде -971, 332-972. Ромапаји (аћ: 592. Ешкорла! ве пе угасаји. водија 4.168,00 фапага. Алџопзка робатпа рјаса зе „Вогђа“, Ргу! Бгој „Вогђа“ 1тавао је и Хавгеђи, 19. Кеђгџага 1922. Ргедведпик КерибЦке о коуао је „Вогђи“ Огдепога га

укрштене речи

БРОЈ: 2547

Водоравно: 1. Град у Венецуели, 7. Највиша тачка, 10. Драги камен, 11. Мађарска новинска агенција, 13. Нушићева комедија, 14. Производ пчела, 15. Прибрежје, 16. Кратица у граматици за множину, 17. Град у Сомалији, 18. Кратица испред додатка на крају писма, 19. Одраслије женско ждребе, 20. Кретање кроз ваздух, 21. Гласање, 23. Боја у картама, 24. Врста пиштоља, 25. Мали торбар, 27. коло, 28. Град у Истри, 29. Ауто-ознака за Ва-

љево, 30. Жена црног тена, 31. А

вик тореадора, 39. Линија, црта.

Усправно: 1. Сложено, 2. Позив, 3. Посао, 4. Знак за алумиза стоку, 7. Треће слово адија“), 9. Збирка одабраних текстова разних писаца, 12. Шумска креда, 15. Избор, одабирање, 17. Амбалажа, 18. Јужноамеричка држава, 19. Овално, 20. Град у Тибету, 22. Свитање, 23. Уобичајени назив за аутомобил, 26. Град у Мађарској, 28. Река у СССР, 30, Владарска титула, 31. Шија, 32. Римско 1.000, 33. Грчко острво, 35, Ауто-

нијум, 5. Славољубивост, 6. Просторија азбуке, 8. Иницијали нашег писца (;

ознака за Холандију, 37. Предлог. РЕШЕЊЕ БРОЈА: 2546

Водоравно: 1. Двадесет девети новембар, 20. Оркан, 21. Про адина, 28. Колинс (Џоан), 29. Км, 30. Обоа, 31. Тц, 33. Опека, 34. Малина, 35. Оле, 36. Ван, 37. Дрил, 39. Ата, 40, Капија, 41. Кран, 42. ИЦ (Иван Цанкар), 43. Сварун, 45. Салона, 46. Тридо, 47. Стадијум, 49. Самара, 50. Краба, 51. Аспарух, 53. Латакија, 55. Тровање, 57. Корен, 58. Ка тода, 59. Астраган, 61. Бурад, 62. Моруна, 63. Р, 64. , 65. мер, 71. Сто, 72. Рен, 73. Отмица, 74. Рабат, 76. БУ (Бертил Улин), 77. Спор, 78. Др, 79. Карара, 80. Починак, 82. Шамија, 84. Кадија, 85. Организам, 87. Перад, 88. НАТО, 89. Панкреас, 90. Непрестано.

тектор, 23. Камион, 25. Маркос, 27.

Сд, 66. Отац, 67. Сатира, 68. Зук, 70.

уто-ознака за Вировитицу, 32. | Наш писац и критичар („Иверје“), 33. језеро у Канади, 34. Непозната личност, 36. Дивља животиња, 37. Завршетак, 38. Уз-

Ргебрјава и хепиј! тевеспа: 174,00, !готезеспа 521,00, роја

Фаго-гасип га ргегрћаки м еп)

пја 1.042,00, код вија 2. 1 ој: мапи

ебакз: 344913. Сегигаја: 334-531. Гигек ог: 338-740. Сјауп 104

Вотђа“, МР „

,00. Ргетрја(а ха почтапв о: гђа“. Вгој демпов гасипа: 60811-620-101-277310-00799, Веођалка, зира за пагод за да пот гуегдот 1 Огдепога ђгавиуа 1 јефпзгуа ха мат

игеди : 335-247. Ротосојх па Вогђа: 336-381. бекгегатја! гедакае: 330-410. Магкеној: 341-151. Оџав!: 334-531, Тока! 233,

348,00, (гоплезес-