Borba, Jul 17, 1992, page 15
"ОРЦИЈЕ ПРОТИВ ГЛАДИ: На шалпзру школе „Максим Горки“ (Снимио: _, Петровић) j
- — Мој дечко жели да упише дизајнер„у школу, али како кад ја не могу ни да прехраним, ни патике, ни фармерке му купим, каже Скоковска, која је се“м година радила у Холандији као ме""тцинска сестра. Дуго је без посла, муж "ржењер ју је оставио, и како каже, не је за децу. „Да ми је бар овог здравог ишчупам. Дечко је велики таленат, лави Ванг Гог — сликар“, рече Скокова и узе две порције на „шалтеру“.
'Испод спуштених погледа људи са поијама наилазимо на још једног сагорника који побеђује стид и представ' се: „Зовем се Петар Стојисављевић, година ми је, имам 34 године радног ажа и до пре два месеца сам радио у товису „ЕМ Ниш“ као радио механир“. Од тада је Стоисављевић на белом 2бу, нико му не даје решење о пензи" посла нема, а општина Вождовац му годредила месечну помоћ у висини од :00 динара. „Да нема ове кухиње био х гладан. Волео бих да ми један човек редседник Србије) одговори зашто м после толико година рада спао на азан“, каже Стојисављевић. Када је храна подељена, на крају реда, тао је један старац, Ром. Није имао бова, а ни порцију. Куварице су се сажа"те, сипале му тањир пасуља, салату и оче хлеба. Старац је сео на степеник и пише за себе прозборио: „Их да се ни4 шлогирао и да могу даље да свирам, "бих био овде. Овако јебеш га...“ "Покушали смо још са неким да разгорамо, али осим једне, млађе Ромки„ која је све време у реду причала о литици остали нису били баш призивИ. \ „Два сата путујем тамо — вамо по ову ану. Али, бре ово што добијемо вреди мање пет милијарди — нит куваш; т јуриш по продавницама. Јесте мало шмота, али шта ћеш, ми који нисмо ли да радимо за Хитлера, ево мораовако“, каже причљива Ромкиња, котма седморо деце али добија само три тока и додаје: „Али нека, ми Срби виволимо да гладујемо, него Швабу да жимо.“
72
отиможе и без бонова... |
>
| Т
=
Терој
ПЕТАК 17. ЈУЛ 1992. ГОДИНЕ 15
УХАПШЕН ГЕНЕРАЛ-МАЈОР АЛЕКСАНДАР ВАСИЉЕВИЋ, БИВШИ ШЕФ КОС
изам, подривање, или...
Генерал Васиљевић приведен је пре два дана пред истражне органе војног суда под сумњом да је извршио кривична дела тероризма, подривања војне и одбрамбене моћи земље и примање мита
Генерал-мајор у пензији Александар Васиљевић (54), бивши шеф Контраобавештај-
не службе ЈНА приведен је пре ~
два дана пред истражне органе Војног суда, под сумњом 'да је извршио кривична дела тероризма, подривање војне и одбрамбене моћи земље и примање мита. Веродостојност ове врсте коју су јуче објавила нека средства информисања и поред неколико покушаја нисмо успели да потврдимо у самом Војном суду. Према одредбама Закона о кривичном поступку од тренутка хапшења па до спровођења истражном судији, овлашћени орган унутрашњих послова (у овом случају је то војна полиција) може лице лишено слободе задржати најдуже три дана у притвору. Након тога, лице се пушта на слободу или се предаје истражном судији у даљу надлежност. Након испитивања, пише у ЗКп на захтев приведеног, испитивање може бити одложено на 24 сата ради обезбеђења браниоца. Евентуална изјава приведеног у ова три дана нема значај доказа у кривичном поступку, те је правно ирелевантна. Изјава коју приведени да истражном судији