Borba, Jul 17, 1992, page 16

16 PETAK 17 JUL 1992. GODINE

SVET

ODGOVOR UN NA TRAŽENJA RUMUNIJE

Nema izuzetaka od sankcija

Bukurešt. — Rumunska vlada je sa primetnim nezadovoljstvom primila mišljenje svetske organizacije da dva od ukupno tri zahteva Rumunije za izuzimanje od sankcija protiv Jugoslavije „ne ispunjavaju potrebne uslove“. U saopštenju kabineta premijera Stoložana navodi se da je Komitet UN za sankcije ocenio da firme iz Temišvara „Komtim“ i „Solventul“, koje imaju sporazume o dugoročnoj saradnji sa partnerima iz Jugoslavije u prehrambenoj industriji, odnosno petro-hemiji, ne mogu da budu izuzeti od sankcija.

Rumunska vlada je posle ove ocene Komiteta odlučila, kako je saopšteno, „da obustavi sve izvozno — uvozne poslove koji su povezani sa tehnološkom saradnjom ovih kombinata sa firmama iz Jugoslavije“. Odluka rumunske vlade će biti na snazi, kako je rečeno, dok Bukurešt ne dobije „definitivan odgovor od Komiteta UN za sankcije protiv Jugoslavije“.

Rumunska vlada je odmah po uvođenju sankcija UN protiv Jugoslavije zatražila izuzimanje od embarga saradnje poljoprivrednog kombinata „Komtim“ i petго-ћепијзков kompleksa „Solventul“ iz Temišvara i saradnje u okviru hidro-energetskog sistema „Đerdap“ 1 i 2. Dokument rumunske vlade, koji je početkom juna upućen svetskoj organizaciji, precizira da bi domaća privreda, zbog dugogodišnjih

razvijenih veza sa neposrednim

susedom Jugoslavijom, рптеnom sankcija UN do kraja godine pretrpela direktne gubitke od 550 miliona dolara i indirektne od još oko 2,5 milijarde dolara. (Tanjug)

Rugova gost Micotakisa

Atina. — U Solun, u radnu posetu Grčkoj, juče je stigao predsednik Demokratskog saveza Kosova i tamošnje nepriznate „Republike“ Ibrahim Rugova. Kako podvlače zvanični izvori, reč je o stranačkoj poseti koja „nema nikakve veze sa grčkom spoljnom politikom, niti sa državnim organima“.

Rugovin domaćin je vladajuća stranka „Nova demokratija“ koja ga je i pozvala. Očekuje se da će danas s njim u Atini razgovarati i njen predsednik, grčki premijer i šef diplomatije Konstantin Micotakis. Međutim, Micotakis će na razgovorima biti u svojstvu šefa stranke, ne i premijera, podvlače izvori.

Micotakis je u nekoliko navrata prošlog i ovog meseca podvukao da rešenje kosovskog problema vidi u autonomiji u okviru Srbije i da mu je cilj da Rugovu uveri da iz unutrašnjih i međunarodnih razloga — najvažniji je očuvanje granica „ne dolazi u obzir“ nezavisnost „republike Kosovo“, niti njeno priključenje Albaniji.

Čestitk Dobrici Ćosiću Beograd. — Povodom izbora za predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Dobrici Ćosiću čestitke su uputili predsednik Kipra George Vasiliu, predsednik Gane Džeri Rolings i pred-

sednik Nigerije Ibrahim Babaginda. EVROPA TI IZBEGLICE IZ BIVŠE JUGOSLAVIJE

Otvorite granice i — kase!

Hrvatsko saopštenje da će prosleđivati susednim zemljama izbeglice iz BiH izazvalo paniku u Sloveniji, Mađarskoj, Italiji i Austriji, ali i udaljenijim zemljama i

(Od dopisnika „Borbe“)

Brisel. — Mada i sama snosi veliki deo odgovornosti za njegovo nastajanje (što joj, uzgred, mnogi u Evropi ne zaboravljaju) Hrvatska je ovih dana uspela da dramatizuje problem izbeglica iz bivše Jugoslavije i da podstakne interesovanje evropske javnosti za najveću izbegličku krizu u posleratnoj istoriji Starog kontinenta. Hrvatskoj su, istini na volju, u tome pomogli i srpski artiljerci iz okoline Slavonskog Broda, koji su, kako se tvrdi, prekjučerašnjim „punim pogotkom“ tamošnjeg Gradskog stadiona — gde se, u tom trenutku, nalazilo oko 3000 izbeglica iz susedne Bosne — ukazali na ograničenost i rizičnost evropskog pristupa, prema kojem bi „probiem izbeglica trebalo rešavati što bliže području gde je on nastao“. Slavonski Brod je, očito, bio „preblizu“. Kao što bi se, koliko sutra, moglo pokazati da je „prokleto preblizu“ i Goražde, gde se svojevremeno sklonilo nekoliko desetina hiljada muslimanskih izbeglica iz istočne Bosne.

