Borba, Jun 22, 1992, page 12
12 ПОНЕДЕЉАК 22. ЈУН 1992. ГОДИНЕ
ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ А ЧИНА СВЕЧАНОГ ОСВЕЋЕЊА ТЕМЕ
„. Они који данас владају овом оја градњи светог Божијег храма. Нити би даља сарадња са њима на градњи храма,
српског народа
Јавност је детаљно била упозната O активностима епархије Рашко-призренске за подизање храма Христа Спаса у Приштини. Припреме су текле интензивно поготову задњих годину дана. Чак је, за Видовдан 28. јуна, било заказано освећење темеља и полагање камена темељца. Међутим, изненада смо добили следеће саопштење епископа рашко-призренског господина Артемија о узроцима одлагања тога свечаног и дугоочекиваног чина. Саопштење, које је издато 16. јуна, доносимо у целини: Саопштење управном одбору за
градњу храма Христа Спаса у Приштини
Браћо и Господо,
Морам да Вам саопштим једну важну одлуку. Неопозиво сам одлучио да обуставимо све даље активности око изградње храма Христа Спаса. Разлог2 Црква сама са својим малобројним "верницима са овог терена, а и шире, са терена целе СПЦ, у овим временима блокаде и хиперинфлације није у могућности да гради тај
ЗАБЕЛЕЖЕНО НА ПРОСЛАВИ ДВОГОДИШЊИЦЕ ЗАДРУГЕ
храм. Када смо кретали на ову акцију пре две године, а поготову у току рада на томе у задњих година дана, када сам директно био максимално ангажован, а и Ви сви са мном, рачунали смо на разумевање и помоћ државе Србије и њених институција. Знали смо и више пута наглашавали који би значај имала градња овог храма за опстанак, преживљавање и просперитет српског народа на читавом простору Косова и Метохије. Веровали смо да су тога свесне и владајуће структуре у овој држави. Стога смо се и надали у њихову подршку и помоћ.
истину ће тражити народ
Но, сада исповедам јавно: грдно смо се преварили. У то су нас уверили и отворили нам очи да схватимо свој положај, догађаји задњих петнаестак дана. Мени је лично много помогао да то схватим председник града Приштине г. Жика Митровић својом изјавом на П дневнику ТВ Београд
ДРУШТВО
11. јуна ове године, када је између осталог рекао:
„Против српског народа је и део српске цркве“.
То ме је најпре шокирало, затим узбудило и, најзад, смирило. Стога нећу тражити од њега ни лично, ни преко суда, да изнесе доказе за:
1. Када је и чиме српска црква била против српског народа, коју је то штету, трагедију или несрећу навукла на српски народ.
2. С којим правом и на основу чега он поново цепа и черечи мученичку српску цркву, тврдећи да је „део српске цркве“ против српског народа, што би значило да је „други њен део“ за српски народ.
3. На кога он мисли када употребљава израз „СРПСКИ НАРОД“2
Те доказе и одговоре на ово питање тражиће од њга ваистину сам „српски народ“, српска историја и, најзад, или пре свега, Господ Бог, без о6зира веровао он у њега или не.
Мени је тада само постало јасно да он и њему слични, који данас владају овом ојађеном и по сто пута у црно зави-
РТЕМИЈЕ О УЗРОЦИМА ОДЛАГАЊА ЗА ВИДОВДАН ЗАКАЗАНОГ ЉА ХРАМА ХРИСТА СПАСА У ПРИШТИНИ
се преварили
ђеном и по сто пута у црно завијеном Србијом, не могу учествовати у Црква може са њима даље на том послу сарађивати. Схватио сам да била најјача подршка њима да остану на власти и грбачи
јеном Србијом, не могу учествовати у градњи светог Божијег храма. Нити Црква може са њима даље на том послу сарађивати. Схватио сам да би даља сарадња са њима на градњи храма, била најјача подршка њима да остану на власти и грбачи српског народа.