служи за оцену основане сумње да ли наведена кривична дела која му-се стављају на терет имају основа. : Иначе, генералу Александру Васиљевићу стављају се „на душу“ три кривична дела. За дело тероризма из члана 125 КЗ СФРЈ: „Ко из непријатељских побуда према СФРЈ изазове експлозију, пожар или предузме другу опште опасну радњу или акт насиља којима може да се створи осећање личне несигурности код грађана или групе грађана“, предвиђена је казна затвора најмање пет година. У вези са овим кривичним делом приписује му се и друго а то је подрива-
ње војне и одбрамбене моћи земље у коме пише: „Ко уништи, учини неупотребљивим или онемогући да пређе у руке непријатеља одбрамбена постројења, одбрамбени објекти, положај, наоружање или друга војна и одбрамбена средства или преда трупе непријатељу, иди на други начин омете или доведе у опасност војне или одбрамбене мере, казниће
Реч адвоката
Исакије Станић, адвокат генерала Александра Васиљевића поводом хапшења свога брањеника за „Борбу“ каже: а
— Прекјуче је било прво саслушање на коме је донето решење о проширењу истраге и решење о притвору. Ово друго решење донето је због тога да генерал Васиљевић боравком на слободи не би утицао на сведоке. Сматрам да овакво образложење нема основа и то из два разлога. Прво, од кад је кренула кампања против мог брањеника он је све време био на слободи и чије утицао на сведоке. А друго, на радње које му се стављају на терет по природи
· ствари не може да се утиче. " Сматрам да је све произвољ-
"на констатација, а остало ће се видети.
се затвором најмање три годи-
не. У другом ставу овог дела у коме стоји да ако то учини грађанин СФРЈ у намери да помогне непријатељу, следи му казна од најмање пет година затвора. Као треће дело, генералу Васиљевићу, се приписује и примање мита из члана 179. КЗ СФРЈ. затвором од једне до десет година.“
Ј. ФЛОРИЋ
ПИСМО ГЕНЕРАЛА ВАСИЉЕВИЋА АУТОРУ НИН —
ОВОГ ФЕЉТОНА „СВЕ ТАЈ-
НЕ КОС-а“
Белика игра великих играча
Уочи одласка на саслушање, генерал Васиљевић упутио је писмо аутору НИН-овог фељтона „Све тајне КОС-а које, „Борба“ у целини објављује:
Свето,
На жалост нисам био у могућности да ти нешто потпуније напишем од онога што се за овакав тренутак очекује.
Осећам огромну празнину у души. Нисам изненађен и затечен позивом Војног суда мени као окривљеном, јер је све што се дешава природан след ствари о којима смо разговарали. Боље речено, један од очекиваних потеза у великој игри великих играча, фигура са којом се настоји ући у завршницу. Да би се ова игра одиграла и добио резултат који се жели, већ сам указивао да су промењене судије које ће правила игре подесити према онима који су их поставили.
Већ дуже време имао сам могућности да се склоним да се са мном не би играло у оваквој игри. То нисам учинио не због надања да ће се у тој игри нешто променити већ због мог карактера и нарави. Никада се нисам склањао, па ни када је у разним играма залога могла бити и глава.
Иако су ми као фигуру никакве шансе да отворим очи публици која ће гледати игру — јер играчи и судије ће остати у сенци — не губим наду да ће се цела игра ипак анализирати. За мене као већ погаженог и урпљаног човека мала
ПОСЛЕ РИБАРСКОГ ИНЦИДЕНТА И ЦАРИНСКОГ РАТА ХРВАТСКЕ И
СЛОВЕНИЈЕ .
