Borba, Sep 06, 1991, page 17

i | i i '

36

Novi sovjet odlučuje o Petrogradu

Lenjingrad je juče od vanrednog Kongresa narodnih deputata SSSR zvanično zatražio da mu bude vraćeno istorijsko ime — Sankt-Peterburg. Nikakva odluka nije, međutim, bila doneta pošto je Gorbačov, ne protiveći se zahtevu, predložio da se o njemu u najskorije vreme izjasni „novi Vrhovni sovjet SSSR“.

(Od dopisnika „Borbe“)

Moskva. — Sovjetski Savez od privremene zabrane KPSS više nije „crvena imperija“, a od juče nije ni — imperija sa federalnom fasadom. Mada su neuspehom puča dezorijentisani i demoralisani neoboljševici učinili sve što su mogli da to blokiraju: vanredni Kongres narodnih deputata SSSR, koji je pet dana zasedao u Kremlju, izglasao je najdalekosežnije promene sovjetskog ustavnog sistema posle oktobra 1917. kojima je SSSR sveo na ugovornu, izvedenu zajednicu čiji će zakoni važiti samo ukoliko nisu u suprotnosti sa ustavima republika u njenom sastavu i nakon što ih one ratifikuju. Privremena zabrana KPSS je po svom značaju promena ravna onoj kada su boljševici i Lenjin, držeći se devize — može postojati više političkih partija,

ali će jedna KP (b) biti na vlasti,

a članovi ostalih u zatvoru, ukinuli politički pluralizam. A promene koje će za sobom povući jučerašnje izglasavanje zakona o prelaznom periodu, pošto će na državno-političkim ruševinama sada već bivšeg SSSR biti stvoreni istočni EZ i apsolutno nesocijalistička asimetrična konfederacija u kojoj će biti moguće i asocijativno članstvo, moći će da se upoređuju — samo što su sa suprotnim istorijskim predznakom — sa kojim su zajedno izazvali rasterivanje ustavotvorne skupštine i oktobarski prevrat. Šta se, zapravo, dogodilo i zašto od juče važe samo one odredbe ustava SSSR koje nisu u suprotnosti, sa ustavnim zakonom o prelaznom periodu?

Ko se sve „briše“

Mada će i istočni EZ“ i asimetrična konfederacija tek morati da budu stvoreni: sa dovoljno razloga se već sada može govoriti o septembarskom republičkom ustavnom prevratu. Ustavnim zakonom, o čijim nekim odredbama je glasanje, zbog neoboljševičke opstrukcije, moralo da bude i po četiri puta ponavljano, praktično likvidirani i Vrhovni sovjet SSSR, i Kongres narodnih deputata SSSR, i Savet federacije SSSR, i kabinet ministara SSSR, a sa njima — i dve trećine dosadašnjeg sovjetskog ustavnog sistema. Vreme će, osim toga, veoma brzo pokazati da je sve ovo i početak kraja svega što je u SSSR bilo sovjetsko i socijalističko.

Vrhovni sovjet SSSR, je formalno, o(p)stao, ali će on po sastavu biti nešto sasvim drugo nego što je dosad bio, a suštinski delovati kao neka vrsta međurepubličkog komiteta. Jer, u novom parlamentu — u kojem više neće biti dvaju ravnopravnih veća, pošto će Veće republika postati neka vrsta gornjeg doma i imati pravo da suspenduje zakone koji su u kompetenciji Saveznog veća — Važiće princip: jedna republika jedan glas. U Veću republika svaka članica Sovjetskog Saveza imaće delegaciju od 20 deputata, izabranih iz

sastava svojih dosadašnjih sa-

SVET

PETAK, 6. SEPTEMBAR 1991. GODINE 17

VANREDNI KONGRES POSLANIKA ZAVRŠIO ZASEDANJE O DALJOJ SUDBI-

NI ZEMLJE

Položeni temelji

novoj državi

Najdalekosežnije promene ustavnog sistema posle oktobra 1917 0 Praktično likvidirani Vrhovni sovjet, Kongres narodnih deputata, Savet federacije i kabinet ministara, a sa njima i dve trećine ustavnog sistema

veznih poslanika i svog republičkog parlamenta, dok će jedino Rusija (sa 52 predstavnika) i druge republike koje u svom sastavu imaju autonomije biti izuzetak, ali samo — do glasanja i donošenja odluka. Proporcionalno-teritorijalni princip važiće — samo opet oktroisan, pošto će i tu reč republika biti presudna — pri formiranju novog Saveznog veća.