А тај храм, и кад би се саградио уз њихову помоћ и сарадњу, не би био свет, ма колико га ми затим освећивали, нити би служио својој правој намени. Не би имао'мисију духовну него политичку.
Црква се научила трпљењу
Црква Божија се за две хиљаде година научила трпљењу и стрпљењу. Трпела је, преживела и надживела многа зла и насиља над собом, многе тиране своје и гонитеље. Надживеће уз помоћ Бога и ове најновије. А када дођу боља времена, када народу буде требала уистину та црква, када Србија поново буде држава попут Србије у доба светих Немањића, онда ће се и овај храм Христа
Спаса саградити. |
До тада, Црква и њена верна чеда, молиће се Богу своме за спас и себе и оне неверне браће наше, у храмовима, манастирима и светињама које нам наши славни и свети преци оставише. Ако пак Бог допусти да нас и тога наслеђа лише, да нам те светиње поруше, Богу ћемо се ипак молити по кућама, по избама, по пећинама и раселинама земаљским. И тада ће Срби бити и остати народ Божји, народ светосавски, народ косовско-лазаревски. Стога ове године неће бити ни најављиване свечаности Видовданске на локацији храма, ни освећење темеља. Биће света Литургија у манастиру Грачаници као и ранијих година, где ћемо молитвама својим придружити сузе, уздахе и вапаје Богу, Светом Сави и светом Кнезу Лазару за спаси избављење рода српског од власти безбожне. Од свих осталих зала која нас снађоше за време безбожне тираније, избавиће се сам српски народ уз помоћ Божју. |
У СЕЛУ ЈАРКОВАЦ — ШТА СЕЉАЦИ КАЖУ О АГРАРНОЈ ПОЛИТИЦИ, АКТУЕЛНИМ ПОДЕЛАМА, МИЛОШЕВИЋУ
Ономад нам Кертес обећ'о...
Томо Карањац: Сељаку је лоше због узурпације власти CIIC директора Ф Душко Драгишић: Ова Влада и њена аграрна
политика ће Србију тотално уту
ћи Ф Светозар Мунчан: Бра-
ле, сељак је сељак, а ректор је ректор Ф Стојан Туркуљ: Ко би ишта боље урадио од Милошевића Ф Стева Жебељан: Некоме већ једном треба дати — по дршку
— Овај режим хоће да дигнем два прста за њега. Да за њега гласам. Дигнућу знаш шта...2 Како да их подржавам кад ми ни земљу нису вратили. Кажу ови наши у Сечњу да нас конфисковане треба поубијати. Маму им њихову, када смо ми остали без земље, без стоке, без хране и мучили се све ове године, онда ништа. Поново смо се подигли и поново показали ко је добар произвођач, а они мени вас треба побити... — прича нам у Јарковцу, у Банату, Томо Карањац из Конака. Јесте, додаје, да је сељак свим режимима опозиција, зли има и он своје аргументе зашто се режиму не приклања, већ га стално псује и ружи. Томо каже да је сељаку данас лоше због „узурпације власти СИС — директора“, који сељака „варају на сваком кораку“.
Нисмо ми мутави
— Ономад нам Кертес обећо цену пшенице од 240 — 250 динара. Нисмо никада добили обећано, па смо се тужили са државом, две године. И кад сам добио новац онда сам могао купити пола бурета нафте, а да сам одма добио обећано купио бих пет буради. Па ти сад види — каже Томо Са рачуницама које никако не иду у прилог сељаку, разговору се прикључују и Миленко Небригић из Јарковца, Нетар Брчански, Драгољуб Шајбер,
Душко Драгишић.. Небригић помиње да је сада потребно дати за један трактор 19 вагона кукуруза, а прије је било довољно дати три. Уз то било је и повољних кредита са три одсто камате. Љубомир Давинић, примећује да „У тај ризик ни један сељак не може да уђе“, јер, примјера ради, како то наглашава Небригић „један цео кварт би морао сакупљати млеко годину дана, па да се купи један трактор“.
