Borba, Feb 28, 1992, page 11

_DRUŠTVO

ZVEŠTAJA POTPUKOVNIKA MILANA EREMIJE O ZLOČINU U SELU LOVAS

Komandant protivdiverzantskog odreda TO Valjevo ne poriče verodostojnost potpukovnikovog izveštaja, ali se ne slaže sa ocenom da su za čišćenje mina korišćeni meštani, već ratni zarobljenici

Mnogi su već konstatovali da je rat koji se desio (i dešava) na jugoslovenskim prostorima nezabeležen po svojoj prljavosti. Tome su, u takvim ocenama, se slaže većina analitičara i svedoka ponajpre doprinele paravojne, neregularne, formacije: hosovci, crnokošuljaši, arkanovci, šešeljevci, jovićevci, dobrovoljačke i pljačkaške grupe, bez imena, ali sa „delom“ sa jedne i druge strane. No, događalo se da zlodela počini i ljudstvo pri regularnim vojnim formacijama. Na takav slučaj ukazuje izveštaj „o aktivnostima i pojavama koje negativno utiču na stanje morala u jedinicama divizije“, čiji je faksimil objavio nedeljnik „Vreme“ (u poslednjem broju), potpukovnika Milana Eremije, koji je 23. oktobra 1991. sa slavonskog ratišta uputio komandi Prve vojne oblasti.

Uloga „Dušana Silnog“

Načelnik za moralno vaspitanje i pravne poslove Prve gardijske motorizovane divizije, kao jednu od „aktivnosti koje negativno utiču“ beleži — „nakon dolaska odreda 'Valjevo' u selo Lovas, zarobljeni meštani su korišćeni za čišćenje minskih polja,

kojom prilikom je ubijeno 17 meštana“.

Išavši tragom ovog izveštaja saznali smo da je učesnik u navedenim „dejstvima“ bio protivdiverzantski odred TO Valjevo, koji je na sremsko-slavonskom ratištu boravio od 7. do 21. oktobra lane. Upotreba meštana za ratna dejstva dogodila se u petak, 18. oktobra. Kako smo uspeli da rekonstruišemo sliku događaja, na osnovu izjave onih koji su bili u sastavu jedinice, a koji nisu hteli da se predstave za novine, valjevski teritorijalci su u Lovas stigli 17. oktobra. U selu se već nalazilo 50-ak pripadnika odreda „Dušan Silni“, kao i TO Lovasa, sastavljenog od „domaаћ“ Srba (selo je pretežno hrvatskog sastava) dobrovoljaca i lojalnih Hrvata. Nije bilo razrušenih kuća i znakova borbe, što daje za pravo pretpostavkama da je Lovas, kao Ilok i okolna sela, predat bez borbe.

Valjevski ieritorijalci su zatekli veliki broj zarobljenih Hrvata, meštana, koje je zatvorio „Dušan Silni“, kažu na osnovu nađene video kasete, na kojoj je bilo snimljeno osnivanje HDZ-a u Lovasu. Poseban tretman od strane „silnih momaka“ imali su oni meštani koji su-se „isticali“ pri osnivanju stranke, dok ni ostali, koji su samo „re-

gistrovani“ na snimku, pokazaće se, nisu bolje prošli. Valjevci su bili svedoci tog „ispitivanja“ u režiji „jovićevaca“ (o tom maltretiranju, pri čemu su ubijena četiri meštanina, govori Se i u iZveštaju potpukovnika Eremije). Kažu da je reportoar „ispitivanja“ išao od „bockanja“ noževima i bajonetima do Кипдасепја.

Sledećeg. dana, u petak 18. oktobra, valjevski protivdiverzanti je trebalo da krenu u pretraživanje terena u okolini sela. Kako nisu bili „najspremniji“ za to, obezbeđen je „štit“ od zarobljenih Hrvata (izabrani su oni koji se nisu posebno isticali na video snimku). U akciju je krenulo 60-ak teritorijalaca ! дезеtak „jovićevaca“, dok je ispred i oko njih bilo između 70 i 80 zarobljenika. Tokom kretanja jedan meštanin je od „jovićevaca“, koji su vodili akciju, ubijen, jer je, pošto je bio povređen, zaostajao za kolonom. Na dva kilometra od Lovasa, pre vinograda koje je trebala da pretraži, formacija je naišla na livadu pod detelinom koja je bila minirana. Mada se, kako učesnici akcije kažu, znalo da je livadu minirala JNA, „Jovićevci“ su rasporedili meštane (iza svakog se nalazio po jedan teritorijalac ili pripadnik „Dušana Silnog“ i naterala ih u razminiravanje. Jedan meš-

