Borba, Mar 31, 1993, page 3

e

БОРБА СРЕДА 31. 3. 1993.

„ДИЈАЛОГ ГЛУВИХ“ У ЕВРОПСКОМ ПАРЛАМЕНТУ

Закаснела истин

о Србији

Мирко Кларнн

дописник „Борбе“ из Брисела

Истина о Србији или, тачније, српска верзија догађања у којима је разорена бивша Југославија, јуче је. напокон, стигла и до Европског парламента. Прекасно, односно са закашњењем од најмање две године, пошто су у међувремену сви тзв. спољни фактори (у које више по „формацији“ него по стварном утицају, спада и Европски парламент), изградили и учврстили своје ставове о томе шта се. зашто и чијом кривицом, догодило у

злосрећној земљи.

Показало се то веома јасно у синоћним посланичким коментарима Ћосићевог излагања, као и у питањима која су постављали _ југословенском председнику. Уз сва признања за „бриљантну презентацију“ (комплимент који је Ћосићу у име демохришћанске групе упутио Ото фон Хабзбург) југословенски председник, ипак није успео да европосланике пољуља у њиховим (пред)убеђењима о генези балканске кризе и улози и одговорности њених актера. Сви су, углавном, и после Ћосићевог излагања понављали ставове и оцене које заступају већ две године, и то два до три пута месечно — колико се често криза у бившој Југославији ставља на дневни ред Комисије за спољне послове и безбедност Европског парламента.

Прво што су европосланици уочили, било је да југословенски председник није у свом излагању с дотакао њихову омиљену тему: Косово, па га је · вуне њих питало о томе када ће се Албанцима „вратити њихова грађанска и људска права“, када ће „моћи да уче школе на свом језику“, када ће албански лекари моћи да „радеу косовским болницама“ и када · ће се тамо „вратити демократија“. Европосланици су се, даље, ухватили за Ћосићеву осуду ратних злочина, „етничког чишћења“, узимање талаца, гранатирање градова... па су га питали шта су Србија, СР ју-

гославија и он лично учинили .

да то спрече, а фон Хабзбурга је интересовало зашто се толерише „етничко чишћење“ у Војводини (на што је Ћосић обећао да ће му послати авион _ и да ће заједно с њим обићи Војводину, како би га уверио ла тако нешто тамо не постоји). Поједини европосланици, који су чешће боравили у бившој Југославији и припремали разне парламентарне извештаје о њеној кризи (попут, рецимо, Холанђанина Остландера, Италијана Лангера или Немице Ленц), упутили су Ћосићу неке начелније примедбе, тачније би било рећи: оптужбе. Рекли су му, рецимо, да је „заменио улоге жртве и злочинаца“, да је „ствар окренуо наглавачке“, и тврдили да „знају“ ситуацију у бившој Југославији и Србији, да им је „јасно ко је стимулисао српски национализам“ и ко је, уместо „анти-расистичких Срба у Сарајеву, Тузли и другим босанским градовима... подржао деструктивне снаге“. Остландер је, тим поводом, открио да је пре годину дана „дуго разговарао са Караџићем“, те да му је овај „рекао шта су његове намере и какву ће силу применити“.

Међутим, као што Ћосић није успео да својом презентацијом пољуља (пред)убеђења европарламентараца, тако ни њихови коментари, оцене и питања, нису југословенског

"председника поколебали у уверењу да је оно са чиме је јуче наступио у Бриселу — исти-

на, само истина и ништа друго

"осим истине.

Ћосић је, истина, показао разумевање за „заинтересованост“ европосланика и захвалио им се на „радозналости“, да би им, потом објаснио да би за одговоре на нека од њихових питања била потребна читава „предавања“, па и „симпозијуми“. Констатујући да европски посланици, једноставно, нису „довољно обавештени“, а да он нема времена да им то објашњава, обећао је да ће им „послати неколико књига“ како би им се те ствари разјасниле.

Време које му је било на располагању, Ћосић је искористио да би отклонио неколико основних европских заблуда. Прво: Косово. Проблем, рекао је, није у томе да „неко Албанцима ускраћује људска права“. Проблем је у томе што они (Албанци) „неће људска права, већ своју сецесионистичку идеологију камуфлирају борбом за-та-права, а ви сте. им то поверовали...“ Та ствар се, рекао је Ћосић, може лако утврдити: нека Европски парламент пошаље делегацију да се у то, на лицу места увери. На шта је председник Комисије, Енрике Барон Креспо, рекао Ћосићу да је влада Србије у неколико наврата прошле године одбила захтев Европског парламента да пошаље делегацију на Косово. На шта му је Ћосић, опет узвратио да сада имају његову дозволу и његову гаранцију.

