Borba, Jul 17, 1992, page 6

17 ЈУЛ 1992. ГОДИНЕ _ СКУПШТИНА СРБИЈЕ

Донет Закон о оснивању музеја жртава геноцида у Крагујевцу е Уместо досадашње три, једна јединствена академија наука е Посебна права за треће дете, а дестимулативне мере за крајеве са демографском експлозијом

Београд. — Србија ће добити свој Музеј жртава геноцида и то у Крагујевцу, који ће служити као документациони центар за прикупљање, научну обраду и чување чињеница, и подсећати на страдања српског народа од 1941. године наовамо, укључујући и она у НДХ, као и Јевреја и Рома у току другог светског рата. За овакав концепт Закона о оснивању Музеја жртава геноцида, посланици Супштине Србије определили су се јуче после

цид у Војводини“. По њему је „геноцид планирано уништавање српског народа и не може се под геноцид подвести једна одмазда партизана“.

На то је реаговао Ференц Чубела, наводећи да су мађарски официри 1942. погубили 3.000 Срба и Јевреја, а две године касније „погубљено је више десетина хиљада Мађара само зато што су били Мађари, што се сматра злочином“. На речи Војислава Шешеља (који се није устезао ни од

Председниче, вратите закон Скупштини

„Господине председниче, јуче је Скупштина Србије усвојила Закон о становању, којим је омогућена продаја национализованих станова. Тако се лицима којима је већ једном нанета велика неправда, овим Законом чини неправда поново. Није примерено правној држави да се и национализовани станови, који су раније одузети бившим власницима, сада продају. Неколико посланика поднело је било амандмане на члан 17. Закона о становању, с предлогом да се национализовани станови изузму из продаје, а у скупштинској расправи ови амандмани били су подржани од стране већег броја посланика из различитих странака“, каже се у писму које је јуче Слободану Милошевићу у име посланичке групе СПО у Скупштини упутио њен председник Сло-

бодан Ракитић.

У писму се даље каже да се продајом национализоване имовине „удаљавамо од правичних решења за све грађане Србије“ па би привремена обустава продаје национализованих станова“ омогућила и налажење правичних решења и за раније власнике и за садашње кориснике. Предлажем Вам господине председниче, да закон о становању не прогласите Вашим указом већ да га вратите Народној Скупштини на поновно разматрање и

гласање“, каже се у писму.

ние инервише пен или ен венца царине а Еј.

вишечасовне расправе која је, упркос бројним упозорењима и апелима председавајућег, Александра Бакочевића, скренула с теме, подсећајући, на махове, на час историје. Жучну полемику изазвао је амандман војвођанских Мађара Ференца Чубеле и Пала Шандора да то буде музеј фашизма и бољшевизма. Први се тим поводом огласио Миладин Тошић, примедбом како „неки посланици тврде да је над Мађарима вршен гено-

личних квалификација) да су многи народи страдали од фашистичког терора, Чубела је одговорио да су Мађари 1944. погубљени на начин који се користи у геноциду, уместо да им се, ако су фашисти, суди.

И Бехљуја Насупија /1ДД/ погодила је Шешељева дискусија, па му је узвратио да је „више десетина хиљада Албанаца страдало од партизана међу које су се инфилтрирали и четници“. Албанци су убијани само зато што су, како је

рекао Насупи, „тражили републику, демократију и што су дигли два прста“. Председавајући, Александар Бакочевић, је Насупија упозорио да на пристрасан начин отвара тему која није на дневном реду, а реаговали су и посланици са Косова, наводећи познате чињенице о геноциду шиптарских сепаратиста и националиста над Србима на Косову.

У прилог тези да је одмазда Срба у Војводини била тенденциозна и планска Шандор Пал је навео да су то потврдили и пуковници ОЗНЕ. Милан Парошки је рекао Палу да лаже, наводећи податке да је једини геноцид у Новом Саду и околини био над Србима, јер ни једно мађарско село у Војводини није уништено. Цифра од 40.000 Мађара који су страдали од партизана „потиче из психе и главе Пала Шандора“, јер документација, само у Сенти, показује да је сва имовина била српска, а после свих колонизација остало је 16 одсто Срба.

Иначе, овој „стручно-научној“, претходила је начелна расправа о Закону, у којој је Драгослав Петровић, као аргумент против оснивања Музеја геноцида у Београду, изнео податак да Крагујевац већ има сличан Музеј и да је право време да се напусти пракса метрополизације и београдизације. Прошао је незапажено предлог Србислава Милованова да би се више тога постигло кад би се нашла нека инострана маркетиншка фирма која би показала свету праву истину о Србији.

