Borba, Mar 31, 1993, page 18
ЦЈСВЕТ |
БОРБА СРЕДА 31. 3. 1993.
Ра Шта а ТЕ
Баланс суживота
„Наша земља је у кризи. Све своје напоре морамо усмерити да је превазиђемо... Задатак нове владе је да окупи све Французе око неопходних реформи, уз поштовање убеђења сваког појединца“ рекао је Едуард Баладир, кратко након што га је француски председник, у понедељак увече именовао за новог премијера.
Едуар Баладир је свој пут кроз француску политичку хијерархију крчи тихо, поставши тако најпогоднији човек да се нађе на челу гигантске коалиције десног центра. Своју предизборну капању овај шездесетогодишњак водио је на дискретан и уверљив начин, покушавајући да убеди бираче да за дискредитовану политику одлазећих социјалиста има алтернативе. На оптужбе критичара који су, у јеку предизборне кампање, не оспоравајући му способност, тврдили да је сувише безбојан да би могао постати лидер, Баладир је одговарао „Човек мора научити да се контролише“. Хладан је и крут, носи троделна одела чак и када је топло, списују га.
Едуар Баладир је из сенке изашао 1986. када је постао министар финасија у влади десног центра која је „делила власт“ са председником Митераном до 1988. Иако мало познат пре тога, дуго је био утицајна личност у политичком животу.
Од 1973. — 1974, за време председника Помпидуа, био је шеф кабинета у Јелисејској палати. Крајем седамдесетих по-
стао је главни политички саветник Жака Ширака који ће 1986. постати премијер.
С појавом „суживота“ на француској политичкој сцени био је главни преговарач између Ширака и Митерана у деликатним разговорима за формирање владе десног крила. Као баланс тог „суживота“ прошле недеље је ублажио потенцијално експлозивни сукоб око Шираковог захтева да Митеран оде.
Као министар финансија у кабинету Жака Ширака Баладир се залагао за стратегију снижавања пореза и трошкова владе, либерализацију тржишта рада, укидање контроле це-
на и приватизацију неких ба-
нака и индустријских компанија под државном контролом. Покушавајући да француски извоз направи конкуретнијим само две недеље након доласка на тај положај, девалвирао је франак у односу на немачку марку. Сада је ме-
ђутим током предизборне кампање, обећао да ће наставити "политику „чврстог“
франка бившег премијера Береговоа и одбацио могућност девалвације.
ФРАНЦУСКА СПОЉНА ПОЛИТИКА ПОСЛЕ ПОБЕДЕ ДЕСНИЦЕ
Слабији глас Париза 2
Када је пре два дана објавио избор Баладира за новог премијера председник Митеран је, рекао да ће задржати власт у спољној политици и одбрани. „Залагаћу се за континуитет наше спољне и одбрамбене политике. Европа, стварање Заједнице, постепено уједињавање нашег континента, морају остати наша највећа брига“, рекао је.
Али Жак Ширак чије је окупљање за републику (РПР) изашао као највећи победник на наведеним изборима, упозорио је уочи гласања да више неће прихватати такве прерогативе · председника. „Kaj председник не буде више на челу већине... његов одлучујући глас у спољним пословима више не постоји и ја га нећу признати“ изјавио је Ширак, за кога се верује да ће се кандидовати за пресдедника, на-
кон истека Митерановог мандата 1995.
Главни дипломатски саветник деголистичког лидера Жака Ширака, Шјер Лелуш, изјавио је јуче да би француска спољна политика требало да се реорганизује како би се избегло да буде паралисана сукобом са социјалистичким председником Франсоа Митераном. „Постоји ризик да француска спољна политика буде паралисана“, констатовао је Лелуш у јучерашњем „Либерасиону“. Коментаришући – страховања да ће председник социјалиста, усамљен након што је на општим изборима његова партија десеткована, сада са новом владом десног центра водити борбу око спољне политике Лелуш констатује да ће, уколико не дође до догово-
„ЕДУАР БАЛАДИР НОВИ ПРЕМИЈЕР ФРАНЦУСКЕ
Дошавши на место премијера Баладир је такође обећао брзе законске промене како би централна банка постала независна од владе. Рекавши да ће земљи бити потребно пет година да стане на ноге обећао је и да ће задржати социјална права која су зацртали социјалисти, а која је претходно критиковао.
