Borba, May 11, 1991, page 12

|

li SUBOTA-NEDELJA, 11-12. MAJ 1991. GODINE

___IZMEĐU

Še enkrat... Ušte ednaš... Još jednom

Podnosite li intervjue

Poslednja vest (dok se piše ovaj tekst) — Sjajna vest: u osvit Dana pobede nad fašizmom, jugoslovenski državnici jednogТазпо офист аа роспе једпотезеспо рг1mirje sa razoružanjem. Dogodilo se to tačno 46 godina po završetku velikog strašnog rata.

Je li to kraj zebnji — našoj i svetskoj — one o kojoj Čapek sarkastično kaže: zahvaljujući naporu državnika, sačuvana Je nesigurnost u svetu?

Je li Čapek iz profesionalne solidarnosti iz ovog „zalvaljivanja“ iZostaVIO novinare?! |

Javlja naš dopisnik sa Ostrva da je dr Tuđman u onih deset sati dosta dobro podneo jedan intervju, a naročito pitanje: — Kako to da ste sada u Londonu, a u Vašoj zemlji je praktično rat?

Vrhovnik nije demonstrativno izišao iz intervjua, jer je dugo čekao šansu još jedne internacionalizacije: Morao Je nešto i demokratski otrpeti, jer „Prekorače li se granice jednog poretka, nužno Se USDOStavlja drugi.“ (Mirić)

Sasvim drugačiju novinarsku školu reprezentuje Stjepan Kljujić, novinar na funkciji čelnika Be-Ha Ha-De-Ze (mada ga nešto u prvom Ha, Hercegovini u Lištici ne slušaju). · -

Na više puta ponovljenu splitsku sekvencu u kojoj „mirni demonstrant“ hoće mladom tenkisti da odšrafi glavu, Kljujić se vrlo ljuti: — Zašto to toliko puta, pa nije to crtani film. -

Svaka novinarska škola uči: biti integralni novinar znači zanatski i etički biti na nivou profesije koja na svoju zastavu 150р1suje reči Istina, Sloboda, Nezavisnost.

To je geslo i zagrebačke škole — crtanog filma.

Sada u beogradskim medijima počinje vreme drugačijih intervjua: razlika je samo u suprotnim sagovornicima, ostalo se zadržalo.

Formula je ovakva: sagovornik Je intelektualac (to je sada postalo zanimanje), opozicionar ili nestranački oponent, znalac koji novinaru doturi pitanja i potpitanja, a zatim obavezno (sebi) komplimentira: „To ste dobro zapazili.“ Ili: „Volim što ste mi postavili baš to pitanje.“

ĐURIĆ

Zastupnička polovica

Nevolje sa zastupnicima koji više nisu ono što po saborskom poslovniku Jesu, točnije što su vrlo brzo shvatili da njihov prvi izbor stranke nije bio enaj pravi, najbolje su se očitovale u trenutku podjele sredstava za pripomoć u financiranju Stranaka iz republičkog proračuna.

Naime, dobar broj zastupnika u Sabor je ušao kao predstavnik jedne stranke, pa se toj stranci pribraja u kvotu zastupničkih mjesta na osnovi koje dobiva jedan dio sredstava, uz onaj fiksni dio novca Za sve stranke koje imaju makar jednog Zastupnika u saborskim klupama.

Posve neobičan slučaj dogodio se Zelenoj akciji Splita. U Saboru ima samo pola zastupnika, točnije njihovog dr Nikolu Viskovića u izborima je podržala i stranka demokratskih promjena. Kako 5зађогзк! poslovnik o zastupničkim polovicama ništa ne kaže, Zelena akcija Split nije ostvarila pravo na onaj fiksni dio novca Za financiranje svog rada. Onaj drugi dio „po glavi zastupnika“ mogla bi za gospodina Viskovića ostvariti napola sa Strankom demokratskih promjena.

Na svaki način, eto, novog povoda za proteste dr Viskovića zbog šikaniranja Jedne od njegovih stranaka, a i „štofa“ noVinarima za varijacije na tu temu.