Море мења политички курс |
Словеначки министар трговине, Јоже Јерај најављује контрамере Ф Минис-_
тар спољних послова, Димитриј Рупел каже да ће Словенија убудуће мора-
ти Хрватску да третира као „другоразредну земљу“
Прекјучерашњи _ рибарски инцидент, када је хрватска поморска полиција због криволова у хрватским водама у луку Умаг привела два словеначка рибарска брода, у Словенији је очигледно била „кап која је прелила чашу“. Инцидент се, додуше, завршио тако што је власник бродића, „Деламарис“ из Изоле, платио казну од 420.000 хрватских динара, улов од 6,5 тона сардела су хрватске власти заплениле, а бродови су се вратили у Изолу. | У
Међутим, сва словеначка јавност, од медија до водећих државника, доживела је инцидент као још једну провокацију доскора „братског суседа“. Готово трећину дневника, који су по правилу већим делом
посвећени рату у БиХ, ТВ Сло-
венија је у среду увече посветила само том инциденту, и то у врло оштром тону, док је у контакт емисији „Жаришче“ овај инцидент доведен у оп-
шти контекст словеначко- хрватских односа. Они су, по оценама министра иностраних послова др Димитрија Рупела и министра за трговину Јожета Јераја, на најнижој тачки, нарочито после неуспелог покушаја словеначке владе да Хрватска укине недавно уведене додатне 23,5 одстотне таксе на робу из Словеније. Зато ће Словенија морати да одговори контрамерама већ до краја ове недеље, сматра Јерај, али то готово сигурно неће бити реципрочне мере, с обзиром да би се то косило са начелима ГАТТ-а. Али, исто тако, словеначка предузећа неће извозити у Хрватску под наметнутим таксама, баш зато што Хрвати, како каже Јерај, подсмешљиво говоре да ће морати, јер не само што им је Хрватска највећи економски партнер — где је Словенија само у првих шест месеци ове године извозила робе за 450 милиона долара — већ и зато
-
што нити на једном тржишту
Словенци не постижу тако ви- |
соке цене.
Осим овакве најаве „економског рата“, Словенија је отворено најавила и да ће ускоро мењати досадашњи курс према „јужном суседу“. Учинио је то др Димитриј Рупел, рекавши да ће због свих поступака хрватских власти, од питања границе, риболова, додатних царина, путева итд. Словенија морати да ревидира однос према хрватској држави. Штавише, др Рупел посебно истиче да му није јасно како Хрватска може тако да поступа, када Словенија са већином европских земаља има добре односе, а сада се испоставља да са првим суседом, са којим је до јуче живела у истој држави, не може да успостави односе који би били на нормалном „европском нивоу“.
У том „ревидирању“ др Рупел посебно истиче да се Хрватска поставља тако да ће“
корист, но да сам ја у свему томе важан све се ово не би ни дешавало.
Имам тежак осећај, тежи него они који су били у логорима широм Словеније, Хрватске и Босне. Неки од њих су ме јуче храбрили да издржим онако како су они издржали. Но, њима је било лакше — могли су пркосити и из ината све издржати јер су их хаписле усташе, зенгисти или други „територијалци“. Знали су да ипак, негде далеко имају своју државу и своју војску која их неће никада оставити саме. Ја све то сада објективно немам, све ми се, мени и осталим мојим друговима, дешава у властитој држави и са истим људима који су на истим или још вишим местима.
То је мој хендикеп којег сам свестан. Но, верујем да ће поштени, макар политици невешти људи, ипак све прозрети и видети и да ће спречити прљаву игру. Надам се да ми то као човек верујеш и да ме, ако нико други, неће оставити и заборавити они часни официри и људи за које сам ишао два пута у Загреб. Они су издржали у затворима верујући да никада неће бити заборављени и остављени. Ја сада једино верујем у њихову савест и поштење и надам се да неће оставити и заборавити мене и моју породицу.
СТРПЉЕЊЕ ПРИ КРАЈУ: Димитриј Рупел
Словенија, упркос досада показане добре воље и стрпљења, при решавању заједничких питања, убудуће Хрватску морати да третира као „другоразредну земљу“.
Да су се односи заиста заоштрили до границе стрпљења, сведочи и наступ вође ДЕМОС-а Данијела Стармана,
«који не само што хрватске суседе оптужује за територијалне претензије и ароганцију када је реч о морској граници која још није одређена, већ и јавно од Јанше тражи да његово министарство „дигне глас“. То је први пут да је у словеначкој политици истакнут захтев да се војска умеша у решавање територијалних спорова са Хрватском.
Стеван ШИЋАРОВ