Друга европска заблуда коју је председник Ћосић покушао синоћ да отклони односила се на распрострањено уверење да Срби у Босни чине најтеже ратне злочине. У том геноцидном рату, рекао је, сви врше злочине и „није хришћански да меримо колико их је ко чинио“. Треба их све спречити, али Југославија је ту немоћна, пошто се ради о другој држави, и о „стихијном спонтаном антигеноцидном ослободилачком народном покрету...“ (Срба), на који се не може споља утицати... .

Коначно, за тврдњу неких европосланика да је српски национализам одговоран за распад Југославије, Ћосић је рекао да је то — „просто неистина“. још једном запрепашћен незнањем европосланика, рекао им је да „сви знају да се Југославија распала због сло-

веначке и хрватске сецесије...“, e

а да су је Срби „бранили и више него што је требало...“

Европосланици су се синоћ разишли фасцинирани Ћосићевом презентацијом српске званичне верзије о насилној смрти Југославије, али не и пољуљани у (предјубеђењима која о томе имају. Но, можда ће оно што није успела да промени Ћосићева жива реч, успети да промене књиге које им је југословенски председник обећао. Уосталом Ћосић је, како се и синоћ у Европском парламенту показало, познатији као књижевник, него као политичар.

ПРЕТЊЕ БОМБАРДОВАЊЕМ У „ЊУЗВИКУ“

Кара

Слободан Павловић дописник „Борбе“ из Вашингтона

Босанци су отпутовали, али Уједињене нације не могу без бивших, садашњих и будућих Југословена. Вођ Крајишника Горан Хаџић је у Њујорку због разговора о путевима за нормализовање ситуације у хрватским „ружичастим зонама“ и продужавању мандата за три месеца „плавим шлемовима“ у тим областима. Тусуи Македонци: Грчка је најзад попустила под међународним притиском и УН ће ускоро добити новог члана под именом „Бивша југословенска република Македо-

нија“.

У међувремену, Савет безбедности је под хитно скинуо с дневног реда нека питања везана за Сомалију и Ирак, да би се затим вратио свом главном пацијенту. Генерални секретар УН Бутрос Гали доставио им је поприлични извештај о току и исходу седмомесечних напора Венса и Овена да се дође до мировног решења за БиХ, тако да је сад на извршном телу светске организације да одлучи шта ће и како ће се даље пошто је тај преговарачки маратон, као што је „познато, окончан у Њујорку 25. марта без потпуног споразума три зараћене стране.

Амерички државни секретар Кристофер је од недеље већ два пута јавно најавио да се сад већ сваког тренутка може очекивати покретање механизма за појачавање међународног политичко-економског и осталог притиска на босанске Србе (односно, СР Југославију). Резолуција о спровођењу раније одлуке Савета безбедности о затварању ваздуш-

ног простора изнад БиХ је. "припремљена и издискутова-

на још пре недељу дана и како се чује из Њујорка — сад нема више (московског) разлога за њено даље задржавање од стављања на гласање.

Односно, Руси су у овом случају спремни да „гласају са осталима“ о поменутој резолуцији, како је Козирјев најавио прошлог уторка у Вашингтону, изражавајући наду да ће то „помоћи смиривању ситуације на фронту и, истовремено, убрзати постизање коначног решења за БиХ“.

Том „конструктивном мером“, иначе, предвиђено је да поједине земље или регионалне војне организације (у овом случају био би то НАТО, преко својих изабраних заступника

из САД, Британије и Француске) отпочну, 14 дана после усвајања документа, ваздушно патролирање изнад БиХ, са правом да обарају све оне велике и мале авионе и хеликоптере који се после тога буду нашли у том простору.

