Borba, May 07, 1991, page 16
16 УТОРАК, 7. МАЈ: 1991.
ГОДИНЕ ·
ЈУГОСЛАВИЈА
КАМ-БЕК КРАГУЈЕВАЧКОГ МАЛИШАНА: „Југо ГВ“ на излазу из крагујевачке фабрике
ТРЕЋИ СТАРТ „ЈУГА“ У АМЕРИЦИ
Нова шанса за _ „симпатичног штедишу“
Именовањем новог директора у Америци крагујевачка „Застава“ која овог пута у посао улази сама, најављује још једну офанзиву на америчко аутомо-,
билско тржиште Ф Дефинитивна предност југа и даље ниска цена
(Од дописника Танјуга)
ЊУЈОРК. — „Застава: не одустаје од свог „посла столећа“. Крагујевачки произвођач чијих преко стотину и педесет хиљада „симпатичних штедиша“, како је овдашња реклама назвала наш „југо“, још јури америчким пространствима. У својој америчкој подружници која у Њу Џерсију делује под именом „југо-Америка“ променио је директора. Уместо Џона Спика у обновљене просторије „југо-Америке“ уселио се ранији „газда“ исте фирме Вилијем Прајор, исти онај који је још пре седам година кренуо у први договор са Крагујевчанима о пласману „југа“ на- америчко тржиште, да би „посао столећа“„можда не својом кривицом али ипак под сопственом фирмом, довео до банкрота.
Додуше, подсетимо се, Прејор је у свом послу имао и успеха. Претежни део од 150.000 „симпатичних штедиша“ од којих је већина још увек на америчким друмовима и улицама њених градова предато је под његовим руководством.
„Други живот“
Међутим, после сјајних почетних успеха кад је наш аутомобил својим необичним изгледом међу „друмским крстарицама“, али и својом пионирском појавом која је другима отворила америчке · капије. за њихове „мини“ аутомобиле, привукао општу пажњу да би у једном априлском дану 1987. одине чак достигао дневну одају од 300 комада, чиме се може поносити мало „странаца“ на америчком аутомобилском тржишту, дошле су невоље. После 48.812 продатих аутомобила у поменутој години априлског рекорда, већ следеће се њихов број преполовио, да би крајем 1988. Прајор затражио од америчког суда за банкрот „заштиту“ за своју
рирму оптерећену дуговима х страна, пре свега због еуспеле авантуре са маским „Протоном“.
N
Дуг од 30 милиона долара који је Прајора коштао директорског места никад у целини није намирен, али су лавовски део обавеза насталих од неисплаћених рачуна за рекламну кампању „југа“ и других „ситнијих“ трошкова Прајоровог „Глобал моторса“, такозване „очинске компаније“ за „југа-америку“, покрили „Црвена застава“ и београдски „Генекс“, пружајући новчане гаранције за банкротирану фирму и доводећи новог директора, већ реченог а сада развлашћеног Спика.
Тако је „Југо-Америка“ почела свој „други живот“ сада практично потпуно под нашим, југословенским, патронатом, али углавном са америчким менаџментом. Показало се, међутим, да ни период „консолидације“ није био ништа успешнији од завршног периода прве фазе америчких прикљученија „југа“. Готово читава прошла година протекла је у натезању дилера, којих је у једном тренутку било чак око 250 што показује овдашње интересовање за јевтино југословенско возило, са испоручиоцима из Крагујевца који су овдашњу тражњу успели да задовоље само у једном обећању. Наиме, прошле године за- |
почела је испорука дуго најављеног модела „гв плус“ са ди-
ректним убризгавањем гори-
ва, које је наишло на добар одзив купаца. Међутим, таквих је испоручено једва три хиљаде, па је прошла година завршена са свега 6.359 продатих „југа“, од чега преко половине из лањских залиха.
Отпуштање непродуктивних службеника
„Застава“ није успела да до купаца дотури одавно најављени „кабрио“, мали аутомобил без крова, за кога су огромно интересовање показали дилери у јужним државама САД и на Порторику. „југо“ са ауто-
матским мењачем, такође, је дефинитивно остао у машти и могућих купаца и дилера.
Наравно, нико овде нити хоће нити жељи да улази у проблеме са којима се суочава „застава“, нити кога интересује што половина коопераната Крагујевчана због наших међурепубличких ситних и крупних ратова не испоручује своје прилоге без којих је комплетирање „југове“ козметике уствари немогуће. Онај ко Американцима продаје аутомобиле мора бити свестан да се суочава са најразмаженијом клијентелом, али и најдовитљивијим и најхитријим конкурентима. Тако, рекламиран као једини мали конвертибилни кабриолет, наш „кабрио“ већ има директне конкуренте у бар пола туцета америчких, европских и јапанских фирми.
