Borba, Jun 22, 1992, page 15
оф
ПОТРЕБНО СТВАРНО ПРИЗНАВАЊЕ СУСЕДА: В. Зимерман (Од дописника „Борбе“)
Вашингтон. — Пре тачно годину дана — 21. јуна 1991. Америка је имала прилику да се из прве руке суочи са паклом који се помаљао на југословенском хоризонту.
- Целу ту суботу, прошлог 21. јуна, државни секретар Бејкер провео је у Београду — у поједи'начним разговорима са господарима рата и мира од Триглава до Ђевђелије. Сутрадан је, крајње забринут, одлетео из Београда у Тирану, поверавајући се репортерима из пратње да у каријери „не памти теже саговорнике“ и да — у односу на југословенско клупко-— његова настојања да доведе за преговарачки сто и измири јевреје и Палестинце представљају „прави одмор“. „Знамо шта се десило следеће недеље, после те Бејкерове посете. У Загребу и Љубљани су једноставно прогласили независност, а онда је све почело... А, државни секретар је тражио да се управо то не чини и упозоравао на последице. У разговору са Милошевићем био је изузетно критичан према српској политици на Косову, упозоравајући га такође да евентуалну декларацију о независности Хрватске не покуша да користи за агресивне циљеве. Кучан и Туђман су добили веома јасну поруку да Америка од њих не очекује једнострано проглашавање независности, пошто скоро ништа нису урадили да у преговорима са Марковићевом владом постигну око тога некакав аранжман. У хрватском случају постојао је додатни проблем, пошто влада у Загребу ништа није урадила од онога што би гарантовало безбедност тамошњем српском становништву... Бејкер се није заносио да ће га они послушати, али је сматрао да мора да им упути тај апел, јер је био уверен — а то је рекао и Кучану и Туђману да ће њихово једнострано проглашавање независности довести до' сукоба. Наравно, био је у праву“.
Пре годину дана
Опис ових београдских разговора од пре годину дана долази из крајње поузданог извора. Иза горњег цитата стоји Ворен Зимерман, 57-годишњи дипломата од каријере, доскорашњи амба"садор САД у нашој земљи. Човек који је тог 21. јуна 1991. направио са Бејкером ту целодневну, типично „југословенску туру“ из кабинета у кабинет Милошевића, Туђмана, Кучана, Изетбеговића, Глигорова, Булатовића, "Марковића. . O
" За Ворена Зимермана, међутим, то све сад већ припада историји и сећањима о којима ће, можда, једног дана остати неки писани траг. Због погоршане ситуације у БиХ, овдашња власт га је 16. маја повукла у Вашингтон
„на консултације“, да би три не-
ЕКСКЛУЗИВНО Зд „БОРБУ“:
_ (BET
_ ПОНЕДЕЉАК, 22.
ВОРЕН ЗИМЕРМАН, ДОСКОРАШЊИ АМБАСАДОР САД У БЕОГРАДУ
1992. ГОДИНЕ 1
Србија из почетка
као и сви остали
+
У опширном интервјуу „Борби“ Ворен Зимерман o разговорима државног секретара Бејкера прошлог јуна са југословенским републичким вођама, о односу САД према најновијој Југославији, о рату у Босни и кривцима за тај рат
деље касније званично било саопштено да амбасадор Зимерман прелази на нову дужност, пошто се више неће враћати у Београд (мандат му је, ионако, истицао ових дана, крајем јуна).
На покретној траци водећих представника америчке дипломатије нема времена за предах. Ворен Зимерман је 1989. дошао за амбасадора у Београд из Беча, где је био шеф преговарачке екипе САД која се рвала са Совјетима око разоружања, а из нашег предратног и ратног котла пребачен је, без и дана предаха, на место директора Бироа Стејт дипартмента за избегличке програме. Зимерман је одржао обећање да ће чим буде знао шта му предстоји после повлачења из Београда бити спреман да одговори „на сва питања која 'Борба' буде желела да му постави“.