Poraz vladajuće stranke Đ Direktori bez konkursa Đe Šta bi mudra vlast morala da shvati e Kako je član Narodne stranke zaradio na „germanskim neprijatelji-

ma“

Ono što je srpsko rukovodstvo na Kosovu napravilo silom, „u Crnoj Gori će milom, kategoričan je Mehmet Bardhi, predsednik ulcinjske opštine, inače, 1 predsednik Demokratskog saveza. Bardhi u razgovoru teškom mukom prikriva ogorčenje zbog svega što se zbiva u vezi referenduma, naglašavajući да пета ništa protiv zajedničke države Srbije i Crne Gore, ali da ovako kako je zamišljena ta zajednica, onemogućuje kopče s drugima. Ovo je manje nego što.Je pružao Ustav iz 1974., kaže Bardhi i dodaje: Manipulacija je tvrdnja da se ovom zajednicom proširuje tržište za Crnu Goru. Naprotiv, ono se smanjuje, jer je Crna Gora imala tržište cele Jugoslavije. Sa Srbijom samo zadržava ono što je i imala, a sve ostalo, praktično, gubi. Gasi se mogućnost ekonomske myreintegracije, a, možda, i političke. Ta nova državna tvorevina može imati međunarodni ugled samo u okviru nasleđa koje je u svetu stvorio Milošević. Takva država će morati mnogo da izdvaja za odbranu jer će biti okružena susedima koji joj još dugo neće verovati, a takođe će morati znatna sredstva da izdvaja za policiju, jer će imati, ı već ima, mnogo unutrašnjih problema.

Kad vredni Ulcinjani skloni i vični trgovini protestvuju protiv

nove zajednice, čine to iznoseći najubedljiviju „argumentaciju, ekonomsku, jer ovo što ih čeka ima suviše protivurečnosti da bi njihov poslovni duh mogao Ostati miran. Predigra je, zapravo, počela pre godinu dana, u vreme koje ulcinjski sagovornici oZnačavaju kao početak centralizacije vlasti, ali i ekonomije.

— Imam utisak da se vladajuća stranka nije mogla pomiriti sa ovakvim porazom na lokalitetu sa većinskim albanskim življem, pa sad hoće zakonima sve da nadoknadi, kaže Bardhi. Republika je preuzela od opština čak 90 odsto integracija, pa je lokalna uprava svedena na značaj mesne zajednice. Sa ovim se, sem kad su u pitanju organi unutrašnjih poslova, i prije nismo slagali. Danas su van Opštinske nadležnosti poslovi narodne odbrane, školstva, zdravstva, tržišne inspekcije, uprave prihoda, imovinsko-pravne službe, a uskoro će biti odvojen i katastar. Za život jedne opštine potrebna su sredstva da bi mogla da utiče na sopstveni razvoj. A ona su ovim zakonima oduzeta. Opština više nema pravo na opštinski doprinos. Kad uskoro bude donet i Zakon o morskom dobru ostajemo i bez kupališta, 510 је bio primarni izvor sredstava za Život. Voleo bih da mi nceko pokaže u čemu sc ispoljava

lokalna vlast. Vladajuća stranka je u Ulcinju dobila svega 15 odsto glasova, a sebi je omogućila poziciju da podtavlja sve direktore. Tako sad nadležni ministar može da postavi direktora, bez konkursa, a da nema obavezu da konsultuje lokalnu vlast. Na bazi kog mehanizma se bira čovjek, sem po principu poslušnosti? Takvi ljudi dobijaju legitimitet republičke vlasti, a nemaju legitimitet lokalne, u sredini gdje djeluju i žive, kaže Bardhi.

Zaista, nije bilo teško proveriti i uveriti se da je na rukovodećim mestima u Ulcinju broj Albanaca zanemarljiv. Zanimljivo je da u nedostatku socijalnih programa, svi oni koji su pod novopostavljenim direktorima postali višak radne snage, padaju na teret opštine koja nema ni para ni moći da ih prihvati ili

udomi. Centralizacija vlasti i

privrede nigde nije dala dobre rezultate. U Ulcinju koji je gotovo nacionalno monolitan — tek ih neće dati. Nije svejedno provesti centralizaciju u odnosu na Žabljak, i ovde. Poseban problem je što je svaki oblik centralizacije direktno usmeran protiv etničkih grupa, jer ugrožavajući ncke tradicionalne vidove proizvodnje bitno utiče na običaje, a, indirektno i na nacionalna prava. Albance koji gravitiraju ovom delu Crnogorskog primor-

tanin je uzviknuo — evo mine, da bi je, kad su mu prišli „jovićevac“ ı dva dobrovoljca, koja su bila priključena jedinici valjevskih teritorijalaca, aktivirao. Od dejstva mina „njen nalazač“ je poginuo a oni koji su mu prišli su ranjeni. Kad je mina eksplodirala „ostali meštani su počeli da trče i da zaležu po livadi“, no, kako je teritorijalcima rečeno da u slučaju nepredviđenih okolnosti „sa pucanjem i bežanjem“ pucaju, oni su s leđa raspalili po Hrvatima.