Шта се, после „забрањене зоне“, може даље ишчекивати2 Колико је основана информација „Њузвика“ да су Американци спремни и да бобмардују кључне војне позиције босанских Срба, како би издејствовали Караџићево потписивање последњих преосталих делова Венс-Овеновог мировног плана (територијалне поделе на 10 провинција и аранжман о саставу и функционисању централне власти будуће БиХ у периоду између прихватања споразума и избора који би били спроведени на основу новог Устава)2

Прошло је већ 48 сати откако се „Њузвик“ са овом „бомбом“ појавио на киосцима, а да га у Вашингтону нико није демантовао. Клинтонови представници за штампу досад су ескивирали одговор на то питање, али је сад само питање сати кад ће та тема постати отворена за јавност. Јуче поподне, по овдашњем времену, на-

име, министар одбране Аспен и начелник Генералштаба Пауел имали су заказани хиринг пред једним конгресним комитетом и ту ће се видети и чути колико је стварно перспективно ово бомбардовање

у име мира.

Незванични сигнали, који су досад стигли, наговештавају да се угледни часопис није залетео. Варијанта са бомбардовањем положаја оружаних снага Републике Српске налази се на списку могућих мера које је Пентагон припремио

мићев последњи викенд!

173

22 22

још за потребе Бушове администрације, тако да је не би требало тумачити као накакав Клинтонов искорак у складу са изјавама које је давао прошле године током председничке кампање.

Тачно је, исто тако, да су је Американци помињали приликом недавних посета Херда и Кола Вашингтону, као што је поуздана и информација да Британци, Французи и Шпанци условљавају тај потез претходним повлачењем својих људи који се налазе у БиХ у саставу мировних снага УН.

С друге стране, лорд Овен је, после прошлонедељног растанка са 6/х преговарачима у Њујорку, у неколико наврата јавно поменуо могућност и одређене „војне акције“, којом би се босански Срби навели на потписивање мировног споразума, уколико претходни међународни притисци, у виду пооштрених санкција и даље дипломатске изолације Србије и Црне Горе, на уроде плодом.

То последњих дана говори Кристофер и те њихове поруке препоручљиво је пажљиво пратити. За који дан — вероватно до викенда — видеће се да-ли те „одређене војне акције“ значе само активирање резолуције о забрани лета и скидању ембарга на наоружавање из иностранства Изетбеговићеве војске, или је ту реч о ономе што говори „Њузвик“. Вођи босанских и осталих Срба имају још који дан шансу да избегну проверавање тога у пракси.

Гали: Босански Срби одговорни

Њујорк. — У извештају генералног секретара УН Бутроса Галија Савету безбедности, 60сански Срби су означени као једина страна одговорна што су мировни преговори о БиХ у Њујорку окончани с десет уместо дванаест потписа на четири документа.

Тај текст, састављен на основу извештаја копредседника

Женевске конференције, завршава се препоруком Савету безбедности да одобри мировне предлоге и позове Србе да потпишу документе које још нису. Главна замерка посредника у преговорима босанским Србима садржана је у оцени да они заправо не желе да живе у држави БиХ и „да ће опструирати преговоре о уста-

ПРЕДСТАВНИК СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТА РИЧАРД БАУЧЕР

а Потпис или „нова динамика“ !

Вашингтон. — Америчка администрација се тренутно консултује са савезницима у Савету безбедности око нацрта нове резолуције која треба да садржи додатне санкције против Србије и Црне Горе, изјавио је прекјуче представник Стејт департмента Ричард Баучер, напомињући да је реч о „општој дипломатској кампањи“ да би се српска страна присилила на потписивање мировног плана Венс-Овен. „Тражимо од босанских Срба да што пре прихвате уговор како би се окончао овај тра-

гични сукоб. уколико они не потпишу уследиће нова динамика мера“, рекао је Баучер уз наглашавање да је америчка администрација припремила додатне економске и дипломатске санкције као средство притиска на босанске Србе и „оне који их подржавају у Београду“. Представик Стејт департмента је потврдио да администрација активно ради у Савету безбедности да се изгласа резолуција о примени силе у зони забрањених летова изнад БиХ и најавио да ће разговори

ву иако су се сагласили с принципима о том уставу“. Упућена је и критика српским ставовима за које се каже да су постали „знатно тврђи“ у поређењу са ставовима заступаним јануара у Женеви. Одбијен је и предлог да се спорна подручја између предложених провинција подвргну надзору ОУН. Танјуг

о овој резолуцији почети у УН још ове седмице.

На питање да ли америчка Влада има пристанак Руса да се резолуција о зони изгласа у најскорије време, Баучер је одговорио да је о томе прошле седмице у Вашингтону разговарано са руским министром спољних послова Андрејом Козирјевом. „Мислим да сте чули Козирјева да се они слажу, али су тражили седам дана одгађања и ми се надамо да ће о томе бити речи већ ове седMMI“. : Танјуг