6 Откако сте отишли почела је да се осипа амбасада САД у Београду. Смањујете састав. O чему је реч, нећете ли, можда, да затворите амбасаду“
— Само реагујемо на политичку ситуацију. Пре свега, територија коју сад покрива та амбасада, много је мања него у време кад је Југославија била једна држава... Осим тога, акције српског руководства приморале су УН да успоставе низ санкција, од којих се једном тражи од свих земаља да смање број дипломатских представника у Београду. Ту је, најзад, и безбедносна ситуација, која се погоршава.
# Главни разлог је, значи, политички2
— Да, у питању су, пре свега, политички разлози. Што ће рећи да у догледној будућности намеравамо да задржимо амбасаду у Београду. Истовремено, наставиће се текући притисци економски, политички и дипломатски — и они ће трајати све док се не испуне циљеви постављени резолуцијом УН.
6 Пре неколико дана, овде из ваше куће, из Стејт дипартмента, позвани су сви амерички држављани да напусте Jyгославију. Шта то значи2 Постоје ли неки посебни разлози за овај позив2 Да ли је то упозорење да се спремате за бомбардовање Београда, како се прича и нагађа2
— Не, ниуком случају! То о бомбардовању је једна од оних врста гласина које лако могу да буду инспирисане са званичне стране и она је, у овом случају,
потпуно неоснована. Позив америчким држављанима да напусте Југославију заснован је искључиво на забринутости коју ми у Вашингтону имамо за њихову безбедност, у ситуацији коју су превасходно створили г. Милошевић и његови опуномоћеници у Босни. Сматрамо, једноставно, да та ситуација може да се погорша и прошири на друге делове земље. .
САД и војна _
интервенција
9 Али, тих гласина о којима говорите, има и у овом граду. Има тога и у Вашингтону: не само шпекулација о војној интервенцији САД у Југославији = у оквиру НАТО или УН већ има и ауторитативних личности које о томе јавно говоре.
— Мислим да су санкције почеле да гризу. Код економских санкција обично је потребно дуже времена да би се остварио пун ефекат. У овом случају, међутим, послата је јасна порука председнику Милошевићу да ће за учињено морати да се сносе последице. То је, такође, и порука српском народу: да је потребно — уколико жели да избегне економску и политичку изолацију — да, са своје стране, пошаље поруку председнику Милошевићу. |
0 Колико се види, то није једина порука. САД, истовремено, увелико настоје да делегитимизују Југославију. Да је искључе из светске заједнице... Ради се на томе у КЕБС, међународним организацијама, УН... Мислите ли да је то прави пут; да ће то помоћи да се реши тренутно главни проблем
Режим и народ
Очигледна је разлика коју правите између Србије и српског народа, односно режима у Србији с друге стране. Истовремено, на сваком кораку у Вашингтону говори се о Милошевићу, његовим црногорским савезницима и ЈНА као главним и, практично, јединим кривцима за рат у Босни и растурање Југославије. Шта је, ме-
ђутим, са осталима — где су се они сад загуб
или2
— Дозволите ми да то покушам да објасним, најпажљивије што могу... Наравно, постоји одређена одговорност Хрватске за ово што се догађа у БиХ. Тамо је било њихових знатних оружаних снага, председник Туђман је и приватно и јавно говорио о потреби да се Босна подели између Хрватске и Србије. Али, он је такође признао БиХ као независну државу и ми сматрамо да је степен његове кривице за ово што се догађа у Босни веома мали у поређењу са степеном кривице коју за то сноси председник Милоше-
вић.
Штампа пише сваки дан, генерал Галвин се за то залаже из све снаге, сенатор Лугар држи конференције за штампу на којима тражи „сарајевску олују“. Буш и Бејкер то демантују, подсећају да САД нису „светски полицајац“, али у том демантију се само каже да Америка неће сама, једноставно интервенисаTM? — Не бих желео да шпекулишем око могуће употребе војне силе у овој ситуацији. Не желим то да потврдим, не желим ни да искључим ту могућност.
2 Значи ли то да је војна интервенција, као крајња опција, и даље присутна2
— Не бих желео о томе ништа више да кажем.