istragu vodi JNA

Ishod je bio 15-ak ranjenih meštana, koje su „JOVićeVCI“ transportovali u Šid na ukazivanje pomoći. Broj poginulih Hrvata je, kako nam svedoče učesnici događaja, svakako veći od broja koji navodi potpukovnik Eremija, Jer su ponovo u zatvor, nakon razminiravanja livade, vraćena samo 23 meštanina. Sledećeg dana u Lovas je stigla jedinica JNA sa kragujevačkim rezervistima koja je proterala odred „Dušan Silni“ iz sela. Svi valjevski teritorijalci koji su učestvovali u tragičnom događaju su morali da daju izjavu, komandiri čete i voda su to uradili u Šidu. Kako je bilo vreme za

vraćanje kući a dvojica starešina se nisu pojavljivala, zaprećeno je njihovim „oslobađanjem“, pa su oni pušteni „sa razgovora“ nakon čega se jedinica vratila u Valjevo. Tako izgleda tragično priča iz Lovasa.

Komandant protivdiverzantskog odreda TO Valjevo, rezervni kapetan I klase, koga smo našli na redovnom obavljanju civilnog posla u Valjevu nam je, pod uslovom da mu ne pominjemo ime, izrekao svoju ocenu O događaju. On ne spori verodostojnost onoga što smo naveli, sem nekih detalja i okolnosti pod kojima se, kako kaže, dogodio „incident“. Ne slaže se sa ocenom potpukovnika Eremije, da su „meštani korišćeni za čišćenje minskih polja“, jer po njemu, to nisu „nikakvi meštani i civili, već ratni zarobljenici koji su korišćeni u akciji pretraživanja terena“. Do tragičnog ishoda je, kako kaže, došlo sticajem okolnosti i samoubilačkom akcijom jednog Hrvata. O posledicama ı odgovornosti za tragičan događaj kaže da je dao izjavu nadležnom oficiru JNA na licu mesta, a da je i „kasnije bilo razgovora da bi se pojasnila situaciJa“. Ostalo je, kaže, u nadležnosti JNA.

Dragan TODOROVIĆ

GUBITAK ZBOG PROPAGANDE: Detalj iz Ulcinja

ja teško je doživeti na principu poređenja — da su oni za Crnu Goru isto što i kosovski Albanci za Srbiju. Njihova lojalnost izabranom rukovodstvu je očigledna već kad sprovode zakone koji im oduzimaju mogućnost za lokalnu samoupravu. Ali, svaka mudra vlast bi morala da shvati da se neslaganje vremenom lako pretače u nezadovoljstvo. Znaci političkog nezadovoljstva su već očiti, jer je zalaganje Crnogorskih Albanaca za nezavisnu Crnu Goru proglašeno neprijateljstvom. „Zar treba da se zalaгето та suverenu Albaniju“, ozlojeđeni su stari Ulcinjani?!. Ulcinjske porodice koje žive od turista prošle godine su, u proseku, izgubile po šest hiljada maraka, samo zbog političke propagande i glasina da je letovanje na peskovitim ulcinjskim plažama opasno. Pričalo se, čak, da po tim plažama šetaju naoružani vojnici iz Albanije. Turisti su se „usudili“ da dođu tek kad

je Budvanska rivijera bila prepuna. Koliko je politika derormisala ljude, moglo se videti ı po čoveku koji je зе обовапо 20dinama ugošćavajući nemačke turiste, da bi onog trenutka kad je postao član Narodne stranke, počeo da sipa mržnju po tim „germanskim neprijateljima“. Kažu za njega da u tome postajc sve tiši, kako se bliži nova turistička sezona. Jedan od retkih ljudi u Ulcinju koga politika пије opila je živa legenda ovog grada Džo Abazović, koji• kaže da за zanima samo potraga za „onim ćelavim“. „Ćelavi“ je, inače lik sa novčanice od hiljadu nemačkih maraka, a Džo današnje političare i politiku, koji ne vide da jc vlast u novcu, tretira kao automobil bez benzina. Džo, očigledno, ne može da shvati da vlast može da se vozi i na vesla, pod uslovima da ih pokreću tuđe ruke. Milan BEČEJIĆ