Borba, Jun 22, 1992, page 11
da e— —
БОРБА :: ДРУШТВО | ПОНЕДЕЉАК, 22. ЈУН 1992. ГОДИНЕ 11
|
ШТА ЈЕ ДО САДА УЧИНИЛА ЗАЈЕДНИЧКА КОМИСИЈА ПОСЛАНИКА СВИХ СТРАНАКА У СКУПШТИНИ СРБИЈЕ
Договор о договору
Ивица Чолак (СПС): Ми немамо мандат за прављење политичке платформе Ф Драгољуб Мићуновић (ДС): Можемо се договорити о минимуму сагласности Ф Милош Бојовић (СПС): СПС је увек била за дијалог Ф Зоран Ђинђић (ДС): Уступак би био договор о превременим изборима
Скупштина Србије оформила је пре три дана заједничку комисију представника свих странака у парламенту чији је циљ да срочи резолуцију инспирисану мерама Владе и расправом посланика о стратегији Србије поводом санкција ОУН. Већ сам чин формирања те мешовите „радне групе“, уз сугестије Драгољуба Мићуновића „да се у драматичном тренутку нађу права решења“, био је шлагворт компромису позиције и опозиције о коме се првог дана расправе о санкцијама нашироко говорило. Расправа је после два дана прекинута (наставља се у уторак), комисија је у међувремену имала неколико састанака (без званичних извештаја) а утисак је да се није далеко одмакло у договарању. ·
— Рано је говорити о неком
помаку у спремности на уступ-
ке. Одржан је тек припремни састанак о методу рада те групе. По мом мишљењу, ми немамо мандат да правимо некакву политичку платформу мада није искључено да би наш рад могао да добије и такав карактер, рекао нам је један од представника СПС, Ивица Чолак. И Драгољубу Мићуновићу се чини да је „о свему још рано говорити јер се тек треба определити око стратегије“. — Једно је ако се мисли да санкцијама треба одолети а
друго — ако сматрамо да их треба укинути. Преовлада ли ово друго мишљење-можемо се договорити који је то минимум политичке сагласности, рекао нам је Мићуновић.
По мишљењу Милоша Бојовића (СПС) „постоји спремност да се постигне објективна оцена актуелног тренутка Србије и Југославије али и расположење да ту страначка припадност не сме да буде доминантна. Треба мудрости и тежњи да заједнички нађемо решења за укидање ових неправедних санкција.
Напоменувши „да се ово обавезно објави“, Бојовић је још истакао да „Социјалистичка партија никада није била тврда партија јер је увек била за дијалог, али не дијалог о периферним стварима, кад има много пречих“.
— Рано је говорити о резултатима. Свима је јасно да је
прављење декларације само.
повод за постојање Комисије. То је, заправо, међусобно тестирање: ко је колико спреман на уступке, на које може а на које мора да пристане. Оптимиста сам и мислим да ће уступака бити, рекао нам је 30ран Ђинђић (ДС). По мојој процени уступак би био договор о превременим изборима, промени изборног закона и заједничким припремама избора — било да је то за округ-
лим столом или у некој другој форми.
Ђинђић сматра да треба „ићи корак по корак“. Прво, поћи од промена председника Скупштине и Владе јер већ постоји сагласност да Влада мора бити реконструисана. Осим тога, додаје Ђинђић, из расправе сада треба изоставити питање смене председника Републике како се не би затворила врата дијалога. Временом ће свима постати јасно да је и то нужно покренути. (Међутим, Ђинђић је касније на конференцији за штампу ДС изјавио да је постигнут договор о превременим изборима до краја године а да је договор о реконструкцији Владе „на пола пута“.)
— Мислим да смо се око једног сложили: треба стварати услове за укидање санкција а не тврдоглаво се супротстављати свету. Јер, ако нећемо да радимо на укидању санкција, онда сви треба да одемо — не мислим на Комисију већ на парламент, објашњава Махмут Мемић, независни посланик и члан Комисије испред посланичког клуба ДС. Међутим, додаје, за укидање санкција потребан је компромис политичких фактора и сад је питање где је ко и колико спреман да попусти. Ми смо донекле у незгодном положају — СПС зна шта предлаже опозиција, али ми не знамо шта
Чланови Комисије
Скупштина је, на предлог шефова посланичких група, именовала Комисију у којој
су Вукашин Јокановић (пред- :
седавајући), Богдан Трифуновић, Оскар Ковач, Милош Бојовић, Горан Ђорђевић, Љубиша Вучковић, Ивица Чолак и Зоран Лилић (у име
СПС), представници ДС Дра- · Зоран '
гољуб Мићуновић, Ђинђић и Махмут Мемић, СПО- Слободан Ракитић, Милан Миковић и Радомир Урошевић, ДЗВМ — Андраш Агоштон и Михаљ Сечеи и представник посланика групе грађана Боривоје Петровић. ареала ивици зеи и ние парни тате 76)
хоће СПС. Ако Милошевић и Божовић и даље буду инсистирали на стању зга 5 дио онда чисто сумњам у договор. Међутим, опозиција неће одустати од својих захтева садржаних у платформама ДС и СПО и стога чудно звучи тврдња СПС да Комисија има ад ћос надлежности, другим речима — само састављање закључака поводом санкција и владиних мера. У тој нашој заједничкој резолуцији, по мом мишљењу, за сада морају бити две ствари: превремени избори и реконструкција или промена Владе.
Мешовита парламентарна Комисија, како сазнајемо, састаће се још једном пре седнице Скупштине која је заказана за уторак. Мада је у Скупштини најављено да ће за следеће заседање бити припремљена резолуција тј. декларација Комисије, такав текст се, судећи по расположењу њених чланова из редова опозиције, неће појавити док не буде окончана расправа о мерама владе.