Utisak je da je ovim sovjetski parlament pretvoren u automobil čiji se i volan, i menjač, i pa-

ISTORIJSKE ODLUKE: Predsednik Gorbačov u razgovoru sa poslanicima

pučica za gas, i rezervoar za gorivo nalaze u republikama. Nikakvu sumnju u ovom smislu ne ostavlja ni odredba Ustavnog zakona o prelaznom periodu koja republičkim parlamentima daje pravo da suspenduju savezne zakone ako su u suprotnosti sa njihovim ustavima, pri čemu će i promene ustava SSSR važiti samo kada ih potvrde sve republike. Nema više potpredsednika

Utisak o potpunoj i neopozivoj republikanizaciji, koja po okončanju prelaznog perioda i pretvaranja SSSR u punokrvnu asimetričnu konfederaciju može biti samo još radikalizovana i dovedena do kraja, pojačava i okolnost da će novoformirani Državni savet, pored Gorbačova, činiti predsednici republika i da će u njegovoj nadležnosti biti koordinacija ı usaglašavanje onih aspekata unutrašnje i spoljne politike koji se tiču zajedničkih interesa republika.

Osim svega ovoga, pošto je Ustavnim zakonom juče ukinuta funkcija potpredsednika SSSR, Gorbačova će u slučaju bolesti privremeno zamenjivati, ali po posebnoj proceduri koja bi isključivala mogućnost nove faroske avanture, onaj ko bude na čelu Državnog saveta.

Plod galopirajuće republikanizacije je i zamena dosadašnjeg, kabineta ministara SSSR privremenom međurepubličkom:' vla-

Misteriozno bekstvo

Poput bombe u sovjetskoj javnosti je odjeknula zasad nepotvrđe-

na vest iz Japana da je nekoliko hilj

ada agenata i saradnika KGB i

funkcionera KPSS nakon sloma puča prebeglo u Kinu. Ministarstvo Бро ђајћ poslova SSSR ovo zasad nije ni potvrdilo ni demantovalo.

е f njegove uprave za Daleki istok i пао пи, М. Вјен, čak je izjavio da MIP SSSR ne raspolaže bilo kakvim podacima te vrste i izrazio sumnju u verodostojnost pisanja japanskih listova „Nihon kej-

dzaj“ i „Sankej šimbun“.

„Dodatno je objasnio da između SSSR i Kine ne postoji sporazum o izručivanju „pjerebježčika“ i da Kina ne praktikuje da strancima

pruža politički azil.

Nina Andrejeva se ne predaje

„Tvrdi komunisti“ nemaju nameru da se predaju. „Boljševička platforma“ Nine Andrejeve isključila je Gorbačova iz KPSS „sa obrazloženjem da je izdao stvar Lenjina i oktobarske revolucije“, međunarodni radnički i komunistički pokret, da je razorio „socijalističku državu“ i „likvidirao lenjinsku partiju“. Gorbačov je još optužen i za „renegatstvo, dvoličnost, obmanjivanje radnih ljudi i za demagogiju“. „Boljševička platforma“ je, istovremeno, obnarodovala da odsada ona u svoje ruke preuzima sudbinu „lenjinske partije“ i da ima nameru da učvrsti KPSS i ne dozvoli „buržoasku ekspropri-

jaciju“ njene imovine.

dom koja će se formalno zvati međurepublički ekonomski komitet. Biće to u ponom smislu organ sa daljinskim republičkim upravljanjem — uprkos tome što će njegovog predsednika (premijera) imenovati Gorbačov uz saglasnost Državnog saveta. Posledica uzimanja SSSR pod (među)republičku prinudnu upravu jeste i faktičko raspuštanje Kongresa deputata SSSR koji se više, u celom prelaznom periodu, neće sastajati — osim ukoliko po proceni republika ne dođe do vanrednih okolnosti koje bi to iziskivale.

Meoćne republike

Neoboljševička struja je izgubila ponajviše zato što su republike, verovatno i svaka pojedinačno, postala moćnije od dojučerašnjeg federalnog centra u kolapsu. Toliko moćne da su većinu konzervativaca iz svog deputatskog korpusa već prevele u nacional-boljševike, ili ih barem ućutkale i naterale na lojalnost,

.·Zakavkazju

Prolaz Ustavnom zakonu prelaznog perioda i interrepubličkoj prinudnoj upravi nad ostacima imperije sigurno je otvorila i opomena rukovodstva Ruske Federacije da će, ukoliko ustavni zakon ne prođe, hitno sazvati svoj vanredni kongres deputata i proglasiti otcepljenje. Isto bi se moglo reći i za Gorbačovljevu nameru, koju on nije krio ni juče u trenucima kada se činilo da blokadu komunističkog fundamentalizma neće biti moguće probiti, da prekine rad kongresa na neodređeno vreme i da svOjim predsedničkim ukazima ozakoni novo državno ustrojstvo SSSR u prelaznom periodu.