На територији Републике Србије биће конституисана само једна, јединствена академија наука и уметности, уместо досадашње три (војвођанска, српска и косовска) које се укидају. Ово су јуче у начелу прихватили посланици републичког парламента усвојивши Закон о српској академији наука и уметности. Ван седишта академије могу се, према овом

клупе (Снимио: Б. Пантелић)

Закону, формирати огранци што ће јединствена академија утврдити својим нормативним актима. Није прошао Владин амандман иако је министарка кауке и технологије. Дивна Трајковић на томе инсистирала да у закон уђе одредба да војвођанска академија постане као огранак саставни део српске академије наука и уметности док би се питање косовске академије као огранка, решило касније. Министарка је то образложила чињеницом да су критеријуми за бирање академика у војвођанској и српској академији били идентични док већ годинама не постоји увид у рад, пројекте и програме косовске академије јер је потпуно затворена. Предложила је да се то питање рашчисти на нивоу државе „и тада САНУ нема ништа против да се формира огранак у Приштини“. Међутим, већина посланика се није сложила са оваквим владиним предлогом већ је прихваћен амандман Драгана Маловића и Томислава Машића да се општим актима академије а не законом утврде огранци, јер не треба фаворизовати ни једну ни другу покрајинску академију. У дискусији Војислав Шешељ се заложио да се законом јасно

ВРУЋИНА УГРОЖАВА КВОРУМ: Проређене скупштинске

прецизира да ли је академија почасна или радна установа, док је Батрић Јовановић подсетио да је Милошевић својевремено вратио закон о САНУ да се не би стекао утисак да је косовска академија дискриминисана па је у том контексту заложио да се не прецизирају законом огранци академије.

Расправа у појединостима биће данас настављена.

Донет је и Закон о Матици српској којим се уређује ради деловање ове институције од посебног друштвеног интереса за Републику, која је, како је речено у расправи, за 165 година постојања допринела истраживањима узајамних веза Срба и других народа који живе на овим просторима.

Стимулативне мере за породице са малим бројем деце, уз посебна права за треће дете, а дестимулативне за крајеве са демографском експлозијом то је суштина усвојеног Зако"на о бризи о деци којим се три досадашња система замењују једним. Уводи се и категорија материнског додатка за незапослене породиље у општинама са ниском стопом наталитета. М. ТОРОВ С. П. СТАМАТОВИЋ В. ИЛИЋ

САОПШТЕЊЕ ДВА СКУПШТИНСКА ОДБОРА САВЕЗНОГ ПАРЛАМЕНТА О ОДУЗИМАЊУ СТАТУСА

СПЕЦИЈАЛНОГ ГОСТА У ПАРЛАМЕНТАРНОЈ СКУПШТИНИ САВЕТА ЕВРОПЕ

ротивно принципима сарадње

Одбори подвлаче чврсто опредељење Савезне Републике Југославије за наставак унутрашње демократизације

Београд. — Два одбора Савезне скупштине Југославије изразила су дубоко неслагање са одлуком којом се Савезној скупштини одузима статус специјалног госта у Парламентарној скупштини Савета Европе и оценили да се она противи принципима интерпарламентарне сарадње.

Одбори Већа грађана и Већа република Савезне скупштине СР Југославије за спољнополитичке и економске односе са иностранством састали су се прекјуче поводом саопштења Савета Европе да је Парламентарна

скупштина Савета одузела статус „специјалног госта: Савезној скупштини СР Југославије у Парламентарној скупштини Савета Европе. На састанку је усвојена следећа изјава:

Одбор Већа грађана Савезне скупштине за спољнополитичке и економске односе са иностранством и Одбор Већа република Савезне скупштине за спољнополитичке и економске односе с иностранством, изражавају дубоко неслагање са одлуком Парламентарне скупштине Савета Европе о одузимању статуса специ-

јалног госта Савезној скупштини Савезне Републике Југославије. Одбори сматрају да се одлука противи општеприхваћеним универзалним принципима интерпарламентарне сарадње и потреби што тешње и интензивније сарадња на свим нивоима у Европи. Одузимање статуса специјалног госта Савезној скупштини у Парламентарној скупштини Савета Европе, уследило је после конституисања Савезне скупштине СР Југославије на општеприхваћеним принципима парламентарне демократије и на основу обављених вишестраначких

избора. Савезна Република Југославија је Декларацијом Савезне скупштине од 27. априла 1992. године у потнуности прихватила све основне принципе Повеље Уједињених нација, Хелсиншке и Париске повеље, КЕБС-а, укључујући принципе парламетнарне

демократије, тржишне привреде _

као и поштовања људских права и права националних мањина. Одбори и овом приликом подвлаче чврсто опредељење Савезне Републике Југославије за наставак унутрашње демократизације са циљем потпуног обезбеђивања људских и грађанских

права, за укључивање у европске и светске интеграционе процесе и за разрешавање свих питања и спорова на просторима бивше Југославије, искључиво мирним путем и преговорима свих заинтересованих страна, уз помоћ међународне заједнице, до изналажења општеприхватљивог решења. Одбори очекују да ће Парламентарна скупштина Савета Европе у том духу, сагледавајући укупну ситуацију на бази објективно утврђених чињеница, преиспитати'и изменити донету од-

луку. (Ранјуг)