Што се тиче спољне политике и одбране, Баладир је испољио генералну сагласност са председником Митераном.
Едуар Баладир рођен је 2. маја 1929. у Турској, где му је отац био банкар. Ожењен је и има четворо деце. Ројтер
ра између Митерана и деголиста, глас Француске ће нестати када је у питању будућност Европе.
Лелуш наводи да стварне разлике између Митерана и деснице постоје када су у питању НАТО, проширење европске заједнице, мир на Блиском истоку, преговори у оквиру ГАТТ и бивше Југославије. Он предлаже формирање савета за националну безбедност у којем би Митеран одлуке из спољне политике доносио заједно са новим премијером Едуардом Баладиром. Одлуке би доносили заједно са министрима одбране и спољних послова као и армијским врхом.
Очекује се да ће ресор одбране и спољних послова у кабинету новог премијера добити Ширакови следбеници.
Ројтер
|
РУСИЈА ПОСЛЕ ВАНРЕДНОГ КОНГРЕСА ДЕПУТАТА
Судбина на танкој нити
Ђуро Билбија дописник „Борбе“ из Москве
Питање: шта чека Русију управо завршени Конгрес депутата учинио је вишеструко неизвеснијим и експлозивнијим него што је било пре само неколико дана. Сукоб између поборника брзе рекапитализације Русије (јељциниста) и привремено јединственог фронта њене ресовјетизације и „успореног, кинеског пута капитализације“ већ се нашао на оној фаталној граници чије прекорачивање неће бити могуће без већих последица.
Невоља је и у томе што је, према речима једног учесника Конгреса, „непрегледна Русија тесна за два медведа“, што се СССР распао зато што је био претесан за Горбачова и Јељцина и што је и Руска Федерација, изгледа, тесна за Конгрес и јељцина.
Јељцинов секретар за штам-
- пу Вјачеслав Костиков, изја-
вио је да „председник још размишља“ хоће ли се, или неће, повиновати одлукама Конгреса. Сам председник је изразио задовољство што „конзервативној већини“ Конгреса није пошло за руком да „реализује свој план максимум“, али се још није одредио према „референдуму поверења“ (заказаном за 25. април) — опозиционом „плану максимум број 2“. Чини се да ће неизвесност потрајати још који дан: дотле док се Уставни суд не изјасни поводом његовог оспоравања права Конгреса да на референдуму тражи натполовично изјашњавање „за“ свих бирача и да инсистира на изјашњавању поводом питања „одобравате ли социјално-економску политику коју председник и владе спроводе од 1992. године“. Буде ли Уставни суд наложио Конгресу и Врховном совјету Русије да прихвате „Јељцинову формулу“ — референдум је успео ако на њега изиђе више од половине бирача, а пуноважне су све одлуке за које се изјасни више од половине оних који изиђу на биралишта, тада ће руски лидер, највероватније, пристати на „референдум поверења“ и неће посезати ни за „посебним режимом“. Тада би на заоштравање (минимум: сазивање новог, ванредног Конгреса са новим покушајем смењивања председника) могла да пође друга страна, тим пре што је „осоко-
љена“ недавним формирањем Комунистичке партије Русије (која већ има бар трипут више чланова него све остале руске политичке партије заједно) и обнављањем КПСС (на челу са бившим секретаром ЦК КПСС Олегом Сењином, кога половином априла чека суђење за учешће у „августовском пучу“ из 1991.) у форми „Савеза ко-
"мунистичких партија“.