т. BOHUŠ

Kormilar i rekvijem

Stipe Mesić u čekaonici za predsednike

Hoće li novi predsednik Predsedništva SFRJ, prvi nekomunist na Vrhu, biti i poslednji šef države koja odumire neprirodnom smrću, mada sam

Milena Dražić

Skepsa mora biti osnovni prilaz našim političkim okolnostima, jer, evo, u svim intervjuima Stipe Mesić sutrašnji šef države tvrdi dosta optimistički da rata neće biti, ali u nedemantovanom svedočenju kanadskog parlamentarca Džefrija Skota najavljuje rekvijem za Jugoslaviju, kojoj će, kako ga Skot citira, „s velikom radošću biti poslednji predsednik“. Zamenarimo li moralnu komponentu ovog iskaza, pošto smo od morala u politici odustali iz praktičnih razloga, iz istih razloga ostaje pitanje: a kako će se, ako ne ratom, raspasti mrska nam domovina?

Ovoj pretnji cinici dodaju malo gorkog humora: Hrvat je napravio drugu Jugoslaviju, pa je red da je Hrvat i rasturi. A nije pitanje može li se tako složen istorijski proces svaliti na teret jednog čoveka, makako on bio izvršitelj jedne politike jedne nacije. Ne može.

Zatvorski univerziteti.

Jugoslavija treba da postoji samo ako su svi njomc zadovoljni, rekao je pre osam mesoci Stipc Mesić, „i to je jedina motivacija s kojom prihvaćam ovaj posao“, apsolutno siguran u pobedu razuma „Vrlo brzo“.

Sebe je najavio kao donosioca „demokratskih vjetrova“ i očas osporio demokratski način izbora ostalih članova Predsedništva SFRJ, koji su, uglavnom, došli na ta mesta opštenarodnim referendumom sa više kandidata. Strane novine

najavljivale su ga kao prvog nekomunistu kandidata na mesto šefa države.

• Mesić je, slično mnogim političarima koji su se pojavili posle prvih višestranačkih izbora, kao tajnik HDZ vaskrsao u politici u kojoj je već bio neko u Titovo vre-

me, što je platio i zatvorom. Tako je po-

tvrdio boljševičku tezu da je na ovim balkanskim prostorima politika stvar intuicije gena, genija, a da su najbolji univerziteti oni na robiji. Kad se, posle kratkog boravka na mestu premijera Hrvatske, obreo u Beogradu, nije se više mogla primeniti komunistička praksa da se u federaciju šalju najgori, niti da ga vrhovnik Tuđman tera u izgnanstvo jer ga mlađi i rečitiji političar

u stalnim opipavanjima bila naroda ugro-

žava popularnošću.

Odmah je bilo jasno da će u osmercu hrvatske (čitaj: hadezeovske) interese zastupati pravnik, ni golub ni jastreb, a, bogami, ni ćuran, kako sam kaže, koji uporno ponavlja stavove svoje baze i time ulazi u mašinu kolektivnog šefa države gde slušanje tuđeg mišljenja ne znači i uvažavanje, a uvažavanje ne znači i mogućnost uticanja. -

Stavovi Hrvatske su poznati, a sa odnosom prema Srbima u Hrvatskoj, koji često izražava retorikom ne bez prizvuka uvrede, Mesić se u „delu javnosti“ ne smatra dobrim rešenjem za predsednika, pa su u tom smislu najavljene i demonstracije. Sam Mesić o tome kaže:

— Bit će, jasno, ovih pokušaja dezavuiranja, kompromitiranja, itd, ali svaka kampanja bez argumentacije brzo nestane. Takva je kampanja bila ı prije mog dolaska na mjesto potpredsjednika. I ona se istopila, kao što će se istopiti i ova.

Međutim, neće se istopiti negativan saldo koji je on akumulirao kad su u pitanju Srbi u Hrvatskoj, kojima je poručivao, očito udvarajući se hadezeovskom članstvu, izjavama tipa: da nisu na opancima doneli srpsku zemlju u hrvatsku zemlju; da su Kninjani od 1945. samo dobijali i dobijali, i da se sada bune zbog gubitka privilegija; da Knin nije Srbija, kao što Niš ne može biti Hrvatska...