da je Hrvatska „na ivici socijalnog i ekonomskog kolapsa“ zbog ogromnog broja izbeglica koje je prinuđena da zbrinjava (trenutno, oko 650.000 sa tendencijom rasta za 10 do 20.000 dnevno), te da ubuduće namera-

„va da ih organizovano sprovodi

do granica i isporučuje susednim zemljama, izazvala je paniku u Sloveniji, Mađarskoj, Italiji i Austriji, ali i uznemirenost u ostalim, nešto udaljenijim, evropskim zemljama. Suočena sa takvim pretnjama Evropa je, čini se, tek tada shvatila prave razmere problema koji joj se već godinu dana stvara na samom

pragu.

Više od 2,2 miliona izbeglica

Prema najnovijim procenama Visokog komesarijata UN za izbeglice, više od 2,2 miliona lica — odnosno svaki deseti stanovnik bivše Jugoslavije — „raseljeno“ je tokom protekle godine, odnosno prinuđeno da napusti svoje domove ispred rata, razaranja i progona. Najviše ih je iz Bosne ı Hercegovine govori se čak o 1,7 miliona „raseljenih lica“, što bi značilo da je svaki treći stanovnik te republike postao žrtva velikog „demografskog inženjeringa“ kojim je, tokom poslednja četiri meseca, menjana etnička karta BiH.

Tek manji deo ove ogromne izbegličke reke izlio se izvan granica bivše Jugoslavije. Najviše ih je u Nemačkoj (oko

Kol

— Nemački kancelar Helmut Kol, koji je preksinoć u Bonu razgovarao sa šefom bečke diplomatije Alojzom Mokom podržao je austrijski predlog „oštrije rezolucije“ UN o Jugoslaviji. Na direktno novinarsko pitanje, da li je saglasan sa tim predlogom Beča, Kol je odgovorio: „Saglasan sam sa svime, pa i tim putem, koji može voditi najbržem mogućem smirivanju“.

LN

Saopštenje vlade u Zagrebu –

IZ DANA U DAN IH JE SVE VIŠE: Izbeglice iz BiH

200.000) upola manje u Mađarskoj (kojoj ovih dana mnogi u Evropi odaju priznanje što je; bez obzira na unutrašnje ekonomske teškoće, primila na sebe toliki deo tereta), oko 50.000 u Austriji, zatim pe 40.000 u Švajcarskoj i Švedskoj... Italija, mada blizu, primila je do sada tek nepune dve hiljade izbeglica iz bivše Jugoslavije. |

Najveći teret izbeglica podnosili su, do sada, Hrvatska i Srbija (prva oko 600 a druga blizu 400 hiljada), što je Evropa smatrala i „logičnim“ i „pravednim“, budući da su te dve republike, odnosno njihova vođstva, najviše i doprinela pokretanju izbegličkog talasa. Kako međusobnim ratom, u čiji neslavni bilans ulazi i oko 600 hiljada „raseljenih lica“ (Srba i Hrvata), tako i na „zajedničkim naporima na komadanju Bosne ı Hercegovine i menjanju njene etničke karte.

No, ma koliko to, za Evropu, bilo „logično i pravedno“, za same izbeglice je to slaba uteha. Posebno nakon što je Hrvatska najavila prelažak na politiku njihovog deportovanja, odnosno „isporučivanja susednim zemljama“, i nakon što je Srbija — bez najave — počela da sprovodi sličnu politiku. Naime, u evropskoj su se štampi mogla ovih dana pročitati svedočenja bosan-

ZAHTEV ZA OŠTRIJOM REZOLUCIJOM UN

podržao Mokov predlog

Prekjučerašnju odluku svoje vlade, da nemačku ratnu mornaricu uključi u pomorsku blokadu Jugoslavije, Kol je ocenio kao „nešto što je traženo u ovom trenutku, a što odgovara (nemačkom) Ustavu“.

Predsednik Socijaldemokratske partije Bjern Engholm je preksinoć ponovio raniju kritiku te odluke. On je saopštio da njegova stranka „podržava sve političke ı humanitarne mere nemačke vlade i međunarodne

skih izbeglica koje su srpske vlasti snabdele „svežim jugoslovenskim pasošima“, „spakovale ih u vozove“ i „otpremile u pravcu Mađarske“. Evropske su procene da će se ta praksa ne samo nastaviti, već i pojačati, paralelno sa sve težim posledicama koje će ekonomske sankcije proizvoditi za stanovništvo Srbije i koje neće moći da se ne odraze i na položaj izbeglica i spremnost Beograda da ih dalje izdržava.