Међутим, дефинитивна предност нашег аутомобила, а вероватно и једино што даје наду да може успети и „трећи кам-бек“ крагујевачког малишана међу Американце, јесте његова цена. Још се код дилера „југо“ може добити за свега 4.800 долара, тачно онолико колико треба платити за ос редње очуван мало већи аутомобил стар три, па и пет година. Са том идејом је, претпостављамо, и „Застава“ ушла у нову реконструкцију „Југо-Америке“, која је потврђена и знатним редуцирањем њеног састава, отпуштањем још двадесетак · „непродуктивних“ службеника и најавом нове рекламне кампање. Крагујевчани ће у овај посао, изгледа, ићи сами. јер, партнер из „Генекса“, овдашња подружница београдског извозног гиганта „Импекс-кар“, по свему судећи више не намерава да ангажује своја финансијска сред: ства у даљем послу са аутомо: билима,
Владимир ХОЛОВКА
БОРБА
ПРОНАЂЕН ЛЕК ЗА НАЈВЕЋЕГ ВОЈВОЂАНСКОГ И ВОДЕЋЕГ СРПСКОГ ГУБИТАША
Фабрика синтетичког каучука у Елемиру припојена је панчевачкој „Петрохемији“ која је преузела њене девизне и динарске обавезе
Случај великог војвођанског губиташа, Фабрике синтетичког каучука у Елемиру код Зрењанина, за сада је бар окончан. Јер, највећи болесник војвођанске и српске привреде, коначно је стигао на „операциони сто“, и како истичу у влади Војводине, опдмах је и — прездравио. Међутим, терапија ће бити и дуга и — скупа. После вишегодишњег трагања, пронађен је економски интерес, па су се на заједничком послу преструктуирања елемирске фабрике нашли панчевачка „Петрохемија“, којој је припојена фабрика каучука као и њени помоћници у санацији Војвођанска банка и Покрајински фонд за развој привреде.
Споменик аутономаша
Иначе, ову фабрику почели су у Војводини да граде аутономаши, како. истичу садашње владајуће структуре, и она им се убраја у велике привредне грехе. Градња је почела још далеке 1978. године, а с производњом се кренуло 1983. године. Фабрика никада није радила без губитака, па су пословни резултати били из године у годину све слабији, да би лане она отишла под стечај. Просечно коришћење капацитета било је 54 одсто. Фабрика је на сваких 190 динара прихода остваривала 167,8 динара расхода. Фирма у овим и оваквим условима _ префинансирања, неорганизованости и са таквом структуром капитала није више могла да послује. После дужег трагања група економских експерата предложила је
решење, а као једино могуће,
економски _ целисходно и друштвено оправдано било је преструктуирање Фабрике синтетичког каучука, кроз консолидацију и измену њене производње, управљачке, финансијске и организационе структуре и на тај начин њено довођење у сферу ефикасног пословања. Укупан друштвени капитал од 960 милиона динара који је био везан у тој фабрици био је претешко бреме које она. није могла више да носи. Пре стечаја фабрика је запошљавала 817 радника, па је њихов број смањен на 463, па се с тим бројем радника процес производње одвија веома успешно. Капацитет Фабрике синтетичког каучука износи 40.100 тона годишње, док је њена производња до сада била остварена на максимуму од 25.413 тона годишње. Битно је истаћи да се набавка сировина за ову фабрику и то чак 60 одсто.обавља на домаћем тржишту од панчевачке „Петрохемије“ и то 40.000 тона годишње, а остатак од 40 одсто се увози. Дакле, природна веза постоји између ове две фабрике удаљене једна од друге само неколико десетина километара, али су оне годинама биле на хиљаде километара практично удаљене, јер нису могле да их приближе тадашње ру: ководеће структуре.
Победио разум
И када је победио разум, од:
носно економска логика код
политичара, који још увек нажалост доносе економске одлуке, панчевачка „Петрохемија“ је преузела елемирску фабрику. То је и логично јер су Панчевци њени главни снабдевачи сировинама. Преузети су и сви девизни дугови фабрике каучука од 45 милиона марака и обавезе по доларским дуговањима од 2,62 милиона долара. „Петрохемија“ је истовремено преузела и динарске обавезе од 65 милиона динара. Војвођанска банка ће извршити отпис својих потраживања од 480 милиона линара, одобриће кредит од 150 милиона динара на 10 година. Истовремено, из Покрајинског фонда за развој одобриће се 150 милиона динара кредита. Уз све то неколико великих поверилаца из Новог Сада, Панчева и Зрењанина, отписали су своја потраживања у износу од 50 милиона динара.
У таквој ситуацији многи постављају и питање: завређу-
" је ли елемирска фабрика толи-
ко ангажовања и улагања. Одговор свих домаћих и страних експерата недвосмислена је потврда. Указује се при том да ће се реализацијом овог пројекта „остварити сви економски услови да Фабрика пређе у сферу ефикасног рада и пословања“. Измена производње, управљачке, финансијске и организационе структуре, бар како кажу у влади Војводине, треба да омогући процват не само ове фабрике већ целокупне привреде.
— Фабрика синтетичког каучука је једина ове врсте у Европи која је одвојена од своје сировинске базе и финалног потрошача — каже Вера Кажип, директор „Петрохемије“. Зато је један од првих задатака превоз сировина Тисом до Елемира, а затим цевоводом до фабрике. Отворено се мора рећи да је фабрика каучука требало да се гради у Панчеву, а не на 80 хектара најплодније земље у Елемиру.
=— Било је планова да се овде у Елемиру гради рафинерија јер има нафте, али су је моћници „однели“ у Нови Сад, а да би умирили ову општину дали су јој оно што је требало да иде у Панчево, фабрику каучука — изјавио је Светислав Крстић, председник општине Зрењанин.
Др Радоман Божовић, председник Извршног већа Војводине, и идејни творац пројекта о „браку два гиганта из рачуна каже: „Решење овог проблема је најконкретнији допринос преструктуирању привреде Војводине и Србије и стварна радна потврда акција за које смо се определили. Реализацијом овог пројекта створиће се економски услови да капацитет фабрике каучука пређе у сферу ефикасног рада и пословања. На тај начин ће привреда северне покрајине „остати“ без једног од својих највећих губиташа.
Тачно је да је ова фабрика била рак рана војвођанске привреде, а да ли ће да оздрави од само једног реза и да постане замајац привреде, показаће време. 5
Бранислав ГУЛАН
па ма и