Borba, Jun 22, 1992, page 17

PONEDELJAK 22.JUN 1992. GODINE 17

ı članica ZEU formirale „ćeliju za planira-

ra na našim prostorima

ovi diplomatija

таппеге, Како: вод Бле пеорћод» , da bi se obezbedilo poštovanje npantnih rezolucija svetske organi-

ER: 7 ı razliku od NATO, ZapadnoevS%a unija je svojim snagama za (ni intervencije koje su, praktično, sitavljene na sastanku u Peteriu, pored misija „čuvanja mira“ sreno namenila i „borbine misije

:eđutim, po reagovanjima nekih mjacija, nedoumice oko „tanke lirazgraničenja“ između ove dve m misije su ostale. Britanski zva"ci su, recimo, nakon sastanka u |езбегри објазпјауан да је opreinje za „uspostavljanje mira »orijske nego praktične prirode“. бестеа toga, britanski ministar od! 2 МаКкот Rikfind je insistirao = aka odluka o angažovanju snaga

| mora biti jednoglasna, naglaša-

fi da „ne dolazi u obzir da se bri· Sile snage bilo gde angažuju bez snosti britanske vlade“.

ла rezultata

mldruge strane, Italija koja od na· =0g meseca preuzima predsednišЈЕЉЕЏ, te Francuska i Nemačka, avali su britanske interpretacije :rorijskoj prirodi“ opredeljenja za > uspostavljanja mira. Prema tu:iunju jednog francuskog zvanični-

kciji uspostavljanja mira“. Sude--

emačke Kinkel, Francuske Рита Bri-

ka, „uspostavljanje mira“, jasno, znači rat“. Odnosno ima situacija u kojima se „mir mora uspostavljati ratom“, budući da ostala sredstva uticaja — politička, diplomatska, ekonomska — ne daju očekivane rezultate.

Ocenjujući da bi situacija u bivšoj Jugoslaviji mogla postati upravo takva, italijanski predstavnici na ministarskom sastanku ZEU su se zalagali za pomorsku i vazdušnu blokadu, kao i za „neutralisanje ofanzivnih kapaciteta srpskih snaga“. Slična je bila i pozicija Nemačke, čiji je šef diplomatije Klaus Kinkel — uprkos naglašavanju „ustavnih ograničenja“ zbog kojih nemačke snage ne mogu da deluju van područja NATO — insistirao na ulozi ZEU u „uspostavljanju mira“ oružanom silom, svuda pa i u Jugoslaviji. Jer, kako je rekao, „Damoklov mač moguće vojne intervencije mora da visi nad glavama srpskog rukovodstva i armije“.

. Debata o „tankoj liniji razgraničenja“ između čuvanja i uspostavljanja пига се se, po svemu sudeći, nastaviti krajem ove sedmice na lisabonskom samitu EZ, kada bi ad hoc grupa za planiranje trebalo da iziđe sa konkretnim predlozima mogućnosti ZEU u „izvođenju radova“ na uspostavljanju mira u bivšoj Jugoslaviji.

Mirko KLARIN

Jugoslaviju

ı francusko vazduhoplovstvo, drže pod prismot„llpima ili južno od Korzike

= традпоеугорзке штје, раме p“ tvrdi da će ova mera biti na от redu uskoro, pošto se pre5 „prouči jedan izveštaj ekspeоЗРотогзка Бокада Б1 зе, како па drugi listovi, sprovela u окујžene spremnosti devet članica ida doprinesu punoj efikasnosti Pija protiv Jugoslavije da bi se reob u njoj“. рјавк! „Кона јел“, теди т, tvrdi 50 | učesnici bonskog skupa ZEU

nisu pokazali istovetan entuzijazam kao nemački ministar Klaus Kinkel koji je Srbiji pretio „Damoklovim mačem“. Nasuprot njemu list prenosi izjavu Britanca Daglasa Herda koji je — kako list piše dosta „relativizirao dogovor partnera“ rekavši da ne misli da je bilo koja zemlja već sada spremna da „pošalje svoje vojnike da se tuku za neko posebno rešenje ili slučaj“.