Strahovanje Evrope

Zbog svega toga Evropa strahuje da sadašnja „logična i pravedna situacija — po kojoj oni koji su problem stvorili, treba da se najviše žrtvuju na njegovom saniranju — neće dugo potrajati, te da će i Hrvatska i Srbija nastojati da se Tatosiljaju što većeg broja „svojih“ izbeglica i da ih otpreme u pravcu Zapadne Evrope. Čak i kada bi se rat u Bosni sutra završio, i kada ne bi bilo novih ratova na tlu nekadašnje Jugoslavije (na primer na Kosovu, u Srbiji ili Makedoniji) i novih velikih izbegličkih talasa,

· problem koji je već stvoren je ta- ~

kav da eksperti predviđaju njegovo prenošenje u 21. vek i njegovo razlivanje po većem broju

zajednice“, ali je dodao da učešće u pomorskoj blokadi „prevazilazi te okvire“.

Uprkos tome, međutim, u Bonu se pretpostavlja da socijaldemokrati verovatno neće podići tužbu Ustavnom sudu, koju su ranije nagoveštavali. Socijaldemokrati su nagoveštavali i zahtev za. vanredno zasedanje Bundestaga, ali su se zadovoljili sednicom parlamentarnih odbora za odbranu i spoljne poslove, koja je zakazana.

zemalja Centralne i Zapadne Evrope. Delikatna etnička ravnoteža u Bosni je, procenjuju, tako teško narušena, da će trebati makar četiri decenije da se poništi ono što je učinjeno u protekla četiri meseca. I to pod uslovom, u koji niko ne veruje, da se rat zaustavi — koliko sutra. > Evropi, dakle, ne preostaje ništa drugo nego da otvori svoje granice i svoje kase, kako bi što bezbolnije apsorbovala veliki izbeglički talas koji će je neumit-

„ no zapljusnuti. Na to je, podse-

ćaju ovih dana uvodničari vodećih evropskih listova, ne obavezuju samo „apstraktni humanizam“ ili dužnost „hrišćanskog

Odbačene egipatske optužbe

Kairo. — Ministarstvo inostranih poslova Egipta juče je urtičen zvanični odgovor vlade Jugoslavije u kome se pobijaju sve nedavne optužbe Kaira da je Beograd odgovoran za deportacije nesrpskog stanovništva iz BiH

„Suština odgovora koji je

predat egipatskoj strani oslanja ~

se na mnoštvo preciznih podataka iz kojih se yidi da su optužће Кајга, ргедосепе гагије оуоga meseca, o navodnoj umešanosti vlasti Srbije u deportacije Muslimana iz BiH, potpuno neodržive i bez osnova“ — rekao je dopisniku Tanjuga u Kairu otpravnik poslova ambasade SRJ Danilo Vučetić, nakon što je odgovor tručio u sedištu egipatske diplomatije.

Ministarstvo spoljnih poslova Egipta je početkom jula protestovalo zbog toga što se, kako je navelo, „iz određenih delova BiH nesrpsko stanovništvo prisiljava da napusti domove i za sobom ostavi svu imovinu“.

e ===zz—_>ŠCz2==ZZZ=zZzzz———

milosrđa prema patnjama i stradanjima bližnjih“, već i konkret-

„na politička odgovornost zbog

svega što se u proteklih godinu dana dogodilo na prostorima bivše Jugoslavije. Zbog, pre svega, sopstvene nesposobnosti da predvidi šta će se dogoditi (mada je, kako piše jučerašnji „Indipendent“ u tekstu koji izbeglice proglašava „žrtvama evropske diplomatije“) „svakome ko iole

oznaje Balkan moglo još 1989. bit jasno da Jugoslavija srlja ka potencijalno nasilnom raspadu, a zatim i zbog sopstvenog nejedinstva, koje joj je onemogućilo da efikasno deluje kako bi zaustavila to što je počelo da se do-

gađa. Mirko KLARIN

Demirel razgovarao s Izetbegovićem

Ankara. — Premijer Turske Sulejman DĐemirel izjavio je da „svet neće zažmuriti pred divljaštvom sa kojim se susreće 2,5 miliona muslimana u Bosni i Hercegovini“. On je to uverenje izneo u razgovoru sa ambasadorima i otpravnicima poslova 17 islamskih zemalja u Ankari.

Demirel je telefonom razgovarao sa predsednikom Predsedništva BiH Alijom Izetbegovićem koji ga je obavestio da se u Bosni i dalje proliva krv.

| | ) |

ape a aaa NJ Ka edna e

O CUUJAVCMLLUUUNNSUTCUNIISJNNJNGEUNEKE

JOGOS