— Нисмо ни ми сељаци мутави. Дају нам 66 динара за литар млека, а то исто млеко продају за скупе паре у граду и још варају потрошаче. Уливају воду. Ми тако, одлучисмо једаред и куписмо то млеко, предамо га млекари, а они нам рекоше — нема довољно масних јединица. Знамо и ми то, али смо им показали и доказали како варају и нас и потрошаче, а неко други бере кајмак. Сељак свакако не — каже Душко Драгишић, који мисли да ће „ова Влада и њена аграрна политика Србију тотално да утуку“.
— Неће бити хлеба за Србију. Нека се не варају. Доста је нама прича 0 поштеним рачунима, а рачун испада овако: за 100 кг пшенице, коју сам лане предао, сада могу да купим 600 грама хлеба. Е, мој пријатељу, пшеница ће у наше амбаре, па да ми водимо рачуна о њој, а не да нас држава вара и још се, каже, ослања на нашу подршку. Какву подршку — додаје Миленко Небригић, изражавајући скепсу оним што га
чека, јер каже да не зна како ће проћи ове године са пшеницом, коју је засијао на 24 јутра, јер кад све поплати, мало ће тога остати у кућном буџету.
— И шта ћемо сада са толиким обећањима. Нисам ја обећавао. Обећавао је СПС, а ништа није испунио.
- Много, није да није. Све је у њиним
рукама. Јер да су, рецимо, они у Скупштини, као већина, одлучили да сви морамо ићи у кратким панталоницама, ми би морали да идемо у кратким панталоницама. Тако је и са обећањима. Ко им је смет'о да их испуне. И нека ми сада нико не каже како нисам добар Србин што их критикујем. Нема већег Србина од мене, али морам касти како јесте и мислим да је спас у коалиционој влади — истиче Светозар Мунчан из Конака.
Рат, беда, неимаштина
Питамо га што мисли о томе има ли Милошевић подршку сељака, како каже неки дан на телевизији у разговору са представницима београдског Универзитета.
= Нема. Како да има подршку кад сељак живи све теже као и сви други у овој држави. Онда не може он онако 0 сељаку и академику да прича. Тежина једног академика и сељака није иста. Можда се у Шкотској може некако то упоређивати, јер је тамо сељак углавном магистар пољопривредних наука, али код нас је то друга прича. То је демагогија — каже Мунчан.
М. Сомборац
— Милошевић је увредио све редом. И сељаке, и пензионере, и раднике и студенте. Јер, брале, сељак је сељак, а ректор је ректор и то је тако свидело се то њему или не. Сваки од нас има своје место и не треба да супротставља једнога другоме. То не ваља додаје Томо Карањац. •
Стојан Туркуљ, сељак — пјесник не слаже се са оваквим оцјенама. Мисли да Милошевић „нуди перспективу“.
— Пре 2000 година један је војсковођа након победе рекао да је сада дошло тешко време за побеђене. Код нас је тешко време за победника. Ко би ишта боље урадио од Милошевића. Нуди нам ред, рад и мир — каже Typкуљ. — Стани Стојане, који сте ми ви произвођачи са својих три, четири хиљаде литара млека. Ви мене да зајебавате и дајете изјаве како нам је добро. Није. Ја сам својом производњом и са 16 крава музара, као рекордер, имам право да кажем како нам је. А како
нам је видимо сваки дан. Рат око нас, i
беда, неимаштина, незадовољство. Овакви као ти, исти сте к'о телевизија. Само трујете народ и заглупљујете га својим подршкама. Стварно неком већ једном треба дати — по дршку. Овакви као ти само кваре државу... каже Стева Жебељан.
Јарковац је у недјељу славио две године постојања Задруге и Жика Бошков је као предсједник помишљао да ће прослава моћи проћи без политике. Можда би и прошла, да неко стално нб „повлачи за језик“ сељака.
]. ПАРИПОВИЋ
|
пон неиннир срашметтрцр тетиве“