Nikad vikendom

U medijskom ratu, za čiji se prekid neki dan založio, Mesić je bio jastreb, ustaša, čupao je brk kao predsednik opštine Slavonska Orahovica ocu Milutinu, nastojniku manastira Sveti Nikola, s kojim je pokušao, iz straha, da se pomiri pred izbore, ali je bio odbijen; prvi balkanski list za političke intrige našao mu je među stjuardesama ljubavnicu, a neki saradnici javnih tribina slovo U istetovirano na bradi, zbog koje Mesić pušta bradu...

Ipak, Stipu Mesiću je najviše negativnih poena „s ovce strane Drine“ ubeleženo

tvrdi da rafa neće bifi

Trgovina oružjem

Minivju

(Telefonski razgovor vođen juče, petak, u 9.30 sati, na liniji „Borba“ Beograd — Banski dvori, Zagreb) :

e Dobro jutro, gospodine potpredsedniče. Hoćemo li Vas uskoro zvati predsednikom?

— Ja se nadam? To je ustavni automatizam. Jedino ako nastane ratno stanje ili ako me ubiju. e Pa, jesu li probali da Vas ubiju? : | :

— Izmitraljirali su mi auto kod Slavonskog Broda, ali, prvo, auto je bio blindiran, a, drugo, Ja “nisam bio u njemu. :

e Smatrate li da će se rezervni sastav MUP Hrvatske razoružati?

— Naravno. Nema potrebe za oružjem. Ići će se svi baviti svojim poslom. Oružje nije posao, od oružja se nc živi. Mada sc živi od prodaje oružja. |

e Kako komentarišete odnos gospodina Tuđmana prema zaključcima Predsedništva, kad kaže da ne dolazi u obzir demobilizacija rezervnog, sastava policije, ni vraćanje oružja, pominjući okupaciju Hrvatske? . -

— Ne radi se ni o kakvoj okupaciji, već o tome da će Armija osigurati da nelegalne grupe ne kruže, da ukine razne straže, ba-

rikade. Toga nema nigde u svetu. Tuđman govori da bi se to pretvorilo u okupaciju kad Armija ne bi priznala legalitet i legitimitet Organa vlasti, a JNA to priznaje i podržava.

e U „Škendiji“ ste Albancima obećali: da će svi živeti u istoj državi?

— Ako Srbi hoće da žive u is-

кој državi, na to isto pravo imaju i

' Muslimani, Mađari, Hrvati, pa i Albanci. | - Ф Ali, Srbi samo nastoje da sa-

čuvaju državu u kojoj već žive Za-jedno, ne pretendujući na oblasti u Rumuniji, ili Mađarskoj, na pri-

mer. – — Sintagma svi Srbi u istoj

državi je trik da se zadrži stari

modoel, mada su Srbi prvi Koji njime nisu zadovoljni jer su ukinuli pokrajine, upali u monetarni sistem zemlje, uveli carine, zaustavili ekonomske tokove, legalizovali pljačku vlasti nad hrvatskim predstavništvima i otimanje pogona. Taj stari model centralističke i unitarističke države nikom više ne odgovara i zato treba naći novi. Da li se zove federacija ili konfederacija — nije bitno. Nemojmo robovati nazivu, nego vrednujmo sadržaj.

prilikom komentarisanja filma sa Špegeljom. Na zaprepašćenje njujorške štampe surovošću Špegeljevog teksta, Mesić odgovara s velikim mirom:

— A šta je to Martin Špegelj strašno rekao: u slučaju građanskog rata neće niko pitati ni ko je žensko, ni muško, ni dete, jer se dobro zna šta je građanski rat: ubijati, pucati i bacati bombe. I zbog toga treba izbeći građanski rat.

Ipak, budući predsednik Predsedništva SFRJ, možda poslednji, sa istim mirom

SSS

I SMENA I MENA: Stipe Mesić (Snimio Predrag Mitić)

_izjavljuje da će mu prva promena u radu

najvišeg tela zemlje biti da — ukine sastančenja vikendom i telefonom, što bi značilo „da bi Predsedništvo trebalo vratiti u normalnu kolotečinu, jer ne živimo ni u kakvom izvanrednom ni ratnom stanju. Takva je situacija stvorena na umjetan način.“ Ako Mesić nalazi osnova za ovakav mir dok se u zemlji puca, ide u zbegove i trguje oružjem, možda bi i javnost morala da sličan mir potraži u smeni na vrhu, dajući Predsedništvu još jednu šansu.

а ен наведи