Ф. Да се вратимо на санкције Савета безбедности. Процењујете ли да се остварује циљ који њима жели да се постигне2
Блискост остаје
2 Није ли то тужно: недавно смо, на велика звона, прослављали 110-годишњицу успостављања дипломатских одно-
_са између САД и Србије, а сада се помиње могућност прекида "тих односа2 С
— Да, ја сам учествовао и говорио на тој свечаности у Београду и због тога овде био жестоко критикован од америчких Хрвата. Учинио сам то, међутим, јер сам желео да се подвуче да су амерички и српски народ блиски већ више од једног столећа и да ће остати блиски. Уверен сам да у Србији постоји снажна демократска традиција и — читајући ових дана у новинама шта
се догађа у Београду — видим да
тврђује.
је та традиција почела да се по-
— рат у Босни2
— Циљ је санкција, као што сам рекао, да се пошаље одређена порука. Делегитимизација шаље једну веома важну поруку: у њој се каже да ће нова Југославија председника Милошевића бити подвргнута истим правилима и стандардима примењеним и према осталим независним државама које су израсле из старе Југославије. Тражићемо, на пример — уколико буде призната — да се стварно, а не само на речима, призна територијални интегритет суседа. Тражићемо да се мањине третирају у складу са међународним стандардима. То смо тражили од свих нових независних држава, намера нам је да то такође тражимо и од такозване Савезне Републике Југославије. Извесне разлике
9 Ту, ипак, има неке разлике. Југославија није нека од тих нових држава. Југославија је рођена пре 74 године им ту постоји линија континуитета2
— ја то; уопште, не прихватам. Садашња влада у Београду, троши резерве старе Југославије, на шта нема право. То што се ради потпуно је илегално. П нашем виђењу, та влада н право, — само.зато што је држала име Југо 3 држи и сву имовину и иден У старе Југославије. Мислимо да је
потребно да и она крене из почетка, као и сви остали. Земље наследнице Југославије су свих пет држава — не само једна.
0 У односу према наследницима СССР немате тај став. Додуше, ту је ситуација нешто другачија — остале бивше совјетске републике признале су Русији право на наслеђе.
— Да, и управо у томе је и главна разлика између Јељцина и Милошевића. Председник Јељцин је тражио и добио поверење осталих држава и осталих националности. Председник Милошевић је, међутим, изгубио поверење свих националних група у бившој Југославији: Словенаца, Хрвата, Муслимана, Албанаца, Мађара, Македонаца практично свих. А, колико се види, ни сви Срби нису уз њега...
Када смо већ код тога, трагично је да Милошевић није урадио оно што и Јељцин — који је прихватио, без великих прича, да многи Руси остану да живе ван Русије. Јељцин није прокламовао да сви Руси морају да живе у једној држави. У чињеници да је Милошевић то урадио када су Срби у питању, и понашао се у складу с тим, лежи један од главних разлога трагедије у коју је увучен српски народ.
Етничко чишћење
Ф Значи ли да ако Милошевић јавно саопшти да Србија признаје нову босанску државу у оквиру постојећих граница, да ће САД променити своју политику2 Туђман је то урадио: објавио је такво саопштење, али су његове трупе и даље у западној Херцеговини, тамо харају њихови територијалци и разне друге оружане јединице. Познато вам је да је тамо чак у оптицају и хрватски новац!
— Све је то тачно, али имајте у виду да је ту у питању једна релативно ограничена област БиХ. А, ово о чему ми говоримо у вези са српском агресијом односи се на две трећине територије БиХ, са свесном употребом српских илегалних јединица и ЈНА, која је само променила име у оружане снаге босанских Срба. У питању су, међутим, исти људи и ја сам сигуран да су они у свакодневном контакту са Београдом... Реч је, једноставно, о чистој агресији са циљем да се насилно прошири територија.
29 С тим у вези, у Америци се у последње време веома користи синтагма „етничко чишћење“2 „Етничко чишћење" је стравична ствар. У Хрватској су то радиле обе стране, али и у том случају степен тог чишће на српској страни био је 1