М. ТОРОВ В. ИЛИЋ
ПОВОДОМ ОБРАЗЛОЖЕЊА РЕПУБЛИЧКЕ ИЗБОРНЕ КОМИСИЈЕ ДА ИЗБОРИ „НЕ ЗАВИСЕ“ од
БИРАЧА
Листића к'о топчидерских новчаница
У свим западним земљама штампање бирачких листића слично је штампању новчаница а на мој
приговор да је у Србији одштампано преко милион више, нико се није ни осврнуо, каже адвокат Ми- |
ленко Радић.
= Искључиво судије или тужиоци могу бити председници или заменици председника Изборне комисије, било да је она на савезном, републичком, градском или општинском нивоу. Ово је прописано управо због тога да би се остварила и поштовала законитост на највишем нивоу која је загарантована савезним и републичким изборним законом. С друге стране, у Закону пише да се... „Републичка изборна комисија стара о законитом спровођењу избора, па је зато помало чудно и врло контрадикторно образложење које ми је овај орган јуче упутио на пресуду Савезног суда, каже адвокат Миленко Радић поводом решења Републичке изборне комисије на његов приговор о нелегалности и нелегитимности протеклих избора у Србији.
— Ово сам истакао управо због тога што је Комисија оценила да није надлежна да оцењује одлуку Александра Бакочевића о расписивању избора, која је незаконита, с обзиром да у Уставном закону стоји да ће Народна скупштина, а не њен председник, по престанку непосредне ратне опасности одредити рок у коме ће одржати изборе. Значи ли ово, каже
Радић, да Александар Бакоче-.
вић може расписати изборе кад то он хоће иако су члано-
ви Комисије по функцији и по именовању плаћени из буџета Србије да штите законитост спроведених избора.
На мој приговор, каже даље Радић, да је на протеклим изборима у Србији нестало 682.053 бирача, Комисија је одговорила „да нису достављени конкретни докази, нити је указано на чињенице које би потврдиле ове наводе“. ја због тога постављам питање — да ли изјаве званичних лица Рајка Нишевића, председника Савезне изборне комисије и Његована Кљајића, овлашећног лица владе Србије који су 31.05. и 29.04. објављивали званичне податке о бирачким списковима, нису довољни докази. Ј
У свим западним земљама, наставља даље адвокат Радић, штампање бирачких листића одређено је тачним бројем, сви су оверени и потписани и тачно се зна број преузетих и враћених. Штампање ових листића врши се на исти начин као што је то случај са новчаницама. У Италији је, примера ради, за њихову злоупотребу предвиђена казна и до 20 година затвора. Међутим, Републичка изборна комисија сматра да број листића не утиче на резултате избора, па се и не осврће на мој приговор да их је штампано преко милион више, без икакве контроле.
У образложењу на мој пригово, на једној истој страни долази до низа контрадикторности. Најпре се каже да се бирачки списак закључује осам дана пре одржавања избора и да се исправке и допуне могу вршити само на основу одлуке суда. Потом, се каже да је Републичка изборна комисија закључила да Законом није предвиђено да у Србији постоји јединствен бирачки списак и да је објављивање оваквих збирних података само у циљу информисања и не представља изборну радњу. На истом месту, каже адвокат Радић, пише да је бирачки списак званичан документ. Већ на следећој страни ова Комисија је „посебно констатовала да укупан број уписаних бирача у Републици није представљао правно релевантну чињеницу, јер према изборним законима од укупног броја уписаних бирача у бирачке спискове не зависи ни регуларност ни резултати избора“. Ако је бирачки списак званичан докуент, како тврди Комисија, ако се могу вршити исправке и допуне на основу одлуке суда онда се он може оспоравати. И како је наведено и у закону. Зато је, каже Радић, нелогичан став ове Комисије да се бирачки спискови користе само ради информације и статистичких података и да не представљају
правно важну чињеницу од које зависи регуларност избора. С обзиром да овај орган посебно констатује да укупан број бирача уписан у бирачке спискове није битан, значи ли то да је Републичка изборна комисија могла да каже како је у Србији уписано само три милиона бирача, како су сви изашли на изборе и да при томе и не одговара, јер су то само статистички подаци.
Оно што ја знам о последњим изборима одржаним 31. маја ове године у Србији, да је било 9.000 бирачких -места. Странке које су учествовале у изборима — Српска радикална странка и СК — Покрет за Југославију и СПС нису имали контролоре на преко 8000 места. На тим бирачким местима били су симпатизери СПС-а а као њихови председници и заменици биле су судије које су још од новембра прошле године разрешени своје функције и чекају да их владајућа партија поново изабере. Постављам питање, да ли би судије биле изабране од СПС. Скупштине тамо где је победила опозиција2 Исто тако, имам податак да
су гласачки листићи за ове ИзЗ-.
боре штампани у преко 100 штампарија без контроле Републичке изборне комисије, закључује Миленко Радић. Јасна ФЛОРИЋ
ђу (иза
jedino mi radimo i sve snage, I mislimo na Sutr1...
Чада је ргахо утете
(a kupite AUTOMOBIL. Pre devahacije,
pre poskupljenja. Prodajemo ihi za dinare, Imamo sve modele. isporuka ODMAH.
Vi treba samo da ih vozite,
MITSUBISHI MOTORS
Мејашо !пегпанопа!
ал рнеш
Бали Елан
Beograd , Prizrenska 13 Tel: (011) 044701, 040177