Sa privremenom likvidacijom KPSS i ustavnim zakonom SSSR je likvidirao i veliki oktobar. Ništa, međutim, nije još ni do kraja jasno, pošto Litvanija, na primer, ne želi da bude ni asocijativni član buduće sovjetske konfederacije, pa čak ni u sastavu buduće istočne EZ. Posebno se situacija komplikuje u Đuro BILBIJA

UESTPOVUESTPOVESTPO

BEJKER IDUĆE NEDELJE U MOSKVI: Moskva. — Američki državni sekretar Džejms Bejker dolazi iduće nedelje u Moskvu, kao prvi visoki američki funkcioner koji posećuje Sovjetski Savez nakon neuspelog pokušaja državnog udara.

U inostranim posmatračkim krugovima ovoj poseti se pridaje izuzetan značaj, jer će šef američke diplomatije imati priliku da iz prve ruke čuje ocene sovjetskih rukovodilaca o stanju u toj zemlji.

OKO 100 UTOPLJENIKA SA „SIMBANGA“: sidnej. — Helikopter, avion i tri broda tragaju za preživelim putnicima broda „Simbang“ koji je u sredu potonuo uz severnu obalu Papue Nove Gvineje, pošto su ga veliki talasi bacili na stene. Australijski nacionalni radio javlja da je dosad spašeno 15 putnika i da se strahuje da je više desetina ostalo zatvoreno u utrobi potonulog broda. Tačan broj putnika se ne zna ali pretpostavke se kreću od 70 do 100. „Simbang“ je prevozio teret i ljude između lokalnih luka u tom delu Papue Nove Gvineje.

KONFERENCIJA O PROGRESU U NJUJORKU: Njujork. — U Njujorku će se od 11. do 13. septembra „održati konferencija predstavnika nevladinih organizacija posvećena miru, pravdi i razvoju. Skup organizuje odeljenje Sekretarijata Ujedinjenih nacija za javno informisanje.

Očekuje se da će se učesnicima konferencije, inače, istaknutim stručnjacima i političkim ličnostima, obratiti i generalni sekretar UN Peres de Kueljar.

Na konferenciji će iz republi-

ke Srbije učestvovati dr Milan Bulajić. ZAHTEV SA BALTIKA UN: Ujedinjene nacije. — U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku juče je objavljen sadržaj pisama koje su tri baltičke republike uputile Peresu de Kueljaru, zahtevajući od generalnog sekretara UN da pokrene postupak za njihov prijem u svetsku organizaciju. Arnold Ritel, predsednik Vrhovnog sovjeta Estonije u svom pismu naglašava spremnost Estonije da prihvati sve obaveze koje proističu iz Povelje UN, potpredsednik Vrhovnog sovjeta Letonije Dainisa Ivanisa pominje „punopravno članstvo i nezavisnisni status“, a litvanski predsednik Vitautas Landsbergis traži punopravno članstvo Litvanije u UN i to već od početka narednog zasedanja Generalne skupštine koje počinje za dve nedelje.

PREDLOŽENA ZABRANA

KPČ: Prag. — Odbori oba doma Češkoslovačke federalne skupštine — za odbranu i bezbednost — odlučili su da u predlog jednog zakona, kojim se ocenjuje period kada su komunisti imali monopol na vlast u Čehoslovačkoj, uključe odredbu kojom se zabranjuje aktivnost Komunističke partije.

Na inicijativu grupe poslanika, Federalna skupština treba da usvoji „zakon o dobu neslobode“. U jednom članu tog predloga se ocenjuje da su „komunistička diktatura, zločini i bezakonje“ u godinama 1948-89. „osramotili čovečnost i državu“. PODSTICAJ ETNIČKIM REGIONIMA KINE: Peking. — Regioni u kojima žive nacionalne manjine trebalo bi ubuduće da budu tretirani povoljnije nego do sada, zaključak je jedne komisije Političko-konsultativne konferencije Kine. Naglašena je, takođe, potreba fleksibilnije ekonomske politike u „etničkim regionima“, većeg ulaganja sredstava i ubrzanijeg školovanja kadrova koji potiču iz redova nacionalnih manjina.