(Tanjug)

PROTEST SRBA I CRNOGORACA U HAGU

Ukinuti blokadu

(Od dopisnika „Borbe“)

Hag. — Nekoliko stotina Srba ı Crnogoraca iz Holandije demonstriralo je u subotu u Hagu pred holandskim parlamentom nezadovoljstvo sankcijama Saveta bezbednosti UN ı merama koje je Holandija donela u znak podrške sankcijama protiv Srbije ı Crne Gore. Nošeni su transparenti, slike Slobodana Miloševića, izvikivale su se parole protiv Van den Bruka holandskog ministra inostranih poslova, Ruda Lubersa holandskog premijera i niza drugih cvropskih političara. Klicalo se samo Slobodanu Miloševiću.

„Mi smo ovde da uverimo Holandiju i Evropu da su upraVO srpski i crnogorski narod žrtve unapred sračunate interesne propagande i medijskog rata. Začuđeni smo i razočarani zave-

rom evropskih političara i nepriznavanjem istine. Gospoda Lubesrs i Van den Bruk, ali i druBi evropski ministri, znaju vrlo dobro da su oni svojim mešanjem i tuđe odnose i manipuiatorskom podrškom secesionističke politike slovenačkog i hrvatskog rukovodstva i te kako “doprineli početku jugoslovenske krize. Njima je takođe vrlo dobro poznata direktna umešanost (preko građanskog rata u Hrvatskoj) osiljene Nemačke“ — kaže se, između ostalog, u protestnom govoru pročitanom ispred parlamenta.

Sa skupa je holandskom parlamentu, vladi, Ministarstvu inostranih poslova i holandskoj Kraljici poslata peticija sa zahtevom da se ponovo razmotre i ukinu sankcije protiv Srbije i Crne Gore. 7

S. CURUVIJA

UZGRED '

A та

O, Bože, kako su samo daleko ona stara dobra vremena kada smo za siromašne istočne susede bili obećana zemlja zapad-

|_ nog blagostanja! Koliko li je vre-

mena od tada proteklo? Godina, dve, tri?

A juče nam zabrinuti kolega iz Bukurešta šalje hitnu poruku: „Treba li vam nešto? Samo Javite, ja ću:to ovde nabaviti. Dolazim kolima...“

10 d. ee

1 kako li smo samo uspeli da za tako kratko vreme prevalimo tako dugačak put — od bifteka u slobodi do korenja u izolaciji! A oni tamo — obrnuto!

Hvala, kolega, dirnula nas je vaša rumunska pažnja.

Nadamo se da ćemo slične humanitarne ponude uskoro početi da dobijamo i iz Albanije.

O, tempora...

(B.)

GLIGOROV O PRIZNAVANJU MAKEDONIJE

Ispunjeni svi uslovi

Grci neće kompromis niti dijalog, oni odbijaju bilo kakav bilateralni razgoVOF Skoplje. — Makedonski predsednik Kiro Gligorov izjavio je, posle povratka iz Francuske, da se ne dovodi u pitanje priznavanje Makedonije, da Makedonija ispunjava sve uslove, ali da Evropska zajednica želi da sačuva svoju koheziju. Kiro Gligorov je rekao francuskim sagovornicima da je slučaj Makedonije nov međunarodni fenomen, kad jedna :nala zemlja ne može biti priznata zbog svog imena i protivljenja druge države, kao i da to ne može da se prihvati niti da se razume.

Gligorov je rekao da Grci ne traže kompromis, niti dijalog, oni odbijaju bilo kakav bilateralni razgovor — traže jedino da se Makedonija odrekne svoga imena, odnosno da ga koristi samo za unutrašnje potrebe. Kiro Gligorov je rekao da Francuska nema nikakav predlog u vezi sa imenom Makedonije, kao i da se u vezi sa tim imenom ne vode nikakvi tajni pregovori sa Grčkom.

Jedino se makedonski ministar spoljnih poslova Danko Malevski susreo sa savetnikom Micotakisa i ambasadorom Grčke u Beogradu, što je Grčka strana već sutradan demantovala.

_ Gligorov je još rekao da očekuje da će Lord Karington uskoro posetiti Makedoniju.

D. Nikolić

ŽARIŠTA KRIZA U SVIJETU (III)

Nema imunih

Prošle godine sedmorica afričkih lidera sišli sa političke scene

Najduža kriza u novijoj istoriji — bliskoistočna — vrti se u krug. Objektivno, malo ko šta očekuje od mirovnih pregovora ne samo zbog pogoršavanja situacije na okupiranim teritorijama i čestih izraelskih bombardovanja juga Libana, nego i zbog činjenice da će za stvaranje ma kakvog povjerenja između Izraela i Arapa trebati, po nckim procjenama, onoliko vremena koliko kriza i traje (blizu 45 godina).