Уколико Уставни суд осна-
жи „формулу Конгрес“ (50 одсто плус један глас) — реално
је очекивати да ће Јељцин и
његово окружење учинити све да „на захтев народа“ уклоне „другог медведа“. Дође ли до тога, у игру ће, верује се, поново бити враћене тезе о припремању „преврата реваншистичких снага“ и „комуно-фашистичке диктатуре“, а друга страна ће, нема сумње, одговорити тврдњама да Јељцин жели улогу „цара Бориса“ да свој „привремени окупациони режим“ учини вечитим. Иза тога су треба очекивати — или „руски Пиноче“ или барикаде. Генерал Стерлигов 28. марта већ је — поред самих зидина Кремља рекао: „Официри морају бити спремни да се умешају и послуже свим доступним средствима“. А јељцину изузетно наклоњени недељник „Новоје времја“ упра-
во је објавио да председника _
Русије подржава 19, а његове најљуће противнике из „Фронта националног спаса“ 70 одсто официра. Јељцин је овоме покушао да доскочи: дозволивши да кључни генерали за мале паре приватизују велелепне даче у којима живе, и
" зажмуривши на оба ока пред
„генералском корупцијом“ у деловима руске армије који су остали у бившој Источној Немачкој и Прибалтику (сума прелази 100 милиона марака).
Високотиражна, __јељцину такође склона, „Комсомолскаја правда“ написала је: „Судбина Русије виси о танкој нити“. Нема сумње да ће се та нит сигурно прекинути уколико „црвени необољшевици“ и „бели необољшевици“ (из Јељциновог окружења) не схвате да Русија „посткомунистичку болест“ може преживети само идући путем еволутивних, дозираних и добро промишљених промена. a
ЗАОШТРАВАЊЕ ИЗМЕЂУ ИЗРАЕЛА И ПАЛЕСТИНАЦА
Убијена два полицајца
Јерусалим. — За сад непознати нападачи убили су јуче два израелска полицајца у близини града Хадере, тридесетак километара северно од Тел Авива — саопштила је команда полиције. У саопштењу се наглашава да су полицајци убијени ватром из аутомата у патролном возилу на путу између Тел Авива и Хаифе, и да су нападачи однели њихово лично наоружање.
Убиство је део таласа насиља који је захватио Израел и окупиране територије после
одлуке израелске владе од пре три месеца да у Либан протера више од 400 Палестинаца због њихових веза са екстремистичким исламским организацијама. Од тада је у међусобним обрачунима Палестинаца и јеврејских насељеника на окупираним територијама, нападима арапског живља Израела на јеврејске сународнике и сукобима израелских трупа и становништва окупираних територија, убијено најмање 17 Палестинаца и 15 Израелаца, док их је на стотине рањено.
Израелске власти страхују да је јучерашње убиство део најављених акција милитантних исламских организација на такозвани „Дан земље“, којим израелски Арапи и Палестинци на окупираним територијама обележавају погибију шесторо Арапа пре 17 година, када су израелске трупе отвориле ватру на демонстранте који су протестовали против насилне конфискације њиховог земљишта за подизање јеврејских насеља.
Блокада Западне обале
Јерусалим. — Неколико хиљада израелских војника и полицајаца, подржаних хеликоптерима и извиђачким авионима, учествују у до сада незабележном „лову“ на убице двојице из-
раелских полицајаца.
Израелска влада је на ванредној седници одлучила да трупе ставе под тоталну војну блокаду и строг Полицијски час неодређеног трајања окупирану западну обалу Јордана — након што су истоветне мере предузете и према области Газе
пре два дана. д
Убиство полицајаца изазвало је талас протестних демонстрација Израелаца који траже енергичније акције армије и полиције и јачање и омасовљавање „цивилне гарде“ састављене од добровољаца који би узели правду у своје руке. Танјуг А АЕ
У намери да спречи могуће демонстрације и сукобе, израелска полиција је прогласила такозвано мало ванредно стање и упутила појачање у делове земље које насељавају Ара-
пи, а вође израелске арапске заједнице и исламски верски достојанственици позвали су своје сувернике да „Дан земље“ обележе мирно, достојанствено и без насиља. Танјуг
ala = e: qa ese vSid ine
с.