Na okupiranim arapskim teritorijama palestinski ustanak se pojačava. SAD su trenutno zaokupljene mnogim „drugim brigama tako da se bliskoistočna kriza, bar za izvjesno vrijeme, našla u zapećku. Jedno je sigurno; niko na Bliskom istoku ne odbacuje potpuno mirovne pregovore, ali niko nimalo ne odstupa od svojih zahtjeva i stavova. Ovakve pat pozicije karakteristične su i za mnoga druga žarišta kriza.

Strah Afrikanaca

To se odnosi i na Sudan, gdje sa manjim prekidima građanski rat traje od 1963. godine. Sudanske vlasti i ustanici sa juga zemlje pregovarali su ovih dana u nigerijskom gradu Abudži, ali bez ikakvog uspjeha. Jedna od najvećih prepreka je u tome što vlada u Kartumu pristaje da se u novi Ustav unese da je Sudan viševjerska država, ali ne želi da se odrekne pominjanja njegovog šerijatskog karaktera na šta hrišćani i animisti sa juga пе pristaju. Crni kontinent je, inače, poznat po etničkim ratovima. Za sadašnji trenutak karakteristično je mišljenje prvog čovjeka Gane, poručnika Rolingsa, koji kaže, vidjevši iskustva nekih evropskih zemalja, da će dozvoliti sve osim osnivanja partija i stranaka na nacionalnoj osnovi. Ovakvo mišljenje izražavali su mnogi vladari u Africi, ali to nije spriječilo desetine žestokih etničkih ratova od onoga u NigeriJi oko Bijafre do Liberije.

Afrikanci se posebno plaše mijenjanja granica, koje su povukli nekadašnji osvajači, sveteći se svojim nekadašnjim podanicima. Liberija je primjer korišćenja etničkih antagonizama u borbi za ličnu vlast. Nigerijski etničko-vjerski problem se ponovo zaoštrava, a „rog Afrike“ je priča za sebe. Somalija je praktično razrušena i podijeljena na dvije države. Ujedno Eritreja je proglasila nezavisnost sa potpuno neizvjesnom budućnošću.

Prošle godine sedmorica afričkih predsjednika sišli su sa političke scene — četvorica na osnovu rezultata glasanja, a troJica silom. Jedna od rijetkih afričkih zemalja koja je ranije promjenu vlasti preživjela skoro bezbolno je Tunis u kome je, po Ustavu, zabranjeno osnivanje partija na nacionalnoj, vjerskoj ili rasnoj osnovi.

Bar deset godina

Izuzimajući granični spor između Kolumbije i Venecuele i manje ili veće potrese u nekim

zemljama, latinoamerički prostor se postupno smiruje. Dugo je i bio, zajedno sa Bliskim istokom, „dežurno krizno žarište“.

Ono što je karakteristično za skoro sve građanske ratove i etničke sukobe u svijetu jeste činjenica da je malo koji od njih trajao manje od deset godina, što građane bivše Jugoslavije može samo da obeshrabri. Osim toga, u gašenju tih ratnih sukoba mirovne snage UN su imale. vrlo prevrtljivu sreću — svi su ih tražili, a malo ko ih je htio da sluša. Zapravo, svako ih je htio da iskoristi u svoje svrhe. Bez obzira na pritiske raznih vrsta oni su odigrali presudnu ulogu u okončanju brojnih građanskih ratova i etničkih sukoba. Ali, i onih druge vrste.

Posebnu pažnju privlače etničko-vjerska žarišta kriza kao što je Irska, gdje godišnje gine stotinjak osoba, Baskija, Korzika i neki drugi dijelovi razvijenog svijeta koji predstavljaju prave vulkane, ali koji srećom izbacuju lavu samo povremeno.

Karakteristika sadašnjeg trenutka vidi se u tome što je malo zemalja, pa čak i najjačih, koje su imune na etničke, vjerske ili rasne sukobe. Jedan od primjera su žestoki rasni nemiri u Los Anđelesu. Policija i Armija su brzo i uspješno djelovale. Neki od analitičara, međutim, tvrde da je bunt samo prigušen i da „SAD imaju veoma mnogo slabih tačaka i mnogo manje demokratije nego što sami Amerikanci misle“.

(KRAJ) Ejub ŠTITKOVAC